Порекло презимена, село Доње Гадимље (Липљан) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доње Гадимље, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војисл Порекло становништва села Доње Гадимље, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војисл Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Доње Гадимље (Липљан)

Порекло презимена, село Доње Гадимље (Липљан)

Порекло становништва села Доње Гадимље, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на Гадимској реци, која се у горњем току зове Клисура. Село се управо пружа делом у задњем клисурастом делу реке, а делом ниже клисуре, у равници.

Дели се на махалу Лужана (у клисури) и махалу Елшана (у пољу). Ова друга махала носи назив по једном од својих најјачих родова. Удаљења између махала су око пола километра.

Доња Гадимља и Горња Гадимља су у новије турско доба све до краја 19. века административно чиниле једно село. Па и сад се услед тога код сељана тих села Доња Гадимља назива Доњом махалом, а Горња Гадимља – Горњом махалом. У селу су при досељењу Арбанаса живели Срби, од којих су неки већ били у исламу. Старином из Гадимље су Срби Голођини у Робовцу. Срби Марковићи у Топличану живели су у Гадимљи и тамо имали своју земљу.

Поисламљени и поарбанашени Срби:

Ташол (19 к.), старинци и једни од најстаријих поисламљеника на Косову. Своје порекло прикривају тако што кажу да су из ислама („били Турци“) при аустријском ратном походу на Турску („доласку Немца на Косово“) прешли у хришћанство, а по повратку „Немца“ вратили се у ислам. Ушли су у фис Краснић.

Оџовићи (6 к.). Старином су из Г орње Мораве, одакле су се почетком 19. века доселили у Лашкобару. Ту су прешли у ислам и ушли у Соп, фис Арбанаса Лашкобараца, а средином 19. века су се преселили у Д. Гадимљу.

Качаревићи или Ловц (3 к.). Досељени из Ловца (Горња Морава) почетком 19. века и по досељењу препши у ислам. Ушли су у фис својих суседа Елшана, у Тсач. Појасеви у 1932. су им од поисламљивања били: Бајрам, Азир, Ујуп, Шабан, Мухарем (30 година).

Арбанашки родови:

Оџовит (11 к.), од фиса Шаље. Старином су из Малесије, а у Гадимљу досељени из Моралије у Подрими око 1800. Појасеви су им у 1932. од досељења били: Сејда, Мула, Браим, Јусуф, Ујуп, Осман (50 година).

Лекић (9 к.), од фиса Краснића. Досељени као католици из Скадарске Малесије почетком 19. века и одмах прешли у ислам. Појасеви у 1932. од досељења: Лека, Исен, Шабан, Асан (50 година).

Аљовић (9 к.), од фиса Краснића. Досељени од Тетова после Лекића. Даља старина им је у Скадарској Малесији.

Елшант (7 к.), од фиса Тсача, досељени из Љуме почетком 19. века. Појасеви у 1932. од досељења: Стрефи, Синан, Незир, Ћерим (60 година).

Ашан (11 к.), од фиса Круе Зи. Досељен из Колесјана у Љуми кад и Елшант.

Габриц (2 к.), од фиса Бериша. Досељен из Габрице у Подрими после Ашана. Даља старина му је у Малесији.

– Јашаровит (8 к.), од фиса Тсача. Досељен око 1830. из Смире у Горњој Морави. Појасеви у 1932. од досељења: Бека, Ука, Таир, Џема (50 година). Даља старина му је у Дукађину.

Крељзовит (11 к.), од фиса Краснића. Досељени из Нонге у Љуми средином 19. века. Појасеви у 1932. од досељења: Таир, Реџеп, Азем (50 година). – Дреноглав (6 к.), од фиса Тсача. Досељени из Дреноглаве у Горњој Морави око 1870.

Цигана муслимана 1932. било је 11 кућа. Сељакали су се по Косову као надничари и наполичари. Старином су били из Подриме.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top