Порекло презимена, село Давидовце (Штимље, КиМ) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Давидовце, општина Штимље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Порекло становништва села Давидовце, општина Штимље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Давидовце (Штимље, КиМ)

Порекло презимена, село Давидовце (Штимље, КиМ)

Порекло становништва села Давидовце, општина Штимље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у равници на једном краку Грковачке (Штимњанске реке), који се после опет с њеним главним током састаје код села Рашинца. Поред села пролази друм Призрен-Штимња- Липњан.

Збијеног је типа. На махале се не дели, већ, како река дели село на два дела, то се ти делови зову Отуд реке и Одовуд реке.

На потесу Старосела једно се место зове Киша (Црква), а ту има и старог хришћанског гробља. Срби који су ту живели раселили се по настањивању Арбанаса на месту где је сада село. Срби Маринкови у Штимњи су извесно време у 18. веку живели у овом селу.

Арбанашки родови:

Исеновић (2 к.), од фиса Гаша. Доселили се из Будакова у Подрими око 1830. Појасеви су им у 1931. од досељења били: Исен, Шабан, Исен, Бејта (45 година). Ово су први арбанашки досељеници у селу.

Карадакт (3 к.), од фиса Бериша. Из Сев. Албаније су се прво доселили у Преказ (код Вучитрна), па одатле за својим рођацима отишли у предео Карадаг у Горњој Морави, али су се после вратили на Косово за бољом земљом.

Мирена (2 к.), од фиса Битича, досељени из Мирене (Косово).

Црнољева (1 к.), од фиса Краснића. Пресељен из Црнољеве 1916.

Поарбанашени Срби:

Горани (4 к.). Досељени као муслимани из Горе (призренске), из Оргошта, села према Љуми, после Арбанаса Исеновића.

Петровали (2 к.), досељени као муслимани око 1860. из Петрова, из рода Бећовића. Даља старина им је у Жегри (Горња Морава).

У селу има 8 циганских муслиманских кућа досељених као мухаџири из Топлице.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top