Порекло становништва села Горње Годанце, општина Штимље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је у подножју Црнољеве, на Зборачком и Вариговачком потоку, код њиховог излаза у косовску равницу.
Разбијеног типа. Има три махале: Кадој, Сефијовић и Смаиловић. Удаљења између махала износе око 1 км. Куће у махалама су груписане. Преци садашњих Арбанаса су затекли село као чифлик Смаил – ефендијиних из Приштине, од којих су око 1830. почели куповати земљу и насељавати се. Дотадашње чифчије Срби су се онда раселили. Све до постанка Доњег Годанца 1864 ово се село звало само Годанце.
Родови:
– Сефијовић (11 к.), од фиса Сопа. Досељени око 1830. из гњиланског краја. Појасеви су им 1931. од досељења били: Нура, Рама, Али (70 година).
– Кадој (8 к.), од фиса Краснића. Доселили се из Букоша у Подрими. Појасеви у 1931. од досељења: Ахмет, Абаз, Мемет (80 година).
– Исеновић (4 к.), од фиса Сопа. Досељен из Гричевца у Подрими после Кадоја.
– Смаиловић (6 к.), од фиса Сопа. Досељен из Чајдрака у Подрими после Исеновића.
– Бислимовићи (2 к.), од фиса Сопа. Досељени из Тополе средином 19. века.
– Ходак (1 к.), oд фиса Сопа. Досељен из Драгаћина у Подрими око 1880.
– Лоп (1 к.), од фиса Битича. Пресељен из Зборца око 1890.
– Руст (1 к.), од фиса Бериша. Досељен из Гиљанца у Подрими око 1895.
– Живина (1 к.), од фиса Кастрата. Пресељен из Црнољеве 1927.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)