Poreklo stanovništva sela Breznica, opština Obilić (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo je na padini Kopaonika, u izvorišnom i gornjem delu doline Stanovačke reke.
Razbijenog je tipa starovlaške vrste. Deli se na šest mahala. Četiri od njih (Bektešovića, Ahmatovića, Veseljovića i Dem Uke) zovu se po rodovima koji u njima žive, a dve (Koskovik i Kozarica) po mesnostima. Udaljenja izmeću mahala su pola do jedan i po kilometar.
Arbanasi kažu da im preci pri doseljenju sredinom 18. veka nisu zatekli selo, a da su zemlju kupili od prištinskih Džinića.
Rodovi:
– Bektešović (16 k.), – Ahmatović (6 k.), – Veseljović (9 k.) i – Dem Uka (7 k.), svi od fisa Krasnića. Doselili se iz Malesije svi jednovremeno, samo su prvo „pali” u Lab, i to rod Dem Uka u selo, Majance, a ostali u Gornje Ljupče. Posle dvadesetak godina (sredinom prošlog veka) kupili prostor sadašnjeg sela od Džinića u Prištini i osnovali selo. Pojasevi za Bektešoviće u 1935. od preseljenja iz Laba bili su: Zumber, Bekteš, Kamber (65 godina).
Muhadžiri iz 1878. iz topličkih sela:
– Jošanic (3 k.) i – Pačarad (2 k.) od fisa Škrelja, iz Jošanice i Pačarada.
– Međuan (4 k.) i – Araća (4 k.) od fisa Krasnića, iz Međuhane i Araće.
– Dedica (2 k.), od fisa Gaša, iz Dedinca.
– Podvoric (1 k.), od fisa Sopa, bratstva Mavrića, iz Podvorice.
Autokolonisti:
– Bulatović (8 k.), – Milašinović (2 k.), – Jovanović (7 k.), – Šćepanović (4 k.), – Ljumović (1 k.). Svi su se doselili 1914. iz Crne G ore.
Kolonisti:
– Đuričići (2 k.), – Šutanovići (1 k.), – Radovići (1 k.) i – Perović (1 k.). Doselili se između 1928. i 1933. iz Jablanice, inače su starinom iz Crne Gore.
– Vučković (1 k.). Doselio se 1935. od Užica.
IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)