Порекло становништва села Бесиње, град Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је на подножју Голака, код изласка реке Лаба из Тенешдолске Кписуре. Растурене групице кућа су у долинама потока и на језерској тераси од 600-620 м.
Разбијено је у неколико групица, од који највећа има осам кућа. Групице кућа немају назива. Удаљења између њих износе до пола километра.
Јужно од села а на његовом атару и Трудне једно се место зове Љугу и Кишес (Црквени До). На атару села има и старог гробља које „не дирају”, иако као да не знају чије је било. Зову га Вора т’ Пљакес (Бабино гробље). Половину сеоске земље су као својину имали Арбанаси рода Доде, а другу половину је држао у својини род Рамадана Буљукбаше из Приштине, на којој је држао чифчије. Осим Доде сви су други родови пре првог светског рата били чифчије у тих Буљукбашиних.
Арбанашки родови:
– Дода (10 к.), од фиса Бериша. Досељени крајем 18. века из Сев. Албаније кад и њихови истоимени рођаци у Врани Долу. Појасеви у 1933. од досељења: Незир, Мемет, Осман, Саит, Кајтаз {60 година).
– Авдуловић (1 к.), од фиса Шаље. Пресељен из Бајгоре средином 19. века.
– Блаца (4 к.), од фиса Сопа. Досељен из Блаца (Топлица) 1878. као мухаџир.
Цигански род је Марол (3 к.). Сматрају га за стариначки род. Око 1870. је са Православља прешао у ислам, а по том му је старом презимену Марић дат турски облик (Марол: од Мара оглу). Сада се рачуна у Цигане Ашкалије. Ушао је у фис Бериш. Појасеви су 1948. су му од поисламљивања били: Никола, Авдија, Шабан (50 година).
Колонисти:
– Живановић (1 к.). Досељен 1927. из Бруса (Копаоник).
– Поповић (1 к.). Досељен 1932. из Себимиља (Рашка).
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)