Порекло становништва парохије Јелићка, општина Приједор. Препис из црквене књиге ШЕМАТИЗАМ православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске за годину 1882. Приредио сарадник портала Порекло Милорад Богдановић.
Парохија Јелићи (Јелићка), протопрезвитерат приједорски
(Препис)
Парохија са 4 села:
1. Јелићи, кућа 76, душа 627
2. Нишевићи, кућа 50, душа 367
3. Радосаоска, кућа 40, душа 337
4. Мелина, кућа 5, душа 33.
Парох Симеун Поповић, почасни прото (Кочићев Мрачајски прото).
Парохијална црква, храм пренесеније мошти св. оца Николе. Има кућа 171, душа 1364. Родило се 1883. мушки 41, женски 39. Умрло мушки 14, женски 17. Вјенчано 10.
Свечари славе:
Св. Николу: Средић, Савић, Грдић, Врачар, Нишевић, Марић, Радић; Черга, Вукајловић, Плављанин, Стевић; Шарић, Векић, Бјелић, Јешић, Шишатић, Срдић, Ђурић, Томић, Бркић, (Дакић), Лемић, Бакал, Пуришић, Грујић.
Ђурђев дан: Дабић, Романић, Угреновић, Мијатовић, Нишевић; Лужија, Панић, Зец, Куваља, Бабић, Максимовић.
Св. Враче: Прерад, Лакић.
Св. Јована: Врачар, Кременовић, Кела, Келека; Јанковић, Радованчевић, Ајдарић, (Јаковљевић), Криа, Толимир, Касаловић, Грујић; Стојановић, Марић, Зимоња, Кораћ, Зец, Чолић, (Гранатић), Ђукић, Јешић, Миловац.
Митров дан: Нишевић, Солдат.
Св. прор. Илију: Берендика.
Св.Игњатију: Радованчевић, Граовац, Јекић, Арговац.
Св. архиђ. Стефана: Раковац; (Поповић), Јелић, Тенић.
Св. Ћирила: Сандаљ.
Часне вериге: Андрић, Шврака, Пејић.
Срђев дан: Богдановићи.
Св. ап. Петра: Шврака.
* * *
Овдје сам учинио неколико исправки:
Вукајловићи се спомињу као Вукановићи;
Бакали као Бакачи;
Пуришићи као Пурише;
Чолић као Чалићи;
Панићи као Цанићи;
Куваљи као Кувача;
Келека и Криа ?
Кела као Кега;
Сандаљи као Сандићи;
Тенићи као Тепићи.
Такође, овдје се не спомиње неколико презимена ( ) која се спомињу у црквеним књигама 1880 године, све до данас, као:
Поповићи, славе Стевањдан;
Дакићи, славе Никољдан;
Гранатић, славе Јовањдан;
Јаковљевићи, славе Јовањдан.
Презиме Мишетићи и Музгоњићи, спомињу се такође у овој парохији све до почетка XX в.
ИЗВОР: Шематизам митрополије дабро-босанске из 1882. године. Приредио сарадник портала Порекло Милорад Богдановић.
28. април 2014. у 11:13
Горан Дринић
Свака част. Моја прабаба је била Јаковљевић, а нису се споменули у Шематизму. Баш сам се питао зашто је долазило до таквих грешака,као и словних грешака у писању појединих презимена?Како сте ви успијели доћи до тих података, да ли постоје у цркви сачуване књиге? Ја сам из Марићке и након читања Шематизма из 1882. питао сам марићког свештеника о црквеним књигама, али је одговорио да постоје подаци од 1950-тих, док је ранија књига нестала због ратних година.Поздрав
28. април 2014. у 21:28
Милорад Богдановић
Хвала Горане на овако лијепим ријечима и поштовања према своме писму, нашој ћирилици.
Захваљујући оцу Миленку, јереју јелићанскоме, прије девет година , прегледао сам све црквене књиге ове парохије. Књиге крштених и умрлих воде се од 1880 године па до данас. Наравно, ту има доста “прекида”, али поредећи са Матичним књигама у Омарској, то се “повеже”. Па кад се обиђу гробља, натписи на споменицима и усмени разговори са старијим особама, онда се ствара једна бистра слика о сваком презимену, које ево полако стављам у оквире. Ваљда ћу то завршити до Срђевдана следеће године. То је само за село Јелићка, тј. родослов села Јелићка. Тежак је то посао, али моја љубав и намјера да се одужим нашим претцима је већа и јача.
Наравно, послије Јелићке, наставћу да израдим родословље и за мјештане осталих села бившег простора Тимара, гдје су послови много лакши јер су већином мјештани тимарских села родбински повезани.
А што се тиче парохије Марићка, ја сам 9.11. 2008 обавио разговор са оцем Славишом, поредећи презимена и славе из Шематизма и сада, гдје ми је много помогао. Нисам питао да за старе црквене књиге, јер, претпостављао сам ако је већина сачувана у парохији Јелићка, зашто не и у парохији Марићка.
Ето, ја се расприча.
Желим ти свако добро и остани и даље са нашим Пор(ј)еклом, прати своје Дриниће и испричај то другима. Ако све то остане у теби, нике вајде од тога нико имати неће.
Свако добро.
3. август 2014. у 16:57
goran tomic
Molim te odgovori mi sta je sa Tomicima zasto ih nema slave Nikoljdan?
3. август 2014. у 20:47
Милорад Богдановић
Хвала Горане на опомени, исправићемо моју грешку, Бркићи су ме зезнули па сам изоставио презиме Томић, старо кумало Богдановића..
Останите и даље са нама. Свако добро вам желим.
12. август 2014. у 10:55
jovanka
Gospodine Milorade ,obracam Vam se molbom za pomoc u vezi porekla porodice Ajdaric.Poticemo iz sela Radosvska parohija Jelicka,krsna slava nam je Djurdjevdan.Po sematizmu pravoslavne mitopolije ne postoji prezime Ajdaric vec Adarcic( koji slavi Jovandan).Rodio sam se 1964 godine u Prijedoru,moj otac 1937 Dusan, u Grmusi, moj deda Lazar 1893.U radosavskoj,pradeda Stevan u radosavskoj.Da li mozete da mi pomognete gde da pronadjem imena ostalih mojih predaka kao i podatak odakle su se Ajdarici doselili u Radosavsku
12. август 2014. у 16:18
Милорад Богдановић
Јованка
Кочићев Мрачајски прото – Симеун Поповић, изоставио је радошљане који славе Ђурђевдан као што су једни Касаловићи, Граовци и Ајдарићи. Ајдариће спомиње као слављенике Јовањдана, мада то неби требало одбацити, јер, ово презиме се спомиње и у парохији Бусовача и Зеница као Ајдаровићи који славе Јовањдан и Ајдер у парохији Шљивно на Мањачи.Остали Ајдери славе Никољдан и махом на простору Бањалуке и Гламоча одакле је велики број досељеника на ове просторе дошао (вратио се ?) од средине 19 вјека па до почетка 20.
Ајдарићи засигурно су у Радосавској од прије 1881 године, што се може видјети по споменицима у сјеничком гробљу и катастру Радосавске http://www.ezkrs.net/ .
Пошто у четвртак планирам да посјетим Јелићку, вјероватно ћу посјетити и оца Миленка, па ако нешто пронађем о Ајдарићима у црквеним књигама, записаћу. Јави ми се на [email protected]
Нажалост, нисам сада у могућности да нешто више учиним за вас, пошто сам у великом послу, завршавајући коначно “Родословље јелићана”.
Свако добро.
18. август 2014. у 17:59
goran tomic
Milorade da li imas ikakvih informacija odakle su dosli Tomici isto tako Jakovljevici?Imam saznanja da su orginalni Tomici porijeklom oko Skadra iz Albanije i da su se prije prezivali Srbljanovic?Jakovljevici su navodno iz Hercegovine?Lijep pozdrav!
23. септембар 2014. у 14:39
Милорад Богдановић
Извини Горане, ево тек данас сам посјетио ову страницу и прочитао твоју поруку. Хоћу већ једном да завршим “Родословље јелићана”, па све друге послове сам запоствио.
На постављено питање “одакле су дошли Томић исто тако и Јаковљевићи” ,засигурно, ја ти нећу моћи одговорити, као и моги други. Да нагађам, неумије.
Презиме Томић први пут се спомиње у Дечанској хрисовуљи 1325 године, заједно са Ратковићима. Презиме Србљановић није се спомињало до краја средњег вијека, као ни Јаковљевић. (Књ. Новак Мандић Студо, Српске породице војводства светог Саве, Гацко 2000).
О Томићима из Јелићке доста тога имам прикупљено, али нажалост, ништа се не зна одакле су овдје дошли и када.
Свако добро.
23. септембар 2014. у 10:13
jovanka
Ponovo Vam se obracam za informaciju da li ste dosli do novih podataka za porodicu Ajdaric iz Radosavske.Svako dobro
23. септембар 2014. у 14:01
Милорад Богдановић
За сада ништа. Ако шта ново сазнам, јавићу.
Останте и даље са нама.
11. април 2016. у 19:41
dragan
A koju slavu slave loncari ne nadjoh
11. април 2016. у 23:12
Милорад Богдановић
Лончари славе Јовањдан, а до 1882 године нису били у парохији Јелићи-Јелићка, или су изостављени као и Поповићи.
Претпоставка да су заједно са Гранатићима, Чолићима, Миловцима и Солдатима дошли од Гламоча, од 1848 до 1880 године.
16. април 2016. у 12:16
dragan
Zanima me poreklo stojnica i kovacevica pozdrav