Poreklo prezimena, selo Kruševica (Vlasotince) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Kruševica, opština Vlasotince. Istraživanje „Sela u vlasotinačkom kraju“ saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, loka Poreklo stanovništva sela Kruševica, opština Vlasotince. Istraživanje „Sela u vlasotinačkom kraju“ saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, loka Rating: 0
You Are Here: Home » Zavičaj - sela i gradovi » Poreklo prezimena, selo Kruševica (Vlasotince)

Poreklo prezimena, selo Kruševica (Vlasotince)

Poreklo stanovništva sela Kruševica, opština Vlasotince. Istraživanje „Sela u vlasotinačkom kraju“ saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokalnog etnologa i istoričara

 

Foto zapis 1975, selo Kruševica (crkva, škola i deo sela). Snimio: Miroslav Mladenović, nastavnik škole u Kruševici

Foto zapis 1975, selo Kruševica (crkva, škola i deo sela). Snimio: Miroslav Mladenović, nastavnik škole u Kruševici

Nastanak sela i poreklo stanovništva:

Selo Kruševica je naselje u opštini Vlasotince u jablaničkom okrugu. Prema popisu iz 2002.

U naselju Kruševica živi 485 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 47,7 godina (45,1 kod muškaraca i 50,3 kod žena).

U naselju ima 209 domaćinstva, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 2,7. Ovo naselje je velikim delom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002.godine).Demografska slika stanovništva posle Drugog svetskog rata je izgledala ovako: 1948.g. (1417 stanovika), 1953. (1555), 1961. (1328), 1971. (1328), 1981.( 1062), 1991.(778) i 2002.g. (576 stanovnika-575 Srba i 1 Rumun(ka)).

Naravno da se u zadnja dva popisa broj stanovnika veoma smanjio. Migracija stanovništva sa sela je učinila svoje.

Treba li naglasiti da je nekada selo Kruševica bilo najveće selo po broju stanovnika i domaćinstva u vlasotinačkom kraju.

Selo Kruševica je ratarsko-stočarsko seosko naselje razbijenog tipa, na desnoj strani Vlasine, desne pritoke Južne Morave, pored puta Vlasotince-Crna Trava, 7 kilometara SI od Vlasotinca.

Kruševica je razređen tip sela, deli se na Malu (Donju) i Veliku (Gornju) Kruševicu.

Prva je na zapadu, druga na istoku, a između protiče seoska rečica.

U svakom delu Kruševice razlikuju se mahale.

Nastanak sela Kruševica se vezuje za postojanje divljih krušaka. Stariji ljudi pamte ovaj deo vlasinskog korita po nazivu „kruškar“.

*

Selo se prostire u visinskom pojasu 388-700 metara nadmorske visine. Selo je dobilo ime po geografkom imenu istoimene planine Kruševica (913 m).

U klisuri severoistočno od Vlasotinca ravan Vlasine ima visinu od 280 metara, dok je desno od reke zaravan visoka 388 metara.

Glavni deo Kruševice nalazi se na zaravni, dok je u u klisuri mlađa seoska mahala-Vlasina. Okolna naselja su: Ravni Del sa J, Borin Dol sa I, Crnatovo sa Z.

Današnja Kruševica spada u mlađa sela donjeg sliva Vlasine. Narodna tradicija navodi da je naselje osnovano pre oko 150. godina. To je bilo oko 1810.godine.

Osnivač sela je bio Ljuba. Od njega potiče današnji seoski rod Ljubićevci-mahala Livađe,, doseljeni iz Ovčeg Polja u istočnom delu Povardarja-Istočna Makedonija.

Godine 1963.g. prema istraživaču J. Trifunovskom u ovom rodu je zabeležena ovakva genealogija (rodoslov): Svetozar (53.g., rođen 1910.g.- Ranđel—Stanko-Ilija-Ljuba, osnivač roda.

Iz tog roda postoje po svom poreklu u selo Kruševica-mahala Livađe (a dela naseljenih u mahali Vlasina) „izvedena“ prezimena:Stanko-Stanković, Ilija-Ilić. Krsna slava prvih doseljenika je bila sv. Nikola.

Posle prvog seoskog roda sledovalo je naseljavanje drugih seoskih rodova. Svi su došli do kraja vladavine 1878.godine.

Selo Kruševica je povezuje dve glavne fizionomske celine: u zapadnom delu atara Veliku Kruševicu, i u istočnom delu atara Malu Kruševicu.

Dakle, selo Kruševica je naselje razređenog tipa. Deli se na. Veliku (Golemu-Gornju) i Malu (Donju) Kruševicu.

Velika (Gornja) Kruševica je na zapadu, druga Mala (Donja) Kruševica je na istoku. Između njih je seoska rečica .

U svakom delu razlikuju se mahale. U pojedinim mahalama su kuće jednog roda (na primer, u mahalama: Jankovci, Šejtanovci (Šatanovci), Đokinci itd.).

Ima mahala i sa kućama različitih rodova-u mahalama: Kladenac, Vlasina, Livađe i dr.

Kako je rečeno, Kruševica leži na prisojnom zemljištu desno od Vlasine. Međutim, njeni stanovnici imali su stočarske stanove na susednoj levoj-osojnoj padini doline Vlasine.

Kasnije ti stanovi preobrađeni su u kuće. Tako je pred kraj turske vladavine postalo današnje selo R a v n i D e l.

Prvi stanovnici Kruševice kuće su imali na potesu Selište.

To je u gornjem delu atara. Nalazi se između KUJINCII (Marinkovići) prema DŽOKINCI (Markovići)-šljivari i livade SLAVKOVIĆA, imali tu TRLE za ovce -prema groblje.

Na Selištu naselje je ležalo sve do kraja turske vladavine.

Na Selištu danas ima slabih ostataka kućnih zidova i dosta voćnjaka.

Po oslobođenju osnovane su današnje brojne razrešene mahale bliže reci Vlasini.

Jedna mahala Kruševice osnovana je neposredno kraj Vlasine u klisuri. U toj mahali je crkva sv. Arhangela Gavrila, škola i prodavnica.

U nekim istoriskim podacima selo Kruševica se pominje u okviru leskovačke nahije od 1455. do 1683. godine, a prema podacima iz 1516.godine, pominje se da je ovo selo imalo 53 domaćinstva, a dvadeset godina kasnije taj broj je smanjen na 26 kuća.

 

Prema turskom popisu nahije Niš iz 1516.godine, mesto je bilojedno od 11 sela nahije i nosilo je isati naziv kao danas, a imalo je 70 kuća, 26 domaćinstva. Te godine je imalo status derbendžijskog sela(straže id hrišćanskog stanovništva su obezbeđivale prolaz Turskih karavana kroz klance za Carigrad-podvukao M.M)

Postoji mogućnost da je ovo naselje postojalo u XVI veku. Naseljavanje ovog sela vlasinsko crontravske oblasti je izvršeno u XVIII i početkom XIX veka.

 

Tako u u istoriskom Prvom srpskom ustanku (1804-1807-1809.godine) među selima koja je odmetnuo Ilija Strelja nalazi se i selo Kruševica.

 

Posle oslobođenja od Turaka selo Kruševica ima 178 kuća i 1.140 žitelja (1884). Kruševica je imala 262 domaćinstva 1963.godine.

 

 

Prema popisu iz 1879.godine selo kruševica je imalo 1206 stanovnika u 1888 domova (kuća). 16 meštana je znalo da piše i čita, više nego tada u Crnoj Travi.

 

Prema broju pismenih je bila na trećem mestu posle Vlasotinca i Šišave u vlasotinačkom srezu.

 

U selo 1939.godine živi 1011 stanovnika u 127 domova, a posle Drugog svetskog rata se smanjuje taj broj, da bi prema popisu iz 1991.godine se smanjio na 778 ljudi.

 

Selo Kruševica je povezano fizionomski sa dve celine: Veliku Kruševicu , u zapadnom, i Malu Kruševicu, u istočnom delu atara sa 17 mahala:

 

– Livađe, Golema Bara, Paljinci, Todorovci, Veličkovci, Tovaci, Jarčevci, Čelakovci, Bankovci, Radenkovci, Đikinci, Đokinci, Kladenac, Kusinci(Kušinci), Jankovci, Vidojinci i Vlasina.

 

 

Stanovništvo je srpsko (slavi: sv. Nikolu, sv. Savu, Sv. Stefan(Stevan), Sv. Jovan,Đurđevdan, Sv. Preporod (sv. Alimpije-sv. Đorđa „posna“), Sv. Aranđel, sv. Nikolu i dr..; seoska slava Prenos moštiju sv. Nikola -„Letnja“ Sv. Nikola), doseljeno u vreme osnivanje naselja i kasnije-do kraja turske vladavine (iz okoline Crne Trave i drugih naših pograničnih krajeva ka Bugarskoj).

* * *

Stanovništvo i genealogija

Poreklo imena:

Razne mahale Kruševice su naseljavane sa svih strana.

Stanovnici rodova su dobijali imena na različite načine:

Jarčevci (sv. Ranđel) su dobili naziv po čuvanju jaraca;

Suvopuvi (mahala Livađe) nazvani su po ciglarskom zanatu. Pri pravljenju cigle uvek su im ispucavale, tojest u cigle izbijao „suvopuc“, jer nije bila dobra zemlja, pa su po tome dobili naziv;

Kušinci su dobili naziv po kučetu-psu „Kuša“, drugi naziv:- predak ovog roda je imao dobrog crnog konja-„Kuša- po tome je postalo rodovsko ime Kušinci;

Čalakovci su dobili naziv po pčelama. Nekog iz familije ujela pčela, pa je očeljavio-ogrubeo. Potom je cela familija posle dobila nadimak Čalakovci;

Tovaci su dobili naziv po tome što je neko od njih-konjara, nosio tojagu i vikao „tova“(reč iz crnotravskog kraja);

Šatanovci su dobili naziv po tome što su bili neozbiljni: „šeta“-levo desno, voleli se smešku-šalu da izvode“. Na turskom „šejtan“ znači đavo-zbog smeške su bili „đavolasti ljudi“;

Jankovci su dobili naziv prema hajduku Janku, koji je sahranjen pored kruševačke crkve. Bio je ljudina, pa su lokalni stanovnici famile naricali, upoređivali sebe „ja“ kao Janko. Od te dve reči „ja“ i „Janko“ je izveden naziv roda Jankovci.

*

Poreklo doseljenika:

Razne mahale sela Kruševice su naseljavane sa svih strana. Kruševica je u potpunosti naseljena sa strane.

Najviše familija sa poznatim poreklom doselilo se iz Darkovca: Anđelkovići-Tovaci, Stojiljkovići-Mečakri, Stanojevići, Radenkovci, Jovančini-Stojanović,

Brzinci se doselili iz selo Brza kod Vučja posle Prvog srpskog ustanka, Vidonjci –Veljkovići su poreklom sa Kosova (selo Vidonjci)-a doselili se iz planinskog dela Povlasinja.

Đokinci su poreklom iz Dola kod Babušnice.

Đikinci su poreklom iz sela Zlatićevo(Rabudžinci).

Kušinci (Stamenković, Stojanović i Spasić)-poreklo iz sela Kozilo.

Ljubićovci (osniač roda Ljuba-prvi doseljenici sela Kruševica 1810.godine) su poreklo iz Ovče Polje(Istočno Povardarje-Istočna Makedonija).

Paljinci (LIVAĐE) su poreklom sa Kosova. Doselili se za vreme Turaka. Petkovci sa Kosova.

Šatanovci (Cekinci, Petkovići)sa Kosmeta. Simonovići iz Arnautsko(prizećen).

Džokinci (Markovići) iz Preslapa i Krivog Dela.

Zdrakovići (Osoje) sa Kosova.

Karadžići (sv. Nikola)-prizećeni iz Ravne Gore, doselili se posle Savića iz Karadžića sa Kosova. Imaju rođake u Klokotu-opština Vitina.

Poreklo stanovništva pored običaja, tradicije dijalekta, krsne slave, fizičkih osobina-često mogu seodrediti i na osnovu njegovog načina odevanja u narodnoj nošnji.

Tako dok sam još daleke 1970.godine kao svršeni student matematike započeo svoj radni vek u selo Donje Kusce, kod Gnjilana u Kosmetu; mogao sam još tada da uočim neka svojstva u pogledu odevanja žena u narodnoj nošnji.

Kao mlad nastavnik, momak odlazio sam na saborima u selo i zapazio iste narodne nošnje devojaka i žena kao u svom rodnom selu Dejan (zaseok Predanča sela G.Dejan) u opštini Vlasotince, juga Srbije.

 

Primetio sam tkane na razboju od vune ženske VUTARE(suknje) „zelenke“ kod žena u selo Donje Kusce (kao i Stanišora), kao u svom rodnom kraju.

 

Da bi kasnije kada sam se počeo aktivnije baviti etnografijom, uočio da tih vutara „zelenki“ su nosile žene u sledećim selima: Kruševica, Dejan (Gornji Dejan, Donji Dejan, zaseoci:Predanča i Đorđine), Borin Dol, Zlatićevo, Javorje, Ravni Del, Jakovljevo, Aleksine, Gornji Orah (Lukačevo, Ćuove i Jezdine), Dobroviš, Stranjevo, Tegošnica, Donje Gare, Svođe, Zavidince (Zaplanje), Bonjince (Zaplanje), Prisjan (Gornji i Donji-Zaplanje), Crna Bara, Crnatovo, Boljare, Gunjetina, Komarica, Lipovica, Sredor, Skrapež i Šišava.

 

Dakle, eto još tada sam uočavao da u ovim selima ima naseljenika stanovništva- Srba sa područja okoline Gnjilana-sa Kosmeta.

 

Danas su to narodne nošnje „školskog foklora“ ili kulkturno-umetničkih društava, jer više i nema seoskog življa po ove gore navedenim selima koja su anstavila tradiciju svojih predaka tkanja na razboju.

 

Ova zapažanja su potrkrepljena i svojim foto-zapisima iz tog vremena u skoro svim ovim selima-lično ili putem pozajmljenih fotografija sa sela, prilikom zapisa iz života stanovnika u ovim selima u vlasotinačkom kraju.

 

Malo, nažalost mnogi znaju da ta narodna nošnja je korenom povezana sa Kosmetom i Srbima sa Kosova i Metohije.

 

Ova tema o poreklu stanovništva treba biti interdisciplinarno istraživana, radi sačuvanja sopstvenih korena Srba na Kosovu i jugu Srbije.

 

*

Prvi stanovnici Kruševice kuće su imali na potesu Selište.

To je u gornjem delu atara. Nalazi se između KUJINCII (Marinkovići) prema DŽOKINCI (Markovići)-šljivari i livade SLAVKOVIĆA, imali tu TRLE za ovce -prema groblje.

 

Na Selištu naselje je ležalo sve do kraja turske vladavine.

Na Selištu danas ima slabih ostataka kućnih zidova i dosta voćnjaka.

 

U pojedinim mahalama su kuće jednog roda (na primer u mahalama: Jankovci, Šajtanovci(Šatanovci), Đokinci(Džokinci) itd. Ima mahala i sa kućama različitih rodova:Kladenac, Vlasina, Livađe i dr.

 

RODOVI (FAMILIJE) U KRUŠEVICI

(Prema Dr Jovanu F. Trifunovskom 1963.god.)

 

DOSELJENI RODOVI POZNATOG POREKLA

 

ROD BROJ KUĆA POREKLO SLAVA

LJUBIĆOVCI 7 Ovče Polje

(osnivači sela) (ist. Povardarje)

TOJAGACI 21 Darkovce Sv.arh.Stefan

(TOVACI) (Crna Trava)

JOVANČINI 4 Darkovce Sv. Arh.Stefan

(Crna Trava)

KUŠINCI 6 Crna Trava Sv. Nikola

(„Šopluk“)

(Treba KUŠINCI-PODVUKAO M.M)

 

DOSELJENI RODOVI „ČIJA SE STARINA NE ZNA“

(svi imaju posebne mahale)

ROD BROJ KUĆA SLAVA

JANKOVCI 13 Sv. Nikola

ĐOKINCI 10 Sv. Nikola

(DŽOKINCI)

ĆOSINCI 6 Sv. Nikola

VIDOJINCI 4 Sv. Nikola

(VIDONJCI)

BANKOVCI 3 Sv. Nikola

OSOJCI 3 Sv. Nikola

ĐOKINCI 14 Sv. Alimpije Stolpnik

KOČIĆEVCI 7 „Đurđic“

JARČOVCI 21 Sv. Arhangel Mihajlo

(JARČEVCI)

SLAVKOVCI 15 Đurđevdan

KUJINCI 6 Đurđevdan

 

(„Šopluk“):-U narodu u ovom kraju ima sasvim drugačije reč “Šopa”-:-turska česma od korube(bukve), a od drveta izdubljena kamena šopa- tako je nastao naziv ŠOPOVI (Podvukao: M.M).

 

 

MAHALA KLADENAC (ima ukupno 40 kuća i gotovo svi slave Sv. Nikolu)

 

RODOVI: BELIČINCI (BELČINCI), MIRČINCI, PETKOVCI, VELIČKOVCI.

 

MAHALA LIVAĐE(ima 35 kuća i svi slave Sv. Nikolu)

 

MAHALA GOLEMA BARA (ima 20 kuća, slave Sv. Arhiđakona Stefana).

Zbog udaljenosti meštani ove mahale želeli su da se izdvoje kao posebno selo.

 

MAHALA VLASINA (ima 11 kuća, slave Sv. Nikolu)

U ovoj mahali su skoro svi doseljenici iz starijih mahala (Livađe, (Vidonjci) Vidojinci, Jankovci, Mečkari,kao i sela Ravni Del).

 

Od rodova u Kruševici Dr Trifunovski kaže za rod BRZINCI da se sasvim iselio. Od njih su Jovići(“suvopusci”) i Stojčići u Kruševici.

*

 

Treba naglasiti da je Dr Trifunovski nazive nekih familija i mahala u Kruševici pribeležio sa izvesnim greškama .

 

Tako su u zagradama stavljeni pravi nazivi dobijeni po kazivanju meštana, koje od meštana 2003. godine je zabeležio sveštenik Dragan D. Vidosavljević-a to zabeležio u svom radu: CRKVA SABORA SVETOG ARHANGELA GAVRILA U KRUŠEVICI(Vlasotinački zbornik 2, Kulturni centra Vlasotince, 2006.g).

 

Te iste greške je primetio i pisac ovoga teksta Miroslav Mladenović, lokalni etnolog i istoričar-koji je to primetio 1976. godine kada je beležio -sakupljao etnografsku građu iz ovoga kraja, tada (od 1973-1985.g) radio i stanovao u selo Kruševica kao nastavnik matematike u osmogodišnjoj školi sela.

 

Zanimljivo je da se u različitim mahalama u selo Kruševica (čak negde i sa istim krsnim slavama) pojavljuju ista prezimena, ali su različitog roda po pitanju porekla.

Tako u selo Kruševica postoje rodovi sa istim sledećim prezimenima: Arsić, Ilić, Dimitrijević, Miljković. Đorđević, Nikolić, Mladenović, Pešić, Đikić, Stojanović, Stanković, Stamenković.

Naravno da su prezimena od 1841 do 1885 godine u ovom kraju su “izvođena” po rodonačelnicima i njihovim “naslednicima “(2-3 puta) je menjano prezime u jednom rodu; pa često se ima isto ime u različitim rodovima po poreklu i tako smo dobijali ista prezimena-bez ikave rodbinske veze u poreklu (Podvukao: M.M. 2014.g. Vlasotince).

 

* * *

 

 

Selo Nekad i Sad:

 

Opisati život na selo Nekad i Sad u selo Kruševica je posebna neispričana priča.

Opise toga vremena života na selo sam ostavio onoliko koliko sam mogao da opišem u svojim kratkim pričama i pesmama na dijalektu juga Srbije.

 

 

Pravoslavna crkva Sv. Arhangel Gavril, locirana u mahali Vlasina, sagrađena 1838. godine, poznata je po velikom crkvenom zvonu (meštani kažu da je treće po jačini u Evropi) izlivenom 1885, u vreme vladavine kralja Milana Obrenovića.

 

Današnji hram sagrađen je odmah iza 1878.godine. Pre toga je bila starija crkva

Selo Kruševica se najviše razvijalo ekomsko-društveno posle Drugog svetskog rata.

 

Električnu energiju selo dobija 1967. godine, a vodom se snabdeva preko lokalnih (gravitacionih vodovoda. Ima OŠ „Karađorđe Petrović“ koju pohađaju i deca iz susednih sela: Crnatovo, Donji Dejan, Ravni Del-kao iz samog sela Kruševica.

 

Vodu za piće stanovnici dobijaju iz bunara i sa izvora. Poznata su tri izvora: Popov kladenac, Stubal kraj starog „turskog“ puta i Nejkin kladenac levo od Vlasine.

 

Poslednji izvor je najači i ima osobito dobru vodu. Međutim, on se nalazi na nezgodnom položaju.

 

U selo (Donjoj i Gornjoj Kruševici)-bilo je prodavnica „Vlasine“, otom i privatnih prodavnica. Seljaci su uredno snabdeveni namirnicima u prodavnicama.

 

 

Što se tiče pismenosti i religioznosti, stanovništvo je imalo među prvima školu i crkvu u ovom kraju početkom 19. veka.

 

Nažalost u vremenu povećavanja boroja stanovnika i broja domova, za meštane je bilo pretesno, pa se onda išlo u pečalbu-a kasnije i raseljavalo na sve strane za boljim životom.

 

Selo Kruševica je do 1941. godine kao opština pripadala vlasotinačkom srezu, da bi posle oslobođenja čak i mesna kancelarija sela prebačena u selo Boljare, kao i sada napočetku 21. veka.

 

Selo je imalo i svoju Crkvenu opštinu. Nažalost zbog ideoloških razloga, polsle drugog svetskog arta crkva i konaci(razrušeni) su potpuno bili ruinirani.

 

Bezobzira na surovost ideološke prošlosti, u selo je sačuvana tradicija i običaji. Čak su i posle drugog svetskog rata devojke išle sa Dinetom Anđelovićem-Tovakom (Presdnik opštine Vlasotince) u LAZARICE u KRALJICE-izvodile obredne igre i pevale pesme na republičkoj smotri tada republike Srbije.

 

Autor živeći i radeći i družeći se sa tim stanovništvom je sve to od 1973-1985.godine beležio i čak po „visokoj ceni“(ostajući bez posla šest godina-„kategorija moralno politička podobnost), kao ateista sam upražnjavao svoje naroidsne običaje na slavama i mnogim svetkovinama crkvenih pt

praznika.

 

Cena je bila visoka, ali danas da toga nije bilo ne bi imao koda opiše običaje i život na selo u svome rodnom kraju, kada je selo već potpuno nestalo sa svim svojim narodnim običajima.

 

Bilo je i teških trenutaka kada se nije smelo odlaziti na krsne slave, koji su krišom slavičli-stavljali na prozore čerge(ćilime)-a kada sam išao na skave, često su domaćini morali da beže iz kuće kada je pop ulazio u kuću.

 

Bilo je i neki BAJA VITA koji je kao partiski sekretar „palio i žario“ selom-sekretar i u školi (sada pokojni)-koji je dao „doprinos“ stradanije pisca ovog zapisa.

 

Bio je „zverka“ i u opštinskim organim i partije SK-a i drugih organa-Presednik SUBNOR-a a da ni pušku nije video u ratu (a moji su oba roditelji bili u partizanima-podvukao M.M. 2014.g).

 

Naročito je bio SVE I SVA za te male plolupismene ili nepismene i siromašne seljake-koje sam često branio od njegovog zla, koje je činio seljacima.

 

Dok sam pisao ovaj zapis, mnogi kruševčani su se žalili da ih je kinjio kod ondašnje vlasti i imao moć o privilegijama priliom upisa dece u srednjim školama.

 

Mnoga siromašna deca i pravedni roditelji od njega nikako nisu mogli da upišu svoju decu ni sa odličnim uspehom dalje na školovanje posle završene osmoletltke škole u selo Kruševica.

 

Prvo ih „prijavljivao“ da ne plaćaju porez ili pretplate za radio(a struju nismo ni imali-samo je „svituckalo“), pa onda ih „oslobađao“ poreza ili pretplate, da bi ti jadnici morali da mu rade u polje na njivama.

 

Čak se događalo da i pisac ovog članka bude „kažnjen“-partiski kao član SKJ-e a i kao prosvetni radnik(ispitivanje podobnosti za rad u prosveti kao nastavnik matematike) što je soskom popu (svešteniku) samo dopustio da igra fudbal negde 80. godina 20. veka za seoski FK “Zlatovec“(„FK Sloga“).

 

 

 

Na slici: 1978.godine FK „Zlatovec“(FK „Sloga)-selo Kruševica,

Zabeležio: Miroslav Mladenović (nastavnik-prvi s desna-čuči)

 

*

No, sada na početku 21. veka su se okolnosti izmenile i crkva u Kruševici je ponovo posle pada rekonstruisana i obnovljena, ali je „trag“ o (ne) podobnosti ostao za naredna pokolenja.

 

*

 

Kruševačka opština po broju stanovnika do pred početak Drugog svetskog rata bila je najveća u vlasotinačkom srezu.

 

Ljudi su se ovde mahom bavili stočarstvom, još ima koliba iznad sela(zapis iz 1978.g-podvukao M.M), koje su zapuštene. Ovce su čuvane u trlama dalje ili blizu kuća, a krave u pojatama.

 

Stariji su pričali da su u prošlosti ciglari odlazili u pečalbu u Vlaško (Rumunija).

 

Povećanjem broja familija meštani su da bi opstali počeli da odlaze u pečalbu, naročito u ciglarima.

 

Taj zanat je dosta bio razvijen i posle Drugog svetskog rata, sedamdesetih godina i osamdesetih godina 20. veka, pa i sada u 21. veku Kruševački preduzimači-ciglari, sa Borondolcima, Dejancima, Svođanima su bili najpozantiji ne samo u vlasotinačkom kraju, nego i u Hrvatskoj, Bosni i Vojvodini.

 

 

Za nas tada mlade u selo Kruševica(od 1973-1985.g sam radio i živeo u privatnoj kući u selo Kruševica i bio aktivan u seoskom-društvenom životu kao prosvetni radnik-bio i fudbaler lokalnog kluba punih 12 godina-podvukao M.M 2014.g)-najviše je doprinosio još jedan zanatlija Milan Stamenković-pekar.

 

Tako su Milan pekar i Caka „klakerdžija“ nam obezbeđivali hranu i prevoz kada smo igrali fudbal u opštinskoh ligi okolnih moravskih sela, gde tada nije bilo nikavog prevoza. Bili su naši partioci-menadžeri i strastveni navijači. Tako je pokojni Milan-pekar toliko strastveno navijao da je čak i sam „nogama“ mlataro kada smo u igri davali golove.

 

FK“Zlatovec“-FK“Sloga“ je osnovan od strane omladine sela, u kome smo igrali i vodili ga mi mladi nastavnici u seoskoj školi. Posle su tu igrali i naši učenici-kao pečalbari.

 

Napravili smo i stadion zvano „Orače“ pored reke vlasine, tamo gde je bila ćuprija Turaka i Bugara za selo Ravni Del.

 

Nekada se pre drugog svetskog rata-a i nešto manje posle Dtoga, u crkveno dvorište za vreme verskih praznika sakupljao svet sa svih strana.

Tu su se odigravala ora i svirala muzika.

 

Prema priči čika Bogdana Stojičića-kafedžije i bombodžije, često su za vođenje kola izbijale kavge i tuče-a često su „sevali“ noževi i pištolji.

 

Kruševčani su veseljaci i uvek bili prvi u kolo. Imali su vedar duh za šalu i život.

 

U selo Kruševica postoje pogodni uslovi za razvoj stočarstva i otvaranja mini-farma i za voćarstvo.

 

Seljaci u okolini peku prirodnu rakiju koja se prodaje na pijacama u Vlasotincu i leskovcu.

 

Kao u ostalim brdsko-planinskim selima vlasotnačkoga kraja, i Kruševčani beru gljive: vrganj i lisičarku za prodaju.

 

Velika je šteta što je ovako lep priridni kraj se stanovništvo iselilo i država ne organizuje gradnji mini-fabrika za preradu šumskog i drugog voća i da se posvete seljaci proizvodnji mleka, sira i prerađevina od šumskih plodova.

 

Selo je skoro potpuno iseljeno. U selo još jedino pstoji aktivno kafana „Ćirimidžija“-Drage Milutinovića i njegovog sina, gde se spremaju pasrmke na specijalan način; pa zbog toga ima čak gostiju iz Vlasotinca, Leskovac i okoline.

 

Izgrađeno je više vikendica i u toku leta živne život pored reke Vlasine, kada je sezona kupanja. Jedino u toku leta neki iz stare generacije obiđu svoje već oronule kuće i pdsete se na svoje detinjstvo i korene svoga života.

 

Selo kruševica polako odumire. U školi je sve manje đaka. Sve je manje dece u selima. To je naš demografski problem, jer bez opstanka sela nema ni opstanka Srbske nacije i države.

 

Najviše njih se iselilo u obližnja sela Boljare, Manastirište, varoši Vlasotince-a ima ih iseljenih i u druga mesta :Leskovac, Niš, Smederevska Palanka, Beograd i u Vojvodini.

 

Zbog loše ekonomske politike prema selu i traganje za boljim životom selu Kruševica danas na početku 21. veka ima manje od polovine svojih nekadašnjih aktivno spoosbnih stanovnika. Mali broj je ostao na selo. Oni se bave pečalbarstskim zanatom, neki rade u privatnim i državnim preduzećima i ustanovama.

 

 

 

 

 

* * *

 

 

 

 

 

 

 

Obrazovanje i društveni život:

 

Osnovna škola „Karađorđe Petrović“ u selo Kruševica je osnovana 1858. godine na inicijativu ruskog konzula u Carigradu i bila je manastirskog tipa. Prvo otvaranje škole je bilo popraćeno fermanom turskog vezira. Škola je bila u crkvenim konacima postojeće crkve u Kruševici.

Tu su deca stanovala, služila u crkvi i odlazila četvrtkom da se preobuku. Decu su učili sveštenici. Školu su tada pohađala deca iz sela: Boljare, Crnatovo, Bila, Ravnog Dela, Donjeg Dejana, Džakmonova, Zlatićeva, Svođa, Brezovice, Gornjeg Oraha i Donjeg Gara.

Škola je podignuta sredstvima crkve. Prvi svetovni učitelj bio je Jovan Bivolarević iz Leskovca. Ubijen je od Bugara za vreme Prvog svetskog rata.

U vreme posle Prvog svetskog rata zapaženiji učitelj bio je Mirko Tepavac.

Do 1948. godine bio je učitelj Aleksandar Đokić. Škola je menjala naziv – do 1934. sa nazivom „Osnovna škola kruševačka, srez vlasotinački, banovina vardarska“. Ime „Karađorđe Petrović“ dobila 1934. godine i zadržala ga do danas.

Posle Drugog svetskog rata najduže su bili učitelji Mihajlo i Desanka Vujić iz Aranđelovca. Škola je radila sa šest, potom sa osam razreda sa isturenim odeljenjima u selima: Ravni Del, Crnatovo, Boljare. Donji Dejan.

Zbog migracije stanovništva krajem XX veka i početkom XXI veka broj učenika se naglo smanjio. Hronološki zapisi događaja u školi su sačinjeni u Letopisu škole.

 

Kruševčani su učestvovali i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Patili su od Bugara koji su držali celo selo kao taoce. Čak je i bugarski štab bio u prostorijama kruševačke škole.

 

Pored borbe za oslobođenje od fašizma, kruševčani su bili angažovani u politici. Pred Drugog svetskog rata radikali i demokrate su se tukli u vreme izbora i štapovima. Posle Drugog svetskog rata Dina Anđelković (Tovak) je bio i predsednik opštine- dok je učitelj Vita Ban-Blagojević bio predsednik SSRN i direktor i osnivač narodnog muzeja u Vlasotincu.

 

Veliki broj kruševčana je posle Drugog svetskog rata, krajem 20. i početkom 21. veka završilo škole za radnička zanimanja (zanate), srednje škole, fakultete i neki postali ugledni:učitelji, nastavnici, profesori, doktori, sudije, tužioci i stekli visoka zanimanja s kojim rade u privatnim i državnim preduzećima i institucijama države od oštine do republike.

Selo Kruševica nikada nesme da zaboravi mnoge prosvetitelje i u vremenu pod Turcima, Bugarima i posle u vremenu opismenjavanja alfabetskim tečajevima nepismenog stanovništva sela i okoline.

Lično sam imao prilike da učestvojem negde 80. godina na opismenjavanju starijih(kao nastavnik matematike)-sa svih strana opštine Vlasotince, u OŠ „Karađorđe Petrović“ u selo Kruševica.

Neke nema među živima, ali je vredno pomenuti učitelja kruševčanina-Vitu Bana Blagojević, prve učitelje posle oslobođenja: Mihajlo i Desanka Vujić iz Aranđelovca, nastavnike: Miroslav Mladenović, Vera petković, Dušica raković, Vučić Raković, Slavko Milčić, Mirjana Ristić, Milan Krstić, Trajko Tasić, Marija Stojanović i drugi.

Nesmeju se zaboraviti mnogu sveštenici-učitelji, koji su u školi manstirskog tipa davali prva slova u pismenosti.prosvećivanja stanovništva čitavoga ktraja. Mnogi od njih su dali i svoje živote u bobrbi protivu Turaka i Bugara-kao nosioci buna i ustanaka.

 

Da se ne zaboravi i učitelj Nagorni, koji je nažalost u „ideološko-građanskom ratu“ nažalost zbog svojih slobdonih ideala bio zaklan kao učitelj.

Prosvetiteljstvo i duhovni život je jedna od poluga biološkog opstanka stanovništva-Srba u ovom kraju.

 

*

“TURSKA ŠKOLA”

 

Deda Milorad iz mahale Bekovci(zaseljeni iz Bugarske) sela Borin Dol nam je pričao da mu je baba Stana (1865.g) ispričala -da se išlo u tursku školu 1118 godine .

 

– Pisala se slova na tačkice, na kukice.

Crkvena “turska škola” bila pokrivena ćeremidom- niska, imala je podrum, 2-3 sobe; klupe proste.

 

Torbice bile kozinjave-prtene, na zid se nakačunjavale-pričala je baba Stana da je i sama išla u te crkvene turske škole.”

 

Zapis: 1975.g ., selo Borin Dol (pripadalo selo Dejansko-kruševačkoj crkvenoj parohiji)

 

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik matematike OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica, opština Vlasotince

*

 

Stara kruševačka crkva je bila predhodno na Babin Del – kad su se doselili iz staro selo, onda je napravljena sadašnja crkva.

Predpostavlja se da je ta crkva bila brvnara.

U Carogradskim zapisima se pominje kruševačka crkva 1843.g.

 

Zapis: 1976.g s. Kruševica; kazivač Vasiljko Sramenković Kušinski (1882.g.) s. Kruševica-zabeležio; nastavnik Miroslav Mladenović

 

*

 

 

 

Foto zapis polovine 70.godina 20 veka:- jedno od odeljenja učenika osmog razreda

OŠ „Karađorđe Petrović“ s. Kruševica, opština Vlasotince; Zabeležio: Miroslav Mladenović, nastavnik dotične škole

* * *

 

Letopis škole u Kruševici:

Uvod:

Letopis je istoriski žanr u književnosti, koji predstavlja vremenski, više manje ili više detaljni zapis istoriskih događaja.

Zapis događaja istoriske prošlosti vlasotinačkog kraja su sačuvani u crkvenim i školskim letopisima.Tako su za određene događake istoriki sačuvani određena dokumenta i zapisi u crkevenom letopisu-crnotravske crkve, potom u zapisima Lertopisa škole u Kruševici.

Poseban sadržaj istriskih događaja sarži i Letopis crkve u selo Konoipnica . zanimljivi su i školski letopisi: škola u Vlasotincu i selo Šišava( o komke sam imao prilike da taj sadržaj pročitam i zapišem).

Imao sam ameru da na Vikipediji ovu temu detaljno potpuno obradim. Postavio sam temu: LETOPISI u vlasotinačkom kraju.

Obradio zapise iz Letopisa OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica, opština Vlasotince. Planirao da postavim preko vlasotinačkog foruma i ostale sadržaje Letopisa iz vlasotinačko-crnotravskoga kraja.

Nažalost nekad kratkovidost, ljudska sujeta, politikanstvo, slepilo moći (sve su obrisali što je bilo vezano za moje ime i prezime-kao AUTORA zapisa kao lokalnog etnologa i istoričara)-potpuno je poništilo i obezvredilo značaj VIKIPEDIJE kao „svetske enciklopedije-internet znanja“), jer više niko ništa nije uopšte napisao bilo šta u vezi Vlasotinca i Crne Trave na VIKIPEDIJI.

Pošto je LETOPIS OŠ „Karađorđe Petrović“ u selo Kruševica, opština Vlasotince , predat SANU-e još 80. godina 20. veka (dok sam još i tada radio kao nastavnik u dotičnoj školi), onda sam rešio i ovde taj svoj Zapis iz LETOPISA da prenesem ono što sam zapisao prema važnosti određenih događaja- smatrao važnim značajnim za istoriju okoline i istoriju školstva i škole sela .

Uvodni Zapis:-27. mart 2014.godine Vlasotince republika Srbija

Autor zapisa iz LETOPISA osnovne škole u Kruševici:-Miroslav B Mladenović Mirac nastavnik matematike dotične škole(1973-1985)

*

 

Letopis škole u Kruševici čine mnogi istorijski dokumenti i zapisi učitelja i sveštenika te škole. (Opširnije o funkcionalnosti letopisa vidi stranice Letopis i Letopis (Vlasotince).) Svi ti dokumenti ilustruju istoriju vlasotinačkog kraja.

 

Krajem sedamdesetih godina se dokumenti iz ranog doba osnivanja te škole prebacuju u Srpsku akademiju nauka i umetnosti.

Po letopisu škole u Kruševici je otvaranje te obrazovne ustanove 1858.godine bilo nešto posebno. U vlasotinačkom kraju su bila nemirna politička vremena praćena raznim burnim događajima. Danas škola u Kruševici nosi ime „Karađorđe Petrović“ koje je dobila 1934. godine. Letopis iz Kruševice obuhvata sledeće događaje:

*

Ustanak protiv turaka i opšta situacija

Posle Karađorđevog ustanka u Šumadiji, ceo vlasotinački kraj bio je, neprestano, za čitavih sedamdeset godina u neprekidnoj grozničavoj akciji za oslobođenje od turaka.

„Puče puska niže Beograda

Druga puče ukraj Duboga

treca puče usred Šumadije

uzdiže se butun Šumadija

I pred njom Petroviću Đorđe

Zadrma se turska carevina

Začudi se sedam kraljevina

Da što radi mlada Srbadija.“

Tako je narodni pesnik izrazio svoje divljenje prema borbi koju je srpski narod poveo protiv silne turske carevine. Ta oslobodilačka težnja zahvatila je narod snažno i držala ga do oslobođenja 1878. godine. Takva psihološka gotovost s jedne strane a druge, zulum i bezakonje svake vrste dizalo je narod na oružje.

*

Prve bune u vlasotinačkom kraju

Jedan od prvih ustanka bio je 1809. godine, a vodili su ga: Ilija Strelja, Sava Dedobarac, Cvetko R i drugi. Drugi ustanak izveden je 1821. godine (zapis Vladika Milentije). Treći ustanak izveden je pod vođstvom Stanka Antonijevića zv. „Bojadžije“ iz 1841. godine. Do oslobođenja tj. 1878. godine bilo je još dva ustanka malih razmera, ali, ovaj pod vođstvom „Bojadžije“ bio je jedan od najjačih, najpripremljenih.

Iz ovog ustanka i datira poznata sevdalinka:

„More vrćaj konja ago, Abdal-ago

more vrćaj konja, pisman ćeš da budeš

more negu vrćam da znam da poginem

puče puška iz gusti orasi

te obori agu abdal-agu.“

Stanko je sa svojim bratom prokrstario ceo vlasotinački, leskovački, niški, zaplanjski i lužnički kraj. Svuda je pronašao i organizovao najbolje ljude. U Leskovcu je imao Kocu Muldžiju i pop Đorđa iz Poljanice. Niš je vodio Miloje Jovanović iz Kamenice, Zaplanje Nikola Srndaković iz Gornjeg Dušnika.

 

Pored ovih, glavne vođe i organizatori ovog ustanka bili su sledeći: Ilija Nikolić iz Jastrebca, Cvetko Kucula i Mita deda Ujin iz Vlasotinca, Stojan iz Matejevca, Stojan Cavdar iz Kruševice i Stojan i Kitka braća iz Kravlja i drugi.

 

*

Ustanak u Vlasotincu

Aprila 1841. godine ustanak je buknuo u Vlasotincu. Prema Grdelici je bio Ceka Vučković, prema Leskovcu Stanko, prema Predejanu Ilija Nikolić, prema Svođu Lepoje iz Gara.

Ustanici su se držali četri do pet meseci. Kad je u Niš stigao Jakup-paša sa rafit-begom i carigradskim Terfik-begom i đuruk-Teskeredžijom-na vlasotinačke ustanike je upućena vojska od deset hiljada ljudi i oni su posle žilavog otpora podlegli.

Vlasotince je spaljeno. Narod se je razbegao i dugo krio po šumama (bio u „bežaniji“-po zbegovima). U kasnu jesen se narod vraćao na svoja zgarišta. Te godine su vinogradi bili rodili kao nikada a bačve i buradi nije bilo jer je sve izgorelo.

Tada je narod kopao jame u zemlji i tu sipao grožđe. Glavne bitke su bile na Kosovici, Vrapčem ridu, kod Orašja, Gložanu, na ušću Vlasine u Moravu i kod sela Crna Bara gde i danas stoje spomenici (već porušeni tadanjih vojskovođa (predvodnika).

Turci su, da bi ga omrzli kod naroda, „bojadžiju“ za sve krivili. Tako se ceo događaj u narodinim kazivanjima i prepričavanjima naziva „bojadžijska pljačka“.

*

Otvaranje škole u Kruševici

Škola u Kruševici, po samom osnivanju, ima posebnu ulogu u vlasotinačkom kraju jer su nju pohađala deca iz jedanest okolnih sela. Ona je osnovana još pre oslobođenja od turaka.

Ta škola i mnoge druge su otvarane na zahtev srpskog življa, uz podršku kneževine Srbije, koja je još priznavala sultanovu vlast.

Pomoću ruskog konzula u Carigradu koji je intervenisao kod sulatana vršen je pritisak na turske vlastodržce da odobre osnivanje školskih institucija.

Tako su 1856. godine (krajem vladavine Aleksandra Karađorđevića i početkom druge vladavine Kneza Miloša) na intervenciju ruskog konzula u Carigradu otvorene škole (manastirske metode) u Grdelici, Kozaru, Vlasotincu, Konopnici, Crnoj Travi i Kruševici.

Vlasotinački kraj je tada još bio odlepljen od kneževine Srbije. Prvo otvaranje škola bilo je propraćeno Fermanom, potpisanim od strane velikog vezira.

Po kazivanju Vasiljka Milosavljevića -„Pisara“, poslednjeg učitelja škole manastirskog metoda u Grdelici, ferman je bio napisan na četri jezika i prilepljen na vratima škola (ruski, engleski, francuski, turski).

Turci su poštovali Ferman. U fermanu je pored ostaloga doslovce bilo napisano i ovo:

“Otvara se narodna srpska škola u Kruševici i odobrava rad daskala koga selo izabere. Nagradu daskalu isplaćuje seoski, odnosno crkveni tutor i po slobodnoj pogodbi sa daskalom“.

Škola je bila smeštena u crkvenim konacima. U okruženju pravoslavne crkve koja i danas stoji bilo je nekad selo Kruševica.

Kad je ranije od strane Turaka pored crkve proveden drum, narod se, da bi se sklonio od turskog zuluma preselio je na obližnja brda iznad crkve. Decu su učili sveštenici.

Đaci su stanovali u crkvenim konacima i četvrtkom i nedeljom odlazili su kući za hranu i preobuku.

U kruševačku školu su dolazila deca iz sledećih sela: Kruševica, Boljare, Crnatovo, Ravni Del, Dejan, Bilo, Džakmonove, Zlatićevo, Svođe, Jakovljevo i Oraha.

To je bila najstarija škola u ovom kraju. Dolazila su deca imućnijih roditelja, a tada je bilo retko pismenih ljudi.

Tek posle oslobođenja od turaka 1878. godine u školi počinju predavati svetovni učitelji i škola dobija stalnost.

Školsku zgradu je napravila crkva od svojih prihoda i na svom imanju. Prvi svetovni učitelj bio je Jovan Bivolarević rodom iz Leskovca, koji je za vreme Prvog svetskog rata ubijen od starne bugara u Surdulici gde je bio pomoćnik načelnika vojne stanice.

*

Prvi i Drugi svetski rat

Zapamćeniji učitelj pre Prvog i za vreme Prvog svetskog rata bio je Danilo Tepavac, koji se po završetku rata ponovo vratio u Kruševicu.

O njegovom radu i narodnom prosvećivanju meštani i danas sa poštovanjem pričaju.

Posle Danila dolazi učitelj Aleksandar Nagorni, koji je uspeo da podigne novu školsku zgradu od tvrdog materijala, ali je morao tada zbog tadašnjih zaoštravanja političkih borbi da ode iz sela.

Ubijen je od strane četnika 1943. godine u Drugom svetskom ratu. U vremenu okupacije tokom Drugog svetskog rata vlasotinački kraj je sa Kruševicom, pripao Bugarskoj, pa je u školi bio smešten bugarski štab. Bugari su kruševačku školu utvrdili bodljikavom žicom, a dvorište ogradili kamenim zidom debljine 6 sm.

Dok su Bugari bili u Kruševici do konačnog oslobođenja od fašizma u Drugom svetskom ratu (1941-45), narod je dosta propatio.

Mnogi su tučeni, prebijani i stavljani na razne muke zbog posedovanja oružja. Skoro su svi muškarci bili internirani u Bugarskoj.

Školski nameštaj su razvukli Bugari u privatnoj kući i obrazovali svoju školu, ali kratkog roka.

Škola je u očima naroda bila strašna i mučilište, tako da nisu hteli decu u tu školu da šalju. Tokom povlačenja bugari su školu minirali i uništili.

*

 

Posleratno doba

Posle oslobođenja sagrađena je nova škola. Uloženo je 100 000 dinara od pomoći za obnavljanje 1945. godine.

Do 1948. godine, učitelj je bio Aleksandar Đokić iz Vlasotinca, koji je radio na dovršetku izgradnje škole.

Zapaženu ulogu u posleratnom školstvu imao je bračni par učitelja Mihajlo i Desanka Vujić iz Aranđelovca. Oni dolaze 1948. godine u školu i rade dodatno na opismenjavanju odraslih.

Mihajlo Vujić je doneo prvu fudbalsku loptu u Kruševicu, a i organizovao folklornu i dramsku sekciju u školi i selu.

Imao je i zapaženo učeršće na republičkoj smotri takmičenja u narodnom folkloru i pevanja narodnih izvornih pesama -kraljice i lazarice.

Planirana ali neizvedena izgradnja akumulacionog jezera kod sela Boljara (kod Ravnodelskog mosta) početkom osamdesetih godina deli gravitacioni prostor kruševačke škole.

Prateće mere tog plana, da bi ublažile posledice planirane podele vlasinskog korita, donose razna poboljšanja za đake. Tako škola dobija đačku kuhinju. Asfalitaraju se prilazi i školsko dvorište za male sportove.

Nastavnici škole osnivaju i vode lokalni fudbalski klub FK „Zlatovac“, preimenovan kasnije u FK „Sloga“. Klub se takmičio u opštinskoj ligi.

Posle katastrofalne poplave 1988. godine, škola je pretrpela veliku štetu u ispostavi u Donjem Dejanu i centralnoj školi u Kruševici.

Kulturno-društveni život Kruševice i okoline se odvijao u prostorijama škole. Prpipremane su priredbe, recitacije i foklorne igre za Dan škole i državne praznike. Pored toga postojao je zabavni deo za omladinu i meštane.

Školu su često posećivali pesnici i književnici da bi držali je pesnički čas na igralištu škole.

Posleratni kompleks škole je nekada u svom sastavu imao stanove za učitelje, ali su oni pretvoreni u učionice, a učitelji i nastavnici putuju iz grada.

Šire u vlasotinačkom kraju poznati kruševački učitelji iz 1970-ih i 1980-ih godina: Ljubomir Cvetković, Buda i Smilja Petrović, Branko Mihajlović, Vučić i Dušanka Raković, Zoran Daskalović, Miroslav Mladenović, Blagoje Stojković, Nikola Mitrović, Jova Stojanović, Mirjana Ristić, Verica Petković i drugi.

Početkom XXI. veka Slavoljub Anđelković meštanin Kruševice i bivši đak škole je izgradio bistu Karađorđa Petrovića, koja je postavljena u uređenom parku škole.

Pisao:- Miroslav Mladenović, Vlasotince. –Vl 23:29, 8. april 2007. (CEST)’)

 

* * *

 

Starine i prošlost:

 

Od starina, kruševačka crkva je jedan od najstarijih objekta u ovom kraju.

Od starog turskog carskog druma, od Boljara, preko Kruševice, Tupanskog Dela i Svođa za Carigrad su ostali tragovi zarasli u hrastovoj šumi, kao podsetnik na neko staro vreme gde se nije smelo slobodno hodati u karavanima sa konjima.

 

Turke su presecali hajduci, otimali im blago i skrivali ga po mnogim nepoznatim mestima. U ovom kraju iz tog vremena mnogi nepoznati ali i lokalni avanturisti sa mnogim iscrtanim mapama u čitavom planinskom kraju stalno nešto prekopavaju, tražeći oteto zlato od Turaka.

 

U kruševačkom kraju je bilo dosta hajdučije – borbe za nacionalnu slobodu u vreme Turaka, pa i danas u planinskom podnožju Kruševica ima mesta zvana Hajdučki kladanac, Hajdučka padina, Hajdučki grob.

 

Deda Ljubomir Nešić-ŠETANOVCI (1884.g-živeo kod ćerke Darke Petković , prizećen Blagoje Petković iz s. Ravni Del-zapis 1975.g.-zabeležio: M.M)-pričao je o haduku Neši- po kome je z zaseok Predanča(G.Dejan) dobilo naziv i mestu NEŠĆEVO GUMNO, gde se žito vrlo na gumno na kome su hajduci na mesečini kolo uz gajde igrali.

 

Stojča (potomak Stojčić Bogdan)-Stojadinov, ubio Turskog bega GAGULU-pa se po tome nazvao čitav potes GAGULE .

 

Kad je ubio bega pobegao je u Mrkonjić Grad u Bosni.

 

Posle izvesnog vremena vratio u potesu GRASINCI(iznad Čalakovci).

Potomak njegov je i Rasim Stojiljković iz Crnu Baru, koji živi u Vlasotince.

*

TURSKI DRUM:-Turski drum je prolazio u selo Kruševica pored kuće Vasiljka Stamenković(1882.g) Kušinskog- gde je bila jedna kruška i tu su Turci odmarali i gađali hajduke.

 

Karavani Turaka je išao za Carigrad od Popovog Kladenca išli preko Gančarevu Čuku, pa su silazili kod Borin Dol i iskačali na Svođe.

 

Od tamo drum su prelazili preko Vitu Krušku nad Crnu Baru, Bukovu Glavu od Dušnik i od Niš.

 

Drugi drum je išao od sela: Šišavu, Smrdan, Boljare, Crnatovo, Kruševica, preko Umište-silazili su u reku za Borin Dol i tu se sastavljlo sa prvim putem.

 

Tuj kod Drenje bila Turska kafana-Turski han kod kuću Jove Stanojevića(Stojanović)-magacionera.

 

Potom tu je carski put se nastavljao od Svođe preko Gornji Orah, Tegošnice, Krivog Dela, Jabukovika, Gracke, Kalne i za Bugarsku: iz Vlasotince, preko Čobanca za Brod.

 

Zapis: 1976.g. selo Kruševica, Vlasotince

Kazivač: Vasiljko Stamenković-Kušinski (1882.g.)

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica Vlasotince

 

*

STARO SELO:- Staro selo nalazilo se na prostoru od mahale KUJINCI (Marinkovići) prema mahali VELIČKOVCI (Milenović, Jović „Kuska“).

 

SELIŠTE:-Nalazi se između KUJINCII (Marinkovići) prema DŽOKINCI (Markovići)-šljivari i livade SLAVKOVIĆA, imali tu TRLE za ovce -prema groblje.

 

Mesto gde je groblje zove se GUGURAJKA-gde se održavao sabor sve do 1970. godine 20. veka na USKRS i PRVI MAJ.

*

Pravoslavna crkva Sv. Arhangel Gavril, locirana u mahali Vlasina, sagrađena 1838. godine, poznata je po velikom crkvenom zvonu (meštani kažu da je treće po jačini u Evropi) izlivenom 1885, u vreme vladavine kralja Milana Obrenovića.

 

Današnji hram sagrađen je odmah iza 1878.godine. Pre toga je bila starija crkva. Na dan crkvene slave, u mesecu julu, u Kruševici je do dsredinom 20. veka bio veliki sabor. Dolazilo se sa svih krajeva okolnih sela.

 

Crkveni obredi stanovništva dejansko-kruševačke parohije se odvijao u dve parohije:

Crkve u Kruševici (koja je postojala i pre današnje crkve na mestu Babin Del) i u dejanskom ataru(kod mesta Crkvište-Mankićevo i u Selo Ramni Del-u srednjem veku) od izgradnje kruševačke crkve oko 1838.godine.

 

Postojale su dve parohije: KRUŠEVAČKA (Velika Kruševica, Crnatovo, Boljare, Crna bara) i DEJANSKA (Dejan, Ravni Del i Mala Krusevica).

 

Kruševačka parohija je 1924. godine imala 2278 duša, a Dejanska 1882 duša.

Sveštenici (popovi) koji su služili pri ovoj crkvi:

 

– Prvi sveštenik (pop) pre oslobođenja od Turaka bio je pop Stojan.

– Pop Kosta (takođe pre oslobođenja od Turaka),

– Pop Stanko Cocin „ot Dejan“ (oko 1866),

– Onufije Popović (1875-1895),

– Mihajlo Stefanović, paroh dejanski (oko 1893),

– Dimitrije C. Zdravković (1895-1915),

– Marko Fišić, paroh dejanski (oko 1908),

– Jovan Popović (oko od 1908),

– Jovan Milojković (1919-1923.g),

– Radivoje Davinić (1924-1952),

– Nikolaj Bazbaj (ruski emigrant),

– Dobrivoje Šušulić, paroh kruševački i Zoran Stojanović (pred kraj 20. veka-današnji arh. namesmik vlasotinački, koji i danas u 21. veku opslužuje ove parohije).

 

 

Na fotografiji: Prvi i Drugi opštinski Savet Crkve Kruševačke između dva svetska rata-Autoru Miroslavu Mladenoviću nastavniku OŠ „Karađorđe Petrović“ u selo Kruševica 1975.godine, trajno ustupio Petar Stanković(kao dete prvi s desna na fotografiji Drugog Crkvenog opštinskog Saveta) nekadašnji sekretar kruševačke opštine (Fotografije je autor ustupio veroučitelju: Draganu D. Vidosavljević, koji je ih(sa autentičnom fotogarfijom ustupljenu koju je napravio Autor 1975.g.) objavio u članku:“CRKVA SABORA ARHANĐELA GAVRILA U KRUŠEVICI“, str. 135-148, VLASOTINAČKI ZBORNIK 2, Vlasotince, 2006.)

 

*

 

Kod crkve je seosko groblje.

 

Na jednom mestu tamo je sahranjeno oko 40 bugarskih vojnika, poginulih u sukobu sa Nemcima krajem 1944.g. Posle Drugog svetskog rata, negde 60. godina 20. veka potomci poginulih Bugara su kosti ljihovih predaka „otkopali“ iz grobova i odneli ih U Bugarskoj; da tamo mirno počivaju u svom zavičaju.

 

 

Još jedna zanimljivost koju je zapisao 1973/85. godine Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar (tada nastavnik u OŠ „Karađorđe Petrović“ u selo Kruševica)- da je u crkvenom dvorištu bio sahranjen za neka stara vremena pod Turcima, poznati hajduk Janko, po kome postoji potes Jankova Reka a i postoji mahala (rod) Jankovci.

 

Nažalost mnoge generaracije nisu bile zainteresovane za prošlost svojih predaka, pa je Jankov Grob, takoreći „zagubljen“ i niko skoro da i sada n apočetku 21. veka i ne zna za njegovo postojanje u crkvenom dvorištu.

 

Sama crkva je krajem 20. veka imala svoja posrnuća. Bile su pokradene freske iz crkve-koje su tek na početku 21. veka nađene negde u inostranstvu, a sama zgrada je bila potpuno ruinirana i sklona padu.

 

 

Dobro je to, što se narod u vremenu moralnog posrnuća i duhovno-ekonomnske propasti ponovo setio svoje vere i pravoslavlja, pa se crkva obnovila; ali nažalost više nema naroda da posećuje ovaj sveti hram.

 

Migracija je učinila svoje. Sela su ostala pusta bez stanovništva.

Možda će doći ponovo neko drugo vreme kada će spas u biološkom opstanku Srba u „bežanijama“ se ponovo potražiti ukao pod Turcima -u pobrđa planinskim selima(podvukao M.M 2013.g.).

 

Do kraja turske vladavine stari put pravca Vlasotince-Svođe, već je vodio desno od Vlasine, već je vodio desno od Vlasine sredinom atara sela Crnatova i Kruševice, tj. Preko zaravni visoke 388 metara. Današnji put dolinom Vlasine sagrađen je po oslobođelju od Turaka.

 

Potes Rudište leži u klisuri Vlasine. Nekada je tamo kopana i topljena gvozdena ruda. Još se poznaje vada čija je voda korišćena u rudarskom samokovu.

 

Na potesu Tursko Gumno vršilo se žito za turskog spahiju. Na potesima Burzina Padina i Preod postoje jaka klizišta zemlje.

 

Kruševčani su učestvovali i u Prvom i Drugom svetskom ratu. Patili su od Bugara koji su držali celo selo kao taoce. Čak je i Bugarski štab bio u prostorijama kruševačke škole.

 

Od zanatlija su u Kruševici pored kovačko-kolarskih i krojačkih postojali zanat i sodadžisko-bombondžiski.

 

Nekada su postojale kovačke radnje u selo, a do pred kraj 20. veka su postojhale dve kovačko-kolarske radnje u mahali Vlasina pored puta u D.Kruševici.

Bio je poznat kovač: Dragomir Stoiljković(kovač) i Petar Stojiljković (kovač i kolar).

 

Od krojačkih zanatlija najpozanti je bio Sretko Stanković, a bilo je u selo pre toga u prošlosti i više terzija.

 

Od sodadžija mnogo njih je radilo po vašarima-a imali su svoje sodadžiske radnje:u Vlasotincu, Topoli, i drugim mestima. U Kruševici i Vlasotincu su radili Dika vidonjski , Bogdan Stojčić (koko je bio i bonbondžija i kafedžija) i caka Stanković. Bilo je još sodadžija koji su se odselili iz sela posle drugog svetskog rata .

 

Najpoznatiji bonbondžija(pored Bogdana Stojičića) bio je Tisa Simovonović, koji je imao svoju radnju na početku sela Boljare i sa magaretom išao po vašarima i prodavao šarene bonbone, štapiće i „šećerlike“.

 

Tisa „bonbondžija je bio za nas decu bio čak i radost našega života u detinjstvu.

Zbog koga smo mi deca 50. godina morali celu nedelju da čuvamo dobro stoku u planini za jedan „šišek“ bonbona petkom na pijac.

 

U Kruševicdži su još bili poznati bombodžije Vasiljko i Ruska Veljković, kao i njihov sin Jovan i snaja Milica Veljković.

 

 

Prvi stanovnici Kruševice kuće su imali na potesu Selište. To je u gornjem delu atara. Na Selištu naselje je ležalo sve do kraja turske vladavine.

 

Po oslobođenju osnovane su današnje brojne razrešene mahale bliže reci Vlasini. Na Selištu danas ima slabih ostataka kućnih zidova i dosta voćnjaka.

 

Jedna mahala Kruševice osnovana je neposredno kraj Vlasine u klisuri.

 

U toj mahali je crkva sv. Arhangela Gavrila, škola i prodavnica. Da je u srednjem veku postojalo naselje, to kazuje i naziv mesta SELIŠTE, kao i postojanja crkve na potesu BABIN DEL.

 

Zanimljivo je i brdo ZLATOVEC(zaseok Osoje)-gde postoji hrastovo drvo MIRO-Sveto drvo Srba, pored koga na zaravni između dva svetska rata su održavani sabori i crkveni obredi.

 

Posle Drugog svetskog rata na toj zaravni ZLATOVEC (gdesam našao emdemske biljke na livadi i u šumi)-u vremenu državnih praznika tadašnje Jug

Oslavije i srbije su održavane igranke i vašari u vremenu državnih praznika.

 

 

To stanovništvo posle turskih buna i ratova i najviše u 15 veku, kao i kasnije posle vladanja pomora stanovništva od kuge(„čume“) je raseljeno bilo u okokna sela ili se selilo čak i u druge nahije.

 

Bilo je previše bežanija. U vremenu pod Turskom vladavinum ovaj kraj planine Kruševica je bio pogodan za jatakovanje hajduka, pa je ovde se često dešavali napadi na turke, a o tome se i pominje u turskim popisima da je selo bilo „derbejdžisko“-a ovim pravcem je prolazio stari turski put.

 

U početku su stanovnici ovde čak prema nekim svojim saznanjima i poseda pored luka reke Vlasine, često boravili i pravili kolibe i bavili se stočarstvom i lovili ribu u reku Vlasinu-sve do ropstva pod Turcima.

 

Kasnije se bežalo u brda i planinu, gde su se kasnije u ratoviam ai bunama Kruševčani zauzimali važno mesto za ostvarenja nacionalne slobode i ropstva od Turaka, kao i u borbi protivu pokušaja islamizacije bugarizacije u prvom i drugom svetskom ratu.

 

Od ostataka od vladavine Turaka, u zaoisu 1975.godine smo od starijilj njudi doznali da je „derbejdžiska straža“ bila na potesu zaseoka Kušinci, a da je kod kuće Jovana Stojnovića-magacionera (Jovkinci)-bio turski han-podvukao M.M.

 

 

 

Foto zapis: 1975.godine- selo Kruševica

Petar-Pera Stojiljković(kovač i kolar)

Zabeležio: Miroslav Mladenović, nastavnik

 

 

 

*

 

 

ISTORIJA

 

Poginuli i umrli ratnici (1912-1918.g):

 

– Vasiljko Stojanović, Kruševica, vojnik, poginuo 1913.

 

– Milan Đokić, Kruševica, vojnik, poginuo 1913.

 

– Milan Zlatković, Kruševica, vojnik, poginuo 1913.

 

– Stojadin. J. Anđelković, Kruševica, vojnik, poginuo 1913.

 

– Đorđe M. Ristić, Kruševica, vojnik, poginuo 1913.

 

(Izvor: Crkva Kruševačka-MK Boljare)

 

– Velimir Spasojević. Umro 15.3. 1916.godine u bolnici na Vidu.

 

– Kristijan Radovanović. Umro 5.4.1916.godine u bolnici na Vidu.

 

– Stamenko Jovanović. 2. četa, 2. bataljon, 1. puk, 3. poziv. Umro 30.1.1916.godine u poljskoj bolnici na Krfu.

 

Sahranjen na vojničkom groblju u selu Donjem Isposu na Krfu.

(Izvor: Vojni arhiv u Beogradu)

 

– Jordan S. Janković i Uroš G. Pavlović

(Izvor: „Leskovački kraj u Prvom svetskom ratu“; Autori: Dr Živojin Stojković i Hranislav Rakić)

 

 

– Mihajlo Todorović, poginuo 1917.g.

(Izvor: Istoriski Arhiv u Beogradu)

 

*

Spisak poginulih boraca i od terora fašizma, za vreme Drugog svetskog rata Vlasotinca i okoline (Iz knjige Petar Stanković-Ljuba:- „VLASOTINCE I OKOLINA U RATOVIMA I REVOLUCIJAMA 1903-1945, Vlasotince 1979.g.“)

 

Poginuli borci u NOR-u i žrtve faišističkog terora 1941-1945.g.:

 

1.) Ružica Č. Radenković, od Nep. mine 1944.godine, Kruševica;

 

2.) Simka Radojević, od Nep. mine 1944.godine, Kruševica;

 

3.) Sreten D. Đorđević, od Bugara 10.8.1944.g., Kriva Feja-12/22.diviz. NOP;

 

4.) Dragomir S. Marinković, od Nemaca 22.9.1944.g., Bujanovac-12/22.diviz. NOP;

 

5.) Jordan B. Stojanović, od Nemaca 1944.godine, Srem-12/22.diviz. NOP;

 

6.) Dobrin Stojanović, od Bugara 20.6. 1944.g., – Srem-12/22.diviz. NOP;

 

7.) Luka Đukić, od Bugara 10.6.1944.g, 8/22.divizije NOP;

 

8.) Vlastimir M. Pešić, od nemaca 8.11. 1944.g. , 5 dvizija NOP.

 

9. Sreten M. Mitić, od četnika 1945.godine, šumadija- KNOJ.

 

 

* * *

Svedočenje:- Ruže Stamenković (selo Kruševidža, 1943.godine u II svetski rat-okupacija pod Bugarskom, 1943. godine):

 

– Bugarski štab je bio u školu. Bugari narede mom Dušanu (bio je pekar), da pođe sa njima na vodice.

 

Oni ga nose i bace usred vode u Vlasinu-a on bega i svi trče Bugari po njega, kod mesto zvano Orače.

 

Tu je bila i ćuprija za preko Vlasinu se išlo za Ravni Del.

Jednom su partizani prelazili preko te ćuprije, pa sam brzo obavestila komandanta brigade da idu Nemci u susret i tako se spasi cela brigada jer je mogla da upadne u klopku Nemcima koji su išli od Vlasotince tenkovima.

 

To sam saznala od jednog seljaka, koji se vratio iz Vlasotince, ali su greškom u međusobnoj unakrsnoj vatri tada poginule dve ovčarice iz Ravni Del.

 

Toza iz Gornji Ora mi je davao artiju, koju sam nosila na ramnodelsku ćupriju-a tu je bila bugarska stražarmica.

 

Išla sam drpava- pocepana, a Mileva je pevala:”Jeleno momče, babele, babele…”.

Bugarski stražar sve je sedeo na vrata, na 5 metara ispred stražara bugarskog išla sam i kazuvala na brata Boška Cvetkovića iz Ravni Del.

 

Tako jednom Bugari teli da povatu partizane u Ravni Del, ali gi obavestim preko zalvu u Ravni Del, pa su se spasli i pobegli u Džarkovu Čuku.

 

Partizani su streljali u Ramni Del onija kuj su sarađivali sa Bugari.

Svi su išli kroz selo, d’nju bugari i četnici, noću partizani, svi su tražili ‘leba, moralo se sa svi da se sarađuje da bi se ostalo živo.

 

Takoj smo se u selo čuvali, jedni drugi smo štitili tako jedne zime dojdu partizani da se ogreju u školu, čukali su na vrata, učiteljica Ljubica neje smela da gi primi, ja sas partrizani razbijem vrata a ona pobegla.

Odvedem gi kude mene da se ogreju.

 

Učiteljicu su izdali saradnici sa četnicima, pa je morala da pobegmne iz Kruševicu.

 

Ete i takvi su bili za vreme rata pod Bugari u Kruševicu.

 

Zapis: 1979. godine selo Kruševica, Vlasotince

 

Kazivač: Ruža Stamenković (selo Kruševidža, 1943.godine u II svetski rat-okupacija pod Bugarskom, 1943. godine):

 

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik matematike OŠ “Karađorđe Petrović” selo kruševica, opština Vlasotince

 

 

* *

IZVOĐENA NA STRELJANJE:

 

Baba Roska je ovako pričala streljanje 1943.g od Bugara:

„Bugari su ni zapalili kuću, plemnju i utepali(streljali) Dragomira (Mitić ) u Ramni Del.

 

Ostaše četiri deca siročići. K’d mene izvedoše na sreljanje, bugarin povika po mene:“jakli sna“ (pobegni). Puknu iznad mene uvis, a ja se strkalja niz breg u dolinu. Takoj osta živa.

 

Bugarin se smiluval što imam malečku decu i ne tejal da me utepa sa saspušku. Ete kakoj ja prežive streljanje od Bugari u onaj rat 1943.godine u Ramni Del. Polse k’d dojdu za Dragoljuba u Jankovci, privedu Olgu.

 

Zapis: 1976.g. selo Kruševica, Vlasotince

 

Kazivač: baba Roska Ivanović (1903.g-devojačko Ranđelović-u prvom braku Mitić u Ravni Del-gde je izvođena na streljanje a muž joj zapaljen u bugarskom streljanju i od,azdi 1943.godine u selo Ravni Del-izbegla streljanje)

 

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađorđe petrović“ selo kruševica, opština Vlasotince

 

* * *

 

Selo KRUŠEVICA, Vlasotince

 

Četnici:

-Bogdan Stojčić (kafedžija-bonbondžija i sodadžija)-posle prešao u partizane,

– Borko Ranđelović(u dražićevci)-pobegao do londona 1945.godine i posle boravka više desedina godina, odlukom vlasti se vratio u Jugoslaviju odnosno u Kruševicu,

 

– Aleksandar Stoijljković Mečkar, Stojadin Anđelković Rajkin(Tovak),

– Radomir Stojanović (šumar)-njegov Crni Dobrivoje Dimitrijević-Jarčevci,

– Joca Kušinski(Stamenković), Kušinci

– Blagoje Pešić-četnik, streljan u drugom svetskom ratu, Kruševica

– Đukinski Petar Stamenković(Stojanović-Stanković-D.Kruševica)??-belokapac-Velika Kruševica-izdajnik i švabski podanik, najopasniji.

Izdala ga devojka. Zaklali ga partizani.

– Ljubomir i Jordan Stamenković-Kušinci (Nedićevci-kod Ćoru-Milisav Bogdanovića)

– Dušan Stamenković (bio kuvar-pekar kod četnika ili nedićevaca).

 

– Bogdanova sestra Bogosavka išla sa Četnici, s Nemci i Bugari-i pobili ih.

 

-Stamenković Jordan i Ljubomir Stamenković(četnici ili nedićevci), prema pričanju ljudi pravili velika zla u Drugi svetski rat.

 

 

Iz Vlasotince: Čočka Mirko-ubio ga narednik graničarski nedićevac Krstić, živi u Leskovac, Žika Darkovce.

 

Zapis: selo Kruševica 1980. godine

 

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ “Karađorđe Petović2 selo kruševica, Vlasotince

Kazivač:Borko Ranđelović četnik u Drugom svetskom ratu.

 

*

Deda Voja Icić(posinjen u s. Sredor) ostao siroče sa pet godina u selo Kruševica u mahali Petkovci, kada je njegov otac 1915. godine Vasiljko ubio bugarskog sekretara u selo Kruševica, da bi bio potom streljan u Prištini.

 

Deda Voja imao sestru Persu a brat po majci Blagoje Pešić je streljan kao četnik u drugom svetskom ratu.

 

Zapis: selo Kruševica 1980. godine

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ “Karađorđe Petović2”selo Kruševica, Vlasotince

 

* * *

 

ISPOVEST: BORKO RANĐELOVIĆ-ČETNIK Vlasinskog četničkog korpusa

 

-Rođen sam 1912.godine u selo Gornji Dejan i u selo živeo do pete godine, da bi 1915. godine ostao siroče jer mi je otac poginuo u Prvom svetskom ratu sa Austrougarskom. Tada me je sestra Julka, koja živi u Soko Banju, dala na čuvanje-usvajanje u mahalu Vidonjci sela Kruševica. Majka mi se tada preudala. Bio sam sluga u Sanu Velikina (Kruševica) pune tri godine.

 

Tražio me učitelj Danilo Tepavac 1924/25. godine da me školuje-ali me nije dao očuh da idem u školu.

Vojsku sam služio 1934. godine u Somboru-tamo je bilo batina u vojsku. Kao momak bio sam muzikant-klanetaš, svirao sam klanet.

 

Oženio sam se 1936. godine. Drugi svetski rat me zatekao 1941. godine u Paraćin-pa dobijem telegram da idem u 16. puk u Nis, a Paraćin vec nemci zauzeli.

 

Otišao sam kod presednika opštine u Paraćin-pa uz prisustvu nemaca mi rekao:“ Idi kući, treba da obrađujes imovinu“. Težak život i siromaštvo su uticali na mene.

 

Nisam ni znao ko su partizani, a ko su četnici, ni ko su nedićevci-važno je bilo da se preživi. Često su noću u selima dolazili partrizani-a danju četnici sa barjacima.

 

Ljudi su davali i jednima i drugima. Kosta Pećanac je bio poznat u našem narodu-po njegovim komitama, pa sam se 1941. godine prijavio u četnike Koste Pećanca, pa sam bio u odredu do 1942. godine.

 

Tada sam dobio knjižicu i oružje-kao četnik Koste Pećanca. Kao četnici Koste Pećanca bili smo u Vučje na planini Kukavica.

 

Na planini Kukavica određeni smo bili da stražarimo-da se partizanima prikupi oružje i nosili smo im: 12. sanduka municije, 12. puškomitraljeza-a bio je glavni Vojvoda Jovan Ivković, pa smo se opet vratili u Vučje . Nemci i bugari su nas razoružali.

 

Tako nas 100 duše smo tada bili. Onda je Vojvoda Ivković dao obaveštenje ko hoće da ide kući a ko hoće da ide u graničare-neka ide na prijem u Beograd u srpsku graničnu stražu.

 

Nas 12. duše smo krenuli za Beograd i onda su sve rasporedili za Ivanjicu-a ja sam tražio Vlasotince i dobio ga, gde sam bio kao graničar srpske straže do 1944.godine.

 

Kao stražar sam pomagao našim ljudima, koji su kao rabadžije sa stokom vukli žito iz Puste Reke i moravskih sela-da bi izdržavali svoje porodice.

 

Tako sam jednog crnobarca spasao-trebalo je da se zakolje, a ja sam mu rekao da beži iz kuće-što je to i učinio, pa sam ga spasio života.

 

Dobrunka Simonović iz selo Krusevica, je radila za svi -pa je spasila Lazu iz Orašje-koji je držao i za partizani. Ta Milunka je posle rata , čujem umrla u bedi.

 

Vlasotince je 1944.godine trebalo da bude spaljeno i uništeno, a spasio ga komandir III voda Strešnjal-čehoslovak, koji je spasio Vlasotince.

 

Tu je došao nemački komandant iz Leskovca u patrolu- a jedan četnik ga ubije 1944. godine pred Sokolski dom-prema sud ( u njemu je bio stab).

 

Tad je Ćora sedeo u Stojadinovu kafanu, Strešnjak je napisao na nemačkom cedulju i metnuo mu u džep-da je došao nemački komandant da se preda, sa ključevima od magacina iz Leskovca i tako je spasao Vlasotince.

 

Strešnjak kao komandir cete poginuo je u Sloveniji-ubili ga partizani.

 

U Kuševici je bila mobilizacija. U četnici su mnogi bili i zbog sirotinje. U četnici su 1943. godine iz Krusevice bili: Bogdan Stojčić(posle bio i u partizanima)-sada kafedžija, Aleksandar mečkar, Stojadin Rajkin (tovak), Radomir šumar, Dobrivoje Dimitrijevic-Jarčevci, Joca Kušinski, Petar Đukinski-belokapac (za njega kažu da je bio švabski podanik i da ga devojka-Bogdanova sestra izdala, pa ga streljali partizani).

 

U Vlasotince od četnika najgadniji je bio Cocka Mirko-ubio ga narednik graničarski-nedićevac Krstić (živi u Leskovcu). Komandant Jovan Ivković poginuo. Iz Svođe (Babebici-Dobrivije-sa bratom)-kao četnici bili loši prema narod: silovali ženske, pljačkali –braća Markovići iz Svođa se priča u narodu i da su pljačkali i klali ljude..

 

U Ravni Del je agitator četnika bio Nikola Gulaveza. U Veliko Bonjince je bio loš cetnik Ljuba Milošević (brat mu Vlada sada učitelj u Boljare-ubili ga partizani u Krčimir).

 

Kad je 27 septembra 1942.godine formiran granični odred-za graničara je došao Petko Petkoski (Trandafiloski) iz sela Crešnjevo, opština Makedonski Brod, zapadna Makedonija-koji je tamo u Kičevo bio milicioner (žandar), pa nije po naređenju mogao da ubija ljude, pa je pobegao kod nas u Srbiju i prijavio se za graničara.

 

U porodici Dinkić je ostavio stvari. Tu je samnom bio do septembra 1944. godine. Tad smo u borbi sa partizanima odstupili i ičli pored Moravu, na ćupriju Beljanicu, preko Babičko u Nič-pa na Crveni Krst vozom do Ćićevac, pa do Varvarina, preko planine Golije-tu smo konačili.

 

Preko Novi Pazar, Prije Polje, Duge Poljane-Sjenica (3. meseca peice)-preko Bosne, Nova Varoš (tu su nas ruski avioni napali i potikali nas (razbežali smo se na sve strane), pa kad čujemo trubača, tad se zbiramo (sakupljamo)-onda preko Romanije. Naišli smo na 100 mrtvih-golih nemaca, ubijenih-onda smo dočli na Han Pjesak (zimi) kod kraljeve palate, tu smo zakonacčli, tu se borba vodila.

 

Tu nas je u borbi vodio Dragutin Keserović-komandant brigade Draže Mihajlovića. Moj bataljon je imao oko 300 ljudi- a komandant je bio Milosav Bogdanović, zvani Ćora, a komandir voda bio je Žika Marinković iz Grdelice-poginuo na Foču.

 

Drugi su tad vodili borbu a naš bataljon je bio u pripravnosti. Krenuli smo napred do Doboj u Bosanski Brod (američki avioni su nam ubili 37 ljudi i komadir nam je bio ranjen, pa je umro u Zagreb ili Beč)- tu su slovenački domobranci hteli da nam uzmu oružje.

 

Oružje smo položili u Slavonski Brod-pod nemačkom komandom, odatle smo upućeni u Strazburg u Austriju bez oružje-gde smo živeli u logor austriski- čitavu godinu u zimu 1945. godine.

 

Protiv partizana-imali smo oružje, italijanske puške. Kad su navalili partizani s tenkovima i teškim oružjem-mi smo se povukli preko Soče na italijansku teritoriju, a onda nas je srela Engleska armija koja se borila protiv nemaca i onda smo imali tumača. On je preveo sve na engleski.

 

Krenuli smo u logor u Forli u Italiju-negde u proleće. Tamo smo bili 2-3 meseca. Englezi su bili dobri, a naši su se pojeli međusobno (svađali se)-zakolju jedan drugog i bace ga u klozet-ko je jači za partije se svađali:drazićevci, četnici, domoroci, belogardejci (najgori ljudi), ustaše-a bilo je oko 500-600 ustaša (najgori sa dobrovoljcima-belokapcima).

 

Onda smo prešli u drugi logor zvani Ebolija u Italiju-tamo smo bili godinu dana (250 hiljada iz Jugoslavije: Crnogorci, srbi, hrvati, bosanci, dalmatinci.

 

Bio nam odred u Drinski puk, komandir mi je bio Ljubomir GrdanoviĆ.-Bio sam u odredu godinu dana.

 

Međusobno se klali za partije, a odatle smo bili podeljeni u grupe da čuvamo Engleske logore u Italiju.

 

Čuvali smo na tri meseca-a u logore bio pleh koga smo mi prodavali za hleb (krijoćom-krili se)-u grad, a onda smo od međunarodnog suda (misije) raspoređeni u Nemačku u Muster lager, a tu nas je ispitivala međunarodna komisija-ko hoće da se vrati, a ko neće da se vrati.

 

Jedan je pokušao da se vrati a naši ga odmah ubili na stanicu i nismo smeli ni da pokušavamo da se vraćamo.

 

U Nemačku smo dobili naređenje ko hoće da ide na dobrovoljni rad 1946.godine. Opredelio sam se (zajedno sa Petkom iz Makedonije)-sa grupom od 100 ljudi u Englesku.

 

Četiri godine u Engleskoj na ciglani, živeli smo u logor, a posle u privatne stanove. Tamo je bila četnička organizacija-plaćali smo članarinu.

 

Glavni je bio Mihajlo Todorović (granični oficir), a poverenik Stevan Berić-dalmatinac, dobar čovek.

 

Nekadašnji komandir žandarmerije u selo Svođe, kod Vlasotinca-Ilija Drljača bosanac (žena bugarka) optužila je moju Ružu-da je Titov pandur-ona je rekla-jesam, bila sam kuvarica u miliciji posle rata 3. godine.

 

Kole Čelić iz Vlasotinca dao dokumenta mojoj Ruži 1957. godine da me odvede u otadžbinu (bila je 3. godine u Engleskoj-a bila je i sa kraljicom Marijom, kraljem Petrom i Andrijom u crkvu.

 

Ruža je u našu ambasadu u Englesku opravljala da se vratimo u Jugoslaviju. Otišli smo u dom „Draže Mihajloviđ“ da doručkujemo, a četnici su pitali moju ženu Ružu-jel ti oćeš da našeg brata vodiš da ga predaš Titu-a ona je odgovorila-šta se vas tiče-a oni odgovorili-to može da bude i obratno.

 

Rekao sam izvinite, a onda sam je ja nagazio na nogu ispod astala, a svi su nas gledali, pa smo taksijem odma otišli u stan. Dolazili su naši noću-mi smo se pakovali-ujutru došla kola za posao-rekao sam da mi je žena bolesna-a mi izašli na druga vrata-utovarili se i pravo za Jugoslaviju.

 

Oko dokumenta pomogao nam je ratni zarobljenik Miloje Nikolić iz Niša i 1960 godine smo se vratili u Jugoslaviju.

 

Iz našeg kraja najopasniji za naš narod su bili braća od tetku na Bogdana sada kafeđiju iz Kruševicu,koji su zaklali na svadbu-ubijeni su.

U Englesku sam radio na ciglanu, pa eto sada primam njihovu penziju.

 

P.s Dok sam beležio ispovest deda Borka i baba Ruže Ranđelović, ispred njihove kuće u selo Kruševica 1980.

 

godine, tada radeći i živeći u selo Kruševica kao prosvetni radnik- i sam sam u sebi imao straha što zapisujem ovaj zapis- da se to nedozna, jer ni oni nisu bili raspoloženi da mi govore sve, plaseci se posledica.

 

Jer je postojala opasnost da i ja i oni budu proglašeni za „državne neprijatelje’. No, poverenje tih ljudi u jednog seoskog Uču, ostavilo je traga da se i sada na pošetku u 21. veka nešto dozna i pročita na teške ideološke sukobe partizana i četnika i ostalih u bivšoj Jugoslaviji.

 

Neka ovaj zapis ostane c kao pouka i trag za buduća pokolenja.

 

Tada iz straha u svesci nisam smeo ni da napišem ni ime ni prezime, jer sam se plašio „pretresa’ i dugo sam krio tu svesku, da se niko ne dokopa nje. U svojo sredini sam pokušavao da objavim ovaj tekst, ali sam samo imao neprilike, jer se smatralao da kao dete iz partizanske porodice nisam smeo da pišem nista o četnicima kao našim “krvnim” I “klasnim” neprijateljima socijalizma.

 

Vaspitavani smo da ih tako tretiramo. Tako smo se nažalost u mladosti kao “vernici” komunističke paretije I ponašali. Ideologija je bila tada surova.

 

Zapis : selo Kruševica, opština Vlasotince, 1980. godina

 

Zabekležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica, Vlasotince

 

* * *

 

ISPOVEST: Cetnika Vlasinskog cetnickog korpus /1941-1945.g …

www.mycity-military.com › Drugi svetski rat‎

03.03.2010. – ISPOVEST: BORKO RANDJELOVIC-Cetnik Vlasinskog cetnickog korpusa, Drugi svetski rat (1941-1945. g … Miroslav Mladenovic; Građanin.

Ovu stranicu ste posetili 2 puta. Poslednja poseta: 19.11.13.

http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/ISPOVEST-Cetnika-Vlasinskog-cetnickog-korpus-1941-1945-g.html

 

* * *

 

POGLEDI :: View topic – Pitanje i molba za pomoć – Pogledi

www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=18810&sid…‎

02.04.2011. – Postova: 16 – ‎4 autora

Od 1941-42. bio je u četnicima Koste Pećanca i to uglavnom u okolini ….. P.s Dok sam beležio ispovest deda Borka i baba Ruže Ranđelović, … Zabeležio: Miroslav Mladenović, nastavnik OŠ “Karađorđe Petrović” selo …

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=18810&sid=85835367b2036bd907a231497f92fd26

 

* * *

 

 

Istorija – Vlasotince • Forum Srbija

www.forum-srbija.com › Srbija › Istorija Srbije › Istorija‎

 

06.09.2013. – Miroslav Mladenovic …… Tema posta: ISPOVEST: BORKO RANDJELOVIĆ- Četnik Vlasinskog četnič. korp. Post …. P.s Dok sam beležio ispovest deda Borka i baba Ruže Ranđelović, ispred njihove kuće u selo Kruševica 1980.

Posetili ste ovu stranicu 2.2.14..

http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=392&t=35179

 

 

* * *

 

 

 

* * *

 

ZAPIS JEDNOG UČITELJA U LETOPISU ŠKOLE U SELO KRUŠEVICA.-(O vremenu buna-ustanaka u ovom kraju):

 

-Posle Karađorđevog ustanka u Šumadiji, ceo vlasotinački kraj je bio, neprestano, za čitavih 70 godina u neprekidnoj grozničavoj akciji za oslobođenje od Turaka. To je iskazano i pesmom:

 

„Puše puška niže Beograda

Druga puče ukraj Dubokoga

Treća puče usred Šumadije

Uzdiže se butun Šumadija

I pred njom Petrović Đorđe

Zadrma se Turska carevina

Začudi se sedam kraljevina

Da što radi mlada Srbadija“.

 

Tako je narodni pesnik izrazio svoje divljenje prema borbi koju je srpski narod poveo protiv silne turske carevine.

 

Ta oslobodilačka psihoza zahvatila je narod snažno i držala ga do oslobođenja 1878.godine. dakle, skoro ceo 19.vek. takva psihološka gotovost s jedne strane i sa druge strane: zulum i bezakonje svake vrste-dizalo je narod na oružje.

 

Jedan od prvih ustanka bio je 1809.godine avodili su ga: Ilija(Strelja) , Sava Dedobarac, Cvetko i drugi.

 

Drugi ustanak izveden je 1821.godine (Vladika Milentije), treći ustanak izveden je pod vođstvom Stanka Antonijevića zvana „Bojadžiska buna“-godine 1841.godine.

 

Do oslobođenja 1878.godine bilo je još dva ustanka manjih razmera, ali, ovaj pod vođstvom „bojadžije“-Stanka Antonijevića-bio je jedan od najačih, najpripremljenih. Iz ovih ustanka datira poznata sevdalinka:

 

„More vrćaj konja ago, Abdul-ago

More vrćaj konja, pišmen ćeš da budeš

More negu vrćam, da znam da poginam

Puče puška iz gusti orasi

Te obori agu Abdal-agu“.

 

Stanko je sa svojim bratom prokrstario ceo vlastinački, lesdkovački, niški, zaplanjski i lušnički kraj. Svuda je pronašao i organizovao najbolje ljude.

 

U Leskovcu je imao Kocu Muldžiju i popa Đorđe iz Poljanice. Niš mu je vodio Miloje Jovanović iz Kamenice, Zaplanje: Nikola Srndaković iz Gornjeg Dušnika.

 

Pored ovih, glavne vođe i organizatori ovog ustanka bili su sledeći: Ilija Nikolić iz Jastrepca, Cvetko Kucula i Mita deda Uljin iz Vlasotinca, Stojan iz Matejevca, Stojan Čavdar iz Kruševice , Stojan i Kitka-braća iz Kravlja i drugi. Aprila 1841.godine je buknula buna-ustanak u Vlasotince.

 

Prema Grdelici je bio Ceka Vučković, prema Leskovcu Stanko, prema Predejanu Ilija Nikolić, prema Svođu Lepoje iz Gare i drugi. Ustanici su se držali 4-5 meseci.

 

No, kad je u Niš stigao Jakup-paša sa Rafit –begom i carigradskim komesarom Terfik-begom i Đuruk-Teskeredžijom-na vlasotinačke ustanike je upućena vojska od deset hiljada i oni su posle žilavog otpora podlegli. Vlasotince je zapaljeno.

 

Narod se razbežao i dugo krio po šumama (bila je „bežanija“ po zbegovima). U poznu jesen vraćao se narod na svoja kućna

Zgarišta. Te godine su vinogradi bili rodili kao nikad a bačve i burad nije bilo, jer je sve izgorelo. Tada je narod kopao jame u zemlju i tu sipao grožđe.

 

Glavne bitke su bile: na Kosovici, Vrapčem Ridu, Orašja, Gložanu, na ušću Vlasine u Moravu i kod sela Crna Bara(gde su stajli spomenici, koji su porušeni-podvukao M.M) tadašnjih predvodnika(vojskovođa).

 

Turci, da bi omrzli kod naroda „Bojadžiju“ za sve su krivili njega, tako da je ceo događaj ostao u sećanju naroda pod imenom „bojadžiska pljačka“.

Godine 1860-kad veliki vezir Mehmed-paša, kao sultanov izaslanik dođe u Niš-da uredbu da se obesi Stanoje iz Vlasotinca i još sedam vlasotinčana, na koje se sumljalo da teže ka Srbiji.

 

U težnji ka oslobođenju od turaka, narod u ovom kraju je zapamtio tri paljevine(i „bežanije“):1809, 1821 i 1841-kao i pobunu iz 1860 godinu.

 

Turci su zastrašivanjem-raznim pljačkama i ubistvima vođa ustanka (iz 1821.g-niškog vladiku Milentije obesili na nišavski most), pokušali da uguše težnju slobode naroda pod njihovim ropstvom.

(Letopis osnovne škole u selo Kruševici,

Zapis 1976.g-podvukao-Zabeležio iz LETOPISA OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica:- Miroslav.B.Mladenović Mirac nastavnik matematike u toj školi)

 

 

* * *

LEGENDA O POPOVOM KLADENCU

 

Popov Kladenac se nalazi na tertitoriji Kruševice(Velike Kruševice).

Dobio je naziv po sledećoj legendi.

 

U vreme pod Turcima je u selu Kruševica bio jedan pop, koji je sarađivao sa Turcima.

 

Hajduke, koji su jatakovali ispod same planine Kruševice kod tadašnjih stočara, odavao Turcima.

 

Taj pop je sakupljao u ovom kraju beklike(porez) i predavao Turcima.

Pop je živeo kraj begove livade u selu Boljare.

 

Zbog izdaje hajduka i poreza, hajduci ga uhvate u podnožju planine Kruševice na kladencu, dok je pio vodu.

Tu ga ubiju.

Od tada ovaj kladenac dobi naziv Popov Kladenac.

 

Zapis: 1977.godine selo Kruševica, Vlasotince

Kazivači:stariji ljudi u mahali Kladenac(Velika Kruševica)-s. Kruševica

 

Zabeležio: Miroslav Mladenović, nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica, opština Vlasotince

* * *

RATNIK:-VASILJKO STAMENKOVIĆ-KUŠINSKI (učesnik ratova 1912-1918.g) selo Kruševica Vlasotince

 

Učesnik balkanskih ratovai prvog svetskog rata , negde 1976.godine kada sam beležio kazivanje ratnika, utvrio sam da je sa ratnikom Vladimirom Ilićem iz selo Predanča, bili u istu četu, isti bataljon i isti puk moravske divizije i da je posle borbe na Gučevu 1914.g, kasnije 1915. godine zarobljen zajedno 1915.godine u borbi kod Aleksinca, Starina je te 1976. godine sa deda Vladimirom ponovio istu ratnu priču:

 

– Bugari porobiše 40 duša. U borbi kod Aleksinca sa bugarima me zarobiše bugari.

Ispričaću kakoj su nas 40 duše olako zarobili Bugari u Aleksinac. Malko smo se zamajali u varoš i k’d da dojdemo na Žitkovac, ono slomen mos’.

 

Slomil ga Milan Pribićević, komandant trećeg batajlona drugog prekobrojnog puka, Vrnumo se ponovo u varoš Aleksinac.

T’g nas 40 duše zarobiše Bugari i prebaciše ni u Soko Banju, na d’n Gmitrovd’n 1915. godine.

 

Oteraše ni u Kalnu i tuj konačimo. Ondak su ni preko Pirot, pred jesenji ranđelovd’n 8. novembra oterali u Carigrad, a ondak ni natovariše u voz pa za Sofiju.

 

Nekolko d’na smo bili u lager (logor) i imali v’ške. Posle 20 d’na su ni rasporedili prema zanatima da rabotimo u Bugarsku. Obavljači smo razne zanate: pekarske, kovačke, terziske i druge.

 

Sve zarobljene Srbe preko Pirota, sprovedoše ni u Sliven na crno More-a i ja sas nji smo tri godine bili u ropstvo od 1915-1918. godine.

 

U vreme Koste Pećanca postojale su komite.

Komita-‘ajduk (to je naziv u narodu) bio je Stanoje Stanojević iz Kruševice.

Imao je bradu do pupka, stamenitog stasa, a u prvi svetski svetski rat bio je četni narednik 1914. godine.

 

Učestvovao je u borbi na Krivu Feju protiv Bugara, a i u borbi za oslobođenje Vlasotinca od Turaka 1878. godine .

Živeo je 90 godina.

 

Takođe komita je bio i Luka (Dika) Simonović na teritoriji kruševačke opštine uz pomoć Koste Pećanca u vremenu borbe protivu bugara u Prvom svetskom ratu.

 

Tako 1914-1915 godine sa svojom sestrom Milikom otišli su kod tadašnjeg bugarskog sekretara kruševačke opštine, da potraže brašno i hleba; a sekretar je dao i više od toga, jer mu se dopadala Lukina sestra.

 

Luka je spremao teren da likvidira bugarskog sekretara kruševačke opštine.

Otišao kod Kostu Pećanca i zatražio 10 kumita i upao oružjem kod sekretara u opštinu.

 

Izveo ga do crkvene kuće-na 100 metara udaljenosti od opštine, uveo u podrum i zaklao kao jagnje.

Naravno kad je išao sa sestrom u opštinu da traže brašno- Luka je išao sa vezanom rukom.

 

Pravio se da je nesposoban za rad, pa je tako zavarao bugarskog sekretara opštine, da bih mogao uspešno da izvede svoj plan o likvidaciji bugarina zlikovca i okupatzora.

Za uzvrat bugari su odmah izvršili odmazdu nad stanovništvom-zapalili selo Kruševicu.

 

Poterali su ljude iz sela na Kladenac (Livađe)-na Tursko gumno da ih streljaju.

Ali iz Livađe tada naiđe neki stariji čovek. Pa je povikao na Bugare:

„zašto jurite ovija ljudi, šuma je puna komita“.

Bugarska vojska je pojurila prema šumi, a njih su raspustili kućama i tako nisu streljani.

 

Ali su zato bugari odveli seoskog kmeta Danu Stoiljković i presednika opštine (koga su oni postavili) do Vlasotinca i tu ih streljali, kao odmazdu za ubijenog sekretara bugarina kruševačke opštine.

 

Dano Stoiljković je sa sobom poneo i zlato (koje je sakupljeno u selo za njegovu glavu) dao ga nekom čoveku-koji ga je utajio za sebe.

 

Zapis 1977.godine, selo Kruševica Vlasotince

Zabeležio Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoriograf

 

Iz rukopisa ZAPISA 1970-2010.g , Autor: Miroslav B. Mladenović Mirac Vlasotince, Srbija, 2010.godine

 

 

 

Na fotografiji stari ratnik balkanskih i Prvog svetskog rata (1912-1918.g) : Vasiljko Stamenković-Kušinski, selo Kruševica Vlasotince (koji je iz selo Kruševica svakodnevno išao pešice do Leskovca i tamo radio kao poštar do penzije. Foto zapis:Miroslav Mladenović, nastavnik

 

 

 

DIVLJE JAGODE

 

Partiski sastanak u školi. Uča na tapetu.

U kancelariji je dugo stajao zaključak partiske grupe u školi, koja je ispitivala njegovu podobnost.

 

Tamo je stajalo grupašenje, da je pisanjem „kaljao“ ugled škole, partiskih drugova u komitetu.

 

Drug iz komiteta je bio veoma ljut na direktora škole, brkatog crnogorca, koji je sve bio u školi: i partija i sindikat i zbor radnih ljudi-sve što je nosila moć funkcije vlasti.

 

Sastanku prisustvuju sve glavešine iz sela i opštine.

Kazali su da je Uča dobar radnik, siromašnog stanja, živi u sobičku sa porodicom, kao podstanar u selo.

 

Zamera mu se da misli svojom glavom, da je van okvira partije.

Treba mu se oduzeti sposobnost da više ne bude mogao da misli i piše kritička pisma i članke u novinama i višim partiskim i državnim organima.

 

Mnogi su „penili“, vikali i drali se:“ ko je on da o nama loše piše i sve živo redom kritikuje i blati nas sve, njemu treba suditi, treba ga smestiti tamo u ludnicu“.

 

Bilo je i mekših tonova: „da ima nezaposlenu ženu, malu decu i treba mu dati šansu da se poparvi“.

 

Partiska organizacija donosi odluku da sekretar partije sa direktorom škole pokrene ispitivanje Učine „moralno političke podobnosti“-kategorije „sposobnosti“ za rad u školi.

 

Naravno da je direktor škole prvo konsultovao višu distancu-direktora udružene škole, koji je kasnije postao i sekretar komiteta, potom predesednika komiteta, sindikata, socijalističkog saveza i saveza boraca opštine.

 

Naravno tu su bili uključeni i viši parrtiski i državni organi.

Presuda je bila doneta.

 

Doduše, tome se protivio republički i savezni sindikat, ali najviši partiski organi su to prepuštili opštinskom komitetu.

 

Tu su iz najviših organa pojedinačno delovali oni koje je Uča „dodirnuo“ u svojim kritikama.

 

Oni su nedodirljivi.

Njih nije smeo da pominje.

Od njihove volje je zavisila sudbina jednog malog seoskog Uče.

Mnoge tabu teme su bile zabranjene za javnost.

 

Jedna od njih je bila i zagonetna smrt jednog od legendarnih partrizanskih komandanata i španskog borca-Ratka Pavlovića Ćićka, koji je na planinskim vrletma crnotravskih planina poginuo izgleda od „naših“-kao žrtva toga vremena.

 

Tu istinu je Uča otkrio u dodiru sa borcima partizanima, dok je beležio njihova kazivanja iz istorije ovoga kraja.

 

Tada je svaka slobodoumna misao, sposobnost Ćićka kao intelektualca i revolucionara zasmetala manje sposobnim i čak samom Drugu Titi-postaju tada žrtve mnogi spsobni i istaknuti partizani revolucionari.

 

Zagonetna pogibija Ćićka je do današnjeg dana ostala je kao enigma u srpskoj istoriji drugog svetskog rata.

 

Uča je otkrio da su se ljudi olako ubijali samo što su drugačije mislili i da se to slično i njemu piše.

Partiski sastanak je trajao do pola noći.

 

Sigurno je postojala velika moć i strah da se onima gore moćnicima ispuni zadatak.

 

Osuditi nevinog čoveka, tada nije bio greh-kada se ispuni cilj partisake moći, bezobzira na sredstva.

 

Važno je održati se u foteljama, bilo dole ili gore.

Uča je sedeo kao sleđen.

Dojučerašnji drugovi, kolege u školi-okrenuli su mu leđa.

 

Ostao je sam na ledini.

Gledao je tako nekako u daljinu.

 

Negde tamo daleko u planini setio se svog detinjtva.

Setio se prvih cvetova u papratljaku divljih jagoda.

 

Setio se kada ih je kao ovčar i govedar brao onako zažarene, u topkama, vezanih travkom žilovlaka.

 

Kako su bile slasne, nije ih odmah, onako ubrane stavljao u usta.

Celi dan ih je nosio u ruci, da bih se uveče pohvalio majci, podario svojoj maloj sestrici.

 

Ona se radovala tome daru.

Te crvene jagode su ga pratile kroz život.

 

Izabrao je bio crvenu boju kao sopstveno uverenje, još u srednjoj školi.

Na to je uticaj imao bedan život porodice pečalbara u planini.

 

Oskudnost, glad, poniznost i beda života, uticali su da Uča preko „divljih jagoda“, postane „crven“ po uverenju.

 

Bio se prevario u tome, jer divlje crvene jagode nisu bile ukusne svakome, naročito onima koji su imali moć vlasti-svoje fotelje izdizali iznad običnog čoveka.

 

Tako dok se oko njega bila bitka, da se slomi svaka kritika, gde se urlalo i pretilo- Uča je i dalje u mislima bio u planini.

 

Setio se kada je počeo da radi u nekada svojoj školi-potom po „rasporedu“ u ovoj sadašnjoj seoskoj školi.

 

Setio se Uča goliševe dece, pocepane kao i on nekada u istoj školi, koja su njegovom sinčiću sa planinskih visova u rano proleće donosila u topkama crvene divlje jagode, nabrane negde u papratljaku.

 

Kada se sve skuvalo, prokuvalo i dovelo do kraja, negde u drugim mestima, partiski podanici moćnika vlasti-prekinuše tada Uču kao iz sna.

 

Pitali su ga da li se kaje i da povuče sve što je pisao, mislio i tako sebi skrati muke, pa ga više niko neće dirnuti.

–Etro tu smo mi, da te zaštitimo od svakojega zla-.poručiše u glas na tom sastanku.

 

Uča je rastao uz divlje jagode, tamo u prirodi, gde se sve slobodno razvija, raste, cveta, sazreva na čistom planinskom suncu i vazduhu.

 

Za njega je crvena boja divljih jagoda, bila radost života, a sve ostalo u prirodi ga je upućivalo da slobodno živi, misli, bude iskren, dobrodušan.

 

Tog trenutka je bio zamukao, nije mogao da veruje, onda kada je ostao dosledan svojim stavovima, svojom slobodoumnošću-postao je žrtva.

 

Bio je isključem iz partije saveza komunista, dobija zabranu rada u prosveti-ostaje bez egzistencije.

 

Zabranili su mu njegove divlje crvene jagode, nije trebalo više da ih voli, da sledi crvenu boju, boju radosti, pravde, istine i života.

 

Upotreba i zloupotreba položaja direktora škole,psihijatrije, suda-doneta mu je negde presuda kao nevin a kriv, da je „Fanatički politički idelaist“ –isključenje iz škole i „uput na psihijatrisko lečenje“, da tamo bude pod kontrolom ; njegovih misli , ideja, da više ne može da piše šta hoće-da mu bude kontrolisan um, da mu se oduzme sloboda mišljenja i življenja.

 

Danas su divlje jagode u planini i dalje crvene, zažarene od jakog planinskog sunca, ali više nema ko da ih bere.

 

Uča je prošao sve golgote jednoumlja, jedva ostao živ, skupo platio svoju slobodu misli i izražavanja, ali i dalje voli da bere i seća se crvenih divljih jagoda u planini.

 

Za njega su bile i ostale radost života i simbol pravde i istine o životu.

On sada ređe ide u planini, ali ih često sanja.

 

Taj san o slobodi i divljim jagodama, nije još dosanjan, biće večan, kao i sam život.

19.februar 2004.godine

 

(Izvor: iz Rukopisa “MOJE PRIČE”, 2009.g., Vlasotince, Autor:Miroslav B Mladenović Mirac)

 

* * *

 

JANKOVA REKA

 

Na obroncima planine Kruševica, po krušacima naseljeno je selo Kruševica.

Bežeći pred Turcima u vreme Karpoškog ustanka u Makedoniji, krajem 18. veka, naselio se veliki broj makedonaca u vlasinskom kraju.

Svi su se oni bavili stočarstvom.

 

Pored Makedonaca selo je naseljeno sa vlasinske visoravni, potom sa Kosova i iz znepoljskoga kraja.

 

Tada ovčari su se naseljavali po lukama pored reke Vlasine, potom pod najezdom Turaka su se raselili po brdima planine Kruševica.

Živopisan kraj, šumovit sa svih strana.

 

S jedne strane reke Vlasine, okolna brda i zaravni planinskih livada, okružen je hrastovom šumom, bagremom, divljim kruškama-dok druga strana reke Vlasine je strmovita, mrtvičava, osojna, sa bukovom, gabrovom, jasenovom i hrastovom šumom.

 

I sa jedne i sa druge strane, nalazile su se ovčarske kolibe, u kojima se pored čuvanja stoke, tu živelo, rađala se deca i u njima služilo kao jataci hajduka u vreme borbe za nacionalno oslobođenje od Turaka.

 

 

Među tada hajducima je bio poznat i hajduk Janko.

I danas u gornjem delu sela postoje mnoga obeležja u vreme hajdukovoanja, po potesima: hajdučka reka, hajdučka padina, hajdučki kladanac.

 

Nekada je tu prolazio carski drum, preko koga su turci karavanima putovali za Istanbul.

 

U donjem delu naselja, koje je bilo blizu puta, početkom 19. veka sagrađena je crkva. Potom u crkvenim konacima i škola.

U vreme komunističkog jednoumlja 20. veka, bila je zapuštena.

 

U sam crkveni voćnjak u vreme okupacije bugara u prvom i drugom svetskom ratu, bilo je paljenje škole-a u samom crkvenom dvorištu bilo je spomen obeležje palih Bugara, čije su kosti prenete posle drugog svetskog rata u Bugarsku.

 

Tu blizu postojale su zidine crkvenih konaka u kojima su dolazila deca u školu

U dvorištu crkve-blizu šupe škole, istraživanjem uča je otkrio mesto gde je bio sahranjen tada poznati kruševački hajduk Janko.

 

Tako da i dan danas po njemu jedan zaseok nosi naziv Jankovci, a planinski potok dobila naziv Jankova reka.

 

Jankova reka, bila je posebno mesto za uču.

Slivanjem više potoka, stvorili su jednu vododolinu, koja je bila u useku, a sa strane strmina sa šipražjem, sitnom gabrovom šumom, sa velikim stenovitim liticama.

 

Na jednoj strani brda, u vreme kumunizma, krečom je bilo ispisano ime TITO.

Jankova reka se uliva u luku reke Vlasine.

 

Naročito je bila opasna u vreme velikih kiša i posle otapanja snega u planini.

Često je plavila donji deo naselja.

 

U vreme velikih suša, ponirala je u zemlju i u vidu potočića, stizala do korita reke Vlasine. Bilo je u proleće milina pored nje šetati.

 

Ozelenila šuma, cvetni bagrem, miris poljskog cveća, čist vazduh sa planine, bila su poseban draž za uču-kada je u vreme poslepodnevnih časova, ruku pod ruku sa suprugom i malim sinčićem šetao i uživao u lepotama prirode.

 

U toj reci moglo je da se posmatra mrešćenje mladih ribica: pastrmki, krkuša i klenova.

 

Posle burnih partiskih sastanaka uča je nalazio tu mir, šetnjom u tišini pored pesme-poja divljih ptica: slavuja, drozdova, kosova i još drugih.

 

Često je ostajao sam sa svojim uverenjem, crpeo snagu za dalju borbu za svoje ideale mladosti-tu gde su pre njega hajduci bili borci za nacionalnu i socijalnu pravdu.

 

Osećao je da mu tu dolazi posebna snaga, da se biološki i mentalno izdrži, da se ne popklekne pred moći tadašnje birokratije i njene moći.

 

Naročito je taj iskonski spoj, između prirode, prošlosti i sadašnjosti, postojao u noćnim satima, po mesečini, kada se uča kalio i uzimao snagu, za neke teže bitke, koje će ga čekati kasnije, da se biološki i duhovno opstane.

 

Tu je uča osećao slobodu, slušajući poj slavuja, veselosti drozdova i kosova, kako svijaju svoja gnezda u šipražju na liticima Jankove reke.

 

Gledao je u šipražje zelenila-žbunove, kako se izlegu u gnezdu mladi ptići, koji su na slobodi, mogli da poletu iz svog gnezda.

 

O takvoj slobodi je sanjao uča, doseg u nebeske visine, da bude slobodan čovek, da budu slobodni svi oni s kojim je tada živeo na selo, s kojim je delio i dobro i zlo.

 

Nekada je često pričao o toj slobodi svojim učenicima u školi, da se poštuje svako ko misli, onako kako je sloboda, da se uvek bude istinski slobodan čovek.

 

Borio se uča i u selo, na času sa svojim učenicima, sa omladinom, da svaki okvir partije i birokratije slomi i izađe na široko polje samostalnog življenja, kako je to u prirodi.

 

Mnogi su ga sledili, deca u školi, omladina, seljaci…

Među svojim učenicima, ostao je u sećanju, njegov učenik, plavuškast, simpatičan, vižljast, danas inžinjer šumarstva.

 

Njegov otac, kao i jedna posebna gorštačka figura slobodoumnosti-Laza radenkovski; bili su posebna priča za sebe.

 

Pomagali su da uča se uspravi na noge u vremenu progona jednoumlja, ali moć vlasti je bio jači-školska birokratija i partisko komitetska oligarhija je tada pobedila.

 

Nekada hajduk Janko, ostavio je u njemu trag.

Tako i danas tu protiče planinska rečica-Jankova reka, koja je tada i danas nosila i nosi u sebi duh slobode; u borbi za nacionalno oslobođenje i socijalnu pravdu.

 

U vreme učinog službovanja u selo Kruševica, duh slobode i borbe hajduk Janka, uča je uvek nosio sa sobom.

 

Tada sloboda misli i svaka kritička reč, za bilo koga-a posebno za uču bila je kobna. Borio se uča da svaki čovek ima pravo na sopstven život i svoje dostojanstvo u životu.

 

Uča je krajem 20. veka, prisilno napustio školu, selo Kruševicu, Jankovu reku-njenu slobodu ulivanja u bistru planinsku reku Vlasinu.

 

Teška srca napušta uča-sve one koje je voleo i s kojima je sanjao san o slobodi iskrenog života.

 

Tamo usred samog crkvenog dvorišta, u samoći, kada je bivao često sam-onako hajdučki, često na mesečini, posle šetnje pored Jankove reke, tu pored humke hajduk Janka, uča je sanjao svoj večni san o ljudskoj slobodi.

 

20. februar 1984. godine.

Selo Kruševica, Vlasotince

 

(Izvor: iz Rukopisa “MOJE PRIČE”, 2009.g., Vlasotince, Autor:Miroslav B Mladenović Mirac)

 

 

 

Foto zapis: 1978.godine-Ušće Jankove reke, selo Kruševica;

Zabeležio: Miroslav Mladenović, nastavnik u školi sela Kruševica

* * *

 

PRIČA O SIROMAHU

 

Bio je jedan siroma’ čovek, pa kad mu se žena porodila, pođe putem da traži kuma.

Išao putem i sreo ga neki starac i pitao ga: „“kude ideš“-ovaj odgovorio:“idem da tražim kuma, porodila mi se žena“.

-Mogu da ti ja budem kum-reče starac.

 

Koji si ti-upita čovek.

Ja sam Bog-odgovori starac.

Ne možeš ti da budeš, nisi prav.

Zašto?

-Zato što jednom daš, nezna šta ima, a drugi nema ništa.

 

Produži putem dalje čovek.

Išao, tako išao čovek i sreo nekog drugog dedu.

Kuda ideš momak-upita deda.

 

Čovek je primetio da je to onaj isti starac.

Ja sam Sveti Ranđel-kaže starac.

-Znam, reče čovek-kad dođe vreme ti vadiš dušu i siromasima i bogatašima.

– Ja sam siroma’, možeš li da mi pomogneš.

-Ja ne mogu da ti pomognem-samo Gospod pomaže.

 

Čovek proceni da on može da bude prav.

Sveti Ranđel kaže:“mogu da ti pomognem, jer sam sa njim bio u razgovoru“.

Kako-upita čovek?

 

Evo ovako-kaže Sveti Ranđel.

-Mogu da ti dam vid i kad me vidiš, da stojim bolesniku nad nogama, pazari se sa njim koliko mu para možeš uzeti, a garantuj mu život.

 

Kad vidiš da bolesniku stojim nad glavu, nemoj da mu uzimaš pare, jer život mu nema.

 

Kad vidiš da bolesniku da stojim pored noge, onda uzimaj pare.

Razbolela se ćerka nekog cara, pa car čuvši za tog vračara-naredi da mu se dovede.

Pošto nije hteo da dođe, car obrazuje vojsku da ga prinudno privedu.

 

Čovek-vračar, video je kumašina kod glave ćerke-Svetog Ranđela; pa se ovako obrati caru: „čestiti care, života nema“.

 

Car moleći vračara da će dati nebrojeno blago, da bi spasao život ćerke-navede vračara da mu uzme veliko bogatstvo, jer se njegov kum sada pomerio da stoji bolesniku nad nogama, što je značilo da carevoj ćerki ima života.

 

Tako se taj čovek vratio od cara veoma bogat kao vračar. Jednog dana razboleo se vračar.

 

Njegov kumašin Sveti Ranđel dođe i kod njega.

-Zar i mene kume, prozbori vračar.

-Naređenje Gospodara-reče Sveti Ranđel.

-Kume da me ostaviš da još neki dan da malo poučim decu.

 

Ostavio ga kumašin.

Taj čovek spremio neki bunker da niko živ ne može da uđe kod njega. Ušao u prostoriju i legao da se odmara.

 

Sveti Ranđel mu je stajao nad glavom.

-Kume odkud si došao!

-Pa vidiš li ključ na bravu, tu sam ušao-odgovori Sveti Ranđel.

-Kume pokušaj da uđeš i u flašu, zamoli ga čovek.

 

Sveti Ranđel ga posluša, pa uđe u flašu-tako da je u njoj i spavao.

Kumašin stavi flašu na rav.

Dugo prošlo vreme- Narod se namnožio.

 

Niko ne umire, jer nema Sveti Ranđela da im vadi dušu.

Onda se sastanu Gospod, Sveti Petar i Sveti Nikola-da reše problem.

Pitali su gde je Sveti Ranđel.

 

Dogovore se da Sveti Ilija stvori veliku grmljavinu i olujne vetrove.

Za vreme oluje i velike grmljavine, nekako flaša sa Sveti Ranđelom, od potresa padne i razbije se-tako Sveti Ranđel pobegne iz flaše i vrati se kod Gospoda.

 

Gospod i Sveci ga pitali:“vidiš što se narod namnožio, nema ko da im vadi dušu“.

 

Sveti Ranđel opriča im događaj kako se okumio sa siromahom i kako je postupio sa njim-kako se taj siromah obogatio.

 

Kako ga je stavio u flašu i kako je bio zarobljen od tog siromaha.

Gospod odmah naredi da prvo njemu ozme dušu.

 

Sveti Ranđel je odgovrio: „idi ti, neću ja“

-To je čiča, završi se priča.

 

Zapis: 1978.godine, slo Kruševiva, opština Vlasotince

 

Kazivač: Velimir Anđelković (1917.g.) selo Kruševica

 

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica, opština Vlasotince

 

* * *

PRAVDA I KRIVDA

 

Bila dva brata i stalno su se svađali-šta je bolje: Pravda ili Krivda.

Jedan je govorio da je Pravda bolja, a drugi Krivda; pa su tako krenuli u svet-da vide da li je bolje Pravda ili Krivda.

 

Išli su tako, išli i putem sreli nekog đavola, koji je rekao da je Krivda bolja.

Onda brat što je rekao da je Krivda bolja, izvadi oči svom bratu koji je rekao da je Pravda bolja.

 

Tako taj brat postade ćorav, bez očiju išao je i zalutao u neku šumu.

U šumi seo na panj, da se odmori.

 

Neko đavolče ga videlo i reklo mu da ode do tog i tog izvora i da se umije tom i tom vodom i odma će progledati.

Taj je izvor lekovit.

 

Taj brat posluša to, pa je našao taj lekovit izvor.

Zatim se umio vodom sa tog izvora.

Posle malog vremena on je progledao.

 

Kad je đavolče otišlo kući, đavoli su ga kaznili, što je odao tajnu nepoznatom čoveku.

 

Tako se brat srećan vraćao kući; prešao je preko mosta i našao torbu punu zlata.

Otišao je je kući, obnovio svoju kuću i postao srećan i bogat, a njegov brat je ostao do veka siromah.

 

Zapis: 1976.godine selo Kruševica, Vlasotince

 

Kazivač: Roska Ivanović(1903.g., devojačko Ranđelović iz s.Ravni Del), selo Kruševica, Vlasotince

 

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica, opština Vlasotince

 

 

* * *

 

 

 

 

POP I SLUGA

 

Imao pop slugu, koji je lepo svirao u duduče-frulu.

Taj sluga je čuvao koze i kad god ih je terao na pašu su po celi dan igrale, dok je on svirao duduče-frulu.

Tako su koze uvek doodile doma gladne.

 

Pop odluči da prati slugu da vidi kako pase njegove koze, te uvek gladne doode uveče sa pašu.

Kad je sluga počeo da svira, sve je zaigralo-koze i pop i trnje.

 

Kad se pop vratio kući ispriča popadiji kakao je bilo.

Uveče su pop i popadija naterali sluga da im svira, ali je im sluga postavio i svoje uslove.

-‘Oću, reče sluga-ali da se pop i popadija popnu na tavan i da vežu čuturu na leđa.

 

Da se popadija veže grebencima za češljanje kučina-konoplje i da se sakrije u vunu u kovčeg.

 

Kad je sluga počeo da svira u duduče-frulu, sve se razigralo.

Svi su se razigrali.

 

Tako pop kako je skakao-pao je sa tavana i ubio se, a popadija se ubila od grebenci.

Jedino je ostalo živo popadiče.

Tako na kraju sluga se oženio sa popadičetom.

 

 

Zapis: 1978.godine selo Kruševica, opština Vlasotince

 

Kazivač: Ruska Veljković(1903.g. devojačko Grujić-selo D,Gare) selo Kruševica

 

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica, opština Vlasotince

 

 

* * *

 

ZET I BABA

 

Bila neka žena mnogo lenja.

Uvek mužu pred spavanje govorila:“ ajde muže, ja rano da legnem a ti rano da ustaneš“.

 

Ništa nije htela da radi u ruke.

Muž nije znao šta da radi.

Otišao zet kod babe-tašte na savet.

 

Ona ga ovako savetovala: „Uzmi jednu sirovicu, pa udri uzduž, nizduž i popreko, pa će da ona stigne na daleko“.

 

Zet je taj savet poslušao i uradi sve to.

Ali mu žena pobeže od kuće-pa ode kod svoje majke.

 

Naravno majka je odmah istera od kuće da si ide kod svoga muža, da mu se odmah vrati kući.

 

Ćerka vide nema kud, pa se vrati svom mužu.

Odmah se popravila kao žena.

Obavljala je sve poslove kod svoga muža.

Više nije bila lenja.

 

Zapis: 1981.godine selo kruševica, Vlasotince

 

Kazivač:Smiljka Ivanović(1928.g. devojačko Veljković-Vidonjci, s. Kruševica), s. Kruševica

 

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica, opština Vlasotince

 

* * *

 

 

ĆERKA I PASTORKINJA

 

Umre mužu žena i ostala je samo jedna ćerka.

Muž se oženi drugom ženom, koja sa sobom je dovela i svoju ćerku.

 

Tako jednog dana maćeha prati pastorkinju i svoju ćerku na vodu da operu vunu, tako da ćerka opere belo a pastorkinja crno runo-od ovce vuna.

 

Ćerka je oprala belo runo, pa ga donela doma, a pastorku je zla maćija-maćeha vratila ponovo na pranje, da od crne vune ispere belu vunu-od crnog runa ispere belo runo.

 

Pošto ju je maćeha više puta vraćala na pranje runa, onda je pastorka stalno prala vunu i plačeći dozivala u pomoć svokju umrlu majku rečima:

 

„Pomozi mila male, da od crnu vunu isperem belu vunu, a za ovuj muku me pratila zla maćija-maćeha i tera me da od crno runo-crnu vunu, isperem belo-a njenu ćerku tera da pere samo belo runo-belu vunu“.

 

Tada je pored pastorku prošao sedi starac sa bradom i upitao pastorku:“ zašto stalno plačeš kad pereš vunu“-a ona je odgovorila:“Pratila me maćija-maćeha, da od crnu vunu isperem belu vunu“.

 

 

Starac joj odgovori:“ idi moje dete kući, odnesi vunu maćiji-maćehi i kaži da dođe kod mene“.

 

Pastorka ga posluša, ali kada je vratila ponovo crnu vunu, maćija-maćeha je pretukla zašto od crnu vunu nije isprala velu vunu.

 

Kad je maćija-maćeha otišla kod tog sedog starca, nije znala da odgovori zašto je terala samo pastorkinju da od crne vune, pranjem napravi belu vunu.

Taj starac je bio Bog, pa naredi da se maćija-maćeha kazni, a pastorkinja nagradi.

 

Zapis. 20176.gosdine selo Kruševica, Vlasotince

 

Kazivač: Olga Lepojević(1923.g., devojačko Stojiljković-Mečkari, s. Kruševica) selo Kruševica, Vlasotince

 

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica, opština Vlasotince

 

 

 

* * *

 

 

 

PANAĐUR TIJE-PANAĐUR MIJE

 

Neki muž mnogo tepao svoju ženu.

Ona mu je je stalno zakokrđuvala i na to mu odgovarala:“Nemoj da me tepaš, panađur tije, panađur mije, oči su na mene, oči su na tebe, biral si me, birala sam te, gledala sam te, gledao si me i više nemoj da me tepaš“.

Od tog dana muž je prestao da tepa svoju ženu.

 

Zapis. 1981.godine selo Kruševica

Kazivač: Darinka Lepojević (1900) selo Kruševica

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica, opština Vlasotince

 

* * *

 

 

 

JAZAVAC I LISICA

 

Išli lisica i jazavac u društvo kroz šumu.

Tako naiđu na klješta i tu se lisica uhvatila.

 

Jazavac je nauči da kada dođe gazda, neka igra oko njega pa će misli da je pitoma i on će da je pusti iz zamke-klješta.

Tako i bi.

 

Drugi put se lisica uhvati u železo-klješta, pa je jazavac nauči da kada gazda dođe da se napravi mrtva.

 

Tako će gazda da je pusti.

Tako se i dogodi.

 

Išli tako išli kroz šumu jazavac i lisica, pa se jaza uhvati u zamku-klješta.

Lisica se tome radovala, pa skakala oko njega na jednu nogu, pa na drugu nogu..

 

Jazavac je pozove kao bajagi da joj nešto šapne i prevari je te se i ona uhvati u zamku-klješta; koga u šumu zovu i železo.

 

Tako je jazavac uhvatio lisicu.

Kada je gazda naišao, on je rekao:“ drži je gazda“.

Tako je gazda ubio lisicu i babi napravio okovratnik od njene kože.

 

Zapis: 1980.godine selo Kruševica, opština Vlasotince

 

Kazivač: Lazar Slavković(1910.g) selo Kruševica, Vlasotince

 

Zabeležili: Suzana Icić učenica i nastavnik Miroslav Mladenović OŠ „Karađorđe petrović“ selo Kruševica, opština Vlasotince

 

 

* * *

VOZ I KARTE

 

Bila dva brata Vasiljko i Toza u selo Kruševica.

Vasiljko je bio otresitiji, bonbondžija po letnjim vašarima, jeseni rabadžija, a leti pečalbar ciglar po šumadiskim selima sa bratom Tozom.

 

Vasiljko je sa svojom babom Ruskom pravio i prodavao bonbone po vašarima, pa su bili poznati po „orašlikama“ bonobonama u čitavom vlasotinačkom kraju.

Brat Toza je ostao neženjen.

 

Mahom je bio govedar i ovčar. Priprost-pa je kao takav ostao da živi sa bratom Vasiljkom u zajednici.

Toza je bio poslušan i nikada se sa bratom vasiljkom nisu sporečkali.

 

Zajedno su bili u internaciji 1943. godine od strane Bugara u Bugarskoj u vremenu okupacije Bugara ovih krajeva u Drugom svetskom ratu.

 

Vasiljko je izučio majstorko pismo majstora bonbondžije, a Toza je ostao nepismen. Bili su i dobri majstori ciglari ručne cigle.

 

Toza kao nepsimen, teško se snalazio u vremenu kada je služio u kraljevskoj vojsci u kraljevini Jugoslavije.

 

Tada je bilo dosta nepismenih planinskih gorštaka u kraljevoj vojsci, pa su se teško snalazili u strojevom koraku.

 

Tako je Toza u tom vremenu kao kraljevski vojnik teško shvatao vojnička pravila, pa su mu na levoj nozi vezivali seno, a na desnoj slamu-kako bih upamtio koja mu je noga leva a koja desna.

Tako je narednik kraljevske vojske prilikom komandovanja „gaženja“ strojevnog vojničkog koraka-umest „leva-desna“, izgovarao „seno-slama, seno-slama,…“.

 

Tako braća Toza i Vasiljko su jednog letnjeg julskog dana po vrućini čekali voz na želežničkoj stanici u jednom šumadisnkom selu-vraćajući se iz pečalbe za letnji vašar Gorešnjak 26. jula u Vlasotince.

 

Vasiljko je kupio dve vozne karte i zamolio Tozu da ga povikne ako slučajno naiđe voz, dok on ode u poljski klozet na želežničkoj stanici.

Dok je Vasiljko obavljao fiziološke potrebe, voz je naišao na stanici, primio putn ike i otišao.

 

Kad je Vasiljko došao iz klozeta na stanicu, zatekao je Tozu kako u rukama drži vozne karte i čeka.

 

 

Vasiljko ga upita:“Tozo ide li voz?“.

Toza mu odgovori:“Ma bato vozu otide“.

Na to će Vasiljko:“Ma brljčo što me nesi zval za voz!“

 

Snebivajući se onim kartama u rukama Toza reče:“ma bato važno je da su karte kude nas a voz neka ide.“

 

Vasiljko je bio blage naravi, pa kao stariji brat mu se nasmeši i reče: ‘Ajde će dojde drugi voz, ovaj ispustimo, idemo na klupe u čekaonici da sedimo u stanicu da čekami drugi po redu vožnje za Leskovac“.

 

Posle mnogo čekanja na drvenim klupama u čekaonici želežničke stanice, pečalbari su otspavali po jednu partiju i noću stigli više časova vožnje na drvenim sedištima putničkog voza do Leskovca.

 

Odatle su više desetina kilometara pešice stigli do svoje rodno selo Krušenjvica, jer prevoza nije bilo.

 

Bezobzira na sve nevolje, nekako su na vreme stigli za vašar, na kome je baba Ruska već bila spremila tada čuvene bonbone „orašlike“ za prodaju deci i mladima na vašar Gorešnjak u Vlasotince.

 

Dugo vremena su svoju dogodovštinu pričali od vašara do vašar, od pečalbe do pečalbe svake godine.

 

Zapis: 1980.godine selo Kruševica

 

Kazivač: Vasiljko Veljković (1903.g), selo Kruševica,

 

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica, opština Vlasotince

 

* * *

ZAGONETKE

 

1. Ko vodu gazi a odeću ne pazi

(Žaba)

2. Mlada sam zelena, lepa a malena, ko me takne, kune me

(Kopriva)

3. Prosu se biser niz ljudsko polje, gde pade tu ne ostade

(Suza)

4. Šta na sebi živo meso jede

(Zapaljena sveća)

 

5. Beo konj, zelen rep

(Praziluk)

6. Bele ovce nebo prekrile

( Zvezdo i nebo)

7. Deca trče a otac se još nije rodio

(Dim i vatra)

8. Bez kože uđe, s kožoom izađe

(Hleb)

 

9. Beo pas naći na kući leži

(Sneg)

10. Živo nije, zemlju rije

(Raonik)

11. Živo u kući a na kući ni vrata ni prozora

(Pile u jajetu)

12. Visok Đema koske nema

(Dim)

 

13. U goru laje a bez mozga

(Sekira)

14. U planinu laje a u goru se čuje

(Trlica za konoplje)

15. Malo grnence-slatko varence

(Lešnik)

16. Crno maleno svu noć cara vara

(Buva)

 

17. Crn bik svo selo svika

(Tupan-bubanj)

18. Crno malo na put stalo ime mu je joj

(Trn)

19. Bela njiva mudra glava koja seje

(Sito)

 

20. Crna štala puna krava, nigde vrata nema a gvozden ključ otvara

(Lubenica)

21. Crna vrca na put čuči nikoj gu nesme dirne

(Brobinjak-mrav)

22. Visoko brdo, neka bega a lovac ga pretekao

(Tunel)

23. Sto sinova, svaki sin ima kapu a otac kapu nema

(Hrast sa žirom)

 

 

24. Četvorica braća u jednu košulju

(Orahova jatka)

25. Tanak rast a crvena mu glava a sa zeleni šešir se pokriva

(Divlja jagoda)

26. Dok se rodii sin po kući hodi

(Kravajče-hleb)

 

Zapis: 1984.godine, selo Kruševica, opština Vlasotince

 

Kazivač: Smilja Ivanović (1928.g), selo Kruševica

 

Zabeležio: Saša Mladenović(uč. čevrti razred) i Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica, opština Vlasotince

 

* * *

 

 

 

ĐRĐEVDANSKE PESME (Zapisi):

 

 

CAVTELO CVEĆE ĐURĐEVSKO

 

Cavtelo cveće đurđevsko,

Đurđa ga moma beraše,

Majki ga u skut turaše,

Majka ga iz skut vrljaše.

„Ni moje cveće, ni Đurđa,

Kad bila Đurđa moja,

Bilo i cveće moje,

Sad neje Đurđa moja,

Neje ni cveće moje“.

 

Zapis: 1980-1981.godine selo Kruševica (mahala Petkovci) Vlasotince

Kazivač: baba Vasiljka Icić, Gornja Kruševica

 

Zabeležili: Stojana Jović učenica i nastavnik Miroslav Mladenović OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica, opština Vlasotince

 

 

x

 

ĐURĐEVKE

 

Brala Đurđa kitke

Tri mi brala

Tri kitke nabrala

Zdravče momče

Beru li te mome

Beru me beru me

U venac me pletu.

 

Zapis: 1980-1981.godine selo Gornja Kruševica (mahala Petkovci) Vlasotince

Kazivač: baba Vasiljka Icić, selo Gornja Kruševica , Vlasotince

 

Zabeležili: Stojana Jović učenica i nastavnik Miroslav Mladenović

OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica, opština Vlasotince

x

 

ĐURĐIJA

Oj moja, pa moja

Ružo rumena

 

Što si se, što si se

Rano razvila

 

Razvi me

Rano proleće

 

Ubra me ubra

Mlado devojče

 

Ja nisam, nisam

S neba padnula

 

No me je, no me je

Majka rodila

 

Pa me je, pa me je

U svilen povoj povila

 

U rujno vino, u rujno vino

Me kupala

 

Sa presno, sa presno

Mleko me dojila

 

Na uskrs, na uskrs džanu

Me rodila

 

Na đurđevdan, na đurđevdan

Džanu me krstila

 

Za toj me zovu Đurđija džanu

Zatoj me zovu Đurđija džanu.

 

Zapis: 1981.godine selo Kruševica , opština Vlasotince

 

Kazivač: Radenković Čedomir (80.g) selo Donja Kruševica, opština Vlasotince

 

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica, opština Vlasotince

 

 

* * *

Lazaričke pesme (Zapisi):

 

Selo Kruševica:-

U selo Kruševica su bile lazarice i kraljice. Baba julka-Julijana Lepojević(1900.g) je pričala da je bila u lazaricama i da su bile lazarice još kada je bgila dete.

Takođe i Olga(devojačko Stoiljković iz selo Kruševica) udata Lepojević u selo Kruševica, rođena 1923.godine je bila i u lazaricama i kraljicama. Pričala je o svemu tome i načinjeni su obilniji zapisi o lazaračkim i kraljičkim pesama koje je pevala između dva svetska rata. Ovde su uzeti nekin zapisi pesama iz lazarice:

„Lazarice- đacima:

Oj ubava mala moma

Učitelj mi selo minu

Traži đaci za učenje

Visok čardak za sedenje

Oj đače samouče

Samo uči, samo piše

Učitelja ne pituje

Učitelj mu ne kazuje.“

*

„Lazarice-vojnicima“:

Oj ubava mala momo

Sviri trubu na granicu

Zbirajte se svi vojnici

Da gledamo da zgledamo

Čija vojska najgolema

Dal pešačka, il konjačka

Konjačka je najgolema

I ona je pobedila“.

*

Lazarice-detetu:

„ Golubence vodu pije“

Golubence vodu pije

Na sred reke, na rastoke

Spazila ga mlada moma,

Trči doma, pa kazala:

„Lele, mame, milo mame,

Kakvo čudo ja pa vido:

Golubence vodu pije

Nasred reke, na rastoke.“

Kazivač: Olga (Stoiljković) Lepojević(1923.g) selo Kruševica

Zapis: 1980.godine selo Kruševica, Vlasotince

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik matematike OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica, opština Vlasotince

*

 

LAZARICE (momku)

 

Tužno jadno mlado momče

Od tuge se razađuje

Tamo dole do gradine

Selim-mine, pelin-kine.

 

Trndavile moj drugare

Mož li mene razgovaraš.

Mogu, mogu a što nemogu

Dođi jutre pređi sunce.

 

Pa preteči mladu momu

Pa joj legni na postelju

Turi glavu na jastuk

A noge u sevdena.

 

Turi ruke u pazuke

Pa izvadi dve jabuke

Nisu zrele ni zelene

Taman dobre za grizanje

 

Da gi grizu mladi momci

Da rasturi tužne tuge

Lazaričke devojko.

 

Zapis: 1976 godine selo Kruševica, Vlasotince

Kazivač: Vidosava Radenković (73.g.) selo Kruševica

 

Zabeležili: Radenković Dragan učenik i nastavnik Miroslav Mladenović OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica, opština Vlasotince

 

*

 

BELA BECA (ovcama)

 

Oj ubava mala momo

Zablajala bela beca

Što mi blaješ bela Beco

 

Dal si gladna il si žedna

Nisam gladna ni sam žedna

No si blajem za ovčara

 

Dok mi beše mlad neženjt

On me pase po livade

No kad si se oženio

 

On me pase po garine

Pa me poji po doline

Oj ubava mlada momo.

 

Zapis: 1978.godine selo Kruševica, Vlasotince

Kazivač: Miljković Ruža(65.g.) s. Kruševica

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ s. Kruševica, opština Vlasotince

 

*

 

LAZARICE

(pesma domaćici):

 

Iskačajte Latinke,

da vidite Lazarke

Oj ubava mala momo

 

Dva se mlada ogleđuju

Na šareno ogledalo

Čije lice poubavo

 

Devojačko je po najboljo

Momče joj se rasrdi

Majka si ga mireše

 

Ćuti sine ne plači

Će otide ona za vode

Će izmije njeno lice

 

njeno lice će ispuca

oba ćete biti isti

zbogom ostan nevesto

što nas lepo dočekaste.

 

Zapis: 1976.godine selo Kruševica, Vlasotince

Kazivač: Vidosava Radenković (73.g), s. Kruševica, opština Vlasotince

 

Zabeležili: Snežana Radenković učenica i nastavnik Miroslav Mladenović

 

*

 

PESMA ORAČU (domaćinu):

 

Oj ubava mala moma

Orač ore ravno pšolje

Ralo mu je gusta magla

Volovi mu dva ergena

Palica mu žute ženke

Oj ubava mala moma.

 

 

Zapis: 1979.godine selo Kruševica, Vlasotince

Kazivač: Mihajlović Vaska, s. Kruševica

 

Zabeležili:Vladica Đorđević učenik i nastavnik Miroslav Mladenović OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica, opština Vlasotince

 

 

Foto zapis iz 1978.godine, OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica:-Devočice u narodnim nošnjama (donetim sa Kosmeta-Donje Kusce kod Gnjilana) iz sela Kruševice, Dejan, Crnatovo, Ravni Del i Boljara sa šesnaest godina su bile ovčarice na padinama planikna Kruševice i Bukove glave i vredni sakupljači narodnih umotvorevina….

Zabeležio:Miroslav Mladenović, nastavnik dotične škole

* * *

 

Koledarske(Koleđanske) pesme:

 

KOLEĐANSKE (KOLEDARSKE) PESME

 

Koleđanske pesme se pevale pet dana pre Božića.

Pevači pesme zovu se: mala Koleda od tri dečaka.

 

Njima se daje poklon za otpevanu pesmu u kući domaćina i to: pasulj, kukuruz, orahe ili novac. Deca nose u rukama takozvane tojage(toljaga) drvene.

 

*

KOLEDE (KOLEĐANI-KOLEADRI)

(Kad ulaze Koleđani-Koledari u kuću ovako pevaju):

 

Dobro veče koledo,

domaćine koledo

Zateko amo se večera

 

Na trpezu vino pije

Tvoj govedar kod goveda

Krave ti se istelile

Sve volove

 

Kobile se oždrebile

Sve konjice putonoge

Ovce ti se izjagnile

Sve ovčice svilerune.

 

Zapis: 1978.godine selo Kruševica Vlasotince

Kazivač:Milunka Veljković, selo Kruševica

Zabeležili: Nebojša Kostić i nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ s. Kruševica, opština Vlasotince

 

 

*

KOLEDO

 

Sestro Petro koledo

Navezi mi koledo

Desno krilo koledo

 

Da preletim sone strane

Morave koledo

Da prekaram koledo

 

Svo stado koledo

Da pomuzem čabar

Mleko koledo.

 

Zapis: 1979.godine selo Kruševica Vlasotince

Kazivač: Kosovka Savić, s, Kruševica

Zabeležili: Bora Banković učenik i nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ s. Kruševica, opština Vlasotince

*

 

 

 

 

KOLEDARSKA PESMA

 

Božić poje koledo

Neka poje koledo

Slava mum je koledo

 

Navezi mi desno krilo koledo

Koledo za orače

Koledo za prinovu

Mlado jagnje koledo

 

I telence koledo

Za pilence koledo

Ukači se koledo na stolicu

I dovati sušeničku koledo

 

Suni, muni koledo

U torbičku koledo

Ispratime koledo

Do vrakljičku koledo.

 

Zapis: 1977.godine, selo Kruševica

Kazivač: Čedomir Marković, selo Kruševica

 

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica, opština Vlasotince

 

* * *

 

 

SVADBARSKE PESME:

 

PREMENJUVANJE (OBLAČENJE) MOMKA

(Kad se momak premenjuje(oblači)-devojke mu pevaju pesmu):

 

„Kude je majka da vidi bele premene,

Majka mesi bele pogače-ne vidi,

Kude je tatko da vidi,

Tatko broji žute pare-ne vidi,

Kude su braća da vide,

Broje belu premenu-ne vide“.

 

Poje četiri devojke(dve po dve se izmenjuju, nabrzinu se peva, nerazvlači se, isto se poje kao u lazarice.

 

*

 

BRIČENJE MOMKA

(Kad se momak briči-devojke mu pevaju)

 

„Bričete Pavla ne vidi,

Zovete majku da ga vidi,

Majka mesi pogače-ne vidi,

Majka sprema premenu da vidi“

 

*

 

PREMENJUVANJE(OBLAČENJE) DEVOJKE

 

(Kad se premenjuje devojka-dolazi se kod devojke i donosi joj se „premena“(odeća i obuća za nevestu).

 

Kada se mlada nevesta premenjuje(oblači)-na vrata stoje dve i dve devojke i pevaju):

 

„Splitajte dobru devojku,

Vikajte majku da vidi,

Majka sprema bel pogač,

Vikajte tatka da vidi,

Tatko broji žute pare-ne vidi.

…………………………….“.

Kad se ide po devojku se peva(kad dolaze svatovi momka, ispred kapije se u devojkinom dvoru pevala pesma):

 

„Natrag, natrag kićani svatovi,

Ova devojka nije još za udadbu,

Još ima vremena za udadbu,

…………………………………………..“.

Ovako se pevalo izmežu dva svetska rata(1915-1941.godine-u prvoj polovini 20.veka) u selo Kruševica i okolini Povlasinja vlasotinačkoga kraja.

 

 

Zapis. 1980.godone selo Kruševica

Kazivač: baba Julka-Julijana Lepojević(1900-g)-devojka iz selo Kruševica i udata u selo Kruševica,

Zabeležio: Miroslav mladenović nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica, opština Vlasotince

 

*

BLAGOSLOV ZA MLADENCI:

 

„Da se omladi šuma,

Da se omladi trava,

Da se omalde ovce,

Da se omalde goveda,

I da sve ide mlado,

Mlada dečica,

Živeli-Bog nam sve dao“.

 

Zapis 1978.godine selo Kruševica

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica, opština Vlasotince

 

* * *

 

 

NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM KRAJU:

 

– Kad žiška izilazi iz vatre u ognjištu, onda će doći do prolepšavanja vremena.

– Ako na Svetiliju (2.avgusta) zagrmi, veruje se da neće imati orasi i lešnjaci.

– Na verski praznik Eremija deca nose gvozdenu lopatu i kukom lupaju obilaze’i oko ku’e i pevaju:“Eremija u polje, bezite zmije u more”-verski praznik na koji se praznuje od zmija.

– Ne valja na Božić čovek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cele godine.

– Kad se mačka okrene istoku i šapatom se umiva, biće kiša.

– Ko nosi izvrnutu košulju ili čarapu, biće zaštićen od uroci.

– Kad neko umre valja ga čuvati da ga mačka ne preskoči da se nebi uvampirio.

– Posle preobraženja (kada se preobrne zemlja i nebo, 19. avgusta), ne kupa se jer se preobrazila voda.

– Veliki je greh da se izvor zamuti i ptičje gnezdo rasturi.

– Kada laste nisko lete, biće kiša.

– Ako se u snu obriješ, onda se skidaju velike brige.

– Kada goveče zimi otrisa noge, onda najavljuje sneg.

– Kad dete prohoda i za koji se prvo predmet uhvati, onda se smatra da će mu to biti njegovo zanimanje.

– Na Mladenci treba paliti đubre, da nebi cele godine imali buve u kući.

– Devojka koja dugo sedi na pragu, odvraća od sebe momke.

– Ako dođe tuđe kuče (pas) i laje pored kuće, i laje pored kuće, znači da je došla sreća u kuću i netreba ga terati da ode.

– Voće se ne sadi na prestupnu godinu, jer će jedne godine roditi a druge ne.

– Ako se želi da se utvrdi da neko laže ili vara, onda se uzme mačka i gladi od vrha prema repu i izgovara „Maco moja lepa lepa maco, kaži mi da li taj i taj laže ili vara“. Onda ako mačka zavrti repom, znači da potvrđuje istinu laganja ili varanja.

– Kada neko umre, posle opojanja popa i polaska mrtvaca iz avlije, potrebno je za njim baciti šaku busenja zemlje da ne bi još ko umro iz kuće.

– Ne valja da se u kući prevrću činije (tanjiri), da ne bi bilo gladi-naročito od dece.

– Kada neko ide na put u pečalbu, obavezno za sreću iza njega, sipa se voda.

– Na neželjenu osobu prilikom izlaska iz kuće se baca kamen, da se nikada više ne vraća u kuću.

– Kad se sretne baksuz na put, onda se pljune u stranu, verujući da se neće nižta loše desiti kad se pljune na zemlju.

 

Zapis 1980 godine selo:Kruševica, Ravni del. Predanča(Gornji Dejan), kazivači: Smiljka Ivanović, Olga Lepojević(1923.g) i Marica Mladenović (1925.g)

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ “Karađorđe petrović” selo kruševica, opština Vlasotince

*

 

 

NARODNA VEROVANJA PEČALBARA (ZAVETOTINE):

-Kad se pođe u pečalbu, kod izlaznih vrata stavi se žar na lopaticu, stovna (testija) s vodom i „prepreči“ sekira sečmice okrenuta nagore.

-Pečalbar preripi (preskoči) žar na lopatici, zatim sekiru, pa vodu ili obrnutim redom Pri skoku, svaki put izgovori:“Preripi oganja, neizgore se, preripi sekiru, neiseko se,, preripi vodu, neudavi se“.

 

– Kad se pečalbar šalje u pečalbu, tog dana kuća nije smela da se mete, da se pečalbar negdne ne smete.

 

-Kad se pođe u pečalbu nije poželjno da ha prvo sretne žensko dete ili može da bude presritač ako nosi pune testije (stone) sa vodom, kako bi pečalbarske kese bile pune sa novcem.

 

-Kad se pođe u pečalbu, prestretač mora da bude batlija, kako bi bila bolja pečalovina.

 

– Kad se pođe u pečalbu, poželjno je da presretač ne kaže:“ Dobra ti sreća“-već mora reći:“Ako Bog da“.

 

– Postojalo je verovanje, da ako pečalbar sretne baksuza pri polasku u pečalbu ili ako mu se neodgovori i nazove Bog-vraćao se kući i ponovo kretali, kako bi ih presreo neki batlija. neki su zboh tog verovanja i išli rano u zoru kada su putevi bili pusti.

 

– Kada se polazilo u pečalbu, žene pečalbara su su lomile grančice i njime kitile kuću , sa verovanjem:“Koliko grančica, toliko iljadarke da zapečali“-a sakupljale su i bukove treske(iverje), da pečalbar zaradi pare „kako treske“.

 

– Često su u nekim selima brdsko planinskog dela crnotravsko-vlasotinačkog kraja-mlde žene lomile grane gloga, ili bilo kojeg trna koji se lako zakači za odelo, kako bi se i muž pečalbar „zakačio“ za svoju ženu i „da joj se vrne“.

 

– Postojalo je verovanje da se pečalbaru mogu praviti mađije sve dok ne prođe neku vodućreku, potok-pa su ih ispraćali svedok se neprođe potok.

postojalo je verovanje da se pečalbaru metne trn na rukav kaputa i izgovori:“ neka se pare vataju za tebe kako ovija trn“.

 

-Kada se ispraćao pečalbar, obavzno se na dno u flašama vraćala rakija ili vino, kako bi se ponudila onim koji se sretnu na put, koji misu smeli da odbiju da nepinu i nazdrave za pečalbarom-a onaj ko odbije verovao se da je baksuz.

 

– Kada žena isprati pečalbara u pečalbu, usput iskopa sa busenom(zemljom) poljsku travu zvanu vrtipop (belu radu) i odnosi kući i namnjuje svom mužu pečalbaru. neguje je i zaliva, pa ako budu kržljavi cvetovi, onda zarada neide dobro a ako je cvet dobar, lep i veliki, znači da mu ide dobro pečalba i u kući nastaje prava radost.

 

Izvor(reference): Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović Mirac Vlasotinački Zbornik broj 2 , strana. 311-332, 2006. godine Kulturni centar Vlasotince

8.april 2007. godine Vlasotince Zabeležio Miroslav Mladenović lokalni etnolog

 

*

BOŽIĆNA VEROVANJA(ZAVETOTINE):

 

– Na badnje veče se kriju stolice, kudelje, igle i vretena -a kašike se kriju i na sveti trivun-kada su zimi verige-da se nekusa da pilitija (vrane, sojke i druge) letine kljuju carevicu-kukuruz, kad je posejana na njivu-a igle i vretena se kriju,kad se žnje da trstika ne rčne(bode) u oko.

 

– Za badnje veče troše se orasi da se vidi kakva mu je sreća, zdravlje, a kada se izlome bacaju se po ćoškama sobe, da kvočka izvodi puno piliće-a ako se bacaju celi onda će jaja biti mućak-a bacaju se na sve strane, da se igraju jaganjci.

 

-Posle večeri na badnje veče se svi celivaju(ljube) da ovce čuvaju jaganjci.

 

-Na badnje veče žena rgne(mune rukom) muža u slabinu a muž ženu-da bude cele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.

 

– Na badnje veče ko prvi vidi pregorel badnjak, prvi će da vidi tele kada se oteli krava.

 

– Od badnje veče voda od voćke stavlja se ujutru na sisama krava, da budu meke za mužu, a pasulj od badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa- a krtica kopa što se na astal tura grne.

 

– Glamnja (žar) od badnjaka se čuva od besnilo, a ujutru se i banica stavlja u glamnju od badnjak i stavlja se kad se nekome nešto nadigne.

– Šumke od badnjak stavljaju se u odžak da prestoje i stavlja se kad se nekome nešto digne na ruku ili nogu.

 

– Na badnje veče zakolje se kokoška i stavi se veriga i stoji dok projde božić i t’g se uzne i služi kao lek-kuj nemož da spi turi se pod glavu noćom da bajagi spi.

 

-Na božić uzne se krst iz vodu -kad budu vodice i zajde se crkva s barjak i idu svi iz selo da zajdu crkvu. kad pojdu da zajdu crkvu kad izvade krst iz vodu na vodice(krst se tura na božić do vodice su nekršćeni d’novi).

 

– Kad pisku pilitija –toj su nekrštena deca, što su se rodila od Božić do vodice-i koje umre ono otide pod vedro nebo i dete piska.

 

-Krst stoji u crkvu u vodu-od k’d se odseče krst, napraj se i posle kuj oće plati, on nosi krst-a krst nosi kuj neje sa zdravje, a nosi krst da ozdraveje.

– Kladanac se kiti na vodice(zima-polse božića) i pije se voda kroz bosiljak na vodice da bude za zdravje.

 

– Taj pilitija su nikakava, nesu kosovi a crna su i žive u branište, liče na kosovi a nesu kosovi.

Zapis 1970 i 1981. gdine, sela:Predanča(G.Dejan) i selo Kruševica, opština Vlasotince

Kazivači: Olga Lepojević, Ruža Stamenković, Smiljka Ivanović-Kruševica, Marica Mladenović, Ljuba Stojanović, Natalija Stančić-Predanča,

Zabeležio: Miroslav Mladenović, nastavnik matematike OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica, opština Vlasotince

*

 

KRSTOPUTINA(VEROVANJE):

-Mesto gde se putevi u selu sastavljaju zove se krstoputina, a na njoj se često prave mađije. ko kome želi da podvali u nekom zlu prema verovanju starijih ljudi.

Tako ako je neko bolestan, onda žena koja baje, ona uzme donji veš(fustančea kod muškarca najčešće košulja ili pojas), zatim ga bolesdtan obuče na krstoputinu, da bi ozdravio noseći, verujući da će bolest napustiti bolesnika i otići na nekoj drugoj strani(putu) negde u planinu gde kokoške ne kreku, petlovi ne pevaju, pseta ne laju, deca ne plaču.

 

Veruje se da da kada se stavi „živa“ u pojas(žene ili muškarca) ili bepčićima u navojke-uzme se „živa“ i stavi u ljuspu lešnika, pričvršćena u crvenom vosku i to se nosi za zdravlje verujući da neće da do čoveka dođe nikakva bolest, pogotovu kod novorođenčeta.

Ako žena vračarica pronađe napravljene mađije kod ljudi na kosu(mađije napravljene da se devojka ne uda, momak neoženi, bolest u kući, da neide napredlak u kuću), na veš-to se stavi na krstoputinu, verujući da se čovek oslobađa od mađija.

Kod stoke se na krstoputinu se spali koš za seno i drugo, gde vračarica pronađe mađije(da se ovce ne jagnje, krave ne tele, da lipsuje sve živo u štali). nemokri se na krstoputinu, ispod streje kuće, ispod šipka, zato što se tu rasturaju mađije i veruje se da da će one otići za onim ko mokri na ova sveta mesta.

Zapis 1980.g selo Kruševica, opština Vlasotince

Kazivač:Olga Lepojević(rođena 1923.godine, devojačko Stojiljlpvoć Kruševica), selo Kruševica

 

Zabeležio: Miroslav Mladenović, nastavnik matematike OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica, opština Vlasotince

 

*

MAĐIJE(1)-VEROVANJA:

-Na krstoputinu se prekrtse crveni konci, pa koj naiđe da kune od ništa vajdu da nema, ništa dobro da nema.

 

– Na badnji dan se zakolje prase i devojka uzme i napraj drvo i obrne crevca i kad izađe na igranku-sabor, ona s onoj drvo pipne ili mune momka i on gu mora uzme kao što se obrtu creva.

– Na badnji dan poseje devojka ovas na drmnik(mesto gde se sekirom seku u dvorište drva) i kad nikne ovas, na koga narekne, za toga će se devojka uda.

 

– Na badnji dan -’lebac od badnji dan se stavi pod glavu, onda se momku u s’n prikaže koju će devojku da uzne.

 

– Na badnji dan se zakolje kokoška i prase na ražanj-pa se stavi leća (sočivo kao grašak) i metne se u kokošku i u prase i toj se ispeče na božić i kad se potroši prase, toj se ostavi za lek za svinju.

 

– Samovilke(teške bolesti-šlog)-veruje se da od samovilke se treba čuvati, kad vetar duva, pa se vrti na zemlju u krug-lišće, slama i prašina.

To je samovilka( bolest) i kad vrti de pljuje:“ plju, plju…..“-pa se izgovara na glas:“ja sam usran i umočan(popišan)“-jer se veruje da kod čisti doode samovilke(bolesti), a kod umočani(nečisti) usrani i umočani ne doode.

 

– Kad se s’nja momče prvi s’n-će se udade devojka prvu godinu, ako s’nja drugi s’n(oko pola noći)-će se devojka udade drugu godinu, a ako se s’nja treći s’n(predzoru)-će se devojka udade treću godinu.

 

– U proleće devojke beru travke-cveće Obrten (kao bela rada-žuta cvećka, pušta list kao mleč travka) i prave se kolcetija-kolce(venčić) i kroz kolce momak progleđuje devojku i obrnuto-da se momak i devojka obrnu, da se vole.

-Devojka mlogo tugovala ua momče, žto gu njeni nesu dali za njega. Otišla noću od tuge i ujanula (ujahala) kamen, tuj osamnula i skamenila se, pa se veruje da je taj kamen dobio naziv Devojkin kamen.

-Odkarala baba jarci na planinu na mladenci, pola metra bilo zeleno omlađe. sasa nju otičlo i njeni kuče. Padne golem sneg u planinu, pa zatrpa i babu i jarci i kuče. baba, jarci i kuče se skamene od sneg i ot’g se vika:“emci, emci, babini mladenci“.

Zapis: 1981-godine selo Kruševica, opština VlasotinceKazivač Ruža Ranđelović (1912.g) selo Kruševica, Vlasotince

Zabeležio: Miroslav Mladenović, nastavnik matematike OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica, opština Vlasotince

*

 

MAĐIJE(2)-VEROVANJA:

 

-(1) Kad muž da se vrne, žena stavi grne, pa uzne njegovi opanci, pa gi kuva i vika:“ grne krči, a Vlajko muž po mene trči“.

 

-(2) Žena sabere kamenje stavi u pantalone ili u košulju i ukači gi na klin, pa vika:

„Kolko kamenje što teži, tolko moj muž mene da teži“.

 

-(3) Kad bude Đurđevdan i uveče onda devojka u dolinu kude je zuka(u baru sa vodom i travom-močvara) pa uzne tri struka pa gi stavi i preseče jednako i narekne momci:“ ovoj sam ja, ovoj znano momče, ovoj neznano momče.

Pa koj struj za jednu noć najviže naraste, toj će biti njeno momče. Obistinilo se tetka Olgi Lepojević (Kruševica-kazivaču verovanja-mađija).

 

-(4) Na badnje veče uzne devojka pa poseje ov’s i kaže na ov’s:“Da dojde knoći njon mom’k da uzne da žnju.

-(5) Kad se omesi na b’dnje veče kravajče, pa takoj kad se uzne pa podeli na sva decu po parče i uzne devojka pa onija zalok oblizne pa ga ostavi pod jastuk i ogledalo i češalj i jedno vlakno od kosu-kuj je moj momak da dojde kod mene knoći da se umijemo, da se načešljamo, da se ogledamo, koj je poubav od mene i njega i da dojde da večeramo i ja ću mu naprajm od kosu ćupriju i da dojde kod mene(istinitost mađije u mahalu radenkovci u selo Kruševica-u s’n je dojde ona ga ne volela i on gu nametne na ramo i odnesu)

 

-(6) Kad žena neće muža i odnesu pa joj izvrnu košulju, pa gu uznu i odnesu u vodenicu i dadu na vodeničara, pa gu vodeničar pušti kroz buku(cev gde voda protiče i obrće vodenično kolo) i dole gu vate i pa gu okrenu što je na lice na naopako i dadu gu na ženu da gu obuče-takoj da ga zavoli.

 

-(7) Krstoputina je mesto gde se „ukrstaju“ putevi i gde se sastaju, sabiraju i žene i deca i stariji da se priča, ogovara, čuju novosti u selo, gde se prave noću u vreme jeseni sedenjke za mlade momke i devojke, gde se deca sastaju i igraju često u prašini. takvo mesto je pogodno za pravljenje mađija u selo.

Ako neki bolestan predpostavlja da su mu napravljene mađije, skida neki deo svog veša-a obično se prave mađije na fustanče(donja suknja žene) i toj se zapali na krstoputinu. Zatoj se ne mokri na krstoputinu.

 

Zapis: 1981-godine selo Kruševica, opština Vlasotince

Kazivač :Olga Lepojević(rođena 1923.godine, devojačko Stojiljlpvoć Kruševica), selo Kruševica

 

Zabeležio: Miroslav Mladenović, nastavnik matematike OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica, opština Vlasotince

 

 

* * *

 

Poreklo rodova:

 

U Kruševici je veliki broj srpskih rodova. Svi potiču od doseljenih predaka. Ipak rodovi se mogu podeliti: na one čija se starina zna, i na rodove za čiju se starinu danas ne zna.

 

a)Doseljeni rodovi poznatog porekla:

 

– Rod LJ u b i ć o v c i (7k), predak ovog roda, kako je napred izneto, računa se u osnivače sela. Poreklo im je iz Ovčeg Polja u istočnom delu Povardarja. Zna se sledeća genealogija (rodoslov): Svetozar (53.g., rođen 1910.g.- Ranđel—Stanko-Ilija-Ljuba, osnivač roda;

 

– Rodovi: T o j a g a c i – T o v a c i (21k) i J o v a n č i n i (4k)-slava: sv. Stevan, potiču od istog pretka. Doseljeni su iz Darkovca kod Crne Trave.

 

Njihovi stari „radili“ su sa konjima i stalno nosili „tojagu“,pa su dobili naziv T o j a g a c i.(1963.g., Zabeležio istraživač J. Trifunovski)

 

Drugi naziv roda su dobili na sličan način u radu sa konjima, njihov predak je često upotrebljavao reč„Tova, Tova..“, pa je po tome i rod dobio naziv T o v a c i (1973/85.g., Zabeležio istraživač Miroslav Mladenović).

 

Zanimljivo da je s kraja 20 i početkom 21. veka u upotrebi naziv ovog roda T o v a c i, dok čak mnogi i ne znaju za postojanje naziva istog roda T o j a g a c i.

 

– R o d K u š i n c i (6k)-slava: sv. Nikola, došli su iz nekog sela Šopluka (doselili se iz selo Kozilo-istražio 1975.g. istraživač Miroslav Mladenović-podvukao: M.M 2013.g. Vlasotince).

 

Po ovdašnjem shvatanju Š o p l u k leži i s t o č n o o d sela S v o đ a d o s r p s k o (nekada jugoslovensko)- b u g a r s k e granice. Predak ovog roda je imao dobrog crnog konja-„Kuša“. Po tome je postalo rodovsko ime.

 

 

 

b) Doseljeni rodovi sa nepotpono poznatim poreklom:

 

-Rodovi: J a n k o v c i (13k), *Đ o k i n c i (10k), Ć o s i n c i (6k), V i d o j i n c i (4k), B a n k o v c i (3k) i O s o j c i (3k)-svi slave slavu: Sveti Nikola. Svaki rod ima posebnu mahalu;

 

*

 

– Rodovi: ** Đ o k i n c i (14k) i Č a l a k o v c i (3k), slave Prepod. Alimpije Stolpnik („stolp“-kolac, makenska reč-podvuka M.M);

 

– Rod: K o č i ć e v c i (7k), slava im je Đurđic;

 

– Rod J a r č o v c i – J a r č e v c i (21k)-slava: sv. Arhanđel;

 

– Rodovi: S l a v k o v c i (15k) i K u j i n c i (6k)-slava: Đurđevdan. Svaki rod ima posebnu mahalu

 

*

 

U mahali Kladenac su rodovi:

 

-Rodovi: B e l č i n c i, M i r č i n c i, P e t k o v c i i V e l i č k o v c i. Svi imaju 40 kuća (1963.g.). Slave uglavnom Sv. Nikolu.

 

U mahali L i v a đ e ima 35 kuća (1963.g.). I Ti stanovnici slave sv. Nikolu.

U mahali G o l e m a B a r a ima 20 kuća(1963.g.). Svi slave sv. Stevana.

 

U mahali V l a s i n a ima 11 kuća (1963.g.). Svi stanovnici slave sv. Nikolu. Skoro su doseljeni iz starijih mahala sela Kruševice ( Livađe, Vidojinci, Jankovci) i iz susednog sela Ravni Del.

 

*

Iseljenici:- Iza Drugog svetskog rata iz Kruševice je iseljeno oko 30 porodica. Njihovi stanovnici žive u Paraćinu i Ćupriji, gde su pre toga radili kao ciglari. Sasvim se iselio rod B r z i n c i.

 

* * *

 

Toponimi (nazivi mesta):

-Popov Kladenac, Stubal, Nejkin Kladenac, Rajkov Del, Babin Del, Meline, Tursko Gumno, Jezero (to je bara), Del, Osoje, Jankin Rid, Korija, Nejkin Kladenac, Golema Bara, Krst, Staro Selo, Selište, Vojkićeva,Radenkovci, Jovkovci, Jarčevci, Jankovci, Jankova Reka, Slavkovci, Kušinci, Kruškar, Grgurajka, Rudište,Rudište, Gagula, Vodeničište, Đikinci, Zlatovec, Prudina, Orače, Burzina Padina, Preod, „ Kuša“,Livađe, Paljinci, Todorovci, Veličkovci, Tovaci, Jarčevci, Čelakovci, Bankovci, Đikinci, Đokinci, Kladenac, Kusinci(Kušinci), Vidojinci i Vlasina, Jankov Rid, Jankova Reka, Jankov Grob, Brežine, Zlatovec,.

 

* * *

 

Poreklo prezimena rodova po mahalama:

 

G o r nj a (V e l i k a) i D o nj a K r u š e v i c a

 

 

SELO KRUŠEVICA (Velika Kuševica):-

ZASEOCI(Mahale):-

 

ZASEOK-MAHALA KLADENAC:-Belčinci, Mirčinci, Veličkovci, Petkovci, Kujinci, Božderci, Slavkovci, Milići.

 

-Rod BELČINCI:- Slave krsnu slavu Sveti Nikolu, staro kumstvo familija Arsić(2) iz Kruševice(Arsić Petar-mahala „Marinini“(Petkovci)-mali Luka inžinjer 1958.g živi u Vlasotince). Prezimena Simonovići i Ilići.

 

-Rod MIRČINCI:-Slave Sveti Nikolu, a stari kumovi Zojka(udata Veljković) iz mahalu Vlasina u Kruševici(udata u Veljkovići). Prezimena: Đikići(2), Glišići,, Stojanovići(DŽangari).

 

– MIRKOVCI(Iznad se nalazilo JEZERO-osušilo se):-Mitić, Đikić i Glišić

 

– Rod VELIČKOVCI:-Slave Mitrovdan, a staro kumstvo Milan Đokić(1934.g) iz Đikinci(Mala Kruševica).

Prezimena su: Todorovići, Spasići, Jovići, Mitrovići, Milenovići?.

 

– Rod:-PETKOVCI:-Slave sveti Stevan. Prezimena: Petković, Dimitrijević(prizećen iz ŠATANOVCI),Icić,…

 

 

– Rod KUJINCI:- Slave Đurđevdan, a prezimena su: Marinkovići. Staro kumstvo je familija Džokinci(Markovići) iz Kruševice.

 

– Rod BOŽDERCI:-Prezimena Cvetkovići.

 

– Rod MILIĆI:-Slave Sveti Nikolu. Prezime: Milić

 

 

– Rod SLAVKOVCI:-Slave Đurđevdan, prezime Slavkovići, a stari kumovi su Džokinci(Markovići) iz Kruševice.

 

Spasići(Slavkovci):-otac Jordan(?)-sinovi Mladen i Stojan („šepa“-krivi 1952.g), a sin Novica bio kafedžija u Svođe a sada drži prodavnicu u Svođe, koji ima tri sina. Mitrovići(Jovan „Gmitrin“-majka Gmitra- rođen 1955.g)

 

*

 

– Rod KOVAČEVCI:- Mitići (“Bora pevač”), Jocići(Mitrovdan)-ima ih odseljenih u Boljare .

 

-Rod „MARININI“(Anđelkovići)-Dušan „Tučko“(kumovi su na familiju Belčinci).

 

– Rod MILJKOVCI:-Slave Sveti Nikolu, prezime Miljkovići.

 

Istražujući poreklo rodova naišao sam u crnotravsko-vlasotinačkom kraju dva važna roda MILJKOVCI.

 

-Rod M i lj k o v c i (25k) (Selo Mlačište -Crna Trava)- slava sv.Aranđeo, njihovo poreklo je sa Kopaonika u okolini Prokuplja. Odatle najpre su prešli u “neko selo kod Niša”.

To selo je tada ležalo u Srbiji. Tamo “napravili krivicu” i zato se “iselili u Tursku”. Naselili se u mahali Kozarnici u Crnoj Travi.

Tamo su radili u jednom turskom samokovu. Predak koji se naselio u Kozarnicu, zvao se Miljko.

On je imao 9 sinova. Posle očeve smrti u prvoj polovini XIX veka braća se podelila: 3 brata su došla u Mlačište (Sinadin, Spasa i Mlađa), 3 brata su otišla u susedno Bajince (Bajinci), dok su drugi ostali u Kozarnici.

Od braće naseljenih u Bajince (Bajinci) sada potiče rod Novkovci. Imaju rođaka i u susednom selu Crveni Breg..

Tamo ih zovu Drumari ili Pronići. Miljkovci iz Mlačišta znaju ovu genealogiju: Marjan (74.g, rođen 1887.g.)- Giga-Sinadin-Miljko, osnivač roda. Ovde je iz Kozarnice u Crnoj Travi došao Sinadin;

– Rod M i lj k o v c i (selo Kruševica-Vlasotince), vodi poreko od osnivača roda pod imenom Miljko, koji vodi poreklo iz sela VINJE kod Niša. Živeo je u jedno selo između Bonjinca i Svođa.

 

Krsna slava osnivača roda Miljkovci je Sv. Nikola.

 

Miljko je naselio u selo pržonje, gde se sin Đorđe Prizetio. Đorđe je ima odva sina: Todor(živeo 85.g-rođen u drugoj polovini 19. veka.) i Dine.

 

Todor se naselio u selo Borin Dol-imaju naziv ČULJKOBCI:Cekić, Miljković, Đorđević-naseljeni u Vlasotince i Markovac kod Velike Plane. Mahom su u prošlosti sve do druge polovine 20. veka svi se bavili-kalidžiskim a i neki i kovačkim zanatom.

 

Dine se naselio u selo kruševica. Od tog roda ima prezimena:Miljković i Đorđević-po precima:Miljku i njegovom sinu Đorđu “ivedena” prezimena”.

Verovatno ima među njima zanatlija: kovača-a i “DŽAMBASA”-ukrotitelja konja, jer neki u rodu Miljković su imali te “nadimke”.

 

 

 

*

 

– ZAESOK-MAHALA LIVAĐE:

 

RODOVI:-Pešići, Stojanovići, Jovići(“suvopuci”).

Pešići slave Sveti Nikolu, a stari kumovi su Peškići iz Vlasotinca(Blaško).

Stojanovići slave sveti Nikolu.

 

Rod Pešić:- bila poznata dva brata:-Stevan stolar a drugi brat ciglarski preduzimač u drugoj polovini 20. veka. Oba su imali po dvoje muške dece:Pera, Mića, Goran i još jedan.

 

Goran Pešić je bio najbolji matematičar na takmičenjima svih vremena u OŠ “Karađorđe Petrović” u s. Kruševica. Završio medecinski fakultet i radi kao neuropsihijatar u kruševac(Podvukao M.M-njegov nastavnik matematike).

 

Ostala njegova braća(od oca i strica) su uspešni preduzimači i žive u Vlasotince.

 

Rod Stojičići vodi poreklo iz crnotravskoga kraja.

Poznat je ovakav rodoslov: Bogdan Stojčić(1923)-Radomir-Stojča-Stojadin-Đoka.

 

Rodonačelnik STOJČA ubio Turčina na mesto GAGULA (Donji Dejan) pa je prebegao u Mrkonjić Grad (BIH).

 

Posle izvesnog vremena vratio u potesu GRASINCI(iznad Čalakovci). Potomak njegov je i Rasim Stojiljković iz Crnu Baru, koji živi u Vlasotince.

 

Po rodonačelniko STOJČI-“izvedeno” je prezime STOJČIĆ.

 

FAMILIJA BOGDANA STOJČIĆA- rodoslov sa sa RASIMOM STOILJKOVIĆ(ima preko70.g.-Crna Bara)-kaže Rasim da je njegov otac Stevan (ili deda Mihail) prizećen u Crnu Baru.

 

Njegov deda Mihail ili otac “gradski”-bio presednik opštine(bio „bez ruku“ -posledica prvog svetskog rata 1912-1918.g.)

 

Rasim Stojiljković (Milivoje “gradski”) slavi kao i Bogdan Stojčić Sveti Nikolu (19.dec.)-doseljen u Vlasotince (Podvukao 2011.g. M.M)

 

 

*

 

 

-Rod ĐUKINCI(Stamenković, Stanković, ,Ilići,-slava Sv.Stevan i sv. Nikola),…

 

*

– ZASEOK-MAHALA PALJINCI:-Pavlovići (slave Sveti Nikolu), Stankovići, Jocići…

 

* *

 

-ZASEOK-MAHALA TODOROVCI:

– Todorovići, Spasići, Blagojevići, Dimitrijevići(svi slave: sv.Nikolu).

* *

 

Gornja Kruševica:-Karadžići (sv. Nikola), dosleili se posle Savića iz Karadžića sa Kosova. Imaju rođake u Klokotu-opština Vitina.

 

* *

Rod Simonović iz arnautsko :-prizeten u Kruševicu (1855.g. iz arnautsko došao Simon a prizetio se-uzeo Denču iz Kruševice., potomak Svetislav Simonović koji je bio bombondžija u selo Boljare(na ulazu sela se nalazila radnja sve do 70. godna 20. veka gde je sa magaretom išao po vašarima i prodavao bombone.

 

 

* *

 

– ZASEOK-MAHALA GOLEMA BARA:

 

– Rod Stojadinovići (slave Sveti Stevan).

– Rod Đorđevići („Raguške“)-Mladenović,

– Rod Ilići(slave Sv. Savu)i familija Toze štrovljevača i Jovana kovača.

– Rod:Pešić (rodonačelnik:PEŠA)- Mirko Pešić (bio član SK-a i nije slavio slavu). Familija Pešić iseljenia u Vlasotince

 

Zapis: jul 2008.godine Vlasotince

Kazivači: Gordana Đikić (udata Ilić-Kruševica), 1957.godine i Stojan Ilić 1955.g, selo Kruševica

Zabeležio Miroslav Mladenović lokalani etnolog i istoričar Vlasotince

* *

 

D o nj a K r u š e v i c a (mahale-rodovi)

 

 

– Rod ČALAKOVCI:- Prezime Lepojević, krsna slava sv. Đorđe “posna”(sv. Alimpije Stolpnik).

 

– Rod ĐOKINCI (prizećen iz Dol u mahalu Đikinci)- Prezime Đokić, krsna slava sv. Đorđe “posna”(sv. Alimpije Stolpnik).

 

– Rod ĐIKINCI- Prezimena:Đikić(1), Zlatković, Vukadinović, Miladinović, Mitić-krsna slava: sv. Đorđe “posna”(sv. Alimpije Stolpnik).

 

 

– Mahala Rod KOČIĆEVCI:- Prezime:Dimitrijević, svi i slave „mrsnu“ slavu Đurđica(Sveti Đorđe-„mrsna“)-odseljeni u Smederevsku Palanku.

 

– Rod RADENKOVCI(Mahala Tovaci-iz s. Darkovce-Crna Trava): Prezimena Radenković, Arsić, krsna slava: Sv. Ranđel.

 

– Rod MEČKARI (Tovaci-s.Darkovce):-Prezime: Stojiljković, krsna slava: Sv. Stevan.

 

– Mahala – Rod JANKOVCI:- Prezimena: Janković, Ivanović, Milutinović, Filipović-krsna slava:sv. Nikola.

 

– Rod Dimitrijević-Vitomir “ROSULJA”(mahala Jankovci-rodom iz mahale ŠETANOVCI), krsna slava: Sv. Nikola). Drugi brat MIRKO Dimitrijevć-žena Dobrinka(roditelji: Mire –devojačko Dimitrijević- Lepojević u Jankovci-D.Kruševica).

 

U ovu mahalu živi i rod Marković (Savini): -Vlada, Branko i Persa Marković. Vlada-Dobrica:-Merima i Jugoslav Marković.

Krsna slava:Sv. Nikola.

 

-Mahala-Rod ŠETANOVCI:- Dimitrijević(Vitomir i Mirko), Stamenković(1900.g-Boža prizećen u Jovkinci). Nikolić(Cekinci), Nešić(po haduk Neši),- Krsna slava roda : sv. Nikola.

 

– Rod-Mahala JOVKINCI(prizećeni kod dve sestre: Mijalko Mikić-Stamenković-Mika i Stamenko i iz Bilo-D.Dejan i Boža Stamenković iz mahale ŠETANOVCI):- Mikić-Stamenković(sv. Đorđe-Alimpije) i Stamenković(sv. Nikola).

 

-Mafhala.Rod VIDOJINCI(VIDONJCI)-Prezimena:Veljković(sv. Nikola) i rod Stanković(Vuča Stanković)-doseljeni iz Dejan i slave istu slavu sv. Nikolu(odseljeni u Veliku Planu-Milan Stanković Vučin se oženio Olgom Mitić-R.Del, “dovedena” sa preudajom Roske (Ranđelovi-Mitić u rod Ivanović-Jankovci) ).

 

 

– Mahala-rod KUŠINCI (poreklo s.Kozilo):- Prezimena: Stamenković i Stojanović. Krsna slava: sv. Nikola.

 

– Mahala-Rod DŽOKINCI (s.Preslap i Krivi Del):-Marković, Spasić(1)-krsna slava:sv. Nikola. Džokinci (Tisa poštar iz planine)-Markovići. Čeda Marković (1930.g)-ćerke udate u Moravu.

 

 

– Mahala-Rod ĆOSINCI:-Prezimena: Dimitrijevć (Boge-sin Toma-odseljeni u Manastirište), krsna slava:sv. Nikola.

 

– Rod JOVANČINI (mahala Tovaci-iz s. Darkovce):-Prezimena: Jović i Stojanović. Krsna slava: sv. Stevan.

 

– Mahala-Rod BANKOVCI:-Prezime: Banković, krsna slava: sv. Nikola.

 

– Mahala OSOJCI:- Prezimena: Zdravković (poreklo sa Kosova), Stojanović(doseljeni iz mahalu KLADENAC-G. Kruševica)-slave istu krsnu slavu:Sv. Nikolu.

 

– Mahala –rod JARČEVCI:-Prezimena: Kostadinović, Miljković (1)-Joca i Cane-Čeda Miljković kovač, Dimitrijević-Vita “Džamba”, Spasić (“Povesmari”).

 

– Mahala VLASINA:- Stamenković( rodonačelnik iz Livađe-prizećen od roda Stamenković-Mitrović iz selo Crnatovo-krsna slava sv. Ranđel iz Crnatovo), Ilić (iz Livađe-sv. Nikola),

 

Stanković (iz Livađe-sv. Nikola), Petković (iz Ravni Del-prizećen Blagoje Petković za Darku Nikolić-ŠATANOVCI, sišli u mahalu VLASINU), Stanković (iz Ravni Del-“Šućurovci”-slava Đurđevdan),

 

Lepojević (iz Jankovci-slava: sv. Nikola), Veljković (iz Vidonjci-slav: sv. Nikola), Ivanović(iz Janovci-sv. Nikola), Stoiljković(Mečkari-Tovaci-sl.sv.Stevan).

*

– U VLASINU doseljeni sa pobrđa sela rodovi: SAVIĆI (“karašo”-držali privatnu prodavnicu u drugoj polovini 20. veka-odselili se u Vlasotince-

 

– Rod Đorđevići-napravili kuću pored Jankovske reke kod škole, koju je voda odnela-odseljeni, a Dragiša Đorđević se nije ženio i davao je podatke veroučitelju Draganu Vidosavljeviću prilikom pisanja i ispravljanja grešaka o poreklo rodova i o kruševačkoj crkvi. Bio je među najboljim matematičarima na takmičenjima u osnovnoj školi-podvukao M.M ).

 

 

– Još jedan drugi rod ĐORĐEVIĆI (Miša pekar-bio odličan frulaš i učestvovao na “susrete sela”-umro a sin je odseljen u Vlasotince).

 

* *

-Rod MILJKOVIĆI (DŽAMBASI)-kr.sl. Sveti Nikola,

 

-Rod PETKOVIĆ(2):-krs.slava Sv. Nikola-nadimak “Petko”-udata Suzana Icić-živeli u Kruševicu.

 

– Familija MILJKOVCI:- Miljković Blagoje (imao sestru Julku udatu u Crnu Baru i brata Boška i još jednog mlađeg poginuo od bukve):-Milorad(1900), Nastas (Velika Plana), Milivoje (stariji od Milorada).

 

Milorad je ima ćerku Maricu(1926) udatu za Vojislava Lepojevića(Jankovici-D.Kruševica).

 

* * *

 

 

 

 

POREKLO PREZIMENA PO RODOVIMA U MAHALAMA:

 

 

 

Poreklo prezimena Miljković(2), Đorđević(2) (rod-Mahala Miljkovci)

 

Krsna slava: Sv. Nikola

 

Rodoslov(Miljkovci):-Miljko-Đorđe:Todor(u s. Borin Dol) i Dine (Kruševica)

 

Poreklo: selo Vinje kod Niša

 

Rodnačelnik prezimena:Miljković-Miljko

 

Osnivač roda Đoređvić-Đorđe(sin Miljkov se prizetio u s. Pržonje)

 

Rodoslov:- Miljko-Đorđe:Todor (u s. Borin Dol) i Dine (Kruševica)

 

Poznat rodoslov:

 

Braća i sestre:-Blagoje , Julka(udata u Crnu Baru), Boško i još jedan mlađi poginuo od bukve

 

Blagoje:Milorad (1900), Nastas (Velika Plana), Milivoje(stariji od Milorada)

 

Milorad Miljković:-Marica (1926-udata za Voju Lepojevića u Jankovci-D.Kruševica).

Ima još dve sestre udate u:Crnu Baru i Bilo i jednog brata a bratanac joj je Branko Miljković-DŽAMBAS.

 

Iz roda Miljkovci ima još familaja koje su raseljene na razne strane.

 

Tako jedan od njih je profesor Rade Miljković(1958)-“Kržlja”(umro premlad)-oženjen svođankom; supruga, sin i ćerka žive u Vlasotince.

 

Njegova sestra Evica Miljković(starija od njega) je udata za ratka Petrovića u selo G.Dejan-imaju porodicu i žive u Vlasotince.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

* * *

 

Poreklo prezimena Nikolić(2)(Rod BELČINCI-mahala KLADENAC)

 

Krsna slava: sv. Nikola

 

Rodonačelnik:Nikola

 

Poznat rodoslov:

 

Tasa Nikolić:-Dušan, Janinka, Eninka i Dinko Nikolić

 

Dušan Nikolić i Janinka(udata Icić-Petkovci)-brat i sestra.

 

Milica Veljković u VIDONJCI(1934.g-devojačko Nikolić-BELČINCI) je ćerka Dušana Nikolića.

 

Voja Icić je rođeni sestrić Dušana Nikolića.

Dakle, Voja Icić(1910) sa Milicom Nikolić(1934)- udata Veljković ; su braća od tetke.

 

Familija Nikolić je iseljena iz selo Kruševica (BELČINCI).

 

 

* * *

 

Poreklo prezimena Icić, Blagojević(Rod PETKOVCI-mahala KLADENAC)

 

Krsna slava:Sv. Nikola

 

F a m i l i j a Icić

 

Rodonačelnik:Stojica-Ica(žensko ili muškko ime)

 

Poznat rodoslov:

 

Braća: Milenko, Spasa i Stojan

 

Milenko Icić- Vasiljko,…..

 

Vasiljko Icić(ubili ga Bugari kao Presednika kruševačke opštine 1915.g.)-Janinka:- Vojislav(1910), Persa(1915).

 

Voja Icić ostao siroče sa pet godina u selo Kruševica u mahali Petkovci, kada je njegov otac 1915. godine Vasiljko ubio bugarskog sekretara u selo Kruševica, da bi bio potom streljan u Prištini.

 

Voja Icić imao sestru Persu a brat po majci Jeninki.

 

Majka Janinka se preudala za Pešu Golembarskog u mahalu Golema Bara u Kruševicu, koji je sve rasprodao zlato i nakite Vasiljka oca Vojislava Icića.

 

Njegov brat po majci Blagoje Pešić je streljan kao četnik u drugom svetskom ratu.

 

Stari kumovi: Dima ANĐELKOVIĆ (Tovaci-Veljin brat-iz Darkovce naseljeni od Anđelka-sin Pera 1946.g) , bio direktor komunalnog i presednik opštine posle drugog svetskog rata, žive u Vlasotince pored reke Vlasine kod stare pošte.

 

Dinina majka krstila deda Voju Icića 1910.godine u selo Kruševica.

 

Milenko Icić je bio Vailjkov otac, koji je za vreme izbora poslanika izgubio za jedan glas od Đorđe Petrovića Crnobarca za jedan glas.

 

FAMILIJA ICIĆ (u s. Sredor-posinjen Voja Icić):- Voja Icić (rođen 1910.g) -Stana Icić(rođena 1910.g).

 

Rodoslov: – Voja Icić (1910) je posinjen u selo Sredor kod Vučka Jovanovića, koga je pak iz Komarice posinio Krsta Jović, koji je takođe posinjen iz Komaricu.

 

Krsta Jović bio presednik opštine Vlasotince, a sve računao na „rabuš“.

 

Umro 1989g. A rođen 1864. godine Deda Vučko posinjen iz Komarice a živeo je 56 godina.

 

PETKOVCI-odatle je deda Voja Icić prizećen za baba Stanu Vučkovu u selo Sredor.

 

Vučko posinjen od Krste Jovića.

 

Baba Stana Icić ćerka Roske i Vučka.

Baba Stanu kao bebu bacili na put, jer su ostala deca umirala, verujući da će se tako zadržati živa deca.

 

Naravno da je našao na krstoputini Milenko (ujak) i krstio je Stana.

 

Petkovci iz BELČINCI.

 

 

 

U rodu sela Kruševice postoje još ICIĆI- tako sam sakupljajući narodne umotvorevine u saradnike naveo i Suzanu Icić iz Gornje Kruševice, koja je zapisivala običaj eod svoje baba Vasiljka Icić.

 

Neki od ICIĆA niksu imali mušku decu, pa su prizetili Mirka Dimitrijevića iz mahale ŠETANOVCI.

 

*

 

F a m i l i j a Blagojević

 

Krsna slava: sv. Nikola

 

Stari kumovi:Dima Anađelković (Tovaci-poreklo iz Darkovce-Crna Trava)

 

Braća:Milenko, Spasa i Stojan.

 

Stojanov sin Stojadin-sinovi Velja(1920.g) preduzimač, Vitomir( 1934.g) , učitelj i ćerka Stevka-svi Blagojevići.

 

*

 

F a m i l i j a Stanković

 

Krsna slava:sv. Nikola

 

Spasin rodoslov:-Vita(1932.g) bojadžija u Vlasotince(trgovina „Vlasina“)-Stankovići.

Slave Sveti Nikolu 19 decembra

 

Stari kumovi: Dima ANĐELKOVIĆ(Tovaci-Veljin brat-iz Darkovce naseljeni od Anđelka)

 

Zapis: 2008.godine selo Sredor, Vlasotince

Kazivač: Živko Icić(1949.g) selo Sredor Vlasotince

Zabeležio: Miroslav Mladenović Mirac lokalni etnolog

 

 

 

 

* * *

 

 

 

Poreklo prezimena Spasić(2), Mitrović (mahala SLAVKOVCI)

 

Krsna slava:Đurđevdan

 

Rodonačelnik:Spasa

 

Poznat je ovakav rodoslov:

 

Jordan Spasić :-sinovi Mladen i Stojan („šepa“-krivi 1952.g), a sin Novica bio kafedžija u Svođe a sada drži prodavnicu u Svođe, koji ima tri sina. Mitrović(Jovan „Gmitrin“-majka Gmitra- rođen 1955.g).

* * *

Poreklo prezimena Todorović, Spasić, Blagojević, Dimitrijević (mahala TODOROVCI)

 

Krsna slava:sv. Nikola

 

Pozanti rodslovi:

 

Rodonačelnik: Spasa

 

Spasić Petar(radio u Australiju-1936.g) i Branko(1946.g).

 

Petrovi sinovi:-Nebojša Spasić (prizećen u selo Lomnica-1967.g), a Josif Spasić(1970.g) živi u Australiju-majka im hrvatica).

 

*

Rodonačelnik: Todor

 

Braća: Todorović Boško i Vitomir.

Boško-Vitomir Todorović-živi u Vlasotince.

Borko-Stanomir Todorović živi u Beogradu.

*

Rodonačelnik:Blagoje

Stojadin Blagojević:- Blagojević Vitomir-Vita (1934) i Velimir-Velja Blagojević .

*

 

Rodonačelnik: Dimitrije

 

Stojadn Dimitrijević:- Ratko Dimitrijević (1926) i Luka Dimitrijević(1925).

Ratkovi sinovi: Tisa Dimitrijević (1952) i Čeda Dimitrijević.

Lukini sinovi: Mile Dimitrijević (1946) i Branko Dimitrijević (1950).

 

 

 

* * *

Poreklo prezimena Stojadinović, Ilić, Đorđević, Mladenović(mahala GOLEMA BARA)

 

Krsne slave:- sv.Stevan(Stojadinović i Đorđević), Ilić (sv. Sava),

 

*

 

F a m i l i j a S t o j a d i n o v i ć

 

 

Poreklo: Kozarnica(C.Trava)-Prizren(Kosovo)

 

Stari kumovi(oko 500 godina Anđelkovići-Tovaci-poreklo iz Darkovce-C.Trava)

 

Rodoslov Stojadinović:-braća: Vita(bojadžija u Vlasotince,)-sin Drage i ćerka Ljilja(doktroka udata u Dimanići u Vlasotince), Jovan(taksitsa i radio u prodavnicu obuće, Vladimir(1920.g), Sibin i Bojan bojadžije u Sokobanju. Njihov otac je bio Ljubomir(1900.g).

 

*

F a m i l i j a Đ o r đ e v i ć (Mladenović)

 

RodoslovĐorđevići („Raguška“)-Mladenović:-otac Milutin Đorđević (1900.g)-imao vunovlačaru u Vlasotince sve do 70.godina 20 veka.

 

Sinovi:- Đorđević: Jovan i Đora.

Đorđević Jovan (preduzimač cigarski-1930.g)-sin Sretko Mladenović(1963.g)-predizimač ciglasrki.

Đorini sin Bojan(1966.g).

 

*

Rodoslov Ilić:-Jovan kovač(1934.g):sin Marjan(1960.g) i Biljana.

Toza štovljevač-sinovi: Luka i Velja.

U Golemu baru ima još 2.kuće sa prezimenom.

 

Stojadinovići, Đorevići i Ilići iz Goleme Bare su odseljeni u:Vlasotince, Leskovcu, Beogradu i Vojvodini.

 

Zapis: jul 2008.godine Vlasotince

Kazivači: Gordana Đikić(udata Ilić-Kruševica), 1957.godine i Stojan Ilić 1955.g, selo Kruševica

Zabeležio Miroslav Mladenović lokalani etnolog i istoričar Vlasotince

 

* * *

Poreklo prezimena Todorović, Spasić, Blagojević, Dimitrijević(Mahala TODOROVCI)

 

Krsna slava: sv. Nikola

 

Todorovići: braća Boško(sin Vita) i Borko (sin Stanomir živi u Beogradu).

 

 

– Rodoslov Spasić(2): – Petar (radio u Australiju-1936.g) i Branko(1946.g). Petrovi sinovi:Nebojša(prizećen u selo Lomnica-1967.g), a Josif(1970.g) živi u Australiju(majka im hrvatica).

 

– Rodoslov Blagojević:-Stojadin-sinovi: Vita(1934.g) i Velja.

 

-Rodoslov Dimitrijević:- otac Stojadin-sinovi: Ratko(1926.g) i Luka(1925.g). Ratkovi sinovi: Tisa(1952.g) i Čeda.

Lukini sinovi: Mile(1946.g) i Branko (1950.g)

 

 

 

* * *

Poreklo prezimena Đikić, Mitić, Miladinović, Vukadinović,Zlatković (mahala ĐIKINCI)

 

Ksrna slava: Sv. Đorđe „posna“-sv. Alimpije Stolpnik

 

Prezimena „izvedana“ od imena:

 

Đika-Đikić, Mita-Mitić, Miladin-Miladinović. Vukadin-Vukadinović, Zlatko-Zlatković

*

MAHALA ĐIKINCI :

Iz Crnatova STOJAN (Korejci)

*

Poreklo: Iz selo Zlatićevo(Badžinci)

 

Poznat rodoslov:

 

Nikola:-sinovi: Đika i Zlatko

Đika:-sin Mita, Jovan, Đoka, Ranđel, Ilija, Đorđe

 

Mita:-sinovi: Miladin, Mihail, Todor…?

Miladin:- sin Sretko. Milorad..?

Sretko:-sin Milorad…?

Mihail (Mikail):- sinovi: Najdan, Sretko, Stojan..?

Todor:-sinovi:-Uroš i Toza (Svetozar)

 

Ranđel:-sinovi: Dragutin i Dušan (52.g-rođen 1924.g.)

 

Zlatko:- sin Vukadin

Vukadin:-sin Bogovija Zlatković (70.g.-kazivač: 1976.g.s.Kruševica) rođen 1906.godine u selo Kruševica

 

Zapis: 1976.g selo Kruševica, opština Vlasotince

 

Kazivač: Bogovija Zlatković (1906.g.) selo Kruševica

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ “Karađorđe petrović” u selo Kruševica, opština Vlasotince

 

*

F a m i l i j e: Đ i k i ć, M i t i ć, Z l a t k o v i ć, Đ o k i ć (mahala Đikinci)

 

Ksrna slava(svih rodovau Đikinci): Sv. Đorđe „posna“-sv. Alimpije Stolpnik

 

 

Rodonačelnik Đika

 

Braća:-Miladin i Mihail(Mikail) u Đikinci

 

Poznat rodoslov:

 

Dika Đikić:- Luka (1926.g.), Svetislav (1930), Jordan (1930)-

 

Luka Đikić (1926):-sinovi:Mile (1955), Novica(1949) Slaviša(1958) i ćerka Ruža.

 

Svetislav Đikić(1930):-Branko(1955) i Blagoje(oženjen iz Sredora).

 

Jordan Đikić:- Branislav(Bratislav)-oženio Jovinu sestru i žive u Bašaid.

 

*

Poznat rodoslov:

 

Rod Zlatković: Zlatković Jovan (umro-rođen 1945.g), Zlatković Zoran i Zlatković Voja („Pišalka“); a brat od strica Vukadinović Novica.

 

Neki iz istog roda u Đikinci se prezivaju: Mitić, Miladinović i Vukadinović.

 

Mitić- Mladen („Deka-nije se ženio), Mitić Saša i Jelka.

 

Đikić Dragomir i Mirko su braća.

 

Đikić Mirko-Nada:- sin Novica Đikić (File-umro, rođen 1965.g) i sestra Nada

 

 

Đikić Dragomir(Miladinović):-Stojan(Cone) Miladinović-

 

*

 

 

ĐOKINCI- Milan Đokić (Milan služizelj u školu- rođen 1934.g.-rodonačelnik Đokića doseljen iz Dola u Đikinci-usvojen ili prizećen i prihvatio krsnu slavu)-sinovi:Profir i Dragiša i ćerka –žive u Vlasotince.

 

Slave: Sveti Đorđu 9. decembar(“posna slava”)-sv. Alimpije.

 

Zapis: 1978.godine selo Kruševica, opština Vlasotince

 

Kazivač: Luka Đikić (1926) selo kruševica, Vlasotince

 

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ selo

Kruševica, opština Vlasotince

 

* * *

 

Poreklo prezimena: Ivanović, Janković, Milutinović, Filipović, Lepojević (mahala JANKOVICI):

 

Krsna slava svih prezimena roda JANKOVCI:Sv. Nikola

 

Prezimena „izvedena“: Janko-Janković, Ivan, Ivanović, Lepoje-Lepojević, Milutin-Milutinović, Filip-Filipović

 

F a m i l i j a I v a n o v i ć

Rodonačelnik: Ivan

Krsna slava: Sv. Nikola

Poreklo:ne zna se(prema istraživanju verovatno iz Makedonije)

 

Poznat rodoslov:

 

Ivan (imao sedam sinova):- Tasa, Nikodije, Vladimir, Mikail, Kosta,… i sestra Darinka…

 

Tasa Janković(kao momak)- Jeglika(drugi brak, iz mahale Livađe-preudala se). Jeglikina deca iz prvog braka:Ilija i Uroš u Livađe.

 

Tasa Janković-Jeglika(Livađe:- Dragoljub Janković (1910).

 

Dragoljub Janković(1910)- Cveta Dimitrijević(Jarčevci, iz roda Čede Dimitrijevića kovača):-Jovan Ivanović (1928.g.), Milica (udata u Crnatovo u „Košteljci“-Stefanović), Svetislav Janković (1927.g.)-odseljen u Lazarevac.

 

Cveta je umrla i Dragoljub Janković se poženio sa Roskom (1910.g) devojačko Ranđelović(mahala GRMAĐE-s. Ravni Del)-bila udata u Donju Malu(Ravni Del-Mitić-usterljali ga Bugari 1943.g., zapalili u plemnju).

 

U Ravni Del sa tim mužem imala četiri ćerke, koga su Bugari streljali 1943.g. godine 1946.g i se preudala za Dragoljuba Jankovića u Kruševicu.

 

Roska je „privela“ i ćerku Olgu, koja je bila mala devojčica kada su joj streljali oca a njenu majku sa njom su izveli na streljanje u Ravni Del 1943.g.

 

– Odomimo gu i udadomo u Vidonjci za Tisu Stankovića-a svekar joj Milan Stanković Vučini – pričala je baba Roska(podvukao: M.M).

 

Taj rod Stanković se tu doselio u Vidonjci iz Dejan. Sad Olga i Tisa Stanković žive u Veliku Planu(Podvukao M.M).

 

Jovan Ivanović (1928)- Smilja Veljković(1928.g., devojka iz mahala VIDONJCI, sestra rođena Tonča (krojač ) i Ljubisav Veljković, selo Kruševica):- Slavica (1952.g.), Mirjana (1956.-udata u Leskovac za Ljubišu Mitića-imaju sina i ćerku)

 

Slavica Ivanović (1952.)-Miroslav Cvetković (1950):- Radovan Cvetković (1973), Marina (1976.)-udata u Nemačkoj.

Familija Miroslava Cvetkovića iz D.Dejana sadaživi u Vlasotince.

 

* *

Familije: Milutinović i Filipović (mahla Jankovci)

 

Krsna slava:sv. Nikola

 

Braća:Milutin i Filip

 

Od Milutina „izveden“ rod:Milutinović

 

Od Filipa izveden rod Filipović

 

Familija Milutinović: braća Drage i Milovan žive u Kruševicu.

Drage Milutinović-Marica (iz G.Dejan):- Dejan i Goran-oženjeni i žive u Kruševicu. Drže kafanu „Ćirimdžija“ u Kruševicu.

 

Familija Filipović:- Drage ima brata i brat od strica Zoran „filipajka“ –Vida(Sredor(-imaju dva deteta i žive u Kruševicu. Drage živi u Vlasotince. Brat bio muzikant.

 

* *

 

Fa m i l i j a L e p o j e v i ć (Mahala Jankovci)

 

Krsna slava: Sv. Nikola

 

Rodonačelnik: Lepoje

 

Poznat rodoslov:

 

Lepoje:-Đika

 

Đika Lepojević: Milorad (1900), Dragomir(1903)

 

Milorad Lepojević(1900)-Julija(1900.g.- iz Kruševice):- Vojislav (1923), Rade (1927).

 

Vojislav Lepojević (1923)- Marica (1926.g.-devojka Miljković-Miljkovci): Novica i Slobodan.

 

Novica Lepojević-Mira (devojačko Dimitrijević-Petkovci):-Boban i Violeta-odseljeni u Obrenovac. Slobodan oženjen Zlatom iz Ladovice-imaju dvoje dece i žive u Ladovicu.

 

Dragomir Lepojević(1903)-Darinka(1903):-Luka (1923), Rade (1938( i četiri ćerke:Cveta (udata u Boljare-žive u Novi Sad), Milica (bila udata u Bosnu-vratila se sa porodicom posle ratova u Kruševicu), treća ćerka udata u Beograd a četvrta udata u Paraćin.

 

Luka Lepojević (dva puta se ženio-prvi brak:Olga Lepojević, a iz drugog braka u Obrenovac ima jedno dete).

 

Luka Lepojević(1923)-Olga Lepojević(1923-devojačko Stojiljković-MEČKARI):- Novica(1948), Dragiša (1964).

 

Novica Lepojević se oženio crnogorkom iz Mojkovca, imaju dvoje dece i žive u Obrenovac.

Dragiša Lepojević se oženio ćerkom Raše Andrejevića iz Vlasotina(poreklo Predanča) i imaju petoro dece.

Žive u Kruševicu.

 

Olga Lepojević (devojačko Stojiljković-s.Kruševica-MEČKARI je živela 88 godina.

 

 

*

 

Zapisi: 1976.godine i 2013.g selo Kruševica-Vlasotince

 

Kazivač: Slavica (Ivanović) Cvetković(1952.)-udata u D.Dejan

 

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica i lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

 

* * *

 

Poreklo prezimena Mikić, Stamenković(mahala JOVKINCI)

 

F a m i l i j a: Mikić i Stamenković(1)

 

Krsna slava: Sv. Đorđe-„posna“(sv. Alimipije Stolpnik)

 

Rodonačelnik: Mijalko (prizećen u Stamenkovi u Jovkinci)

 

Poreklo: prizećen iz Bilo (G.Dejan) i uzeo svoju krsnu slavu uz roda Stamenović-Stamenko, Mikić-Mika, su njegovi preci u Bilo naseljeni 1806.godine(četiri brata:-Stamenko, Ivko, Stojan i još jedan brat)-naseli se u Progon i Donju Lopušnju.

 

Poznat rodoslov:

 

Mijalko Mikić (Bilo)- Ruža (Jovkinci-D.Kruševica):- Mikić: Milunka (1920.g. udata u Bilo za Stanoju), Smiljka (1924. udata u Jarčevci-Kruševica u Dimitrijević-majka Voje “kurke”),Vitomir (1925) i Borko Stamenković (1931). Vukosava (1937.g-udata za Ljubisava Jankovića-brat Borka Jankovića iz Jankovci).

 

Vitomir Mikić (1925)- Ljubica (Šatanovci, Kruševica):-Zora, Dobrinka, Ruška-svi žive u Leskovac.

 

Borko Stamenković (1931)-Olga( Jarčevci-Kruševica, Dimitrijević):-Mikić Mira (1956-udata u Jankovci za Novicu Jankovića-D.Kruševica), Vlasta Mikić

(1954).

Vlasta Mikić (1954)-Nada (1956, Jarčevci-Kruševica):-Ivica (1976)-oženjen i žive u Vlasotince i kćer Sunčica udata za Nebojšu Stamenkovića iz Kruševicu.

 

Stari kum Mikića je Novica-PETKO iz Bilo.

 

 

Deda Mijalko Mikić umro 1956.godine. Dva puta sahranjivan-prvo u Bilo pa u Kruševicu.

 

Bio zarobljen u Prvi svetski rat pa ga sahranili kao „mrtvog“ u Bilo i pojavio se živ. Bio u ropstvo. Onda se prizetio u Kruševicu.

*

 

Fa m i l i j a Stamenković(2)

 

Krsna slava:Sv. Nikola

 

Rodonačelnik: Boža(prizetio se iz mahale šatanovci u Stamenkovi za drugu setsru)

 

Bža Stamenković(1990.g-prizećen iz ŠETANOVCI u Jovkinci-Valoga)-Leposja (1900.-od Stamenkovi-JOVKINCI-Valoga):- Rade Stamenković (1946.g.-umro), Milevka , Mile Stamenković(1948.g.-Valoga-Jovkinci), Ljubinka (1950.g).

 

Rade Stamenković(1946.g.-umro)-Milica(iz Bilo-D.Dejan):- Dragiša Stamenković (1963.g.).

 

Posle smrti oca, Dragiša sa majkom se ratio u Bilo(D.Dejan).

Bio je odličan đak i pešice je pohađao osmoletku u Kruševica (Bio sam mu razredni starešina u peti i šesti razred 1978.g-podvukao M.M).

 

Milevka Stamenković se udala u Bilo (D.Dejan)-ima sinove: Slađan i Dragan.

Tamo slave sv. Jovan.

 

Mile Stamenković (rođen 1948.g., Valoga-Jovkinci)- Smilja(1938.g., Radenković-sestra Laze Radenkovića iz RADENKOVCI):- Srđan (1973.g.)-oženjen, Vesna (1969.g.)-udata.

 

Ljubinka Stamenković (1950)-udata u D.Lomnicu za ratka Pešića(umro):-Dragan i Mića Pešić-oženjeni.

 

 

* * *

 

Poreklo prezimena Stojčić (mahala Vlasina)

 

Krsna slava:sv. Nikola

 

Poreklo: doseljeni iz mahalu Livađe (G.Kruševica) u mahalu „Valisina“ D.Kruševica(posle 1878.g.), nadimak Brzinci(iz selo Brza kod Vučja)

 

 

Rodonačelnik:Stojica(Stojča)

 

Poznat rodoslov:

 

Stojadin-Stojča-Radomir-Bogdan Stojčić(1923.g).

Bogdan Stojčić-Milevka: -Goran Gace Stojčić(1948.g.) i Ruška udata u rod Stevanović u Donji Dejan-deca: Predrag i Milena.

Goran-Gace Stojčić( 1948.g)-Slađa(Leskovac):-Bojan i Katariina. Žive sa porodicom u Leskovcu.

 

* * *

Poreklo prezimena Stanković(2) (mahala VLASINA-naseljeni iz Ravni Del)

 

Krsna slava: Sv. Nikola

 

Poreklo :- mahala DONJA MALA-rod“Šućurovci“-selo Ravni Del

 

 

Rodonačelnik: Stanko

 

Poznat rodoslov:

 

Braća: Stanković: Aleksandar-Caka, Kosta i Boško (odseljeni u Makeodoniju-Dorjan)-njihova majka:Milevka.

 

Aleksandar-Caka Stanković(sodadžija)(1920)- Milosava(iz. S.Kruševica):-Anka(1948.g.- udata u Beograd i ima sina Ljubišu), Dragan (1950).

Dragan Stanković(1950)-Ljubinka(1958-iz Boljare):-Dragana i Aca-imaju porodice u Boljare i Vlasotince.

 

Kosta Stanković (harmonikaš)- Ružica(iz Anđelković-Tovaci, sestra Velimira Tovaka):-Nacko-oženjen banaćankom-medecinskom sestrom i sa porodicom su odseljeni u Vlasotince.

Nacko je umro.

 

* * *

Poreklo prezimena Anđelković (mahala Tovaci)

 

Krsna slava: sv. Stevan

 

Poreklo: selo Darkovce(C.Trava)-iz Prizrena sa Kosova

 

Kumovi : 500 godina rodu Stojadinović (mahala Golema Bara-poreklo Kozarnica-C.Trava-iz prizrena sa Kosova)

 

Rodonačelnik: Anđelko

 

Poznat rodoslov:

 

Đoka-Anđelko-Milan (Tovak-rođen 1889.godine a umro 1976.godine).

Natalija dobila ime po njenu babu koja je poreklom ruskinja a živela u mahala DŽOKINCI (Markovići).

 

* * *

 

Poreklo prezimena Stamenković(2), Stojanović(2) (mahala KUŠINCI)

 

Krsna slava: sv. Nikola

 

Poreklo: selo Kozilo(višeetapno raseljavanje-iz crnotravskoga kraja)

 

Rodonačelnici:Stamenko-Stamenković, Stojan-Stojanović (ista familija)

 

Poznat rodoslov:

 

Braća i sestre:-Vasiljko , Joca, Petronije, Zojka

 

Joca Stamenković:-Jordan, Ljubomir.

Jordan:-Dobrivoje-Nebojša, Mirjana.

 

Vasiljko Stamenković je bio učesnik balkanskih i prvog svetskog rata.

 

Jordan Stamenković i Ljubomir Stamenković poginuli u Drugom svetskom ratu ( Četnici ili Nedićevci).

 

U selu Kruševiva postoji kazivanje o oca Petronije (iz KUŠINVI) o tada ćerkici Stameni -koji se hvalio po selu o njegovoj ćerkici kako uči pesmicu(“deklimaciju”) za školsku slavu : “Svetog Savu” :

 

“Moja Stamena(Petronijina)

stala na Trajkovi basamaci,

pa deklimuje li deklimuje”.

 

*

Poznat rodoslov:

 

Stojanović Trajko-Toza –Đora-Nebojša.

Petronije-Sava-Novica Stojanović-živi sa porodicom i sa delom iz roda Stojanović u Smederevsku Palanku.

 

Novica “Kušlja” je bi strastven fudbaler seoskog kluba”Sloga”(Zlatovec)-u drugoj polovini 20. veka.

 

Čak je “napustio” i svatove na svadbi- da bi odigrao utakmicu pa se vratio kod svatova i svoje mlade.

* * *

 

Poreklo prezimjena radenković, Arsić(Rod RADENKOVCI-Donja Kruševica)

 

Krsna slava:sv. Stevan

 

 

Poreklo: selo Darkovce (C.Trava)

 

Rodonačelnici:

 

Radenko-Radenković,

Arsa-Arsić

 

Radenković i Arsić su istog roda.

 

Borko Arsić (1948) i Dragan Radenković i Zoran Radenković(“Mrse”) i Aleksandar Radenković-su istoga roda i sve njihove familioje žive u Vlasotince.

 

Poznat rodoslov

 

Radenković: Čedomir(1900) i Stevan-braća od strica.

 

Čedomir Radenković-Rada (Mišici-Vlasina, D.Dejan) :-Lazar , Slavica(udata Za Milana Stamenković-pekar, G.Kruševica), Rada , Smilja ( udata u Jankovci).

 

Lazar Radenković-Rada:- Aleksandar (profesor istorije-oženjen jasminom iz Sredora-imaju dvoje dece, Nada (udata u Crnatovo)-žive u Vlasotince.

 

Stevan Radenković-Vidosava:-Žika i 2-3 ćerke.

Žika Radenković-Lenka(D.Lomnica-nameštala prelome ruku i nogu-to radio njen otac Milan u Lomnicu):-Dragan(inžinjer šumarsta) i Snežana (udata za Moce u Jankovci)-žive u Vlasotince

 

* * *

 

Poreklo prezimena Nikolić (mahala ŠETANOVCI):-

 

Krsna slava:sv. Nikola?

 

Poreklo: Kosovo

 

Poznat rodoslov:- Neša-Sava-Nikola-Aleksandar-Ljubomir u Kruševici .

 

Sava se obesio, nije hteo da dovede devojke kod Turčina.

 

Nikola poginuo 1913.godine u ratu sa Bugarima na Bregalnici.

 

A kad na Ljubu „kušinskog“ posrnula jedna kurva, Turčin ga udario-onda mu ovaj odgovorio:“nećeš da me udaraš“. Ubio ga i pobegao ušumu.

 

Deda Ljubomir Nikolić(1884.g-živeo kod ćerke Darke Petković , šrizećen Blagoje Petković iz s. Ravni Del-zapis 1975.g.)-pričao je o haduku Neši- po kome je z zaseok Predanča(G.Dejan) dobilo naziv i mestu NEŠĆEVO GUMNO, gde se žito vrlo na gumno na kome su hajduci na mesečini kolo uz gajde igrali.

 

 

Zapis 1975.godine selo Kruševica. Vlasotince

 

Kazivač: Ljubomir Nešić (1884.g.- otac DARKE (mahala „Vlasina“-prizeten muž Blagoje Petković-1923.g iz Ravni Del)

 

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica Vlasotince

 

 

 

* * *

 

Poreklo prezimena Stojanović(mahala KLADENAC)

 

Krsna slava: Sveti Nikola:

 

Rodonačelnik : Stojan

 

Poznat rodoslov:

 

Đorđe Stojanović:-Luka( “Kalinka” –naziv prema babi Kalinki, umro 1980.g).

 

Đorđe Stojanović:-u prvom braku imao je 5 deteta, a u drugom braku sa Stanikom (Kladanac) je imao 16 dece, što je ukupno 21 deteta.

 

Luka Stojanović je dete iz drugog braka-majka Stanika.

 

Stojanović Luka”Kalinka”:-Verka (1931., udata u Jankovci-Janković Borko), Mara (1934,g.,udata u Suknarevo-za brata Veljković), Ljilja(1936.g.,udata u Suknarevo-brat Đokić) i sin Đoka Stojanović (1938

 

 

Đoka Stojanović(1938)-sin Dragan i ćerka Ljilja.

Preselili se iz mahale KLADANAC(G.Kruševica) u zasok OSOJE(D.Kruševica)-potom odselili se u selo Boljare i tu i danas cela porodica živi.

 

 

Mara Stojanović (udata u mahalu Suknareve-Donji Dejan, odselje u Sm. Palanku- za Đokića-u Rod Veljkovići i rod Đokić(braća), u D.Dejan (Suknareve)-Momir dever, preko Vlasinu (D.Dejan);

 

Ljiljana Stojanović(1936.g., udata u isti rod- za Veljković -braća rođena)

 

 

 

Zapisi: 1980.g. 2009 i 2012.g. s. Kruševica i Vlasotince,

 

Kazivači: Jelka Janković (rođena 1963).g.unuka Lukina po Verki, udata za Milenković Borka(1959.g.) u s. Crna Bara-žive u Vlasotince i Novica Janković(unuk Luke Stojanovića)

 

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ s. Kruševica i lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

 

* * *

 

 

Poreklo prezimena Stanković(1) (mahala VLASINA

 

Krsna slava:sv. Nikola

 

Poreklo: ( Ovče Polje-Istočno Povardarje, LIVAĐE-mahala VLASINA)

 

Rodonačelnik: Stanko

 

Poznat rodoslov:

 

Krista-Kice Stanković-Milevka(devojačko Mitić-s.Ravni Del):- Petar-Pera(1934) i Sretko(krojač).

 

Pera Stanković(1934)-Zorica (iz Vidonjci-D.Kruševica):- Mića Stanković(1965)-oženjen ima porodicu i odseli se u inostranstvo.

 

Pera umro. Bio je sekretar opštine Kruševica i zaslužan za očuvanje etnografskih fotografija o Prvom i Drugom crkvenom savetu između dva svetska rata kruševačke crkvene parohije.

 

Sretko Stanković-Simka (1935):-Dragan Stanković(1955.g).

Sretko je umro.

Interesantno je da su:Krista-Kice i sinovi:Pera i Sretko bili malog rasta a njihova deca su sa majkama visokog rasta.

 

* * *

 

Poreklo prezimena Stamenković(1) (mahala VLASINA-iz LIVAĐE-prizećeni iz s. Crnatovo od Stamenković- Mitrović)

 

Krsna slava: sv. Ranđel(preuzeta slava iz s. Crnatovo-prizećen iz roda Stamenković-Mitrović u Livađe-Kruševica)

 

Poznat rodoslov:

 

Dušan Stamenković-Ruža(„Katarini“):-Milan(pekar) i Drage.

Milan stamenković-Slavica (Radenković-RADENKOVCI):-Jasmina-udata Za Negovana Đorđevića iz Ravnu Goru. Imaju porodicu i žive u Vlasotince. Milan umro.

 

Drage Stamenković-Nada:-Zoran. Žive u Vlasotince.

 

* * *

Poreklo prezimena Ilić(1) (naseljeni iz LIVAĐE u mahalu VLASINA)

 

Krsna slava: sv. Nikola

 

Poreklo:Ovče Polje-Istočna Makedonija

 

Poznat rodoslov:

 

Rodonačelnik: Ilija

 

Poznat rodoslov:

 

Ilija-Stanko-Ranđel- Svetozar-Toza Ilić(1910)

 

Ranđel (poginuo u Prvi svetski rat)-Draška:- Svetozar-Toza Ilić(1910- Toza „Draškin“).

 

Svetozar-Toza Ilić (1910)-Ljuba i Jovan.

 

Ljuba:- sin Dragan oženjen Radmilom iz Dobroviša-žive sa pordicom u Vlasotince.

Jova Ilić se odselio u Boljare-otac Dragana Ilića instruktora iz Boljara .

Ima ćerku Biljanu učiteljicu-udata u Cvetkoviće iz Ravi Del.

Imaju dvoje dece i žive u Vlasotince. Jova je umro.

 

* * *

Poreklo prezimena Veljković (naseljeni iz VIDONJCI-VIDOJEVCI u mahalu VLASINA)

 

Krsna slav:sv.Nikola

 

Rodonačelnik: Veljko(Velko)

 

Poznat rodoslov:

 

Braća; Jakov i Vasiljko (1903)

 

Vasiljko Veljković (1903)-Ruska(1903.g., devojačko Grujić, s.D.Gare):-Luka(1948), Jovan(1937), Rada (1942-udata za Draška Anđelkovića-deca:Slaviša i Rumena), Jordanka(udata za Daču Jović iz Livađe: imaju ćerku Slađanu, udata-živi sa porodicom u Vlasotince).

 

Jovan Veljković(1934)-Milica(1934)(devojačko Nikolić-BELČINCI, G.Kruševica):-Nebojša(oženjen sa bosankom Micom i sa pordicom živi u Smederevsku Palanku) i Svetlana (udata za Boška u Lipovicu: imaju sina i ćerku -sa porodicom žive u Vlasotince).

 

Luka Veljković se oženio i ima dve ćerke-žive u Pirot. Luka je umro.

 

Jakov Veljković-Zojka (od Stamenkovići-Kušinci-sestra Petronije Stamenković):-imali su dece i porodice žive u Pirot.

 

*

F a m i l i j a Veljković (VIDONJCI):

 

Krsna slava:sv. Nikola

 

Poznat rodoslov:

 

Veljković Stojan-Vasiljko.

 

Veljković Vasiljko-Stojanka (Filipović-Jankovci): Tonča (1940.g.-šnajder-krojač), Smiljka (1928.g.-udata u Jankovci-Ivanović Jovan), Olga (udata u Đikinci-M.Kruševica), Zora (udata u Borin Dol).

 

Tonča Veljković (1940)-Savka (Kruševica):-Jasmina, Batica-žive u Vlasotince.

 

 

 

 

* * *

NAPOMENA:

 

Svako ko želi da napravi sopstven RODOSLOV svoga roda može da nađe u dokumentacije matične knjige rođenih i umrlih u:mesnoj kancelarijiji sela Boljare(tu je i crkvena dokumentacija za crkvenu parohiju sela KRUŠEVICA) i u Istoriskom arhivu Leskovac (kod bolničke ambulante).

 

U Boljaru i Leskovcu ima podaci o prvom poisu rođenih odnosno umrlih iz crkve kruševačke(dejanska parohija) iz 1879.godine-prvog popisa stanovništva u ovom kraju posle oslobođenja od Turaka 1878.godine.

 

Pošto je bilo teško odrediti krsne slave(jer su mnogi kao koumnisti bili „odbacili“ religiju“kao opijum za narod“-bila ideološka zabrana krsnih slava.

 

Može svako da nađe koju je krsnu slkavio njegov rod iz popisa stanovništva od 1900. godine – kao i vlasnika svakog domaćinstva i članove sa godinom rođenja za svaku familiju, a isto isto to i u popisu stanovništva iz 1953 i 1948.godine za selo Kruševica, opština Vlasotince.

AUTOR: Miroslav B Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar i pisac priča i pesama na dijalektu juga Srbije

28.03.2014.godine Vlasotince, jablanički okrug, jug Srbije

 

* * *

IZVORI:

[1] Stamenković Srboljub: “Geografska Enciklopedija naselja Srbije”, knj.1 (a-đ), Beograd

[2] Jovan F. Trifunovski: Grdelička klisura, antropogeografska rasprava, Narodni muzej, Leskovac, 1964.

[3] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI Iz Rukopisa: “Sela u vlasotinačkom kraju“, 1970-2014.g., Vlasotince

[4] Wikipedija: http://sr.wikipedia.org/wiki/Kruševica_(Vlasotince)

 

* Kruševica (Vlasotince) — Vikipedija

sr.wikipedia.org/sr/Kruševica_(Vlasotince)

‎ Keširano

Slično

Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar (Autor ovog članka o selu Kruševica , koji je kao Autor ovde obrisan)-napisan na osnovu rukopisa ZAPISI “Sela u vlasotinačkom kraju”-selo Kruševica (Zapisi 1973-1985-g), Miroslav B. Mladenović, selo Kruševica Vlasotince .

 

* Razgovor:Kruševica ,Iz projekta Vikipedija:-

Izvorni tekst za Vikipediju pisao Miroslav Mladenović, Vlasotince. –Vl 01:39, 18. februar 2007. (CET)

 

 

* 13:10, 8. oktobar 2009. Micki (razgovor • doprinosi) je obrisao stranicu Razgovor:Crkva sabora svetog arhangela Gavrila (Kruševica) (sadržaj je bio: ‘{{bb}} Izvorni tekst za Vikipediju pisao Miroslav Mladenović, Vlasotince. –Vl 21:49, 11. februar 2007. (CET)’)

 

 

* 13:10, 8. oktobar 2009. Micki (razgovor | prilozi) je obrisao „Razgovor:Letopis škole u Kruševici“ ‎ (sadržaj je bio: ‘{{bb}} Izvorni tekst za Vikipediju

Pisao:- Miroslav Mladenović, Vlasotince. –Vl 23:29, 8. april 2007. (CEST)’)

* Izvorni tekst o Vlasotinačkom srezu pisao za Vikipediju Miroslav Mladenović, Vlasotince –Vl 01:16, 29. maj 2006. (CEST)

* http://sr.wikipedia.org/wiki/Svođe;http://sr.wikipedia.org/wiki/Razgovor:Svođe

Razgovor sa korisnikom:Rainman – Vikipedija

Imaš komentar na strani za razgovor tvog bota (Razgovor sa … Miroslav Mladenović je lokalni etnolog, istoričar i prosvetni radnik iz Vlasotinca. On zapisuje događaje u ….. Znači, uputstva tipa: stavljajte tagove za sprečavanje konverzije, ne mešajete pisma, magične reči za ovo i ono, šabloni (i kategorije? i …

sr.wikipedia.org/wiki/Razgovor_sa_korisnikom:Rainman

• Razgovor sa korisnikom:Rainman – Vikipedija

– [ Translate this page ]

Jump to Svođe/Miroslav Mladenović‎: Drago mi je što ti se dopao članak o selu Svođu. Evo i objašnjenje ko je Miroslav Mladenović: …

sr.wikipedia.org/wiki/Razgovor_sa_korisnikom:Rainman – Cached –

 

[5] Petar Stanković-Ljuba:- VLASOTINCE I OKOLINA U RATOVIMA I REVOLUCIJI (1903-1945), 1979.g., Vlasotince

 

[6] prof. dr Ema Miljković :- Istorijski institut SANU • Beograd

UDK 930(497.11 Niš) “1516“ (083.81) 314.04 (497.11 Niš) “1516“

[7] Izvor: Istoriski arhiv Niš:-“DETALJNI POPIS NAHIJE NIŠ IZ 1516:GODINE”

[8] Dragan D. Vidosavljević – „Crkva sabora svetog arhangela Gavrila u Kruševici“, Vlasotinački Zbornik (2) iz 2006. godine

* Podaci o osnivanju kruševačke crkve i njenom delovanju u vremenu pod Turcima, kao i o sveštenicima-prosvetiteljima i borcima za nacionalnu slobodu toga vremena u vlasotinačkom kraju

[9] Velimir Stamenković-Lima:- “VLASOTINAČKI KRAJ U BALKANSKIM I PRVOM SVETSKOM RATU”, Vlasotince, 2010.g.

[10] http://www.poreklo.rs/2012/12/29/poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/

 

 

[11] http://danubius.bestoforum.net/t9254-miroslav-b-mladenovia-istorija

[12] http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=392&t=35179

[13] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI Iz rukopisa: „Pečalnik (legende i predanja iz vlasotinačkoga kraja)“, 2012.g., Vlasotince

[14] Miroslav B Mladenović Mirac:- Iz rukopisa: “NARODNE UMOTVOREVINE IZ VLASOTINAČKOGA KRAJA”, 1970-2014.g, Autor: Miroslav B. Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar, Vlasotince, republika Srbija

[15] Miroslav Mladenović Mirac:- “CIGLARSTVO U NAŠEM KRAJU”, Vlasotinački Zbornik broj 2 , strana. 311-332, 2006. godine Kulturni centar Vlasotince

[16] Miroslav b Mladenović Mirac:- Iz rukopisa:”MOJE PRIČE”, 2009.g. Vlasotince (Autor: Miroslav B Mladenović Mirac)

[17] Kazivači:- Vasiljko stamenković Kušinski (1892),Julka Lepojević (1900) Roska Ivanović (1903.g.-Ranđelović(devojačko)-Mitić (prvi brak) iz Ravni Del), Olga Lepojević (1923), Bogdan Stojičić(1923), Čedomir Radenković (1901.g.), Ruska Veljković (1904),Vidosava radenković (1903), Ruža Stamenković (1906),Bogoja Zlatković(1903), Petar-Pera Stanković, Smiljka Ivanović (1928), Petar Stojiljković, Borko Ranđelović (1912),Velimir Anđelković (1917) Ruža Ranđelović (1912), baba Miljković Ruža (1913), baba Vasiljka Icić, baba Mihajlović Vaska, baba Kosovka Savić, Čedomir Marković (1930),Slaviša Anđelković (1965), Slavica Ivanović (1952), Jelka(1963) i Novica Janković (1954), Gordana Đikić(1957), Stojan Ilić (1952).

 

Zapisi: od 1973.godine do 2014. godine, selo Kruševica-Vlasotince;

 

Zabeleži: Miroslav B Mladenović Miroslav Mirac (nastavnik u školi „Karađorđe Petrović“selo Kruševica, opština Vlasotince-živeo u privatnoj kući sa porodici od 1973 do 1985.g.) i lokalni etnolog i istoričar i pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije; i učenici dotične škole: Banković Bora uč., Stojana Jović uč., Saša Mladenović uče., Radenković Dragan uč., Radenković Snežana uč., Suzana Icić uč., Vladica Đorđević uč.,

 

 

* * *

AUTOR: Miroslav B Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar i pisac priča i pesama na dijalektu juga Srbije

28.03.2014.godine Vlasotince, jablanički okrug, jug Srbije

 

 

 

 


Komentari (6)

  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    Poreklo prezimena Blagojević (prizeten potomak Petar iz s. Darkovce (Crna Trava) u s.D.Lomnica, opština Vlasotince):

    Rodonačelnik: Petar
    Krsna slava u s. Darkovce: Sveti Ranđel, a u selo D.Lomnica preuzeta slava kao “prizetka-na zemlju” je Sveti Nikola (19.decembar).
    Blagojević (prizetak u s.Lomnicu iz s. Darkovce-Crna Trava): Krsna slava „na zemlju“ (prizetak) u D. Lomnici je Sveti Nikola (19. decembar). a u s. Darkovce Sveti Ranđel
    Prezime: Blagojević
    Predak Blagojevića je iz selo Preslap (Crna Trava).
    Postoji priča da je neki Radul imao dva sina. Jedan “ prumućurniji”, a drugi manje snalažljiviji.
    Prvog sina je ostavio kod sebe da živi u Preslap (Crna Trava), a drugog sina sa ženom i jednom kravom ga je “pustio” niz planinu “Planu”- da luta i traži sebi novi dom za život.
    Taj brat sa ženom i tom jednom kravom je lutao planinom i zaustavio se u Zlatovu mahalu sela Darkovca (Crna Trava) i tu formirao svoju familiju, koja i danas na početku 21. veka postoji.
    Jedan od predaka tog brata je bio Petar, koji se prizetio u selo Donja Lomnica. U selo Donja Lomnica od taj rodoslov tog brata iz Zlatove mahake (Darkovce-Crna Trava) .
    Poznat je ovaj rodoslov Blagojevića u selo Donja Lomnica (Vlasotince):- Nikola (1982), Nenad (1984)-Đokica (1982)- Blagoje (1960)-Đorđe (194?)-Petar-Nikola.
    Jedan od potomaka ovog roda Joca Blagojević i danas na početku 21. veka živi u Zlatovu mahalu sela Darkovce (Crna Trava); a Blagojevića ima i u Preslapu, Kalni- Crne Trave i drugim mestima (Kruševica-Vlasotince) i širom Srbije.
    Zapis: 2012.g.selo Donja Lomnica opština Vlasotince
    Kazivač: Đokica Blagojević, s. Donja Lomnica
    Zabeležio: Miroslav Mladenović, nastavnik matematike i lokalni etnolog, Vlasotince
    http://www.poreklo.rs/2013/01/28/poreklo-prezimena-selo-donja-lomnica-vlasotince/

    Odgovori
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    Blagojević, Grahovo (Nikšić), pa 1694. god. prešli u Krivošije; od Nevesinja (Hercegovina) u 16. v. preselili se u Lokavice i Izgore (Gacko), pa u Pivu, jedni odatle: Masnicu i Crnugoviće (Pljevlja), Pavino Polje (Bijelo Polje), Žabare (Jasenica), Srbija, Cerovo (17. v.), Rađevina, od kojih su: Đurović, Jakšić, Vučetić,Srdanović i Kosanović. Njihovi srodnici: Marković u Izgorima (Gacko), Aleksić (ogranak Damjanovića) u Malinskom (Uskocima), Žabljak, pa u Blagojevski šor i Velika Sukobina (Kragujevačka); Njihovi su ogranci B: Đurđević, Paunović, Panić i Dimitrijević koji su se iselili iz Pive, od njih su u: Tabanovcu Kolubarskom i dolini potoka Kanac u selu Todorov Do, jesu iz Pješivaca, Cerovu i Rađevini (Valjevo), Šipačnu, Nikšić, pa od Foče u okolinu Prokuplja, u Metohiji, Godež (Užička Crna Gora) i kao: Radnić; Iz Pješivaca preselili se u Tabanovac (Kolubara), Srbija; Barajevo i Glumčevo Brdo (Šumadija), ogranak Topalovića (Vasiljevića) porijklom od Nikšića (Crna Gora); Iz Bjelopavlića preselili se u Ratare i Begaljicu u Šumadiju; Tomaševo (Pavino Polje), Bijelo Polje (1878. god.) došli iz Pive. Jedni su odatle preselili u Žabare (Jasenica); Masnice i Crnugovići (Pljevlja); Kod Herceg-Novog
    Blagojevići iz Pive (Bukovac 56 kuća, G.Brezna 6 kuća, D.Rudinice 2 kuće), potiču iz Gacka ; slava: sv. Djordjije
    http://www.montenegro.org.au/B.html

    Odgovori
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    NAPOMENA: -Istražujući poreklo roda BLAGOJEVIĆ ima indicija da je jedan deo poreklo iz Hercegovine ili Crne Gore od kojih je i rod Paunovići(ima ih delom u Medveđi, Grnčaru, Svođu(m.Gabrovik) i “prizeteni” u m. Đorđine s.G.Dejan)-Dimitrijevići u selo Svođe(naseljeni iz Grnčara, Stola-Lužnice sa prostora METEHA-Metohije sa crkvenog poseda, gde su radili kao nadničari u vremenu pod Turcima iz roda Praščevića-od Vuka PRASCA-zapis 1975. od dede Dimitrijevića iz s-Svođe-Autor zapisa:M.M), a drugi deo roda je “izveden” iz imena BLAGOJE-BLAGOJEVIĆ-DIMITRIJEVIĆ-STANKOVIĆ.
    U crnotravskom kraju BLAGOJEVIĆA ima u:Kalni, Preslapu, Darkovcu(od kojih su zaseljeni u: Kruševici, Lipovici, Donjoj Lomnici), Krivom Delu(koji su preko Borinog Dola “prizetkom” došli do m. Đorđine s.G.Dejan-do sela Boljare), Gornjem Garu.onda u vlasosotinačkom kraju: Gornji Orah(od kojih su zaseljeni u s.Brezovica).
    Danas je rod BLAGOJEVIĆI raseljeni od Vlasotinca preko Beograda do Amerike. Ima ih i u Bosni i Hercegovini.
    Zanimljivo je da je njihova krsna slava-često menjana, od prilike do prilike. Prvo se pominjala krsna slava:Sv. Nikola, potom Sv. Aranđel, a čak i “Sv. Đorđa-“posna” 9 dvembra na dan Sv. Alimpije Stolpnik, jer se ta dva sveca u slave “spojeni” zbog osvešćena dva hrama istoga dana 9.decembra u pravoslavnim crkvama Rusije i Grčke (to ne postoji u kalendaru pravoslavne crkve Srbije “Sv. Đorđe-posna slava” 9 decembra-sem Sv. Alimpija, pa mnogima stvara nedoumice oko toga datuma i “slava “dveju sveca”istoga dana, a ta se SLAVA slavi:
    – od G:dejana(Đorđine-“prizetak” na zemlju uzeo krsnu slavu, Predanča), deo Svođa. D.Dejana, Kruševice, D,Lomnice, Vlasotinca do nekih sela niže od Vlasotinca, do Grdeličke Klisure i Zapadne Makedonije –često se u selima zapadne makedonije i kod nas do kraja 20 veka uvek govorilo:-”Slavimo Sv.Đorđu “posnu slavu” na dan Sv.Alimpije Stolpnika 9. decembra”.
    Postoje razlozi “promena slava”, imena, prezimena ii vera, kada se nekada u vremenu pod Turcima ili od “krvnih osveta” mnogih plemena i bratstava spašavala glava-u bežanijama i prihvatanja tuđih slava, imena i vera, kako bi se spasao život.
    Mnogi su kasnije posle oslobođenja od Turaka ili prestanka opasnosti po živote njihovoih porodica se vraćali na svoju veru, poreklo i krsne slave.
    Neki su pak u mestima gde su se u šumama sklanjali neprohodnog terena u planinskom delu juga Srbije- mnogim mestima davali nazive(imena) svojih mesta(potesa) imanja i sela, kako se ne bi zaboravio koren njihovih predaka.
    Nažalost mnoga porekla su zbog toga u ovom kraju još nerazjašnjena. Jer su i mnoge knjige rođenja, venčavanja i umiranja pod Bugarskom okupacijom u Prvom i Drugom svetskom ratu spaljene ili su u crkvama nestale.(Podvukao:M.M 2017.g. Vlasotince)
    *
    DOPUNA:-No, danas su otvoreni svi arhivi i crkvena dokumenta, pa tako se mogu praviti sopstveni rodoslovi iz sela KRUŠEVICA za bilo koji rod- ako se pogledaju ARHIVI u Leskovcu, mesnoj zajednici Boljare-Vlasotince(Kruševica, Dejan, Vlasotince) i u crkvama:Vlasotince, Kruševica , Konopnica, Bonjince, Dobro Polje, Crna Trava, Vlasina Rid, Veliki Krčimir, Dobroviš, Kalna i Ruplje.(Podvukao:M.M., 2017.g. Vlasotince)
    * * *

    Odgovori
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    Novko
    13. decembra 2017. u 11:49
    Nikad nisam čuo za IV (četvrto)-prapradeda jer ispred pradede je čukundeda.
    U srpskom narodu postoje razni, veoma arhaični nazivi za pretke, koji su očuvani vekovima, uglavnom kroz usmeno predanje. Ovde nabrajamo nazive muških i ženskih predaka sve do 16. kolena:
    1 Otac, majka
    2 Deda, baba
    3 Pradeda, prababa
    4 Čukundeda, čukunbaba
    5 Navrdeda, navrbaba
    6 Kurđel, kurđela
    7 Askurđel, askurđela
    8 Kurđun, kurđuna
    9 Kurlebalo, kurlebala
    10 Sukurdol, sukurdola
    11 Sudepač, sudepača
    12 Parđupan, parđupana
    13 Ožmikura, ožmikurka
    14 Kurajber, kurajbera
    15 Sajkatava, sajkatavka
    16 Beli orao, bela orlica
    (Izvor: https://www.poreklo.rs/2013/01/28/poreklo-prezimena-selo-donja-lomnica-vlasotince/)

    Odgovori
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    SELA U VLASOTINAČKOM KRAJU
    (Poreklo-Trag vremena)

    Izdavač(M.M)- Autor:-Miroslav B Mladenović Mirac
    Urednik:-Miroslav B. Mladenović Mirac
    Fotografije:Miroslav B Mladenović Mirac
    Štampa-Štamparija
    Idavač-Autor (ISBN 978-86-918837 (M.M))
    Tiraž: 100 primeraka
    Vlasotince, 2018.godine
    *
    CIP – Katalogizacija u publikaciji –
    Narodna biblioteka Srbije, Beograd

    908(497.11 Vlasotinački kraj)
    316.334.55(497.11)

    MLADENOVIĆ, Miroslav B., 1948-
    Sela u vlasotinačkom kraju / Miroslav B. Mladenović Mirac :
    (poreklo-trag vremena). – Vlasotince : M. Mladenović, 2018 (Vlasotince : M.
    Mladenović). – 1055 str. : ilustr. ; 30 cm

    Deo teksta uporedo na srp. i engl. jeziku. – Tiraž 100. – Bibliografija
    objavljenih stručnih članaka i knjiga do kraja 2017. godine (autor-izdavač,
    Miroslav B. Mladenović Mirac, Vlasotince): str. 1051-1053. – Summary. –
    Napomene i bibliografske reference uz tekst.

    ISBN 978-86-919695-9-2
    a) Sela – Vlasotinački kraj b) Vlasotinački kraj
    COBISS.SR-ID 254268172
    *
    2018.godine. Vlasotice, Srbija

    AUTOR-IZDAVAČ: Miroslav B Mladenović Mirac

    Odgovori
  • Miroslav B Mladenoviç Mirac

    • Prezimena su nastajala I po imenu PARABABE-naprimer prezime ICIĆ u selo Kruševica(raseljeni u Sredor, Ravni Del, Stajkovce I drugim mestima u Srbiji) je „izvedeno“ od parababe ICKE MILENKA u rodu ICIĆ u selo Kruševica, opština Vlasotince, republika Srbija
    • Poznat rodoslov:-Milenko-Vasiljko(streljan 1915 godine kao Presednik kruševačke opštine)
    https://www.poreklo.rs/2014/04/13/poreklo-prezimena-selo-krusevica-vlasotince/
    (Autor:Miroslav B Mladenović Mirac, etnograf I etnolog-istraživač Vlasotince, Srbija)

    Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top