Порекло презимена, село Равни Дел (Власотинце) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Равни Дел, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, лока Порекло становништва села Равни Дел, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, лока Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Равни Дел (Власотинце)

Порекло презимена, село Равни Дел (Власотинце)

Порекло становништва села Равни Дел, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Ravni Del

Настанак села и порекло становништва:

Село Равни Дел је насеље у општини Власотинце у Јабланичком округу.

Према попису из 2002. било је 183 становника (према попису из 1991. било је 256 становника).

На планинској заравни, благих падина планининског огранка Букове главе, са леве стране реке Власине, простире се планинско село Равни Дел, на надморској висини од 543 до 700 метара надморске висине.

Равни Дел је сеоско насеље разбијеног типа, заравњеном гребена између клисурастих долина Растовнице и Бистрице, левих притока Власине, 7 километара источно од Власотинца.

У насељу Равни Дел живи 152 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (43,8 код мушкараца и 44,4 код жена).

У насељу има 61 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографска слика становништва после Другог светског рата је изгледала овако:

1948.(369 становника), 1953.(344), 1961.(362), 1971.(341), 1981.(298), 1991.(256) и 2002.г. (186 становника).

До 1940 године село Дејан је било општинско место среза власотиначког.

До тада администартивно је дејанској општини припадало: Дејан са засеоцима: Леново (Ленове), Златићево (Златишеве), Преданча (Проданча), Ђорђине, Манкишеве (Манкићево); село Борин До са засеоцима Било и Џакмоново.

После Другог светског рата (1945.г.) створена је другачија административно-топографска карта распореда ових насеља.

Тако је засеок Манкићево (Манкишеве) припао селу Равни Дел, а засеок Било је припао Доњем Дејану.

Засеок Златићево је постало као насеље и село.

Засеоци:Левенове, Ђорђине и Преданча су ушли у састав села Горњи Дејан.

Село Равни Дел у локалном говору се назива Рамни Дел. Обухвата 10 махала: Станимировце (10к), Падина (4к), Миткинце (10к), Дубрава (14к), Доња мала (13к), Громађе-Грмађе (8к), Јабучје (10к), Сокак (9к), Бара (8к), и Крст (12к).

Најкраће, село Равни Дел се састоји из две целине: самог Села Равни Дел (са махалама) и засеока Манкићево(са махалама).

Та подела је административна, топографска и „локално-сеоска“- према родовским целинама.

Тако у засеок Манкићево постоје махале (родови): Станимировци, Падина (Рајковци), Миткинци и Дубрава.

Док, само Село Равни Дел се састоји од више махала: Доња Мала, „Средина села“ и Горња Мала.

Постоје и овакве поделе махала у Село Равни Дел:Доња мала –Велинци, Витиште (Шућуровци, Бара, „Крст“(Средина Села), Сокак,Јабучје, Грмађе.

Насеље је формирано на месту са остацима старије насељености -трагови из камено доба и римских грађевина на локалитету Црквиште и сл..

Предање о настанку села:

Према првом предању сам назив села РАВНИ (РАМНИ) ДЕЛ потиче из два дела оваквих речи:- ДЕЛ и РАВНИШТЕ(РАМНИШТЕ), па се спајањем те две речи добио Р а в н и (Р а м н и) Д е л.

*

У почетку формирања насеља Равни Дел су само биле 12 колибе(појате). Од тих појата касније су настале куће и махале по родовима.

Становништво се расељавало тамо где је било најпогосније за сточарство и садњи кромпира, житарица и воћа.

Село настаје у време османлиске најезде средином XV века, када се досељава становништво из власотиначкога села Тегошница (тада су била села у састав овог насеља: Страњево, Тегошница, Доње Гаре-са Крчиновом, и Криви Дел).

Тај део насеља у Дејану, Крушевици и Равном Делу је магом расељавано када су биле буне и устанци противу Турака.

Тако су често у овом крају многа насеља била дуго векова била пуста, да би се касније крајем 18. и у 19. веку насељавало вишеетапно становништво са свих страна.

Приликом постојања дејанске црквене парохије, постојале су цркве у засеоку Манкићево а и у само Село испод Џаркове Чуке(где су постојале и овчарске колибе), а и у потесу Црквиште.

То казује на старост ових насеља, а ово становништво сада у Село Равни Дел је махом настало од 12 колиба које су се раселиле из села Доње Крушевица, а други део становништва се населио из црнортравско-власинскога краја вишеетапно.

Док, у засеоку Манкићево (до 1940.године прпадало топографски и адсминистративни-атарски селу Дејан) насељавање је такође било вишеетапно, а има и „остака“ старих родова из предходног периода насељавања-чак и староседелачког становништва.

Тако и данас на потесу Црквиште(код куће Боре Станковића-учитеља) у Манкићеву има зидина од некада постојеће цркве-такође има остатака постојања цркве и у Село Равни Дел.

Становништво је српско (славе: Св.Ђорђа и Св. Никола, литије Ђурђевдан.)-према Стаменковић Србољубу („Географска енциклопедија Србије, књига 1 (А-Ђ), 2001.г. Београд).

Нажалост ова истраживања око сеоске славе(Литије) и крсних слава, у многим селима су погрешно написане или су чак и уписане нелогично.

Као локалном етнолологу је добро познато да је Ђурђевдан посебно обредни празник био од вајкада код свих Срба; па је често узиман и као крсна слава многих родова у овом крају: власинско-црнотравско-власотиначкога краја.

Интересантна су атарска зближавања сличних родова и из других села у погледу имања и шума.

Тако Манкићевци (Станчићи) имају једно до другог имање и шуме у потесима: Бара- Џаркова Чука, са Миленовићима из Ђорђине (Црноница), ливаде са Дејанцима (Тасићи) и Петровићи и Стојановићи (Преданча) и Младеновићи (Бара).

Занимљив је потес БАЗОВИЦА (испод Џаркове Чуке-где сам и сам ту био овчар и говедар-подвукаоМ.М 2014.г), где су биле њиве и ливаде и шума Манкићеваца, Ђорђинаца (Дојчиновић, Ђурић).

Чак тај потес означава и назив некад српског села БАЗОВИЦА у знепољској области (Бугарска данас-а до 1878.г припадало Србима)- па је после 1879.г. Берлинског конгреса та територија припојена Бугарској.

Касније после тога из тог краја читаво српско становништво је расељено у областима: власинско-црнотравско-власотиначк-лужнички крај и то вишеетапно.

Потес ПЕЈИНО ГРОБЉЕ се налази са леве стране реке Власине, на коси села Равни Дел када се пређерека Власина код места “Ораче”.

Ту су некада биле колибе једна до других родова: Маринковићи (Петковићи)-Равни Дел, Вељковићи (Крушевица-Равни дел), Ивановићи и Лепојевићи-Јанковци (Крушевица).

Колибе и воћњаци са градинама (баштама) су коришћене све до краја 20 века. Данас је све то урасло у шипражје и букову и другу шуму.

По овом потесу се види да је обде било насеље, а Пеја се помиње и у горњем делу слива реке Влаисне, што означава и порекло насљавања овог становништва крајем 18. и у 19 веку са подручја Црне Траве и Влаиснске и Знепољске области .

* * *

Анегдоте:

Сам назив села потиче из речи са два дела: Рамниште (Равниште) и Дел – зараван се тако зове у овом крају, па се тако вероватно и добио назив села Равни Дел.

У овом крају се Равниште назива Рамниште па се тако у топографским картама село води као Рамни Дел, а у административом погледу у општини као Равни Дел. Постоји анегдота из времена владавине Турака.

Када је Турчин ишао коњем у успону од Равног Дела за Криви Дел, пошто се уморио упитао је :”Где смо стигли?”

Добио је одговор Равни Дел, и на то је рекао:”Ако је ово Равни Дел, какав је онда тај Криви Дел?”

* * *

СТАРИНЕ:

У засеку Манићева са топонимом ЦРКВИШТЕ (Станимировци, код куће Боре Станковића, учитеља, рођ. 1949.) још постоје трагови зидина некадашње цркве.

Вероватно су то остаци некадашње насељености (трагови из каменог и римских грађевина на локалитету Црквиште и сл.) или средњовековне српске цркве; јер постоји та предпоставка да су поред ове цркве постојале још две цркве у Село Равни Дел.

Истраживачу остаје „претпоставка“ да је на том место постојала прво римска, па онда и српска црква, јер се овај атар дејански помиње у средњовековним турским пописима у оквиру села ДЕХАН(Дејан)-нишке нахије.

Та „претпоставка“ је чак поткрепљена да се помињала ДЕЈАНСКА ПАРОХИЈА, а да касније у Дејану уопште није било постојања било кавих цркава-вероватно су порушене у времену под зулум Турака.

Још једна неистражена чињеница напомиње старине које су постојале у овом крају из времена владавине Римљана-латина, као и више њихових кастела и остатака цркава у другим селима овога краја.

За време Турака у овом крају се рударило. Тако од планинске речице Грацка, са атара планинског засеока Преданча дејанског атара (и Манкићево припада дејанском атару), постојала је „вада“ која је равно-кривудала до испод махале Грмађе- све до махале потеса РУДИШТЕ засеока Манкићева села Равни Дел.

На том месту је на „физички“ начин се пречишћавала водом руда гвожђа, које је копана у том делу села на месту званом Рудиште.

О том времену су 70.година 20. века могле да се чују приче старијих људи из села Крушевице и Равног Дела.

Данас том „вадом“ је просечен пет километара макадамски пут на релацији Равни Дел-Преданча, али су остала сећања и записи о старинама о рудовању за време Турака.

*

У село Равни Дел су из некада постојале три цркве.

Једна црква је била на потесу махале Манкићево, код куће Боре Станковића (1949) учитеља-где још има остатака те цркве.

Док друге две цркве су постојале у Џаркову Чуку, где су предходно биле 12 колибе насељене из села Крушевице, потом ту саграђене куће чакмаре покривене са сламом-куће старога села.

Запис: 2011.г. с. Равни Дел

Казивач: Драган Цветковић Равни Дел

Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар Власотинце

* * *

П р а в о с л а в љ е:

Мештани Равног Дела су православне вереисповести и поштују црквене празнике и славе.

Село Равни Дел има две топографске целине: Село Равни Дел и Манкићеве (Манкишеве)-Манкићево.

Зајденичка сеоска слава(Литије) је Спасовдан, који се прослављао код „Кста“ у село, што се и сам аутор овог чланка сећа из своје младости.

У Село Равни Дел крсне славе су: Свети Никола и Ђурђевдан, док у засеоку Манкићеву су крсне славе: Св. Ђорђа „Посна“, Пејчиндан, Ђурђевдан и Гмитровдан.

*

Православна црква Св. Архангел Гаврил, лоцирана у махали Власина, саграђена 1838. године, позната је по великом црквеном звону (мештани кажу да је треће по јачини у Европи) изливеном 1885, у време владавине краља Милана Обреновића.

Данашњи храм саграђен је одмах иза 1878.године. Пре тога је била старија црква. На дан црквене славе, у месецу јулу, у Крушевици је до дсредином 20. века био велики сабор. Долазило се са свих крајева околних села.

Црквени обреди становништва дејанско-крушевачке парохије се одвијао у две парохије:

Цркве у Крушевици (која је постојала и пре данашње цркве на месту Бабин Дел) и у дејанском атару(код места Црквиште-Манкићево и у Село Рамни Дел-у средњем веку) од изградње крушевачке цркве око 1838.године.

Постојале су две парохије: КРУШЕВАЧКА (Велика Крушевица, Црнатово, Бољаре, Црна бара) и ДЕЈАНСКА (Дејан, Равни Дел и Мала Крусевица).

Крушевачка парохија је 1924. године имала 2278 душа, а Дејанска 1882 душа.

Свештеници (попови) који су служили при овој цркви:

– Први свештеник (поп) пре ослобођења од Турака био је поп Стојан.

– Поп Коста (такође пре ослобођења од Турака),

– Поп Станко Цоцин „от Дејан“ (око 1866),

Онуфије Поповић (1875-1895),

Михајло Стефановић, парох дејански (око 1893),

Димитрије Ц. Здравковић (1895-1915),

Марко Фишић, парох дејански (око 1908),

Јован Поповић (око од 1908),

Јован Милојковић (1919-1923.г),

Радивоје Давинић (1924-1952),

Николај Базбај (руски емигрант),

Добривоје Шушулић, парох крушевачки и Зоран Стојановић (пред крај 20. века-данашњи арх. намесмик власотиначки, који и данас у 21. веку опслужује ове парохије).

Данас становништво села Равни Дел слави своје крсне славе, а повратили су и своје старе обичаје везане за црквене обреде крштења и венчавања у цркви.

Нажалост крушевачка црква је дуги низ десетина година 20. и 21. века била руинирана, па се остављало мало простора за праве вернике православља у село Равни Дел.

Сада су напори за обнављање рунинираног овог црквеног храма у село Крушевица, па се тако данас и велики број младих обраћа свештенству приликом обављања православих обреда у времену крсних слава.

* * *

Село некад и сад:

Равни Дел је повезан са макадамским путем са асфалтним путем Власотинце -Свође. Макадамски пут односи вода после сваке веће кише, па је прилаз селу отежан током кишног периода.

Село је електрифицирано, а има и водовод здраве пијаће воде са планинских извора.

Село је засељено из села Крушевица, где су преко реке Власине, прво биле појате за стоку, да би касније постале куће за породице.

Пошто је село било засновано као сточарско насеље са 12 колиба, онда су равноделци и манкићевци били познати као сточари-овчари, који су напасали стада чак и у потесу до Букове Главе.

Неки су чак и „иљадили“ у чувању оваца. Овце су се чувале због вуне и млека, а продавала се шиљеговина и овнови чак у Стамбол и Солун.

Били су неки познати трговци стоком.

У времену немаштина под Турцима и Бугарима, равноделци су чували стоку по појатама ван својих кућа према Џарковој Чуки.

Тако баба Роска (девојачко Ранђеловић) рођена раноделка 1903.године је испричала причу како су у времену глади и немаштине „жирили“ током зиме свиње у потоку Грацка-према селу Преданча.

Некада су се становници поред сточарства бавили дрварењем, а тај облик рада је одржан и данас. Били су познати дрвари са воловским запрегама.

Продавали су и продају дрво за огрев и дрвену грађу.

Било је и занатлија:кројача-терзија,воденичара, музиканата(гајдаша и трубача), циглара…..

 

У години немаштине средином 20. века као и околини- становници сиромашних села у овом крају су одлазили у Војводини у берби „жутог“ кукурза-да би се прехранили „жутом“ пројом.

Ово насеље је насељено великим делом Србима. То је некада било чисто сточарско насеље.

Село Равни Дел је електрифицирано 1974.године., а водом се снабдева сопственим водоводима.

Има четворогодишњу основну школу основану 1948.године, а осмогодишњу основну школу деца похађају у село Крушевица.

Равноделци су познати по дрварењу као рабаџије. Од тога живи већина.

Као прве инвестиције од зараде многи су купили тракторе.

У прошлости су били и цигларски печалбари, а сада су махом зидари печалбари.

Надомак Равног Дела у Џарковој чуци мештани саде планински кромпир, а успевају и житарице.

Многи саде и винограде. Клима погодује воћарству и пчеларству. Равноделци се и данас баве сточарством – чувају се краве. Волове за вучу су заменили трактори.

Постоје још домаћинства која чувају овце, које се напасају запуштеним ливадама испод Букове главе у рејону села Преданца и Козила.

После Другог светског рата из села се иселило доста младих образовних људи-међу њима учитеља, наставника и медицинских радника.

У току лета почетком и крајем 20 века равноделци су били познати печалбари-циглари; потом у 21. веку раде као печлабари-зидари.

У село равни дел данас има пчелара и воћара. Постоје повољни климатски услови за ове две грабне пољопривреде.

Производња кромпира је тржишна, а значајне приходи мештани остварују од продаје дрвене грађе и огревног дрвета.

Данас Равноделци поред „дрварења“-рабаџисања, постали су добри мајстори зидари-печалбари, воћари и пчелари.

У село још постоји четвороразредна основна школа, ретка која још има деце у овом крају. Деца осмолетку школу похађају у село Крушевица.

Селу недостаје асфалтни пут и организована производња здраве хране у природи. Поред здравог воћа и меда, сељани би могли да учествују и у преради дивљих јагода, онда гљива и отварању етно кућа у природи.

Овај крај је еколошки здрав и велика је штета шро се уопште не користи за туристичку дестинацију у оквиру општине и уопште југа Србије.

*

Знамените личности села:

Из села Равни Дел били су познати воденичари: Никола и Душан Цветковић.

Терзије (кројачи) су били познати из рода Ицићи.

Од музиканата из села су били: Милан Јвановић („Гулавеза“) трубач и кланеташ, његов син Цане (Тихомир) трубач и отац Никола Ицић тупанџија(гоч) и трубачи и басаџије синови Цане и Станомир Ицић.

Касније су били „трио“ музиканти: Тупан (деда Никола Ицић) и Власта Младеновић из Преданчу и Милутин Андрејевић (кланет-саксафон а и браћа харминикаши из рода Ранђеловић.

У селу је био потзнат „дрвар“ Јоца Маринковић (1943), који је хром био веома сналажљив у коришћењу закона физике да са „штаком“ натовари воловска кола буковином.

Занимљиво је да су његови волови самостално знали када да стану када да ођу и сами су слушајући свога газду ишли за варош на пијац када су се дрва продавала у Власотинце.

Сви смо га поштовали и ценили у планини. Ту своју „болест“ је „зарадио“ када је као млади овчар од умора заспао на мокру земљу, разболео се и без лечења лекара нога му се „осушила“.

Још једна занимљива личност села је Чеда „Накин“., који је радио све женске послове:ткао, везао и плео све што ради женска осба. Имао је две ћерке, коије су удате, а чувао је овце до краја живота. Нема ко да га није поизнавао од овчара у околини.

Од знаменитих образовних равноделаца, један од Маринковића (Мирослав) је постао потпреседник у општини Крагујевац, Бора Стаковић учитељ је био волонтер на функцији Преседника скуопштине општине Власотинце и сада Бранко Станковић наставник математике је директор ОШ „Карађорђше Петровић“ у село Крушевица.

Поред медицинских сестара (Крстић, Вучић), из села Рвни Дел има образованих:правника, економиста, учитеља, професора.

Учитељи, наставници и професори су: Бора Станковић (учитељ), Бранко Станковић (наставник математике), Тома Маринковић (наставник-живи у Крагујевац), Јовица Лепојевић (професор математике).

* * *

ИСТОРИЈА

Погинули и умрли ратници (1912-1918.г):

Милорад Л. Михаиловић, Равни Дел, војник, погинуо 1913.

Пејча П. Станковић, Равни Дел, војник, погинуо 1913.г

(Извор: Крушевачка Црква-МЗ у Бораре)

*

Списак погинулих бораца и од терора фашизма, за време Другог светског рата Власотинца и околине (Из књиге Петар Станковић-Љуба:- „ВЛАСОТИНЦЕ И ОКОЛИНА У РАТОВИМА И РЕВОЛУЦИЈАМА 1903-1945, Власотинце 1979.г.“)

Погинули борци у НОР-у и жртве фаишистичког терора 1941-1945.г.:

1.) Милан. А. Станковић, од Бугара 8.11.1943.године, Равни Дел;

2.) Стојан Ђ. Стојановић, од Бугара 3.11. 1943.године, Равни Дел;

3.) Војислав С. Андрејевић, од Бугара 3.11.1943.године, Равни Дел;

4. ) Борислав С. Андрејевић, од Бугара 3.11.1943.године, Равни Дел;

5.) Милорад С. Андрејевић, од Бугара 3.11.1943.године, Златићево;

6.) Стеван К. Станковић, од Бугара 3.11.1943.године, Златићерво;

7.) Глигорије Петковић, од Бугара 3.11.1943.године, Златићерво;

8.) Криста Л. Соколовић, од Бугара 3.11.1943.године, Манкићево;

9.) Алекса Јовановић, од Бугара 3.11.1943.године, Манкићево;

10.) Љубица Стојановић, од Бугара 3.11.1943.године, Манкићево;

11.) Даринка Костић, од Бугара 3.11.1943.године, Манкићево;

12.) Јаков Ц. Вељковић, од Бугара 3.11.1943.године, Манкићево;

13.) Добрица М. Станковић, од Бугара 13.8.1944.године, Равни Дел;

14.) Славица М. Лепојевић, од Бугара 13.8.1944.године, Равни Дел;

15.) Градимир Ж. Андрејевић, од немаца 1944.године, Заплање-12/22.див. НОП;

16.) Јордан Н. Крстић, од Немаца 1944.године, Вучитрн-46.српска див. НОП;

17. ) Љубомир М. Лепојевић, од Немаца 29.9.1944.године, Власотинце-22.српска дивиз. НОП;

18.) Ратко Андрејевић, од Немаца 11.4.1945.године, Срем-12/22 дивизије НОП.

* *

ЗЛОДЕЛА БУГАРСКЕ КАЗНЕНЕ ЕКСПЕДИЦИЈЕ:

Сведочење Јосима Арсића (махала Ђорђине-с.Г.Дејан у II светски рат-окупација под Бугарском, 1943. године):

– Бугарска кажњена експедиција 1943. године чинила је злодела у наш крај.

Пошла је од село Крушевица, преко Равни Дел-све што је нашла, палила је куће, племње и у њима затварала децу и људе и тако су у ватру људи горели.

У Манкићево изгорела је Дарка Костић-затворена у кућу и запаљена, а Алексу Станчић су стрељали испред куће, а Љубицу уз амбар у кућу су стрељали.

У Равни Дел је убијен један од Шућоровци (Станковићи).

У Ђорђинску реку-Бистрицу, Бугари су убили Љубомира Ђорђевића.

Онда у Ђорђине су убили: Благојевић Влајка, Миленковић Светозара, Дојчиновић Светозара, Милосављевић Боривоју-стрељали их са Ђурић Јанком и два сина: Светозар и Влајко (Дејан) на звано место Еремијиште-код споменика и “крста” у село Златићево.

Светозар Ђурић је покушао да бежи, када су ишли кроз шуму-они су га ухватили. Саплео се од купина.

Убили га: растргли му црева, растргли га и ставили га на буку између Горњи Дејан и Златићево-буково браниште према Свођу.

Истог дана и мене се ухватили Бугари и са том групом повели на стрељање у Златићеву, али сам некако преживео стрељање.

Отерали су ме у заробљеништво.

Када сам се вратио из заробљеништва, као кмета су ме Бугари затекли код куће у Ђорђине.

Када смо пролазили кроз букову шуму, молио сам једног Бугарина да ме пусти јер имам кући малу децу.

Тај бугарски војник се сажалио и мало је са мном застао, наредио ми да чучнем-клекнем и рекао да ће преко мене да пуца, а ја да паднем као мртав.

Тако је и било-чучнуо сам у ров, опалио је три метка преко мене, а ја сам онако као мртав пао у ров.

На жалост, остале су одвели и стрељали-а међу њима и мог брата.

Одмах сам тада побегао из шуме и сакрио се код Драгослава Петковића у Г.Дејан и крио се неколико дана по Дејан, са страхом да ме Бугари поново не потраже за стрељање.

Запис: 1979. године махала Ђорђине село Горњи Дејан, Власотинце

Казивач: Јосим Арсић (махала Ђорђине-с.Г.Дејан у II светски рат-окупација под Бугарском, 1943. године)

Забележио: Мирослав Младеновић, локални етнолог и историчар

*

Сведочење Руже Стаменковић (село Крушевиџа, 1943.године у II светски рат-окупација под Бугарском, 1943. године):

– Бугарски штаб је био у школу. Бугари нареде мом Душану (био је пекар), да пође са њима на водице.

Они га носе и баце усред воде у Власину-а он бега и сви трче Бугари по њега, код место звано Ораче.

Ту је била и ћуприја за преко Власину се ишло за Равни Дел.

Једном су партизани прелазили преко те ћуприје, па сам брзо обавестила команданта бригаде да иду Немци у сусрет и тако се спаси цела бригада јер је могла да упадне у клопку Немцима који су ишли од Власотинце тенковима.

То сам сазнала од једног сељака, који се вратио из Власотинце, али су грешком у међусобној унакрсној ватри тада погинуле две овчарице из Равни Дел.

Тоза из Горњи Ора ми је давао артију, коју сам носила на рамноделску ћуприју-а ту је била бугарска стражармица.

Ишла сам дрпава- поцепана, а Милева је певала:”Јелено момче, бабеле, бабеле…”.

Бугарски стражар све је седео на врата, на 5 метара испред стражара бугарског ишла сам и казувала на брата Бошка Цветковића из Равни Дел.

Тако једном Бугари тели да повату партизане у Равни Дел, али ги обавестим преко залву у Равни Дел, па су се спасли и побегли у Џаркову Чуку.

Партизани су стрељали у Рамни Дел онија куј су сарађивали са Бугари.

Сви су ишли кроз село, д’њу бугари и четници, ноћу партизани, сви су тражили ‘леба, морало се са сви да се сарађује да би се остало живо.

Такој смо се у село чували, једни други смо штитили тако једне зиме дојду партизани да се огреју у школу, чукали су на врата, учитељица Љубица неје смела да ги прими, ја сас партризани разбијем врата а она побегла.

Одведем ги куде мене да се огреју. Учитељицу су издали сарадници са четницима, па је морала да побегмне из Крушевицу.

Ете и такви су били за време рата под Бугари у Крушевицу.

Запис: 1979. године село Крушевица, Власотинце

Казивач: Ружа Стаменковић (село Крушевиџа, 1943.године у II светски рат-окупација под Бугарском, 1943. године):

Забележио: Мирослав Младеновић, локални етнолог и историчар

*

ИЗВОЂЕНА НА СТРЕЉАЊЕ:

Сведочење Роске Ивановић (девојачко Ранђеловић из село Равни Дел), била је претходоно удата у род Митић у село Равни Дел.

У времену Бугарског терора 1943. године у овом крају, Бугари су у село Равни Дел убијали људе и палили куће и племње.

Тако су запалили њихову кућу и племњу-а у њој је жив изгорео тада и њен муж од рода Митић у Доњој Мали села Равни Дел.

Тада су Бугари извели на стрељање Роску као мајку и тада 4 њена нејака детета- тада удату у првом браку Митић.

Постројили су их на косини ливаде за стрељање. Тада се један Бугарин сажалио мале нејаке деце и пришао ка њима и рекао им на бугарском да их неће убити, него када буде пуцао увис они да се котрљају као побијени и да побегну.

Тако је баба Роска 80.година 20. века ту причу испричала аутору овог записа када је као просветни радник становао у њиховој кући, где се удала 1946.године по други пут у род Ивановић у село Крушевица.

Овако је баба Роска своје сећање са стрељање изговарала:

– Једа’н Бугарин нас одведе подалеко од запаљену кућу и племњу да ни стрељу.

Т’г нам је поштедил живот због малу децу.

Када смо се постројиле са децом на стрељање, Бугарин је само рекал:-“Јакли снај (побегни)”. Бугарин се врнул тамо куде остали Бугари и онда је казнена експедиција отишла даље да пали и стреља по село.

Ми смо се само утркаљле низбрдо низ ливаду сас децу, а Буарин је пуцал неколко пут, да чују онија тамо бугари ко да ни је ко бајаги пострељал.

Такој се ми спасимо сас дец и побегому у браниште и несмо се од стра вртале све до мрак.

Запис: 1978.године село Крушевица

Казивач: Роска Ивановић-Митић (девојачко Ранђеловић), рођена 1903.године у село Равни Дел, удата по други пут у село Крушевица

Забележио: Мирослав Б Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица Власотинце

* * *

ГУЛАВЕЗА И МЕЧКА

Обаљал се Милан Гулавеза.
Сас мечку у опкладу.
Тамо негде у печалбу,
Били нажи циглари,
Дејанци, равноделци, брезовчани.

Цига дал голему награду,
Кој обали његову мечку.
Гулавеза се увати сас мечку.

Учинило му се да ће је обали,
Онакој јак и млад.
Горштачки навали на њу,
Ал мечка била појака,
Почела да крши Милана.

Циглари око њега,
Привикаше сви у глас:
„Држ’ се Милане, појак си“!
Ал мечка била појака.
Повикаше.“ држ’ се Гулавезо“!

Море голем зор видоше,
некако ед’н се сети,
па у глас повика:
„Милане спрст у дупе“!
Овај тој учини.

Мечка ровну и паде на земљу.
Милан Гулавеза доби опкладу.
А Цига оће још једну опкладу.

А Милан Гулавеза ће си:
„А бре брате од стр’а,
Више ни сас зајца,
Нећу да се обаљам,
Камо ли сас рутаву мечку“.

Такој ти је тој било
Сас Милана Гулавезу,
И обаљање сас мечку.

Напомена: Песма Посвећена Милану Јовановићу(“Гулавези”)-познатом трубачу и кланеташу из села Равни Дел средином 20. века

(Извор:-Збирка песама на дијалекту: ПЛАНИНСКА ОРАТА, 2008.г. Власотинце, Аутор:Мирослав Б Младеновић Мирац, стр. 82)

* * *

НАРОДНЕ ИЗРЕКЕ:

-Тојага има два краја.

Миле, миле, циле-док му само, требам.

Пошта ми по село-уватио штудур.

Трпен-спашен.

У туђега тка поголема патка.

Врзан поп мирно село.

Клепан камен боље меље.

Тепано дете боље слуша мајку.

Једно дете, ко ниједно.

Мазан ли је-пази се.

Лака ко перца, вредан ко ’челица.

Брат за брата сирење за паре.

Продава зјала.

Споља мазно, унутра гњездо.

Слушај старејјога, али по њега неиди.

Лиши магаре до зелене траве.

Нек сјаше курта, да узјаше мурта.

Тврдица-млазница.

Оштро на работу, ал преко у нарав.

Нема шта, муж ко пуж.

Тропа ко маче по таван.

Куме изгоре ти кеса.

Забавио се, ал не заборавил.

Бог чека, ал и кажњава зле људе.

Мења веру за вечеру.

Дабогда имао па немао.

У свако жито има кукољ.

Коња води пешки оди.

Куј рани две среће граби.

„Ој бела џигерицо,

И ти ли си месо,

Ој врбово дрво,

И ти ли си огрев,

А зетово чување,

И ти ли си ’рана.“

Куде тор туј помор.

Куде вајда туј и штета.

Запис: 198о.године село Крушевица и Равни Дел

Казивачи: баба Роска Ивановић (девојка Ранђеловић из село Рамни Дел-1903.г.) и Смиљка (Вељковић) Ивановић(1928.г) из Крушевице

Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце

* * *

ЗАГОНЕТКЕ:

– Четири брата се јуре, нико никог не стиже(Кола-воловска запрега)

-Пуна каца ситног јаја (Зуби)

-Црна врца преко брдо промиче (бробињци-мрави)

-Да ли волиш крв или шарено тојаче (Вино и змија)

-Црно маче дупе пече (Котао)

-Пуна школа ђака, нигде нема врата (Лубеница)

-Седам брата у једне гаће (Пасуљ у мејунку)

-Црно мало на пут стало, свакога дирало (Трн)

-Горе небо, доле земља а по средини шта је (Четвртак)

-У горици на једној ножици (Печурка-гљива)

-Четири брата под једним шеширом (астал-Сто са ногаркама)

Запис: 1984.године село Равни Дел

Забележили: Динић Ивица ученик из село Равни Дел и наставник основне школе „Карађорђе Птеровић“у село Крушевица, Власотинце

* * *

Порекло родова и презимена по махалама:

Засеок М а н к и ћ е в о:

Махала Дубрава (Дубравци-из Дубраве):-Презимена:Станчић, Пејчић и Костић-крсн.сл. Св. Ђорђе „посна“, Соколовић (крс.сл. Гмитровдан);

Махала Миткинци:– Презимена Митић-крсн.сл.Св.Ђорђе „посна“;

Махала Падина (Рајковци)-Чукарци:-Презимена: Рајковић, Костић(призетак из.Р.Сел-Грмађе)-крсна слава Св.Ђорђе „посна“;

Махала Станимировци(Мурџина мала-из Дубраве):- Презимена: Станковић и Костић („Баралејини“)-крсна слава: Пејчиндан;

*

Засеоци С е л о Р а в н и Д е л:

Махала Д о њ а М а л а(13к):

– Род Велинци (крс.сл.Св.Стеван),

– Род Митићи (крсна слава Св. Никола)

– Род Илић (св, Никола-живи у Власотинце),

-Род Пејчић (Саветка из тог рода удата у Стојановић у Преданчу),крс.сл. св. Никола;

– Род Шућуровци („Витиште“)-Презимена: Станковић, Костићи, (крс.сл. Свети Никола),

-Род Станковић (други род)- Презиме Станковић крсна слава Св. Никола;

– Род Гигини(Петкови):-Презимена: Маринковић, Петковић-крсна слава Ђурђевдан;

– Род Митрови: Презимена: Митровић-крсна слава:Св. Никола,

– Род Лепојини: Презимена: Лепојевић-крсна слава Св. Никола;

-Род Стојанови-презиме Стојановић, крсна слава: Св. Никола;

*

– Родови у „Крст“- Средина Села (1976.г):

– Род Нинићи (1к.)-Презиме Нинић,св. Никола,

– Род Крстићи (5к)-Презиме Крстић, крс.сл. Св. Никола,

– Род Пешићи –Презиме Пешић,одсељени у Крагујевац, Пожаревац, Бријање,

– Род Јовановићи(6к)-Презиме Јовановић(из Модру Стену-из Црне Горе, Никшић)-крсна слава Св. Никола;

-Род Новкови-Презиме Новковић(1к), насељени из Бучумета-крс. Слава Ђурђевдан;

– Род Цветкови -Презиме Цветковић (4к), насељени из Црне Траве-крсна слава Ђурђевдан;

– Род Гаћанци (Гаћани)- Презиме Прокић (2к)-сви славе Св, Николу;

– Род Петкови-Презиме Петковић (3к), славе Ђурђевдан;

– Род Шућуровци (7к)- Презиме Костићи, Станковић (призећен-„Коплини“ из Брезовицу), славе св. Николу;

– Род Ђокићи-Презиме Ђокић (2к), славе Ђурђевдан;

*

Махала Бара (8к):

– Род Курлинци (3к)- Презиме Андрејевић (из овог рода Јулка удата у Јовановић а братаница Славица удата у исту фамилију Петровић у Преданчу), крсна слава С. Никола),

– Род Мицкини (Терзије)-Презиме Ицић (2к), крсна слава Св. Никола,

– Род Динини-Презиме Динић (2к), слава Св. Никола,

– Род ЂокиниЂокић (2к), славе Св. Николу;

*

Махала Сокак (10к):

– Род Крстини-Презиме: Крстић, слава Св. Никола,

– Род Стојанови-Презиме Стојановић, слава Св. Никола,

– Род Вучини-Презиме Вучић (3к)(у родбинској вези са Цветковићима-порекло Црна Трава), слава Св. Никола,

– Род Петкови-Презиме Петковић, слава Св. Никола;

*

Махала Громађе (Грмађе (8к)):

– Родови са презименима:

Цветковић (Ђурђевдан),

Михајловић (св. Никола),

Јовановић(друга фамилија-Св. Никола),

Ђокић (св. Никола).

Ранђеловић (св. Никола).

*

У Власотинце су досељени пре и после ослобођења од Турака: Лепојини (Цветановићи-Ленка), Терзијини, Миловци (Раде „апотекар“), Милошевићи, Костићи (Јова „Равноделац), Коца Митровић у с. Шишава и друге фамилије.

*

Одсељени (до 1976.г):

Пешићи одсељени у Крагујевац, Пожаревац и Бријање,

Ђокићи (2к) у Шабац и Бешку,

Цветковићи (2к) у Шабац и Прњавор,

Шућуровци (4к) у Косанчић,

Јовановићи (2к)-Поповац код Ниша и Бачкој,

Динићи (1к)-у Крагујевац,

Маринковићи (2к)-Грошница код Крагујевца,

Ицићи (2к)-Пругово код Пожаревца,

Вучићи, Станковићи (3к)-Власотинце и Крушевица,

Митровићи (2к)-Бољаре и Бргуле,

Стојановићи (2к)- Пеугово код Пожаревца.

Исељени из село Равни Дел (са Манкићевом) крајем 20 и почетком 21. века највише у село Манастириште и Власотинце.

* * *

Порекло презимена Митић (махала МАНКИЋЕВО-род МИТИНИ ):

Родоначелник: Мита

Порекло: село Дол (Гаџи Хан) или село Долац (Бела Паланка). Овај род има у село Манкићево (Равни Дел), Бабушницу, Лесковац, Крушевац и Београд.

Из рода је познат фудбалер звезде Рајко Митић и Драгутин Митић хотелијер у Лесковцу и новинар-уредник државне телевизије Београд (старе Југолсавије СФРЈ) СУРУТКА –Митић

Крсна слава: Свети Јован (у Џакмоново(Борин Дол)-Митићи), Свети Ђорђе („посна“ слава-Св. Алимпије) у Манкићево (Равни Дел). Сеоска-ЛИТИЈЕ (Манкићево): С п а с о в д а н.

Познат родослов:

Браћа Васиљко и Љубомир Митић

Љубомир Митић (1906)- Лепосава Младеновић-Илић(1906-1969, живела 53 година, ћерка Арсе из Преданчу):-Тихомир (1925), Лепосја(удата у Станчић у Макићево за Мошу Станчића(2010) гајдаша у Манкићево), Цане (1928), Властимир (1930), Стеван (1934).

Тихомир Митић(1925):- Станомир (1954). Има две ћерке. Једна удата у Џакмоново за за пешић Станимира. Живе у Власотинце.

Видосава Митић (1946)-удата у Меленци код Зрењанина.

Ленка(1948), Никола-живи у Власотинце код „Шешир“ кафану на улаз у Власотинце..

Цане Митић (1928):-Драгољуб (1954)-живи у Манкићево (Равни Дел), Милунка (1951)-удата за Слободана Станчића у Манкићево, Живка (1955) –удата у Равни Дел.

Властимир Митић (1930)-Стана Ђорђевић (1928, с. Преданча)- „усвојен“ од тетке Пејке Стојановић(девојачко) Илић(ћерка Арсе Илића-Младеновића):-Славољуб (1953), Слободан (1955). Ожењени и живе са породицама у Власотинце.

Стеван Митић (1934)-Станомир (1960), Зоран (1970)-живе у Манкићево.

Васиљко Митић –Борисав(није имао деце), Добросав (1927)-Дргољуб-Дража (није се женио), Божидар (1960). Живи у Манкићево.

Запис: 2011.године, Власотинце

Казивач: Славољуб Митић (1953).г. рођен у село Преданча(Г.Дејан), живи са породицом у власотинце

Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце

* * *

Порекло презимена Цветковић, Вучић (ГРМАЂЕ-Равни Дел):

Родоначелник: Цветко

Порекло: Насељени са подручја Црне Траве

Крсна слава: Ђурђевдан

Познат родослов:

Никола Цветковић-воденичар-Душан (одсељен у Власотинце) и Стеван(живе на ГРМАЂЕ у Равни Дел).

Према казивању Драгана Цветковића, из рода Цветковић Стевана; род Вучић (крсна слава Св. Никола) из Равног Дела су истога рода.

Тог рода је и Чеда Вучић (апотекар)-који је умро, а са породицом живе у Власотинце, а на почетку 21. века постоји и „Вучић“ трговинска радња у Власотице.

Вучићи воде порекло из Црне Горе и Херцеговине, а ови родови из ових крајева су се досељавали на Власини, Црној Трави и околним селма власотинца у бежању од освета од Турака или због рударења од тешкога рада бежали од Турака или од бугаризације.

Стари кумови рода Цветковић-Вучић су из Власотинца-„ТИЋА“(1948.г) радио у текстилној продавници „седми јули“ до оштине(завршио средњу пољопривредну школу са аутором записа у Лесковцу-подвукао М.М. 2011.г)

Запис: 2011.г. с. Равни Дел

Казивач: Драган Цветковић, Равни Дел

Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар Власотинце

* * *

Порекло презимена Станчић, Соколовић, Пејчић, Костић, Јовановић (махала МАНКИЋЕВО-род ДУБРАВЦИ ):

Ф а м и л и ј а   С т а н ч и ћ

Родоначелник: Станча

У Род Станчић се призетио Алекса Јовановић(м.Чавдаровци из Доњи Дејан и преузео „на земљу“ крсну славу Св. Ђорђу-а његова крсна слава у Д.Дејан је Ђурђевдан.

Познат родослов:

Алекса Јовановић – Младена (с.Крушевица):- Стојадин (1923), Душан, Дикомир, Милунка.

Стојадин Станчић-Милунка (Димитријевић,1925,Бара-Д.Дејан):- Стојана (1948), Дивна (1950), Сретко (1952)-одсељени у Власотинце.

Душан Станчић-Дубравка (Г.Дејан-Стојчић):- Раде Алексић (1945)-живи у Манастириште, Борко Станојевић(1939)-умро млад, Мира, Славица.

Томислав Станчић-Загорка (Самарница)-нису имали пород.

Дикомир Станчић-Будимка (Самарница):-Слободан (1953), Нада (1955)-живе у Манкићево.

У ову махалу засеока Манкићево из рода Јовановић(Чавдаровци-Д.Дејан) заселио се и Јовановић Борко -рођени брат Алексае Јовановића, са крсном славом:Ђурђевдан.

*

Ф а м и л и ј а   К о с т и ћ

Родоначелник: Коста

Крсна слава: Св. Ђорђе „посна“

Познат родослов:

Костић Миливоје-Верица-Миросавка (врачарица лечила бајањем од бронхитиса)-Звонко(ожењен), Стојана-сви живе у Манкићево.

*

Ф а м и л и ј а   П е ј ч и ћ

Родоначелник: Пејча

Крсна слава: Св. Ђорђе „посна“

Немају никакакву родну везу са фамилијом Костић у Манићеву. Радивоје Пејчић (1921-још жив) има три ћереке: Стана, Радмила и Верка које живе у Нишу.

*

Ф а м и л и ј а   С о к о л о в и ћ

Родоначелник: Сокол

Крсна слава:Гмитровдан

Фамилија исељена и једино Дража Соколовић живи у Манкићево.

* * *

Порекло презимена Рајковић, Костић (махала МАНКИЋЕВО-род ПАДИНЦИ-Рајковци ):

Родоначелник:Рајко

Крсна слава: Св. Ђорђе „посна“

Познат родослов:

Дикомир Рајковић-Цветка:-Вера (1948)-удата у Стојичићи у Г.Дејан, Зора (1949)-удата за Мирка Стојановића у с.Преданча-чији син Славиша Стојановић је сада тренер ФК „Црвена Звезда;

од другог брата Дикомира су ћерке: Љубинка(удата у белићи у Власотинце) и Олга(удата).

*

Ф а м и л и ј а   К о с т и ћ

У Род Рајковићи за Симку Рајковић сае призетио Јован Костић из махале Грмађе села Равни Дел у засеок Манкићево.

Као „призетак“ на „земљу“ је прихватио крсну славу Св. Ђорђе „посна“.

Познат родослов:

Симка Рајковић(Рајковци- Манкићево)-Јован Костић (Грмађе-Равни Дел):-Љиља (1952)-удата за Јована Петровића у Преданчу-живе у Власотинце, Стојана (1955)-удата за Бору Станкоић(Манкићево) учитеља-живе у Власотинце и Зорица(удата у Власотинце).

* * *

Порекло презимена Маринковић, Петковић (махала ДОЊА МАЛА-род Гигини):

Родоначелник: Маринко (Петко)

Крсна слава: Ђурђевдан

Познат родослов:

Глигорије(Гига) Петковић(Маринковић)- Раде (у Крагујевац), Стојан-живи у Равни Дел и Лука( живи у Крагујевац.

Стојан Маринковић-Јулка(грмађе):- Среко(1941), Драгољуб, Верица(дата у Вучићи Равни Дел-живе у Власотинце, власници кафане „Три шешира“ у Власотинце), Јоца;

Сретко Маринковић (1941)-Даница (1938, „Шућуровци“-Станковић, Р.Дел):-Мирјана(1964., удата у Петковићи у село Црнатово, живе у Власотинце), Весела(1961., удата у Миљковићи у с. Шишаву);

Драгољуб Маринкоић (се призетио у Равни Дел)-Лепосдка-славе:Св. Николу и Ђурђевдан-деца: Зоран (у Хрватској), Мика (нестао-има једно дете, његова жена Перса се преудала у Ђорђине), Сунчица (1960) удата у Стајковце;

Јоца Маринковић нема пород. Није жив.

Стари КУМОВИ Маринковићима (Петковићима) су Стаменковићи(Младеновићи) „Длакари“ из с. Црнатово (а конкретно овде је кум Петар Стаменковић)-живе у Власотинце (њихова крсна слава је Св. Ранђел).

Маринковићи у с.Равни Дел су у сродству са Маринковићима(Кујинци) у с. Крушевица.

Родови Петковићи и Маринковићи у село Равни Дел су истом сродству, а из тог рода је и Благоје Петковић „призећен“ у махалу „Влаина“у с. Крушевица.

* * *

Порекло презимена Станковић (махала ДОЊА МАЛА-род“Шућуровци“):

Родоначелник: Станко

Крсна слава: Св. Никола

Познат родослов:

Браћа:Благоје, Цане и Цака(фамилија Станкоић се населила у махалу „Власина“ у с. Крушевица)

Благоје Станкоић-Анђа:-Драгољуб, Власта, Нада (удата у Р.Дел), Даница (1938., удата у Маринковићи-Р.Дел).

Драгољуб Станковић-Драгиња (д.Дејан):-Новица(одселио се у Мансатириште), Дивна(удата у Шишаву), Гордана (1963-у Ћуприју);

Власта Станковић-Наталија (из Ђорђине):-Мирјана, Слађана-удате и живе у Власотинце;

Цане Станковић-Најда:-Годе (живи у Власотинце).

Отац Павле, Бранка Станковића-наставника математике и директора ОШ „Карађорђе Петровић“ у с. Крушевица, призетио се из рода Станковић(„Коплина“) из села Брезовица у род „Шућуровци“-Станковићи у село Равни Дел.

Познат родослов:

Јокица Станковић(Шућуровци-Р.Дел)-Павле Станковић(„Коплинаи“-Брезовица):-Бранко(1961), Гордана, Цвета.

Бранко Станкоић-Весна (Бољаре):- имају два сина студента математике и учитељског факултета. Живе у с. Бољаре.

* * *

Топоними (називи места):

– Сокак, Арничје, Пејино Гробље, Крст,Манкиићево(Манкишеве), Громађе (Грмађе), Доња Мала, Кладанац, Базовица, Џаркова Чука, Бучје, Јабучје, Дубравци, Баралејини, Витиште, Гаћанци, Раставница, Воденичиште, Пландило, Тршевина,Бара, Курлинци, Црноница,Голема Ливада, Баралејини, Рајковци, Чука, Рајкове ливаде, Дел, Велике ливаде, Гигини, Бузини,Пејино гробље, Шућуровци, Бајчи Камен, Вр’ ливада, Голема ливада, ….

*

Многе махале носе назив према обележју самог назива места или одређеног ритуала у времену верског празника.

Тако је махала ВИТИШТЕ добила назив према “вителу”(љуљашка-данашњи рингишпил) на коме се љушкала омладина и деца у времену верског празника СИРНИЦЕ.

Махала БАРА добила назив по “бари”-вододерини” у ливади.

Махала ГРМАЂЕ (Громађе) по “громади”-гомили камена (каменитости места).

Махала ЈАБАУЧЈЕ добила назив према многобројности стабала дивљих јабука.

Махала “КРСТ” је добила назив према “крсту” верском обележју записа у дрво МИРО (Храстово дрво) око кога се одржавали обреди у времену ЛИТИЈА.

Махала СОКАК је добила назив као “средишно место” окупљања у времену седењки, разговора, игре и певања песама-после завршетка рада у поље у јесењим данима на село.

*

Потес ПЕЈИНО ГРОБЉЕ се налази са леве стране реке Власине, на коси села Равни Дел када се пређерека Власина код места “Ораче”.

Ту су некада биле колибе једна до других родова: Маринковићи (Петковићи)-Равни Дел, Вељковићи (Крушевица-Равни дел), Ивановићи и Лепојевићи-Јанковци (Крушевица).

Колибе и воћњаци са градинама (баштама су коришћене све до краја 20 века). Данас је све то урасло у шипражје и букову и другу шуму.

По овом потесу се види да је обде било насеље, аПеја се помиње и у горњем делу слива реке Влаисне, што означава и портекло насљавања овог становништва крајем 18. и у 19 веку са подручја Црне Траве и Влаисне и знепољске области али вишеетапно.

* * *

НАПОМЕНА:

Овде је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

ИЗВОРИ:

[1] Мирослав Б. Младеновић Мирац:- ЗАПИСИ Из рукописа: “Села у власотиначком крају“, 1970-2014.г., Власотинце

[2] Стаменковић Србољуб: “Географска Енциклопедија насеља Србије”, књ.1 (а-ђ), Београд, 2001.г.

[3] Петар Станковић-Љуба:- ВЛАСОТИНЦЕ И ОКОЛИНА У РАТОВИМА И РЕВОЛУЦИЈИ (1903-1945), 1979.г., Власотинце

[4] Мирослав Б Младеновић Мирац:- збирка песама на дијалекту ПЛАНИНСКА ОРАТА , 2008,г, Власотинце:-

[5] http://sr.wikipedia.org/sr/Разговор:Равни_Дел

[6] Казивачи : Роска Ивановић-Ранђеловић(1903), Драган Цветковић, Добривоје Стојановић, Стојана Станчић, Мирјана Станковић-село Равни Дел, Власотинце

Записи: 1976, 1978, 2011, 2014.године село Равни Дел-Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

26. фебруар 2014. Власотинце, Република Србија

 


Коментари (2)

  • Мирослав Б Младеновић Мирац

    Разговор:Равни Дел — Википедија
    sr.wikipedia.org/sr/Разговор:Равни_Дел
    Изворни текст за Википедију писао Мирослав Младеновић, Власотинце. …Историја;
    http://sr.wikipedia.org/sr/Разговор:Равни_Дел

    Одговори
  • sasa cvetković

    Moj pokojni deda Vladimir je sa suprugom Sofijom i 5 dece oko 1950g došao u Smederevo iz Mankićeva.Nekoliko godina pre njegove smrti moji stričevi Jovan,Stojan,Tihomir i moj otac Milan su snimili dedin audio zapis gde on govori o svom najboljem prijatelju i kolegi muzičaru Milanu „Gulivezi“ skime je svirao i koga je toliko voleo da je i svom sinu,mome ocu dao ime Milan..Deda je umro 76g,baba,svi stričevi i tetka Natalija a moj otac je još uvek živ i ima 82godine..Bilo bi lepo da se zapišu i svedočenja i kazivanja i nas ŕaseljenih Mankićevaca dok još ima ko da kaže i ko da zabeleži..!

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top