Порекло презимена, село Гостиница (Ужице)

17. фебруара 2014.

коментара: 4

Порекло становништва села Гостиница, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај, тип села и земље.

На југ изнад Рибашевине, западно још више увучено у Јелову Гору, налази се Гостиница, у сливу веће речице Гостинице. И ово је планинско село по начину живота, по грађи зграда и по положају. Земље за обрађивање има у долинама потока и по Јеловој Гори, али се више земље употребљава за сточарске него за друге потребе. Сеоске куће су изнете на најистакнутије брежуљке изнад речице и прегледне су ма са ког краја села гледане. Источни у Каран дубоко унети део села зове се Пеуле, јужни део се зове Белошевац а западни део, као и онај у Јеловој Гори, немају својих имена. Ово село је исте среће као и Рибашевина; насељавано хајдучким породицама, од којих су многе рађале хајдуке и последњих година. Познатије хајдучке породице су: Максимовићи (хајдук Јосовац), Познановићи, Ивановићи, Жуњићи и други. Старије породице су хајдучке, па готово и најмлађе и све су пуне прича о хајдуцима из ранијег и познијег доба. Село се почело насељавати када и Рибашевина, досељавање се завршило око 1833. године.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Најраније досељене породице су на трећој коси изнад Саставака, места где се састају данашњи потоци у Гостиницу.

Шишићи (Миливојевићи, Игњатовићи, Савићи, Млађеновићи и Петровићи). Стари хајдук Петар Шишо дошао је кад и Ђокићи однекуда из Херцеговине, населио се привремено у овом селу, па се после мало примирио и стално настанио. Петар је са собом довео и два-три брата; једног је задржао поред себе, другог је преселио у ваљевска села а трећег негде у Јадар. Ос Петрових синова и синоваца су горе наведене породице под општим именом Шишићи са 28 кућа, славе Аранђеловдан.

Ивановићи су према Петровићима, преке реке, чији је предак Ђуко хајдук дошао однекле од Пријепоља, са собом повео брата Ивана и синовца Вуколу. Ђуко се није женио, млад је у једном нападу на Турке негде на Заовинама погинуо и заменио га је синовац Вукола, који је истим трагом прошао. Тек од Ивана су Ивановићи ови у селу и Рибашевини, има их овде 6 кућа, славе Ђурђевдан.

Јованчевићи. Предак Јованчић Џогај је дуго хајдуковао око Пљеваља, па се после спустио у ово село, удружио са Петром и Драгутином, дуго и сам хајдуковао, напослетку од Пљевља и породицу превео те поред Ивана населио и мало потом као хајдук погинуо. Било је још хајдука Џогаја. Данас их је у Пеулама и селу 28 кућа, славе Ђурђевдан.

Максимовићи су потомци престарелог и онеспособљеног хајдука Максима, који је прешао из Рибашевине и први засновао Пеуле. Од њега дугогодишња хајдучка породица Максимовића са 7 кућа, славе Јовањдан.

Старчевићи и Мијатовићи. Хајдук Григорије Старчевић сишао је према рибашевским Јанковићима, скрио се; од њега су две поменуте породице, досељени из Роваца у Биоч, негде око Пљеваља и после дошли у ово село. Има их 14 кућа, славе Лучиндан.

Познановићи у Пеулама, дугогодишњу хајдучку породицу, довели су Максимовићи на своје имање из околине Фоче, има их 7 кућа, славе Јовањдан.

Симићи су у планини су из Стапара, има их 4 кућа, счлаве Алимпијевдан.

Кремићи су из Расачишта, склонили се од гоњења као хајдуци, има их 4 куће, славе Никољдан.

Косићи су протерана хајдучка породица из Зарожја, има их 4 куће, славе Јовањдан.

Бакићи су протерана хајдучка породица из Јабланице, има их 4 куће, славе Аранђеловдан.

Милићевићи су протерана хајдучка породица из Пилице, не каже се колико кућа, славе Ђурђиц.

Пјевчићи су протерана хајдучка породица из Бијеле Ријеке, има их 3 куће, славе Ђурђевдан.

Бановићи су протерана хајдучка породица из Кремана, има их две куће, славе Стевањдан.

Анђелићи су протерана хајдучка породица из Кремана, има их две куће, славе Ђурђевдан.

Томићи су протерана хајдучка породица из Качера, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.

Панићи су хајдучка породица из Црне Горе, има их 3 куће, славе Никодан.

Лазићи су до Старчевића, прешли из Рибашевине, има их две куће, славе Часне Вериге.

Жуњићи су хајдучка породица дошла из Прибоја, славе Никољдан.

Јанковићи су у Пеулама, досељени из Криве Ријеке, има их 3 куће, славе Алимпијевдан.

Чекићевићи су однекуда од Прибоја, има их две куће, славе Лазаревдан.

Аврамовићи су из Раче, има их у Познановићима 3 куће, славе Аранђеловдан.

Шишићи други су из Семегљева, има их 6 кућа у самој планини, славе Аранђеловдан.

Бадњари су од Пријепоља, дошли уз Бабинску Разуру, има их 3 куће, славе Ђурђевдан.

Јелићи су у Ивановићима из истих крахјева и из истог доба, има их две куће, славе Јовањдан.

Бошњак је од Пријепоља, једна кућа, слави Никољдан.

Тимотијевићи су из Бање, једна кућа, славе Јовањдан.

Матијевићи су из Кратова у Ивановићима, једна кућа, славе Ђурђевдан.

Кондићи су из Крчагова, једна кућа, славе Никољдан.

У Гостиници је 150 домова од 27 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Небојша Мићић

    За село Гостиницу постоји изванредна књига Рада Познановића, човека из тог села, написана на основу архивске грађе. Штампана је у оквиру едиције Хронике села, у издању Академије наука.
    Немојте се држати Љубе Павловића, бар за она села за која су људи урадили истраживање како треба.

    • Поштовани Небојша, хвала на информацији. Потрудићемо се да Познановићеву књигу пронађемо и учинимо доступном читаоцима нашег портала. Што се тиче Љубе Павловића и осталих аутора које користимо приликом постављања страница за поједина села, то треба схватити као почетни поступак. Кад се једном отвори страница за неко село она може стално да се допуњује – истраживањима других аутора, документима, фотографијама, видео записима и, на крају крајева, коментарима, питањима испод текста. Свесни смо мањкавости појединих истраживања, често нам се указује на грешке које су и Павловић и други чинили, али чињеница је да би без њиховог дела данас многа села и многи људи који су њима живели, остали без трага. Таквих села, нажалост, данас има и сигуран сам да би они који се данас баве истраживањем порекла били пресрећни да је Павловић или неки други од Цвијићевих следбеника оставио макар какав запис. На нама је да те записе објавујемо, коригујемо, допуњујемо и стремимо ка томе да се осветли све што је могуће осветлити. Што више извора, што више докумената, то боље. Дакле, свако добронамеран је позван да достави нашем порталу сваки запис који сматра вредним, а ми ћемо га врло радо објавити. Свако добро!

  2. Branislav Mlađenović

    Petar Šišo nikad nije bio STARI hajduk, jer je poginuo na Zasavici zajedno sa Zekom Buljubašom braneći srpske zbegove od Turaka pri propasti I Srpskog ustanka. Inače došao je iz sela Bukovik gde je živeo kod čuvene porodice srpskih knezova Raškovića. Tu su njegovi preci došli iz sela Riđani u Nikšićkom polju, gde su slavili Nikoljdan, a u Bukoviku primili slavu svetog Arhanđela prilikom obnove i zidanja crkve Svetog arhanđela Mihaila. Otac mu je bio Sava, a jedan brat Božo, koji nije došao u Gostinicu, ali jesu njegovi sinovi Ivan, Jovan i Mlađen. Od Ivana su Petrovići, Milivojevići i Ignjatovići, a od Mlađena Mlađenovići. Jovan nije imao potomaka jer je umro na dan svoje svadbe, nažalost…