Порекло презимена, село Делић Пољана (Цетинград)

6. фебруара 2014.

коментара: 4

Презимена у селу Делић Пољана (општина Цетинград – Кордун), према попису становништва СР Хрватске 1948. године:

Делић ПољанаСлика 1. Топографска мапа села Делић Пољана у размери 1:25 000
(Кликнути на фотографију ради боље прегледности)

Резултати пописа становништва од 1857. до 2011. године за село Делић Пољана – извор Wikipedia:

год. 2011. 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
брoj 14 16  % % 55 54 71 77 265 235 249 150 147  %  % 171

У 2001. настало издвајањем из насеља Батнога. Као део насеља исказивано 1857. и од 1890. У 1869. и 1880. подаци садржани у насељу Цетински Варош. Од 1910. до 1931. садржи део података за насеље Кук. У 1981. и 1991. подаци садржани у насељу Батнога.


Током Другог Светског рата живот је изгубило преко 59 становника села Делић Пољана, од чега 2 борца НОБ-а, 48 жртава усташког терора и 9 особа умрлих од тифуса и других болести. Скоро половина цивилних жртава страдала је на дан 15.09.1942. године када је у непосредној близини католичке цркве у Цетинграду убијено око 140 српских цивила из околних села. Међу страдалим становницима села има и вишечланих породица (један од примера је породица Прица Раде који је убијен још у лето 1941. година, а 15.09.1942. убијени су и његова супруга Мила, рођена Свилар, и њихових 5-оро од укупно 7-оро деце: Мица, Софија, Мирко, Душан и Симо). Према сведочењу једне особе пореклом из овог села, након овог усташког злочина, хромог Свилар Николу стрељали су партизани када су ослободили Цетинград, због погрешне сумње у његову сарадњу са усташама, пошто га усташе нису убиле 15.09.1942. Према сведочењу исте особе, две млађе особе српске националности су се прикључиле усташама након усташког обећања да се гарантује сигурност породицама свих оних који се прикључе усташкој војсци. Након тога изгубио им се сваки траг, али је живот њихових породица поштеђен приликом усташког злочина 15.09.1942.

Пали борци НОБ-а:

1. ЂАКОВИЋ Драгана БРАНКО, 1921, сељак. Србин. Ступио у НОВ 1. 6. 1942, борац 16. бриг. 7. див. Погинуо код Дрвара 11. 2. 1943.
2. ВИШЊИЋ Ђуре БРАНКО, 1923, сељак, Србин. Ступио у НОВ 10. 8. 1942. борац 2. бриг. 8. див. Погинуо 17. 6. 1943. код Цетинграда.

Жртве усташког терора:

1. ЂАКОВИЋ Бранка ЧЕДО, 1937, дијете, Србин. Убиле га усташе у Петровој гори 10. 5. 1942.
2. ЂАКОВИЋ Бранка МАРИЈА, 1940, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Петровој гори 10. 5. 1942.
3. ЂАКОВИЋ Бранка МИЛЕ, 1942, дијете, Србин. Убиле га усташе у Петровој гори 10. 5. 1942.
4. ЂАКОВИЋ Цвијана МИЛКА, 1916, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Петровој гори 10. 5. 1942.
5. ЂАКОВИЋ Раде ПЕТРА, 1884, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Крстињи 10. 5. 1942.
6. КОВАЧЕВИЋ Ђуре ДУШАН, 1931, дијете, Србин. Убиле га усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
7. КОВАЧЕВИЋ Миле ЂУРО, 1904, сељак, Србин. Убиле га усташе у Батнози 25. 4. 1942.
8. КОВАЧЕВИЋ Миле КАТА, 1882, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Батнози 25. 4. 1942.
9. КОВАЧЕВИЋ Нинка ЉУБА, 1904, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
10. КОВАЧЕВИЋ Николе МАРКО, 1908, сељак, Србин. Убиле га усташе у Батнози 25. 4. 1942.
11. КОВАЧЕВИЋ Ђуре МИЛЕ, 1929, дијете, Србин. Убиле га усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
12. КОВАЧЕВИЋ Ђуре ВЛАДО, 1938, дијете, Србин. Убиле га усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
13. ПРИЦА Цвијана БОСИЉКА, 1904, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
14. ПРИЦА Цвијана МИЛКА, 1919, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Крстињи 9. 5. 1942.
15. ПРИЦА Цвијана ЉУБА, 1922, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
16. ПРИЦА Цвијана СТАНКА, 1925, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
17. ПРИЦА Луке МИЛАДИН, 1902, сељак. Србин. Убиле га усташе у Куку 10. 2. 1942.
18. ПРИЦА Миладина ДРАГИЦА, 1921, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
19. ПРИЦА Луке РАДЕ, 1907, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
20. ПРИЦА Саве МИЛА, 1907, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
21. ПРИЦА Раде МИЦА, 1926, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
22. ПРИЦА Раде СОФИЈА, 1931, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
23. ПРИЦА Раде МИРКО, 1934, дијете, Србин. Убиле га усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
24. ПРИЦА Раде ДУШАН, 1936, дијете. Србин. Убиле га усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
25. ПРИЦА Раде СИМО, 1938, дијете. Убиле га усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
26. РИБИЋ Милића ДРАГАН, 1911, пандур, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
27. РИБИЋ Цвијана ДРАГИЦА, 1913, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Крстињи 10. 5. 1942.
28. РИБИЋ Драгана МИЛИЦА, 1938, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Крстињи 10. 5. 1942.
29. РИБИЋ Драгана ДРАГАН, 1939, дијете, Србин. Убиле га усташе у Крстињи 10. 5. 1942.
30. РИБИЋ Драгана РАДЕ, 1940, дијете, Србин. Убиле га усташе у Крстињи 12. 5. 1942.
31. РИБИЋ Драгана АНКА, 1941, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Крстињи 10. 5. 1942.
32. СМРЗЛИЋ Илије МИЛАН, 1940, дијете, Србин. Убиле га усташе у шуми Латићке код Батноге 3. 4. 1942.
33. СВИЛАР Ђуре ДРАГИЦА, 1906, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Куку 28. 1. 1943.
34. СВИЛАР Саве ЂУРО, 1908, сељак, Србин. Убиле га усташе у Лађевачком Јелвику 30. 7. 1941.
35. СВИЛАР Пане КАТА, 1920, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
36. СВИЛАР Ђуре МИЛА, 1940, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Куку 28. 1. 1943.
37. СВИЛАР Ђуре МИЛКА, 1931, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Куку 28. 1. 1943.
38. СВИЛАР Ђуре СТАНА, 1941, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Куку 28. 1. 1943.
39. ВИШЊИЋ Ђуре ЂУРО, 1896, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
40. ВИШЊИЋ Ђуре ИЛИЈА, 1913, сељак, Србин. Убиле га усташе на Бакић главици 8. 8. 1941.
41. ЗУБОВИЋ Миле ДАНИЦА, 1913, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
42. ЗУБОВИЋ Милана ЂУРО, 1920, сељак, Србин. Убиле га усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
43. ЗУБОВИЋ Станка МАРИЈА, 1939, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Цетенграду 15. 9. 1942.
44. ЗУБОВИЋ Ђурђа МАРКО, 1886, сељак, Србин. Убиле га усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
45. ЗУБОВИЋ Ђурђа МИЛАН, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
46. ЗУБОВИЋ Миле НАРАНЏА, 1893, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
47. ЗУБОВИЋ Милана СТАНКО, 1936, дијете, Србин. Убиле га усташе у Цетинграду 15. 9. 1942.
48. ЗУБОВИЋ Миле СТАНКО, 1902, сељак, Србин. Убиле га усташе у Стрмачкој 10. 3. 1942.

Умрли од тифуса и болести:

1. ПРИЦА Раде МИЛА, 1890, сељанка, Српкиња. Умрла у Клокочу 16. 4. 1943.
2. ПРИЦА Ђуре МИЛКА, 1902, сељанка, Српкиња. Умрла у Клокочу 4. 4. 1943.
3. ПРИЦА Миле НИКОЛА, 1887, сељак, Србин. Умро у Небљусима 10. 3. 1943.
4. ПРИЦА Станка МИЛКА, 1887, сељанка, Српкиња. Умрла у Небљусима марта 1943.
5. ПРИЦА Николе РАНКА, 1931, дијете, Српкиња. Умрла у Небљусима 12. 3. 1943.
6. ПРИЦА Николе ЉУБА, 1935, дијете, Српкиња. Умрла у Небљусима 7. 3. 1943.
7. ПРИЦА Николе МИЛКА, 1939, дијете, Српкиња. Умрла у Небљусима 9. 3. 1943.
8. ЗУБОВИЋ Игњатије БОЈА, 1903, сељанка, Српкиња. Умрла у Фркашићу 7. 3. 1943.
9. ЗУБОВИЋ Милана МИЛКА, 1931, дијете, Српкиња. Умрла у Фркашићу 9. 3. 1943.

Извор: „Котар Слуњ и котар Вељун у НОР-у и социјалистичкој изградњи“, Хисторијски архив Карловац


Презимена у селу Делић Пољана према попису становништва 1948. године:

Презиме Број особа Крсна слава Напомена
Беговић 4 (1) Вероватно погрешно уписано презиме Ђаковић
Вишњић 4 (1)
Жалац 37 (4) римокатолици
Зубовић 7 (1), 1 – Јовандан
Ковачевић 7 (1)  Аранђеловдан
Прица 6 (2)  Аранђеловдан
Свилар 10 (3) Никољдан
Скукан 6 (1) римокатолици

Напомена: 1) Број испред заграде означава колико је било становника села са неким презименом, а број у загради означава у колико домаћинстава су живели. Уколико иза броја стоји знак -, реч је о становницима који нису имали сопствено домаћинство.

Извор: “Лексик презимена СР Хрватске, др Шимуновић Петар и др Путанец Валентин

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Јован Ерор.

 

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. DUSANKA BARAC(MARKO)

    INTERESUJE ME POREKLO PORODICE BARAC, PODCETIN, SLUNJ JE BIO SREZ

  2. Eрор

    Према књизи „Карловачко владичанство“ Милана Радеке, у Горњој Крајини Бараћи су славили само Никољдан и Ђурђевдан. Бараћи у околини Цетинграда забележени су на попису 1948. године:
    у Маљевцу (12 особа у 2 домаћинства, 12-2),
    у Бухачи (4-1),
    у Куку (7-1)
    и у Подцетину (14-3).

    Овај крај данашње Хрватске је међу последњим ослобођен од Турака, па се у саставу Хрватске тј. Аустроугарске налази тек од 1790. године. Добар део српског становништва овог краја насељен је непосредно из Лике и из западнијих делова Кордуна. Бараћи су вероватно, као и Свилари, Прице, Кангрге, Узелци… насељени непосредно из Лике. На попису становништва СР Хрватске 1948. године Бараћа је у Лици било у следећим селима:
    Сврачково Село (Кореница) – 84 (15 кућа)
    Козјан (Кореница) – 36 (7)
    Збјег Мочилски (Слуњ) – 33 (5), 1 без домаћинства
    Мекињар (Кореница) – 13 (4)
    Шаламунић (Кореница) – 6 (1)…

    Међутим, област у којој је било највише Бараћа на попису 1948. године јесте околина Сиња, што може да укаже на неко раније порекло. Забележени су у следећим селима:
    Бајагић (Сињ) – 127 (22), 1 без домаћинства
    Ћурлини (Сињ) – 43 (8)
    Јовићи (Задар) – 59 (7)
    Лучане (Сињ) – 66 (17)
    Сињ – 24 (6)
    Путниковић (Корчула) – 19 (5)
    Стиље (Метковић) – 37 (8)
    Стрмендолац (Сињ) – 22 (3)…

    Могуће је да су Бараћи код Сиња католици.

    Занимљиво је да су Бараћи забележени и као бројно презиме у Србији у копаоничком и топличком крају, околини Лепосавића, Рашке, Куршумлије, Прокупља и према наводном предању потичу из села Баре код Лепосавића, по ком су и добили презиме Бараћ (ја ипак мислим да је мала вероватноћа да Бараћи у БиХ и Хрватској нису повезани са Бараћима у Србији, тако да је могуће да ово предање није тачно и да Бараћи у Србији потичу из западних крајева, или су можда, по мом мишљењу мање вероватно, али могуће, доста бројнији Бараћи у БиХ и Хрватској пореклом из околине Лепосавића што би значило да је презиме изузетно старо).

    У Босни су међу православнима 1882. забележени Бараћи који славе Св. Стефана, Ђурђевдан и Никољдан и то у околини Градишке, Дубице и Санског Моста.

    У књизи „Херцеговачка презимена“ Ристе Милићевића за презиме Бараћ стоји: „Бараћ (к- (католици)), у Турчиновићима, Куљића Бригу, Дубоком Мокром, Черигају и у Расну (Широки Бријег). Има их и у околини Љубушког. Даљом су старином од Умчана у Далмацији, „одакле су се раселили на разне стране“. У Љуботићима се спомињу први пут 1743. године. У Турчиновиће и остала мјеста дошли су из Черигаја. За Бараће у Черигају Дедијер наводи да су дошли пре 150 година из Кашћа (Љубушки) „због сиромаштва“. Звали су се Савићи и били су православни (188:75, 78, 79, 81, 84). За вријеме Дедијерових истраживања Бараћи су живели у Радишићима, Отоку, Студенцима, Приваљу… У Оток су се „прочедили“ из Кашћа, одакле им је дјед дошао „на ширину“. У Приваљ који се прије доласка Турака звао Мали Мисир, Бараћи су дошли „прије 70 година од оних из Черигаја“. Славили су Ивањдан (59:296, 298, 352).

    Једни Бараћи из Подцетина су се 19.8.1941. крили у Косијерском Селу (заселак Жрвнице код Цетинграда), код својих пријатеља Зубовића, пошто је Мила Зубовић била удата у Бараће, у Подцетин.