Порекло презимена, село Дружетићи (Горњи Милановац)

21. јануара 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Дружетићи, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај и тип села, земље и шуме.

Дружетићи леже на левој обали Каменице дуж Богданице, високо подигнути на Маљен и Сувобор. На истоку је један омањи поток, који одваја село од Прањана. Село је високо, брдско, мало пошумљено, са великим просторима под ридовима или испустима. Сеоске су њиве поред Каменице и до Прањана, а под Риором су ливаде, закоси и испусти. Због великог простора и због наглог нестајања и утамањивања шума по селу, затим, појаве ридских коса и наглих плазова, село се расељава и иде планини Прањанима и Каменици. По ридовима завлачи се у потоке, по планини иде шумовитим присојним косама, а до Прањана иде на обод села. Крајеви села су: Рујевац – до Прањана, Чардачине – средина села, Косе – део села до Богданице и изнад Каменице, Планина – раселице под Риором и Каменица и друмско насеље на Каменици под Рујевцем.

Старине у селу.

На Чардачинама и Рујевцу има старих трагова културе, очуваних у гробљима и разним ископинама.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Ристановићи, Симовићи и Ђуровићи су најстарија породица у овом селу, и раније и данас у средини села, а почели су се померати у планину и на Рујевац. Ристан Симовић је дошао у село и како се два пута женио, тако су му се потомци разделили, од прве жене Симовићи од друге Ристановићи. Ристан је дошао из Шиљака код Пљеваља, и он и потомци су му здрави, челичног духа и немирне природе.

На средини села су Ристановићи – 12 кућа, изнад Пескова и у планини су Симовићи – 15 кућа, у планини Ђуровићи 3 куће a на Рујевцу у Рајичевићима још 4, свега 34 куће, славе Аранђеловдан.

Јелићи су друга породица по старини у селу, насељена изнад Ристановића, дошла је у две групе из Бјелуше и има је данас на планини и по ободу села према Богданици под презименима:

Јаковљевићи, Бабићи, Јелићи и Влашковићи, 28 кућа, славе Ђурђевдан.

Мраковићи (Рајичевићи) су трећа јака и врло снажна породица у селу, довео их у село Рајица Мраковић из Цикота, брат поп Луке из Сече Реке. Ови су Мраковићи изгубили презиме и сви се, колико год их је у селу, зову Рајичевићи. Има их на Рујевцу и око њега, на Косама и планини 36 кућа, славе Лучиндан.

Ћајићи су такође јака и снажна породица из Роваца у Црној Гори, немирна и врло плодна, насељени на Косама, њих је под неколико презимена и то;

Миосављевићи, Трифуновићи, Нешковићи, Маринковићи и Танасковићи у 33 куће, славе Лучиндан.

Познији досељеници су:

Ђурићи на Косама, дошли из Сјеништа, има их 9 кућа, славе Аранђеловдан.

Мићовићи у Ристановићима су из Бролетаца, има их 9 кућа, славе данашњи дан – Јовањдан.

Крунићи су из Пчелица, има их 12 кућа, славе Ђурђевдан.

Вуковићи у Рујевцу су из Бјелуше, има их 10 кућа, славе Ђурђевдан.

Јевтовићи у Ристановићима су из Јасенове; има их 7 кућа, славе Никољдан.

Петровићи на Косама су из Рутоши, има их 8 кућа, славе Јовањдан.

Николићи пред Косама и у планини су од Бистрице у Полимљу; има их 9 кућа, славе Јовањдан.

Милутиновићи на Рујевцу, најдаље у селу до Прањана су из Вранеши, има их 7 кућа, славе Никољдан.

Каљевићи до Вуковића су од Бранежаца, има их 6 кућа, славе Томиндан.

Тешовићи у Рујевцу међу Рајичевићима су од Дражевића, има их 4 куће, славе Јовањдан.

Гајовићи у Јелићима су из ваљевског Горњег Лајковца, има их 5 кућа, славе Св. Ћирила и Методија.

Павићевићи си из Чајетине, има их две куће, славе Лучиндан.

Богићевићи су из Високе, има их две куће, славе Св. Враче.

Николићи други у Јелићима су из Осата у Босни, има их две куће, славе Јовањдан.

Новији досељеници:

Ђорђевићи, занатлијска породица је из Брајковића, једна кућа, славе Јовањдан.

Никитовићи су занатлијска породица из Честобродице, једна кућа, славе Ђурђевдан.

Милошевићи су занатлијска породица из Прањана, једна кућа, славе Лучиндан.

Марјановићи су занатлијска породица, дошли из Стапара, једна кућа, славе Ђурђевдан.

Занати у селу су: бојаџијски, опанчарски, ковачки и коларски.

Ваља напоменути да су занатлије насељене у друмском насељу – Каменици, оп. Милодан.

У Дружетићима је 236 кућа од 25 породица.

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.