Порекло презимена, село Тометино Поље (Пожега)

17. јануара 2014.

коментара: 2

Порекло становништва села Тометино Поље, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села и земље.

Томентино Поље, доскорашња расселица Душковца и Мршеља, налази се источно од Љутице, северно од Душковца, далеко преко Каменице. Иако је на великој висини, долази у ред најравнијих обласних села. У кориту Каменице и на много других места су серпетински ридови. Село је готово све у закосима и суватима, нема ни једна десетина зиратног земљишта. Куће су растурене и више уз потоке под бреговима и заклонима од зимских ветрова.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Милинковићи: Село је основао хајдук Тома Милинковић, родом из околине Сјенице. Хајдук Милинковић је дошао овде око 1750. године, побегавши од потере. Продужио је и овде чинити зла дела. Необично штедљива, врло опасна у ранија времана, никада без хајдука. Има их 12 кућа, славе Марковдан.

Албијанићи су друга породица по досељењу, мало млађа од Милинковића. Дошли су од Бијелог Поља, сточари и и при томе опет немирног духа и јатаци; има их 11 кућа, славе Аранђеловдан.

Комарићи су дошли из Колашина у Црној Гори, преко Љутица и готово су на њеном, атару, има их 9 кућа, славе Јовањдан.

Букаловићи су од Косатице код Пријепоља, има их 3 куће, славе Јовањдан.

Мандићи у Комариштима су из Душковца, има их 5 кућа, славе Лучиндан.

Вараге су из Душковца, има их 5 куће, славе Савиндан.

У Тометином Пољу су 45 кућа од 6 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Ljubiša

    Podaci ovde dati su krajnje prevaziđeni i zastareli. Tometino Polje se kao naselje prvi put spominje u turskom popisu Smederevskog sandžaka iz 1476. Taj popis je preveden na srpski u izdanju Istorijskog arhiva iz Čačka, 1984. Koga zanima, može da pogleda, I knjiga, strana 57. Istorija je, braćo Srbi, egzaktna nauka, a ne dedine i babine priče uz šporet