Порекло презимена, село Горња Добриња (Пожега)

15. јануара 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Горња Добриња, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај и тип села.

Северно од Средње Добриње са обе стране истоимене реке, пење се село на све стране у висока околна брда, те даје општи брдски изглед. Село је неравно и високо се пење на исток у високу кабларску косу Шиљковицу и северно на Гојну Гору. Што је равнијег земљишта оно је око цркве и доле ка Средњој Добрињи и на запад ка Јежевици. По брдима до Гојне Горе и Шиљковице су испусти, а по заравнима и насеља.

У рано доба заузеле су село три породице и створиле три џемата, препуна и великог обима. Први је џемат Милошевићи до Јежевице и Душковца; други су Чарапићи над Средњом Добрињом и трећи Узуновићи, који се преовлачи од цркве целим селом и излази на врх Шиљковице.

Старине у селу.

И у овој Добрињи се стари трагови губе и настају, нарочито ако су по потоцима и њивама. Многе бобије и спомен плоче по Шиљковици остаће још позадуго.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Стариначких породица у овом селу нема, досељеници су:

Узуновићи су најстарија породица овог села. Обична, мирна и радна породица доселила се из Црне Горе под овим презименом, дошла доста јака, населила се на 3 км североисточно од садашње цркве. Узуновићи се добро плоде и одржавају, растурени су не све стране по селу, тако су:

Тодоровићи и Исаиловићи подишли под Шиљковицу;

Сретићи се испели;

Василијевићи отишли са старог места лево;

Јевтовићи у врх Добре Ријеке:

Митровићи још даље.

Има их укупно 35 кућа, славе Стевањдан.

Милошевићи, у овом селу познатији као Ђукићи су друга велика породица досељена истодобно као и претходни. Поп Милош је пореклом из Братоножића (одакле су по свој прилици и Узуновићи), први пут је пред крај 17. века дошао у Рошце по позиву неког свог сродника калуђера у кабларским манастирима. Како је дошао са много сродника, неке је оставио а сам се упути у ово село ради поповања. Прву кућу засновао је на брду, где су сада Достанића куће, па се иста премештала, тако да је час припадала овом селу, час Средњој Добрињи. Поп Милош је оставио из себе синове: Михаила, Гаврила и Ђуку. Михаило је поповао и имао синове: Петра и Теодора, где је Петар опет био поп, Гаврило је био трговац и оставио иза себе синове: Теофана, Арсенија и Танаска. Теофан је трговао, немирне природе, одметнуо се у хајдуке у због гоњења пребегао у Турски Бечеј у Банату, тамо остао и имао потомства. Ђука је оставио иза себе снове: Филипа, Радована и Јована попа и наследника попа Петра. Поп Петар је оставио иза себе кћер, удату у Чачак, умро је 1804. године и сахрањен код добрињске цркве. Теодор је био земљоделац и деобом од Петра отишао у Средњу Добрињу и оставио иза себе синове: Радомира, Радисава, Радоњу, Милоша, Јеврема и Јована. Милош Милошевић је Милош Т. Обреновић, кнез обновљене Србије, кога је поп Петар извео и направио великим човеком уз његовог брата по мајци војводу Милана Обреновића. Од Радисава у Средњој Добрињи има потомства; од Радоње су замрли, Од Радомира одведени у Лорет; Арсенијеви су потомци у Узуновићима као:

Арсићи;

Од Танаска су Танасијевићи у Мађеру. Од Ђукиних синова највише је Милошевића и зову се:

Јевђенијевићи, Грујићи, Радовановићи, Поповићи и Достанићи, којих укупно у селу има 27 кућа, славе Никољдан. Ова породица и данас попује у овом селу.

Чарапићи су трећа велика породица у овом селу, досељени из села Петњице у Дробњацима. По предању у овој породици у село су дошла три брата Чарапића, врло необично одевена и необичног раста. Њих је лепо примио и поред себе населио поп Милош и тада израдио да су добили најбоља имања у селу од муслиманске породице Малопара, због чега се Чарапић, који је заузео та имања, и назове Малопарац како му се и данас зову потомци. Сви други Чарапићи, доцније досељавани, слати су и и испраћани одавде, задржавајући се или не задравајући. Сваки ко би морао остати потискиван је у брда пошто га Малопарци нису хтели задржавати уз себе. Малопарци или Чарапићи су високи, кошчати, пуни снаге и живота, пргави, добро говорници, сувише сујетни и осетљиви, насељени су у 26 кућа, славе Ђурђевдан.

Кад су Малопарци, који су били у сталнох борби са Милошевићима за првенство у селу, те када се сравне са њима, други су мањи, јачи и у послу издржљивији, са мање освете а са више сујете и издржљивости.

Матијевићи: још је поп Милош населио неку свештеничку породицу у Ријеци, ближе Гојној Гори. Поп Мијушко Матијевић дошао је у ово село, и као удовац, пошто се морао два пута женити, престао је поповати, али је зато спремио сина Василија, који је био мало млађи од попа Петра, и уз њега поповао. Поп Василије је наследио попа Петра и мало после њега умро. За живота свога чуда је чинио по селу и околини. Његовој пушци и оку ништа није могло промаћи. Све је пре био него поп, отац му дошао из Бихора и сви веле да је био праве арнаутске крви. И данас његови потомци из другог брака поп Мијушковог зову се између себе Мијушкаћи, а изван села Матијевићи. Има их 28 кућа, славе Ђурђевдан.

Проновићи у Чарапићима су дошли из Пљеваља, има их 3 куће, не каже се коју славу славе.

Кламповићи на врху села до горногојских Шумљака, населио их из Јабланице поп Петар, њих је 14 кућа, славе Ђурђевдан.

Стевановиће изнад школе и цркве населио је опет поп Петар као зидаре из Осата у Босни, има их 8 кућа, неке у Горобиљу, славе Никољдан.

Јеремићи код цркве су на имању Поповића, дошли из чачанске Јежевице, има их две куће, славе Никољдан.

У Горњој Добрињи је 143 куће од 8 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Још о Горњој Добрињи можете да прочитате ОВДЕ

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.