Порекло становништва села Баинце, општина Црна Трава. Истраживање „ Црна Трава и околна села“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара
Нaстанак села и порекло становништва
Село Ба(ј)инци-Ба(ј)инце (Баинце) је насеље у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2002. године било је 23 становника (према попису из 1991. било је 34 становника).
Ово насеље је у потуности насељено Србима (према попису из 2002.године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Демографска слика становништва после Другог светског рата (1945.г.) изгледла је овако: 1948.године (420 становника, 1953 (398), 1961 (305), 1971 (130), 1981 (86), 1991 (34), 2002. године(34 становника) . У село 2011.години живи број 23 становника. Село потпуно одумире
Ово мало село је у најисточнијем делу Грделичке клисуре. Налази се у самом изворишном делу Грделичке Реке. На мапи село је надморској висини од 1449 метара.
Краће речено налази се на лепој и благо засвођеној таласастој површи испод горостасне планине Чемерник.
Најпознатији је Павлов Извор испод Павлове Грамаде. ОД Рупља Бајинска Река мења име у Рупску, а потом у Козарачку реку до извора у Јужну Мораву у Грделици.
Околна села: Млачиште, Рупље и Црна Трава (слив Власине).
Као и сва села на Чемернику, и Баинци (Баинце) је насеље разбијеног типа.
Засеоци села Баинци (Баинце) су у изворишном делу Рупске (Козарачке) реке, испод чемерничких обронака, на површини чија је надморска висина од 120-1350 метара.
Као и сва села на Чемернику, и Бајинци (Бајинце) је разбијеног типа са засеоцима: Ситни Бајинци (“густо насељени”), Господиновци, Новковци и Зиљамци. (wikipedija).
Засеоци се, пак, рашчлањују на мања засеља коа су формирали поједини родови ( Џавгари, Коморџије, Лингури (wikipedija).
У Баинци ( Баинцу) су махале: Нововска, Зиљамска (Зељанска), Камењарска, Господиновска, Ситно Бајинска и Џавгарска (1961.г. по Трифуноском).
У Баинце су махале: – З е љ а н ц и из Знепоља. К о м о р џ и ј ц и и Златанови из Црне Траве. Н о в к о в ц и су из Црне Траве (Козарница). Џ а в г а р и (10к) из Црне Траве (исти род са Миљковцима из Млачиште).
С и н а д и н о в ц и м а је предак Павле (прстенџија-кујунџија) са Косова (Јањево), призетио се и узео женину славу.
Л и н г у ри су српског порекла према њиховом казивању (По Р. Костадиновићу).
Баинце сачињавају ове махале: Господиновци (10к), Коморџије (10к), Лингури (2к), Богдановци (12к), Јанковци (8к), Миљковци (11к), Новковци (10к) и Зељанци (4к) (стр. 31 „Црна Трава и Црнотравци“, Р. Костадиновић, 1968.г.).
Литије (сеоска слава): Спасовдан и Велика Госпојина. Постојала су и два заветна крста-записа-у засеоку Ситни Бајинци и Новковци.
Крсне славе: Свети Архангел Михаило и Св. Никола.
Становници се водом снабдевају са извора. Главни извори су: Бела Вода, Павлов Извор итд.
Занимљиво је да се овде једно те исто село помиње на три имена: Баинци (са топографкске карте и са википедије), Бајинце (према Трифуновском 1962.г) и Баинце (према Р.Костадиновићу-хроничару Црне Траве, родом из села Брод).
Због потребе да се искаже и народно име, мени као познаваоцу села из свога роднога краја, најчешће се у мом родном планинском селу помињало село Баинце, као што то име села помиње у књизи “Црна Трава и Црнотравци”, 1968. Лесковац, на страни 31, Радета Костадиновића-црнотравца.
Тако је када се неко бави “преписивачким” истраживањима, па онда аутентичним истраживачима праве проблеме око писања записа о настанку имена неког села (подвукао: М.М. 2013.г).
Као и суседно село Млачиште, Бајинци су се више пута насељавали и расељавали, о чему говоре бројни топоними са називом Селиште.
Село је добило име по роду Баинци чији се настарији предак Баја (Баин), крајем 18. века, населио у махали Ситни Баинци из Бугарске (Ћебапови).
Ситни Баинци и Господиновци имају заједничко порекло из насеља Ћебапови, данашња Бугарска, а Новковчани из околине Прокупља.
По садашњем становништву Бајинце је релативно младо село. Име је добило по роду Бајинци (или Ситно Бајинци) чији се најстарији предак овде населио вероватно крајем XVIII века. Касније су се у Бајинце досељавали и други становници (Према Ј. Трифуновском, 1961.г.)
Према Р.Костадиновићу, село Баинце је име рода оснивача села, а воде порекло из Божице. Тамо се и данас чува успомена на Баинову воденицу.
Док истраживач Ј. Трифуноски (1961.г.) наводи да у село Божица код Босиљграда живи род Бајинци и да су тамо дошли из села Баинца код Млачишта у Грделичкој Клисури.
Баинци су одувек били административно везани за насеље Млачиште, па се и водило као засеок села Млачиште.
Школа, продавнице, кафане, гробље, месна заједница све је за оба села било на Млачишким Механама. Од свега тога данас је остало само заједничко гробље на Друму.
Становници водом се снабдевају са извора. Главни извори су: Бела Вода, Павлов Извор итд.
Забележено је да су 1950.године имали око 120 домаћинстава, а у 1961. године тек 76 домова.
Данас на почетку 21. века, тек двадесетак становника Баинчана, као и Млачиштана живе или долазе да посете у току лета свој родни крај.
Као познати грађевинари, Баинчани и Млачиштани су се прво селили ближе у Мораву, а потом у градове Србије-после Другог светског рата у Српски Милетић (1950.г.) и Белу Цркву у Банату, а онда у Београд, Смедерево, Лесковац, Предејане.
Поред печалбе у грађевини, бајинчани су у прошлости били и познати сточари а веома цењени “Џамбаси”-укротитељи коња.
Свако домаћинство је у стара вренмена у овим планинским селима имала коња као јединог “превозног” средства за товар у рабаџисању и снабдевању кућним потребштинама у трговини – по варошима: Предејане, Грделица, Власотинце и Лесковац.
Били су познати и у производњи планинског кромпира.
Данас у у ово планинско црнотравско село, остали су само старци, а засеоци урасли у брезе и шибље.
Ко зна каква нас времена чекају. Можда ће се поново некада опет насељавати у неко друго време овај сада опустели крај југа Србије.
* * *
Историја и прошлост:
Изнад села, на планинској коси, на увисини званој (Источно од Бајинца на заравни) Павлова Грамада (1470 m), високо око 1450 метара, 7.јул 1954.године саграђен је споменик борцима власотиначкога среза погинулим у Другом светском рату (1941-1945.г.).
Код споменика избија снажан Павлов извор. Становници кажу да је то један од најбољих извора у читавом крају.
Тада је био отккривен монументални споменик од камена висине 13,5 метара, са просторијом за завичајни музеј, борцима власотиначкога краја погинулим у Другом светском рату и жртава непријатељског терора.
Споменик се састоји од два елемената-музеја и спомен стуба димензија 1,80×3,5×13,5 m. Просторија музеја повезана је бетонском плочом на стубовима са спомен стубом у архитектонску целину, а све је то на тераси која повезује цео објекат окружен буковом шумом.
На дан седмог јула (Дан бораца) сваке године (до растурања социјалистичке Југославије 90.година 20.века) код овог споменика се одржавала велика свечаност са вашаром.
Тада ту је долазило више хиљада људи из околних села краја, из Мораве, а и тада расељених црнотраваца по Београду и другим крајевима.
Уз музику и шаренилу старе народне црнотравске ношње “литацима”-играло се уз музику, и певало, на планинско- чувеном “меканом тепиху ” планинске траве, све до зоре.
Данас у другој декади 21. века када је опусте цео црнотравски крај, па село Бајинци (Бајинце)- споменик на Павловој грмади је потпуно руиниран као и сва ратна обележја из Другог светског рата у црнотравском крају.
Што је жалосно и чемерно. Тако се односе потомци према свима који су своје животе положили противу фашизма и покушаја бугаризације овога краја.
Нажалост као и обично, увек смо били “робови” разноразних бирократских флоскула. Тобоже, Споменик, према прописима, не подлеже заштити, тако да о њему више нема ко да брине.
На атару Бајинца налази се потес Селиште. Он је на страни према суседном Млачишту.
Тамо је сада сеоско гробље. А на далеко од њега је гробље села Млачишта. На Селишту остатака од старина нема
* * *
Порекло родова:
-Родови С и т н о Б а и н ц и ( “густо насељени”, 30к) и Г о с п о д и н ц и (6к)- слава св. Арханђел. Потичу од истог претка који је био оснивач села. Њихово је порекло из насеља Ћебапова сада у Бугарској. Махала Ситно Бајинци је најглавнија у село;
– Род Н о в к о в ц и (24к)-слава св. Арханђео, досељени из околине Прокупља (Копаоника). Тамо су им преци убили Турчина и иза тога побегли у махалу Козарницу у Црној Трави.
У Козарници је био неки турски самоков у коме су они радили. Касније ( у првој половини XIX века) они су од Турака добили земљу за обрађивање у Бајинцу и ту се преселили. Имају огранак у суседном селу Млачишту-Миљковић;
– Род З и љ а м ц и (З е љ а н ц и)-слава св. Никола, порекло Знепоље;
– Род К о м о р џ и ј е (4к)- слава сл. Никола, Коморџијанци и Златанови су из Црне Траве;
– Род Џ а в г а р и (10к)- слава с. Аранђел, су истог рода са Миљковцима у Млачишту (из Црне Траве су). Прабаба им је из Џавдарове фамилије из Власине па су по њој џавдарови и добили име. Младеновићи су из Стрезимироваца.
– Род С и н а д и н о в ц и (Синадиновић)- предак Павле са Косова (Јањево). То је насеље католичких Хрвата који су били рудари у Ново Брдо.
Дошао Павле као прстенџија-кујунџија (филигранта) са Косова да продаје наките, па се призетио и ту остао да живи и слави женину славу;
– Род К а м е њ а р и (6к), И в а н о в ц и, М и љ к о в ц и-слава св. Аранђел, а пореклом су из турског самокова у Козарници (Црна Трава).
Старином су из Прокупља (Копаоника) па су тамо “направили кривицу” па побегли на рад у рудник у Козарницу.
Њихов предак Миљко је имао 9 синова, од којих су у другој половини XIX века три брата дошла у Млачиште (Синадин, Спаса и Млађа), три брата отишла у Баинце (Новковци), а три остала у Козарници.
Од оних у Баинцу су Пронини (5к, Друмари, негде пише Прокићи-одселили се 1918.г. у суседно село Црвени Брег-подвукао М.М 2013.г.) (Према Р.Костадиновићу, стр. 32, „Црна Трава и Црнотравци“, 1968.);
– Род Л и н г у р и (2к)- слава С, Аранђел, кажу да су порекло српско, а према именима би се мислило да су Цигани.
Миграција: Одмах по ослобођењу ових крајева од Турака 14 породица Динића и 8 Стефановића иселили се у сурдуличко село Предолце.
Баинце је 1950. године имало 120 домаћинства, а у 1961. г. 76. Толико је била јака миграција овога становништва према градовима.
Највише исељеника из Баинца има у Предејане (14к) и Смедереву (10к), а из Млачишта у Предејане (Стојановићи, Синадиновићи, Петровићи), Грделици (Миленковићи), Лесковцу, Нишу и Београду.
*
Порекло презимена
Презимена су настала по именима предака ( и заштитника-светаца):
– Миљко-Миљковић,
– Синадин-Синадиновић,
– Ђорђе-Ђорђевић,
– Младен-Младеновић,
– Новко-Новковић,
-Стојан-Стојановић,
– Стефан (Стеван)- Стефановић (Стевановић),
– Петар- Петровић,
-Миленко-Миленковић,
– Прока- Прокић,
-Милен-Миленовић,
-Илија-Илић,
– Јанко-Јнковић,
– Богдан- Богдановић.
-Радисав-Радисављевић,
-Дина-Динић……
* * *
Топоними (Називи места):
– Џавгари, Селиште, Коморџијци,, Лингури, Зељанци, Павлова Грамада, Прекојарич, Помошчаница, Састав Воде, Меча Долина, Гмидрова, Долина, Цеврљанка, Друм, Споменик, Чемерник, Биволско Бачкалиште, Голема река, Фарма, Млачишке Механе, Нововска Махала, Зиљамска (Зељанска) Махала, Госодиновска махала, Ситно Бајинска Махала, Џавгарска Махала, Господиновци…
Становници Бајинца половином 20. века су се поред печалбе, бавили сточарством и земљорадњом. Од њих се у Предејане доселило много породица, а најбројнији су Младеновићи (Лала, Слобен), Ђорђевићи (Драган, Михајло, Добрила, Миливоје), следе Велимир Иилћ, Александар Богдановић.
* * *
Литература:
• Риста Николић: Крајиште и Власина, САНУ, 1912.
• Јован М. Поповић: Црна Трава, Београд, 1914.
• Јован Ф. Трифуновски: Грделичка клисура, антропогеографска расправа, Народни музеј, Лесковац, 1964.
• Радомир Костадиновић: Црна Трава и Црнотравци, Лесковац, 1968.
• Симон Симоновић Монка: Печалбарство и неимарство црнотравског краја, СИЗ куктуре, Црна Трава, 1983.
• Коста Ивановић: На бранику домовине, Црна Трава, 1984;
• Вилотије Вукадиновић: Говор Црне Траве и Власине, СДЗб САНУ XLII, Београд, 1996.
• Симон Симоновић Монка: Људи мога завичаја, портрети знаменитих Црнотраваца, Београд, 2000.
• Ива Трајковић: Сточарство на Чемернику, Лесковачки зборник XLIV, 2004, 253 – 274.
• Срећко С. Станковић: Брод – село код Црне Траве, КПЗ Србије, Београд, 2006.
• Петар Петровић, проф.: Предејане и околина, друго допуњено издање, Београд, 2007, 83 – 84,
• Радосав Стојановић: Црнотравски речник, СДЗб LVII, САНУ – Институт за српски језик САНУ, Београд, 2010,
* * *
ИЗВОРИ:
[1] Јован Ф. Трифуновски: Грделичка клисура, антропогеографска расправа, Народни музеј, Лесковац, 1964. [2] Радомир Костадиновић: Црна Трава и Црнотравци, Лесковац, 1968. [3] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/sr/Бајинци_(Црна_Трава) [4] Wikipedija:- http://www.predejane.rs/forum/forum_posts.asp?TID=85 [5] Мирослав Б Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа -“Црна Трава и околна села” ; 1970-2013.г, Власотинце* * *
Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
1. децембар 2013.године, Власотинце, Република Србија
25. јануар 2014. у 19:27
Miroslav B Mladenović Mirac
Gospodine Miroslave pošto sam ja autentični meštanin sela Bainci …A ako se ne varam Vi ste na GUGLU objavili ” Prezime i poreklo sela Ba(j)inci ” i naveli dosta tih podataka…Želeo bih da se upoznam sa Vama i ako je moguće razmenimo naša mišljenja i istoriske činjenice oko moga sela Bainci(e)…Drago mi je što sam pronašao Vaše obrazloženje na GUGLU…I bilo bi mi zadovoljstvo da se upotpuni vaše ispitivanje i dodjete do tačnih podataka…Veliki pozdrav!!!
Gospodine Miroslave zamolio bih Vas da ako želite tačne podatke o SELU BAINCI stupite u kontaktu preko FB, kako bi Vam argumentovano i dokumentovano dao podatke o našem selu…
*
Naše selo se nikad nije zvalo BAJINCI…Zove se BAINCI ili BAINCE…Selo je dobili ime od mog predaka BAINA koji je došao iz BOŽICE, i oformio okućanstvo na ovom mestu gde je SELO BAINCI…BAINOV sin zvao se NIKOLA po kome i ja nosim prezime NIKOLIĆ…Od NIKOLE i NIKOLINOG brata nastalo je selo BAINCI…Sva dokumentacija i istoriski zapisi kao i Turski zapisi je čuvao moj otac, kao i rodovnik našeg sela…Velika je nepravda i greška što nam je neko igrom slova promenio ime selu…Pogledaćete na mom profilu putokaze kako narod koji živi tamo naziva naše selo…Takodje na mom profilu fotografije ( ako želite da istražujete istinu) pronadjite spomenik palim borcima I i II sv.rat. podignut na MEJANE, spomenik je u obliku orla(na fot.žućkast) otvorite fotografiju i uvelčajte je…Na spomeniku po sredini i na levom krilu čutko piše BAINCI…Spomenik je podigao SUBNOR Crna Trava…Za koga su poginuli ovoliki borci kad gube svoj endititet i poreklo…Zar nije ovo sramota za istoriju, istraživače i ko piše o našem selu…Imam molbu da mi pomognete da vratimo ime selu, kao i da stupimo u FB vezu…POZDRAV!!!
*
http://www.poreklo.rs/2012/06/11/crna-trava-i-okolna-sela/
http://www.poreklo.rs/2013/12/15/poreklo-prezimena-selo-bajinci-bajince-crna-trava/
Бајинци (Црна Трава)
Из Википедије, слободне енциклопедије
Бајинци су насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 23 становника (према попису из 1991. било је 34 становника).
………………….
*
1. PDF]
Strateški plan opštine Crna Trava
http://www.centarzarazvoj.org/dokumenti/sr/3_248_CrnaTrava_SP_srpski.pdf
Пред Вама је програмски документ општине Црна Трава «Стратешки план ….. је задовољавајуће, док су у селима јавни објекти у лошем стању. Њихова …
http://www.centarzarazvoj.org/dokumenti/sr/3_248_CrnaTrava_SP_srpski.pdf
НАПОМЕНА: У Стратешком плану општине Црна Трава (2006-2010.г) на првом место СЕЛА стоји назив селањ БАЈИНЦИ, уместо аутентичног назива БАИНЦИ(БАИНЦЕ).
У писмо нездаовољних мештана на ФЕЈЗБУКУ на моју ПОРУКУ стигло је по мени КРИТИЧКО ПИСМО-на погрешну адресу.
Као истраживач сам и у свом раду о селу БАИНЦЕ истакао различитост тумачења различитих истраживача, а народдски колико и сам знам да се село још у мом детињству помињало као БАИНЦЕ.
Нажалост, моје коментенције и уредника ПОРТАЛА нису такве да мењамо називе села, јер се морамо држати у писању АДМИНИСТРАТИВНИХ назива села која су записана у документима општина у Србији.
Колико је мени познато, као грађанину-назив места се може мењањти на основу одређених правних норми које доносе одређени органи скупштине општина на иницијативу грађана.
Дакле, уместо увредљивих КОМЕНТАРА на рачун „истраживача“ обратите се онима који су меродавни да мењају назаиве места села у општини Црна Трава.
Што се тиче мога рада о Вашем селу БАЈИНЦИ(тако вам пише у општинској администрацији) када будем завршавао истраживања свих села у општини, онда ћу написати детаљније образложење настанка назива села БАИНЦЕ и тако ћу замолити и уредника портала ПОРЕКЛО да избаци слово „ј“ јер је СУВИШНО аутентичности назива села БАИНЦЕ (Црна Трава).
С поштовањем
Мирослав Б Младеновић Мирац
Локални етнолог и историчар
25.јануар 2014.г. Власотинце, република Србија
8. фебруар 2014. у 18:36
Miroslav B Mladenović Mirac
*
Следеће
15 дец 2013… општина Црна Трава. Истраживање „ Црна Трава и околна села“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, …
http://www.poreklo.rs
http://www.poreklo.rs/…/poreklo-prezimena-selo-bainci-baince-crna-trava/
*
Следеће
15 дец 2013 … Miroslav B Mladenović Mirac. 25. јануар 2014. у 19:27. Gospodine Miroslave pošto sam ja autentični meštanin sela Bainci …A ako se ne …
http://www.poreklo.rs
http://www.poreklo.rs/…/poreklo-prezimena-selo-bainci-baince-crna-trava/
10. фебруар 2014. у 22:11
Miroslav B Mladenović Mirac
Назад на selo BOZICA/sa fejzbuka
• Милан Петрунов
E pa lokalni istoricaru, zabelezi da su Bozicani ustalili svoja prezimena tek u zadnjih 40 godina. Pre toga je svaka generacija dobijala novo ”prezime” po sistemu ruskih srednjih imena. Ja sam prva generacija u mojoj familiji koja je zadrzala prezime svog oca. Deda je bio Gerginov, pradeda Mitrov i tako unazad u nedogled….
у петак • Пријави
Пошто тренутно живим у иностранству ти подаци ће мало више да касне. Деда покојни је рођен 1921, Стамен Петруна Гергинов, умро је 2003. Баба је из Тувеџије, Славка, 1920.-2008., презиме сазнаћу. Прадеда је био Петрун Гергина Митров, умро 1963., супруга му Ката умрла 1948. Остале податке достављам касније. Сви су живели и рађани тамо, и били су тамо и у време турака. Дакле мој родослов је Милан, Петар, Стамен, Петрун, Гергин, Митар или Дмитар. Још да напоменем да је Цакина махала раније била око 500 м ближе селу и мало ниже и звала се Маркова махала. Зашто су се преселили више у планину не знам и нису хтели да ми причају старци док су били живи. Ту је била и баба Љуба рођена 1908. у Баиновој махали а умрла 2007. Није ми била род. Сви код нас славе славу одувек, и то цела махала св. Аранђела, а за оне који су се одселили у бугарску нисам сигуран али претпостављам да и они славе исту славу, због чега их у Софији и прозивају да су Срби.
15. март 2014. у 14:45
milun videnovic
postoji i prezime VIDENOVIC kao i zaseok VIDENOVCI i ima sad najvise stanovnika malo se edukujte gospodo eksperti
28. фебруар 2017. у 21:18
Miroslav B Mladenovic Mirac
Зашто нешто не напишеш нешто о свом роду ВИДЕНОВЦИ. Имао сам у ОШ у село Тегошница-пред крај 20 века ученике на Презиме ВИДЕНОВИЋ из села:Доње Гаре и ДОБРОВИШ . .
12. април 2017. у 23:22
Miroslav B Mladenovic Mirac
Милуне, видим ниси ти ово писао него неко је то урадиомиз историских архива. Сада обрађујем села из црнотравског кеаја из књиге: Ристе Николића(ВЛАСИНА И КРАЈИШТЕ, САНУ, 2012.г, Београд)-па сам наишао на могућност (без обиласка терена-наравно покушаћу да се уверим у тврдњу уколико неко не потврди)-Род ВИДЕНОВИЋ потиче од ВИДЕНА, који је био насељен у црнотравском крају из Клисуре.
Имају назив СТАМБОЛИСЦИ.
Ево извода из књиге:
„С т а м б о л и с ц и (око 6к., Виден, Звездан, Страхиња, Јанко) неки веле дошли од „Стамбол“ („колено од стамболско“.) , а по другима Дима Ратковић) су из Клисуре, дошао им парадеда , „од аидуци“.
Предак им се „мајал по Стамбол“, те су због тога и прозвати Стамболици. Неки славе св. Арханђела, неки Митров Дан, неки св. Николу.“
ИЗВОР: (Према ЗАПИСИМА (1905-1909) Ристе Николића, ВЛАСИНА И КРАЈИШТЕ, 2012. САНУ Београд)
Касније су се насељавали у селима низ реку Власину: у село Доње гаре и Добровиш. Мислим да их има и у другим селима, сећам се да сам наилазио на та презимена(као и род “СТАМБОЛЦИ”) када сам писао РОДОСЛОВЕ других села пре неку годину.
Приредио: Мирослав Б Младеновић Мирац
12.март 2017. Власотинце, Србија
15. март 2014. у 18:15
Шарко
Milune obrati se gospodinu Miroslavu Mladenoviću Mircu, tvom zemljaku, to su njegovi radovi, on je čuveni vlasotinački ekspert jugoistočne Srbije. Nema ovde na portalu neka kontrola, da sam ja urednik sajta, ja bi dobro razmislio da li bi objavljivao radove gospodina Mladenovića.
21. фебруар 2017. у 15:51
Miroslav B Mladenovic Mirac
Abstract
pmfkonf.pmf.ni.ac.rs/index.php/smc/SMC13/paper/view/22
31.01.2014. – Abstract. Мирослав Б. Младеновић Мирац Наставник математике. ОШ „Браћа Миленковић“ Село Шишава-Ломница Власотинце, Србија..
http://pmfkonf.pmf.ni.ac.rs/index.php/smc/SMC13/paper/view/22
Open Conference Systems, 13th Serbian Mathematical Congress
• HOME
• ABOUT
• LOG IN
• ACCOUNT
• SEARCH
• ARCHIVE
• REGISTRATION
Home > Serbian Mathematical Congresses > 13th Serbian Mathematical Congress > Field 5: History, Learning, Teaching of Mathematics and Informatics >Mladenovic
Font Size:
Make font size smallerMake font size defaultMake font size larger
МАТЕМАТИЧКИ ЗАДАЦИ И РАЗВОЈ МАТЕМАТИЧКОГ МИШЉЕЊА
Miroslav Mladenovic
Last modified: 2014-01-31
Abstract
Мирослав Б. Младеновић Мирац
Наставник математике
ОШ „Браћа Миленковић“
Село Шишава-Ломница
Власотинце, Србија
e-mail: [email protected]
Сажетак (Резиме):- Математички задатак је скуп одређених података
стављених у одређени оснос.
Тај скуп садржи податке који су познати и који су непознати. Из
основних података на основу односа међу подацима треба да одреди
непознату вредност.
Решавање матемаичких задатака служи служи разним конкретним циљевима
наставе математике, без претеривања може се тврдити да се решавањем
задатака остварују (постижу) готово сви дидактички циљеви математике.
Стицањем одређеног система математичких чињеница и идеја, као
овладавање одређеним математичким умењима и навикама, не значи
аутоматски и адекватан развој математичког мишљења.
Наиме, у процесу наставе математике, осим формирања одређене „технике“
мишљења (оспособљеност за овладавање фиксираним операцијама и
поступцима), ученици треба да се оспособе да откривају нове везе и
опште поступке који им омогућавају решавање нових задатака и стицање
нових знања и умења.
Краће речено, код ученика треба формирати опште поступке мишљења, а не
само поступке мишљења у конкретној ситуацији.
Карактеристична математичког мишљења, може се посматрати са неколико
аспеката, као што су:
– Садржај или тип мишљења (конкретно, апстракно, интуитивно,
функционално, дијалектичко, структурно, стваралачко или продуктивно
мишљење, с тим што ово последње укључује и све предходне компоненте);
– Опште методе сазнања и математичког истраживања (посматрање,
индукција, дедукција, примена аналогије, математичко моделовање);
– Форма, тојест квалитети мишљења који одређују стил мишљења (гипкост,
активност, усмереност, економичност, дубина, ширина, критичност,
оригиналност и др.), субјективна својства карактера личности (тачност,
упорност, концизност, концентрација, радозналост, интелектуално
поштење, склоност према стваралаштву и др.).
Процес решавања задатака, уопште узевши требало би да има:
Четири основне етапе (фазе):
-(1) Анализа услова и разумевање задатка (уз схематски запис задатка);
(2) Извршавање плана (главни корак);
(3) Извршавање плана (у свим његовим појединостима);
(4) осврт на задатак и његово решење (провера решења и формулисање
одговора, анализа и коментар решења, резиме).
Илустрација примера из педагошке праксе.
Кључне речи: Задатак. Оспособљавање. Решавање. Мишљење. Развој.
*
Abstract (Summary): – Mathematics is a set of task specific data
placed in a Osnos.
This set contains data that are known and the unknown. From the basic
data on the basis of relationships among data to determine the unknown
value.
Solving matemaičkih serves serves a variety of tasks specific
objectives of teaching mathematics, without exaggeration, one could
argue that the solution of tasks achieved (achieved) almost all the
didactic aims of mathematics.
By gaining a certain system of mathematical facts and ideas, as well
as mastery of certain mathematical skills and habits, do not
automatically mean the adequate development of mathematical thinking.
Namely, in the teaching of mathematics, except for the formation of a
certain “art” of thinking (ability to master a fixed operations and
procedures), students need to be able to discover new connections and
general procedures which enable them to solve new tasks and acquire
new knowledge and skills.
In brief, the students should form a general opinion procedures, and
practices not only reviews the concrete situation.
The characteristic of mathematical thinking can be viewed from several
perspectives, such as:
– Content or the type of reasoning (specifically, an abstract,
intuitive, functional, dialectical, structural, creative or productive
thinking, but the latter includes all the previous components);
– General knowledge of methods and mathematical research (observation,
induction, deduction, use analogies, mathematical modeling);
– Form, that is determined by the quality of thought that style of
thinking (flexibility, activity, orientation, cost, depth, breadth,
criticality, originality, etc..), The subjective nature of personality
traits (punctuality, perseverance, conciseness, concentration,
curiosity, intellectual honesty, a tendency the creation, etc.)..
The process of solving tasks, generally speaking you should have:
The four main stages (phases):
(1) Analysis and understanding of the task conditions (with schematic
entry task);
(2) Execution Plan (major step);
(3) execution plan (in all its details);
(4) review the task and its solution (test solution and the
formulation of responses, analysis and feedback solutions, summary).
Illustration of examples of pedagogical practice.
Keywords: Task. Training. Solving. An opinion. Development.
21. фебруар 2017. у 15:52
Miroslav B Mladenovic Mirac
Abstract
pmfkonf.pmf.ni.ac.rs/index.php/smc/SMC13/paper/view/23
19.01.2014. – Мирослав Б Младеновић Мирац Наставник математике. ОШ „Браћа Миленковић“ Село Шишава , Власотинце Србија miracyu@gmail
http://pmfkonf.pmf.ni.ac.rs/index.php/smc/SMC13/paper/view/23
Open Conference Systems, 13th Serbian Mathematical Congress
• HOME
• ABOUT
• LOG IN
• ACCOUNT
• SEARCH
• ARCHIVE
• REGISTRATION
Home > Serbian Mathematical Congresses > 13th Serbian Mathematical Congress > Field 5: History, Learning, Teaching of Mathematics and Informatics >Mladenovic
Font Size:
Make font size smallerMake font size defaultMake font size larger
УЧЕЊЕ У НАСТАВИ МАТЕМАТИКЕ ОТКРИВАЊЕМ
Miroslav Mladenovic
Last modified: 2014-01-19
Abstract
Мирослав Б Младеновић Мирац
Наставник математике
ОШ „Браћа Миленковић“
Село Шишава , Власотинце
Србија
[email protected]
Сажетак (резиме): Учење откривањем једна је од значајних наставних
метода у настави математике у основној школи.
Овом методом се развија самостално истраживачки рад у процесу наставе,
јер „вођењем“ наставника ученик је активан чинилац у наставном
процесу-да открива чињенице, правила, доказује теореме и тражи путеве
у решавању проблемских задатака у којима се исказује неки проблем из
живота.
„Откривање“ као АКТ УЧЕЊА у настави математике, са осталим
савременим методама-нарочито методом учења путем решавања проблема;
преко конкретних примера се види да је веома успешна у погледу стицања
Самообразовања, самооцењивања ученика у настави математике.
Најбројнија истраживања учења открићем извршена су у области
настави математике. То није случајно, јер су садржаји математике
најпогоднији за компоновање секвенци откривања и проблемских задатака
и праћење понашања ученика у процесу трагања и откривања. О методи
открића углавном се излаже у тесној вези са проблемским учењем
Овде су исказани практични примери примене методе учења
откривањем у настави математике у решавању сложених проблемских
задатака у основној школи.
Кључне речи: математика,учење откривањем, „откривање“, акт учења,
,проблемски задаци, примери,
*
Abstract (summary):- Discovery learning is one of the most important
teaching methods in teaching mathematics in grade school.
This method develops independent research in the teaching process,
because “running” the student teacher is an active factor in the
educational process-that reveals the facts, rules, theorem proving
and seeking ways to solve the problem assignments given for the
problem of life.
“Disclosure” as the act of learning in mathematics, with other modern
methods-particularly the method of learning through problem solving,
through concrete examples can be seen that it is very successful in
terms of acquiring
Self-education, self-assessment of students in mathematics.
The largest research study conducted discovery in the field of
teaching mathematics. This is not by chance
, because the contents are most suitable for composing mathematics
sequence detection and tracking tasks and problem-solving behavior of
students in the process of search and discovery. A method is presented
findings generally closely related to problem-oriented learning
Here are shown examples of practical application of discovery learning
methods in teaching mathematics in solving complex problem tasks in
elementary school.
Keywords: mathematics, discovery learning, “discovery”, the act of
learning, problem-solving tasks, examples,
* * *
14. март 2017. у 19:25
Miroslav B Mladenovic Mirac
Коментари (1)
•
Sarko
12. новембра 2012. у 19:24
Svaka cast, gospodine Mladenovicu!
Одговори
http://www.poreklo.rs/2012/11/10/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1i%C5%A1ava-vlasotince/
5. април 2017. у 21:33
Miroslav B Mladenovic Mirac
“Бајиновци или Бајинци воде порекло од старца ЈОВЧЕ, који се ту први заселио. Од њих су Бајинци у Србији (код Млачишта на путу из Црне Траве у Предејане).
У Сланој Бари је постојала стара БАЈИНОВА воденица. ПОПОВЦИ или МИЛОВАНОВЦИ(Пуста Река) су од Бајиноваца у истоме селу (“дојду од Бајинци”). Доселио им се предак МИЛОВАН (наш’л пуштињак”). Онда су у Пустој Реци биле 4 куће”.
НАПОМЕНА: С. Божица је 1912.г. “топографски” припадал Бугарској; да би касније га као “ратни плен” после 1918.године велике силе “доделиле топографски ” Србији.(Подвукао:М.М., Власотинце, 2017.г.)
ИЗВОР:- Риста Николић: Крајиште и Власина, САНУ, 1912, стр.: 287-288.
Приредио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог, етнограф, историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије из Власотинца, република Србија
5.04.2017.године Власотинце, република Србија
6. април 2017. у 16:39
Miroslav B Mladenovic Mirac
НОВИ ПРИЛОГ ДОПУНЕ РОДОСЛОВА У СЕЛО БАИНЦИ:
Поред ПИСМА(са фотографијама и сугестијама о промени иена насаеља:“Бајинци“ у „Баинци“)-ј потомак Драган Никлоћи(од БАИНОВИХ-према његовој тврдњи да се БАИН доселио из села БОЖИЦА у данашње село БАИНЦИ(Баинци)-општина Црна Трава; послао ми је путем фејзбука писаном руком латиничним писмом по њему РОДОВНИК (Родослов) о своме РОДУ.
Пошто је то било пре више година на фејзбуку, када нисам имао техничко знање, сада сам то отворио и некако „скинуо“ о ПОРЕКЛУ његовог рода.
Нажалост, нисам имао техничко сазнање да све прочитам до краја по „мушкој лози“ његове претке, али сам за почетни део РОДОСЛОВЉА све прочитао и овде жу да презентирам да многи колико сазнају допуне са година рођења и ндопуне РОДОСЛОВ са женама односно мајкама, бабама, ћеркама, која је из ко села, годину рођеења и село одакле су удала или склопила брак.
Било бих веома значајно да се према овим РОДОНАЧЕЛНИЦИМА(одређеног РОДА) наопишу сва презимен(сем Николића) ако их има-а вероватно их има јер си се исељавали у у власотиначком крају и Пустој Реци и још градовима у Србији.
Најважније је да сам из поменутог Родовника(Родослова) дознао да се РОД доселио из БЕРАНА, преко ДЕЧАНА у БОЖИЦУ.
У Божицу је постојао и род ВОДЕНИЧАРОВИ (који су имали воденице а и у село Баинце-постојала је Баинова воденица).
У том селу је моја покојна мјака(рођена 1925.) као девојчица ишла у ЛАЗАРИЦАМА у баинце и Млачиште, а водио их је старија особа „Лазар“. Многи из мог планинског засеока Преданча(родног места Г.Дејан ) су имали додире са тим родовима и селима.
Тако ми је стари солунац ВОДЕНИЧАР причао како је често ишао у Баинову воденицу и у Млачиште и одатле је сазнавао многе приче које сам касније записивао од њега.
Испоставило се случајним покушајем испитивања његовог рода да ми је његов предак МЛАДЕН на „загонетан начин“ живео у колиби, а уз помоћ Турака је његов син Стојан направио воденицу и цели род се бавио воденичарским занатом у мој родни засеок Преданча и махали ЂОРЂИНЕ( обе махале припадају селу Горњи Дејан, општина Власотинце).
Ето тај МЛАДЕН је други брат НИКОЛЕ(БАИНОВ син) кога Драган Николић није знао ни одс вога оца да напише у РОДОСЛОВУ.
Та „загонетка“ је у погледу бекства од ЗУЛУМА и ОСВЕТЕ због убистава ТУРЧИНА, његово презиме МЛАДЕНОВИЋ- немам никакве везе по мушкој лози са тим презименом, али сам са БАИНЧАНИМА у сродству по дединој лози своје мајке из села Јаворје-где се његов предак Цветан доселио „са самокова“ од тешкога рада када су их Турци гонили на рад код Црне Траве.
Та „веза“ иде до Доње Лопушње, али нажалост многима је сметало из сујете да довршим истраживања, која ћу наставити за писање књиге о РОДОСЛОВИМА родова у свим селима овога краја колико се може постићи истраживањима(на терену и архива).
Дакле, према ДРАГАНУ НИКОЛИЋУ(из 2014.године послатог на „дивље“ преко фејзбука на моју страну фејзбука) би изгледала овако:
Родоначелник рода:БАИН
Крсна слава:Св. Никола
Насељени из:Берана (Црна Гора
По „мушкој лози“:
БАИН:- НИКОЛА и Ниолин брат(по мом истраживању Младен, а видео сам да то име има у даљој грани „лози“ РОДОСЛОВА;
НИКОЛА:- Богдан, Стоилко, Миленко(који је посинио Јанка сина Стоилка)
БОГДАН:-Миладин, Младен,
МИЛАДИН:-Живојин, Настас, Војин
ЖИВОЈИН:-Мика, Божил, Данил
МИКА:- ?(нисам могао да прочитам-Подвука:М.М)
БОЖИЛ:-Вујица, Велибор(?)
ДАНИЛ:-Димитрије(?), Светозар
НАСТАС:-Андон,?
ВОЈИН:-Боривоје, Влада
МЛАДЕН:-Пеја, Китан, Ђорђе
——————–
……………….
СТОИЛКО:-Никола, Димитрије, Анђелко, Господин, Данко, Јанко(посинио га МИЛЕНКО)
НИКОЛА(Братсво Николићи):-Саврон, Јован, Милош, Миладин, Растен,
САВРОН:-Градимир
ГРАДИМИР:-Мирослав Добривоје, Миливоје, Драган
МИРОСЛАВ:-Бојан
БОРИВОЈЕ:- Срдан
МИЛИВОЈЕ:-(у Ниш)
ДРАГАН:-Далибор, Владан
………………
……………..
МИЛЕНКО(посинио Јанка сина Стоилка):-
ЈАНКО:-Марјан, Дејан, Микаил
МАРЈАН:- Чедомир(умро млад)
ДЕЈАН:-Стојанча, Сима, Богдан?, Тикомир
МИКАИЛ:-Стојан, Стојадин
…………….
СТОЈАН:-Душан, Јова, Микаил, Станча, Вукадин
СТОЈАДИН:-Ратомир, Брка?
………….
ИЗВОР: РОДОВНИК (Родослов) села БАИНЦИ, Обрадио: Драган Николић (од свога оца)
Постављен 2013/14 г. на ФЕЈЗБУК стране АУТОРА
Приредио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог, етнограф, историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије из Власотинца, република Србија
6.04.2017.године Власотинце, република Србија
*
13. фебруар 2019. у 14:04
Petar Mitrović
Stablo Nikolića nije tačno, … Slučaj je takav da u vreme kada žene nisu imale današnji tretman Draganova prababa tj. žena Nikolina je istovremeno bila i stub jedne druge porodice kojoj se posle smrti Nikole vratila da se kuća ne bi zatvorila. Ukratko, te dve porodice se nisu družile iako su Dreaganova prababa i njen mlađi sin pomagali sve u porodici Stoilkovića i Nikolića. Draganov otac Grada je to odlično znao ali se tako vladao i toliko laži unosio da je sam sebe doveo do toga da za života nije ni jednom smeo da uđe u kuću svoje rođene babe niti ga je bilo ko od njih prihvatio za brata. Čak i Dragomir, kod koga je jedino i navraćao. On je to tako pričao sa toliko laži da su ljudi odbacivali i ono što je bila istina u njegovim pričanjima. Inače, poreklo iz Berana nema baš nikakve veze sa bilo kojim iz porodice Stoilkovića. Ne sumnjam da je Dragan (mislim da je rođen 1952) taj rodoslov ispisao prema onome što je Grada pričao.
9. април 2017. у 12:50
Miroslav B Mladenovic Mirac
НАПОМЕНА
Није ми јасно коме сметају ДОПУНЕ које остављам и још оставићу(после истраживања) о пореклу РОДОВА у село Баинце(Црна Трава). Кад год се на ГООГЛЕ укључим, онда се “бришу” КОМЕНТАРИ и мој уредно постављена интернет адреса за КОМЕНТАРЕ као сарадника портала ПОРЕКЛО.
Као математичар могу изрећи свој суд. АПСОЛУТНЕ истине не постоје, ако је то тако онда су то само ДОГМЕ(средњи век-мрачњаштво). Наравно да свако ко мисли да је САНУ “света крава”-а АКАДЕМИВИ “Свеци”-онда ту нема више шта ни да се истражује и многе изнета истраживања са новим допунама само теже да се поправљају и допуне ПОРЕКЛА РОДОВА. Ако некоме није јасно после досељавања(а пре тога су били овде:Татари, Илири, Дардани, Келти, Латини, Римљани-има остатака њиховог живота у ископима где су живели; овакви СВЕЦИ_који себе сматрају ЗНАЛЦИМИ(а знање је променљива категрија) и нека НАПЛАТЕ своје ТИТУЛЕ и ЗВАЊА и ми мали људи који смо цео век провели у сакупљању своје културне баштине по селима и више немамо шта да тражимо. УРЕДНИК овог сајта мора да каже да се више не употребљавају и злоупотребљава овај сајт ПОРЕКЛО за вређање личности дела из истраживања са подсручја власотиначко-цротравско-власинско-лужничког краја.
Дакле, ако се мисли истински да се оставља ТРАГ, онда се буде учтив и достојан својим прецима, а уколико су у питању интерси:Новац и титуле и звања, преко којих се само манипулише појединим мњесиуокритетаима(који сем сповки, увреда и преписивања из архивских грађа друго и не знају, јер нису уопштено образовни као људи без трунке васпитања и права на другачија мишљења по било којој основи)-више и не треба писати на овом ПОРТАЛУ.
Сарадник порртала:Мирослав Б Младеновић Мирац
9.април 2017.г. Власотинце, Србија
25. фебруар 2019. у 23:56
Petar Mitrović
Свака част за овако диван сајт.
Питање Мирославу Младеновићу:
Да ли могу и ако могу како могу да на овом сајту објавим и по потреби накнадно допуним, уредим или дорадим део бележака, писаних трагова и резултата истражних радова везаних за порекло имена, насеља и родова у Црној Трави? Не би желео да се поново изгуби оно што је записано и нигде не споменуто о Црној Трави.
контакт тлф. 065-588-60-43
12. септембар 2019. у 23:28
Милорад Младеновић
Поштовани,
ја сам један од потомака људи из овога краја, тачније из махале Зељамци (Зиљамци). Покушавао сам да сазнам из којег села из Знепоља су дошли моји преци, али безуспешно. Претпостављам да су у Бајинци дошли у време Руске доделе знепоља Бугарима, 1879 Санстефанским уговором, али не налазим им никакве трагове. Имате ли било какве трагове о српским селим у Знепољу, и људима који су тамо под вођством Аранђела Станојевића живели а онда са њим и напустили те некада српске крајеве?
Леп поздрав
27. јануар 2020. у 17:42
Горан
Поштовани Мирославе, сећам се да смо се једном приликом дописивали на неком од форума, моја мајка је из Црне Траве 🙂
Ево једне интересантне емисије која ће Вам можда помоћи да сазнате нешто више о пореклу
https://www.youtube.com/watch?v=-ur3CJ37njg
Поздрав,
Горан