Порекло презимена, село Бричевље (Предејане, Лесковац)

Порекло становништва села  Бричевље код Предејанa, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

 

Настанак села и порекло становништва:

Село Бричевље је некада припадало општини Предејане до 1941.године тада у власотиначком срезу.

Потом до 1965. године је административно  припадало опшини Грделица до укидање овог општинског места.

Данас село Бричевље је  насељено место које припада општини Лесковац-града Лесковца у Јабланичком округу.

Село Бричевље Према попису из 2002. године било је 203 становника (према попису из 1991. било је 233 становника).

Село лежи јужно од варошице Предејана на високој коси расчлањеној потоцима. Само неколико кућа на високом  земљишту пореед  Јужне Мораве.

Село Бричевље је насеље разбијеног типа са кућама које су растурене. Због тога се из овог села неприметно прелази у околна села.

Махале имају назив према родовима. Године 1958. село Бричевље је имало 45 домаћинства.

Данашње село Бричевље није много старо село. Основали су га пре 140 до 150 (1808-1818)  година преци данашњих родова Деда Илијинци и Ковачевци.

Они су пореклом из неког места из Црне Горе. После првих досељеника се досељавали и други родови.

Сеоска слава у село бричевље је св. Јован „пролетњи“. Тада становници Бричевља и њихови гости скупљају се „код крста“ Радивојевићеве махале.

На атару Бричевља 1948. године десила се снажна провала облака. Тада је поток у Бакарној Долини уништио 18 башти овог села.

Дошло је и до јаког спирања земљишта на ораницама. Један хектар оранице сада даје око 10 товара жита, док је поменуте године давао 30 товара (запис из 1958.г.).

Крајем 1950. године сви становници Бричевља и становници пет околних села (Предејане, Сушевље, Крпејце, Личин Дол и Палојце) били су пресељени у Буљкес (Војводина).

Тамо су остали седам месеци. Пошто нису могли да се навикну у новој средини, они су се вратили у своја стара насеља.

Становници се служе водом из бунара.

* * *

Старине и прошлост 

На атару села Бричевље има старина које су заостале од неког страијег насеља. Тако се поред садашњег сеоског гробља виде неки „незнани гробови“. Говори се да су они од неког старог народа.

Ови гробови имају побијене каменове. Њихов правац пружања је исти као код гробова садашњих становника.

Друга занимљива старина налази се на потесу Бакарна Долина испод села )до „насипа“-друма). Тамо се познају три поткопа. Неки од њих су „доста дубоки“. Поред Бакарне Долине је потес Рудина.

У средини села Бричевље постоји место Селиште сада под њивама и „шибицима“. На Селишту се види и по неко „кућиште“.

У близини села Бричевље се налази варошица Предејане. Основана поред Јужне Мораве на деловима атара села Бричевља и села Предејана.

Од атара Бричевља варошица је захватила потесе Ајишка Долина и Аниште. На првом потесу раније је био „пашалак“.

Ово село није имало цркву. О верским празницима становници посећују цркву у варошицу Предејане.

Сеоско гробље налази се на месту Сливница близу данашње Радивојевиће Махале.

* * *

Порекло родова (1958):

– Род Д е д а И л и ј и н ц и (13к) и  К о в а ч е в ц и (11к)- слава св. Арханђел– То су најстарији сеоски родови. Потичу од предака који су били браћа.

Звали су се Илија и Ивко. Од Илије је род Деда Илијинци, а од Ивка је род Ковачевци (вероватно је био ковач у ковачници-подвукао М.М).

Илија и Ивко су се доселили пре око 140 до 150 година (1808-1818) . У роду Ковачевци зна се ова генеалогија: Трајко, 85.г., рођен 1873.г.-Ивко-Стојан-Ивко, један од досељеника предака.

Говори се, да су браћа Илија и Ивко иселили се из места у данашњој Црној Гори. Тамо нису могли да живе јер су  „Турци правили тирјанство“.

На путу из старине најпре су дошли у село Брод у сливу Власине ( Црна Трава). Ускоро иза тога они прешли у Бричевље. Поменути Илија и Ивко били оснивачи рода;

Род Љ у б е н о в и  (4к)- слава св. Арханђео, дошли су после предњих родова. Њихово је порекло из Трна сада у Бугарској.

По досељавању оснивача рода Деда Љубена окумили су преци рода Деда Илијинци и Ковачевци.

Деда Љубен имао је хан на месту где се касније развила варошица Предејане. У роду зна се ова генеалогија: Милутин-Милтен-Ранђел-Љубен;

Род З а в и ш и н ц и (6к)-слава Ђурђевдан, потичу од претка који се доселио из Рупља (Црна Трава). Имају рођаке у суседно село Предејане (баба Нединци). У Рупљу живели су у махали Банковци. Даље порекло изгледа да им је из околине Прокупља. Оснивач рода у месту старине славио је св. Арханђел.

Род Ч а в д а р ц и (3к)-слава св. Никола, дошли са Власине;

Род Р а д и в о ј е в и ћ и (7к)-слава св. Никола, дошли су однекуда у XIX  веку;

Род П ч и њ а ц и (1к)-слава св. Никола, кућа им је у Чавдарској махали. То је најмлађи сеоски род: дошли су „у италијанско време, када се правила пруга“  а дошли из села Барелића у Горњој Пчињи. После њих се нико више није насељавао у село Бричевље.

Исељеници: Варошица Предејане: Љубеновићи (5к), Станојевићи, Јовићи, Стојановићи и Пчињаци.

Од рода Љубенови има исељеника у Нишу (1). Из рода Бричевци живе у село Брод (Црна Трава) у сливу реке Власине, а тамо су дошли изгледа из Бричевља код Предејана.

Има из села Бричевље колонизираних исељеника (1950.г.) у селу Мршевце код Скопља – то су Арсини (3к).

* * *

Топоними (називи места):

Купински Рид, Рудина, Бакарна Долина, Ајишка Долина,  Аниште, Селишка Долина, Иванов Рид, Каповац, Огорели Сењак, Угар, Селиште, Кићенпва  Чука, Ајдинска Чука (Ипска Чука),Радивојевића Махала, Љубеновска Махала,  Сливница, Језеро.

* * *

ТЕРИТОРИЈАЛНО-АДМИНИСТРАТИВНЕ ПРОМЕНЕ:

Бивши власотиначки срез био је шири него садашња територија општине Власотинце. Обухватао је део Лужнице, Црну Траву, Грделицу и још неколицину поморавских села.

Власотиначки срез је до 1880 године припадао Лесковачком округу. Од 1880. године припадао Нишком округу, од 1890. године Пиротском округу, а потом Врањском округу.

Врањском округу припадали су следећи  срезови: Лесковачки, Власотиначки, Јабланички, Босилеградски, Масурички, Пољанички и Пчињски.

Власотиначком срезу припадала је  општина Грделица  са селима и њиховим засеоцима (Грделичка (Грделица, Тупановци, Козаре, велика Сејаница, Мала Сејаница, Дедина Бара, Бојшина, Палојци,  Лични Дол, Крпејци); као и општина Предејане (са селима: Предејане, Бричевље, Сушевље, Кораћевац, Гузевље).

Та територијално-административна припадност општине власотиначком срезу  (која је била општина до 1965.г. и припојена општини Лесковцу) је трајала до 1941.године.

*

Пре Другог светског рата у једном времену је и село Боњинце (Заплање-лужнички крај) припадао власотиначком срезу.

После Другог светског рата(1945.г) укидају се срезови, а општине које су биле формиране од сеоских територија су укинуте, а тако су градови: Власотинце и Црна Трава постале општине са територијом околних села, која су административно припојена као географска целина атарима ових општина.

Интересантно је да је Грделица и  Предејане са околним селима припало лесковачкој општини, а и нека села су „променила“ административно територије у Заплање и око Грделице, Црне Траве и Власотинца.

Овај административно-географски опис је потребан ради  „пресељавања“ становништа из једног краја на други у оквиру овог планинског комплекса, јер се  приликом насељањвања у 18, 19 и 20 века становништво у потрагом за бољим пашњацима са целокупним породицама-као сточари, врло брзо налазили и „освајали“ територије на планинским пашњацима овг дела Јужне Србије.

Потреба је да се на једно место у оквиру истраживања порекла становништва има лао једна целина свих ових села: Власотинца, Црне Траве, Грделице и Предејана и дела Лужнице; јер је у времену под Турцима много њих због освете „прелазио“ са једне на другу територију. Тако ће постојати могућност вда се поједини родови нађу у некада заборављеним и уадљеним селима овог дела Повласиња и Грделичке клисуре.

* *

До 1965, године Грделица као насеље  је седиште Општине Грделица коју су чинила насељена места: Бистрица, Боћевица, Бојишина, Бричевље, Црвени Брег, Дедина Бара, Добротин, Доњи Буниброд, Горњи Буниброд, Граово, Грделица Село, Грделица Варошица, Губеревац (тада под званичним именом Губеревце), Кораћевац, Ковачева Бара, Козаре, Крпејце (тада под званичним именом Крпејице), Личин Дол, Мала Грабовница, Мала Копашница, Мрковица, Несврта, Ново Село, Ораовица код Грделица (тада под званичним именом Ораовица), Падеж, Палојце, Предејане Село, Предејане Варошица, Слатина, Сушевље, Тулово, Тупаловце, Велика Грабовница, Велика Копашница, Велика Сејаница, Виље Коло, Загужане, Зољево и Жижавица. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лесковац.

* * *

НАПОМЕНА:

Овде  је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

ИЗВОРИ:

[1] Јован Ф. Трифуноски:- “ГРДЕЛИЧКА КЛИСУРА”, 1964. године

[2] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Бричевље

[3] Wikipedija:-  http://sr.wikipedia.org/sr/Грделица_(варош)

[4]  Мирослав Б Младеновић Мирац: ЗАПИСИ  Из рукописа -“Црна Трава и околна села ” ; 1970-2013.г, Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

30. новембар 2013.године Власотинце, Република Србија

 

 

 

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Небојша Костић

    Порекло презимена, село Брод (Црна Трава)Miroslav B Mladenoviç Mirac
    V— ЗАЈЕДНИЧКО ПОРЕКЛО Махала Бричеве село Брод и село Бричевље Предејане—
    Махала Бричеве се налази испод планинског врха Рудине (1388 м), на надморској висини око 110 метара надморске висине. Са јужне стране граничи се са махалом Пачукове, са северне стране махалом Кокарци, а са западне стране махалом Бакалци.
    Предак садашњих становника махале доселио се у село Брод са Копаоника из села Црне Горе, од племена Белопавловића.
    Један део породице населио се у околини Андријевице, а један део на Копаонику. Породица која је била на Копаонику била је многобројна, а мањи део породице примио је исламску веру.

    Они су почели да угрожавају преостали део породице који није хтео да промени веру. Под вођством старије жене православци су напали потурице уочи Божића и све их побили. Плашећи се освете Турака, натоварили су сву имовину на 30 коња и напустили село Добри Дол.

    Кренули су у потрази за удаљеним планинским местима. Дошли су до село Брод и населили територију данашње махале Бричеве.

    После извесног времена Димитрије (Мита) са већим делом породице одселио се у околину Предејана. Настанили су се су се на место звано Присади, на имање које им је доделио сеоски поп. Имање је било пусто, јер су Турци побили целокупно српско становништво у том селу после Турско-аустриског рата 1688.године,

    На овај начин формирано је и село Бричевје код Предејане, које је добило назив према махали Бричеве из села Брод. Село са истим именом постоји и код Андријевице.

    Назив махале Бричеве добијен је према занимању становника. Хајдуци су долазили у садашњу махалу Бричеве, где су се шишали, бријали и шили одела. У суседној махали Бакалци, хајдуци, су се снабдевали јелом и пићем. Има тврдње да су име махале пренели из Црне Горе као успомену на свој родни крај.

    У првом попису из 1900. године у пописном месту Бричеве уписани су становници околних махала (Бакалци, Пачукове, Милчине и Китанове) и не може да се утврди колико је било становника у махали у том периоду.

    Крсна слава после „бекства“ са Копаоника је сигурно промењена због „крвне освете“ . цео род у село Брод слави крснау славу Стевандовдан (која се махом узимала у овом крају када се „мења“ слава ради „поделбине“ браће, да би једни другима ишли у госте или бежанијом од турског зулума-подвукао М.М. 2013.г); док њихова браћа у село Бричевjе)Предејане и у Андрејивици(Црна Гора) славе Аранђеловдан(од Васојевићи-род Немањића, подвукао М.М. 2013.г.)

    Данас на почетку 21. века не постоји ниједан становник у махали Бричеве. Последњи становник је био Чеда Стојковић који се 80-година 20. века преселио градњом куће у центру села Брод.

    *

    Родослов фамилија (махала Бричеве)

    а) Ф а м и л и ј е: Стојковић, Младеновић

    Најстарији познати лан породице је Стаменко (први-1.) чији се брат Димитрије- Мита, по предању одселио у село Бричевје код Предејана око 1800.године. Стаменко (први-1.) је имао једног сина Стојка, који дуго година није имао децу.

    После извесног цремена добио је близанце Стаменка и Станка. Од Стаменка је фамилија Стојковић, а од Станка фамилија Младеновић. Обе ове породице славе славу Стевандовдан. Из непознатих разлога променили су славу, јер њихови рођаци на Копаонику и околини Андријевице, као и рођаци у селу Бричевје код Предејана славе Аранђеловдан.

    б) Ф а м и л и ј е: Милтеновић, Динић

    Родоначелник ове породице је Стојан, по предању, потомак Гмитрових који се вратио из села Бричевје код Предејана. Приликом обиласка села Брод Р. Николић је записао: „Бричевци (5-6 кућа) славе св, Стевана, од њих су Гмитрови, али они славе св. Аранђела, они су изгледа из Бричевја код Предејана (Грделичка клисура)„.

    Ова сеоба и подела породице навела је многе истраживаче да не могу са сигурношћу да утврде да ли је прво постојала махала Бричеве у Броду или село Бричевје код Предејана,

    У одређивању истог родослова може поред „крсне славе“, говора, обичаја да се узима у обзир и „исто кумство“ фамилије и нарочито „распоред“ на село одређеног имања: њива, шума, пашњака и ливада-подвукао истраживач М.М 2013.г. Власотинце)

    Стојан је вероватно Ивков син или брат, рођен око 1820.године. Дошао је у Брод средином XIX века и задржао славу св. Арханђел, а његови наследници су касније славили Стевановдан.

    Из неког другог разлога променили славу. Имао је три сина: Рајка, Милтена и Дину Стојановића. Рајко није имао деце па је своје имање продао Стојку Стамнековићу. Милтен је имао сина Ђуру Стојановића (1876-1955), а овај сина Ранка, који је живео у Грделици. Дина Стојановић имао је сина Десимира.

    Све фамилије у овој махали Бричеве су у сродству. Тако из купопродајног уговора који је сачињен 23.9.1893. године сазнајемо да су Стојко Стаменковић и Милтен Стојановић продали кућу и окућницу у село Мачине близу Житног Потока за 1240 динара Бошку Илићу из тог села.

    У уговору пише да се примљени износ дели на два дела и то: Стојко Стаменковић прима 620 динара за своју породичну задругу, а Милтен Стојановић исто 620 динара за које дели са браћом Рајком и Дином Стојановић.