Порекло презимена, село Шепшин (Младеновац, Београд) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Шепшин, Градска општина Младеновац – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – С Порекло становништва села Шепшин, Градска општина Младеновац – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – С Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Шепшин (Младеновац, Београд)

Порекло презимена, село Шепшин (Младеновац, Београд)

Порекло становништва села Шепшин, Градска општина Младеновац – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села, земље и воде.

Село је са три стране опкољено брдима, изузев према северу куда тече Шепшиница. Куће су поред потока и по косама са леве и десне стране потока, нарочито са десне стране, где је блажи нагиб; има их на глинуши и пескуши. У селу има бунара и извора, већином запуштених.

Тип села.

Село се дели на ове крајеве. Језеро, Бугарски Крај, Јаношевски, Вуковски и Кекићски Крај. Крајеви су међусобно удаљени 300 до 400 метара а средње одстојање између кућа је 50 до 60 метара. У једном крају има највише 28 кућа (у Вуковском), а најмање 11 (у кекићском).

Име селу.

Прича се да је село названо по потоку Шепшиници.

 

Постанак села и порекло становништва.

Крњићи или Милушићи су најстарија породица у селу***.

Тинугићи су једна од најстаријих породица у овоме селу, од којих је последњи потомак отишао у Селевац.

Остале породице су се доселиле после њих:

Ратковићи су из Лисица – Руднички округ***.

Вуковићи су дошли после Ратковића али се не зна одакле***.

Јаношевци су од Новог Пазара, најпре су се населили у Ужичком округу и тамо променили славу, па их отуда раселио кнез Милош, јер су пљачкали Турке***.

Гајићи су из села Црнућа – Руднички округ, отуда је побегао Гаја због крађе црквених пара***.

Јеремијићи су из лесковачког среза удкуда се доселио Јеремија***.

Ристићи („Бугари“) су из Тимочког округа***.

Ђерго је из Тетова***.

Стеван Колар је дошао међу последњима – не зна се одкуда***.

Прича се да је при досељавању било мађарских кућа и изгледа да данашње село није постојало раније од пре 120 до 150 година.

 

***Не зна се коју славу славе.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (19)

  • vitavita

    Poštovani,
    Postoji li neka druga knjiga u kojoj se spominju selo Šepšin i njegovo stanovništvo? Ovaj deo knjige Riste T. Nikolića deluje mi poprilično površno odrađen (za razlikuod nekih drugih delova); naprosto je neverovatno da se ne zna koju slavu slave određene porodice. I čini mi se da neke porodice nedostaju na popisu.

    Zahvaljujem se na odgovoru.

    Одговори
  • Душан Вуковић

    За Вуковиће у Шепшину се каже да су ”старинци”:дакле ”ниоткуда” нису дошли већ су,значи,дуже време од других на простору овог села.
    Село је било подељено на Доњи Шепшин и Горњи Шепшин односно становници су се према приликама пребацивали из једне у другу локацију.
    Није тачно да је село ”новијег” порекла.
    Шепшин је можда најстарије село.
    Литература су турски порески списи.
    Постоји локалитет у близини:”маџарско гробље”;постоји и мађарско презиме ”Шепшеи”…
    Да ли то неке везе име са кореном ”шепшин”?

    Одговори
    • vitavita

      Prema Geografskoj enciklopediji naselja Srbije (svezak I) Srboljuba Đ. Stamenkovića (izdavač: Agena) Šepšin se spominje u turskim spisima na početku 16. veka pod nazivima Donji i Gornji Šepšin. (Ovo potvrđuje prvi deo komentara gospodina Vukovića).
      Isti izvor navodi da selo obuhvata pet zaselaka (ili krajeva): Brđane, Bugarski, Janoševski, Vukovski i Kekićki. Stanovništvo je srpsko, a seoska slava Sv. Arhanđel letnji, iz čega se da zaključiti da je Brđanski kraj onaj Jezerski, koji je naziv ispravan, ne znam (možda oba), znam da u selu danas postoje i Brđanska i Jezerska ulica.

      Одговори
    • Душан Вуковић

      Варовнице су препуне и непроходне од жбуња ШИПКА који се на руском каже:ШИПШИНИ ПЛОДИ.
      Мислим да је корен имена села у имену шипка на руском односно старосрпском,старословенском.
      Вуковићи славе Св Николу.

      Одговори
  • nikola

    jedna greska , nije janosevci, vec janosevici koji su se doselili iz Sjenice preko uzica i kragujevca i dosli u sepsin . jedan brat milovan otisao je od ostala 2 brata u Malu vrbicu i tamo se i danas nalaze njegovi potomci, s tim sto su u jednom periodu 1860 nosili prezime Milovanovic, ali samo nekih desetak godina pa su vratili na staro.Ostala dva brata koja su ostala u Sepsinu i ciji potomci i dalje zive promenili su prezimena u Viktorovice i Nesice.

    Одговори
    • vitavita

      Ovo o Janoševićima je vrlo zanimljivo. Proverila sam ovde na portalu: u Maloj Vrbici žive Janoševići koji odgovaraju Vašem tragu, jedino što se tamo navodi da su došli iz Sjenice (kao što i Vi to pišete) i slave Sv. Arhanđela, dok se u „Okolini Beograda“ Riste Nikolića navodi da su stigli od Novog Pazara, preko Užica (okruga, ne grada, znate li u kojem su selu bili), gde su promenili slavu ( jesu li je promenili?, a ako jesu, znate li zašto i koja je bila).

      Nameće mi se misao o Janoševićima kao porodici koja je prošla kroz područja pod vlašću Mađara (Janoš=mađ. Jovan), ili pak o Janoševićima kao nosiocima vlaškog prezimena (Ianos=rum. Janoš), ali to se nikako ne poklapa sa zapisima skupljenim na terenu.

      Bilo bi zanimljivo pronaći „Letopis Podunavskih mesta“(Beč 1998) period 1812 – 1935 g. Letopisa, po predanju, Podunavskih mesta i običaji nastanak sela ko su bili Dosenjenici čime se bavili meštani, možda bi se tamo pronašli precizniji podaci koji bi potkrepili Vaša saznanja (hvala što ste ih podelili s nama.)

      I jedna sitna ispravka: nisu Viktorovići nego Vitorovići.

      Одговори
  • nikoola

    Prema recima Svetislava Janosevica koji je slusao pricu njegovog oca Dusana inace borca iz Balkanskih ratova i prvog sv.rata koji je belezio i kazivao predanja o svojoj porodici kaze. Janosevici su poreklom iz okoline Sjenice prijatelji i rodjaci sa Zujevicima i da su zbog navodno ubistva nekih Turaka morali da zajedno sa Zujevicima beze i menjaju slavu , pre su slavili sv. Iliju.Takodje nisu svi Janosevici krenuli ka unutrasnjosti vec su se neki okrenuli ka Kopaoniku i to u selo
    donje Jarinje.

    Одговори
  • vitavita

    Godinu i po kasnije:

    Prema informacijama koje je priredio gospodin Milodan (prema knjizi Radovana Ilića: Ibar) Janoševići u Donjem Jarinju su starinci (http://www.poreklo.rs/2015/07/16/poreklo-prezimena-selo-jarinje-leposavic/ ). S druge strane (opet prema podacima koje je priredio vredni saradnik portala Milodan, a prema knjizi Radosava Pavlovića: Podibar i Gokčanica), u selu Kovanluk, kod Kraljeva, postoje Janoševići koji su doselili iz Jarinja, u prvoj polovini 18. veka (http://www.poreklo.rs/2015/07/01/poreklo-prezimena-selo-kovanluk-kraljevo/ ) , a starinom su iz Morače. Jedni i drugi slave Aranđelovdan.

    Mislim da ipak ovi Janoševići (Jarinje, Kovanluk) nemaju veze s Janoševićima iz Male Vrbice i Šepšina, koji su došli iz Novog Pazara, odnosno Sjenice, preko Užica, menjali veru pa sad slave Aranđelovdan. Barem što se predanja tiče, a predanja su, osim što su čarobna, ponekad, pomalo i varljiva.

    Одговори
  • Ратно острво

    Изгледа да су ВУКОВИЋИ како је записано „старинци“ што би значило да су били већ дуже у Шепшину и да су их ту сви други затекли.

    Одговори
  • mladen matejic

    tacno je da su Janosevici iz Sjenice,selo Korito,da su stalno bili u sukobu sa Turcima,pa se preselili u okolinu Novog Pazara,pa za vreme Karadjordjevog ustanka 1809.ucestvovali u njemu,pa kada se Karadjordje povukao i oni posli ka Sumadiji(jedan deo ka Uzicu gde su pljackali Turke pa ih Karadjordje raselio).U Sumadiji odlaze ispod Kosmaja u Malu Vrbicu(selo Americ),tu ostaje brat Janko,a ostalih petoro brace u potrazi za plodnom zemljom odlaze ispod Kosmajskih obronaka Varovnica u selo Sepsin(brat Nikola dobio sina Nesu i to su Nesici, od brata Radojka sin Vitor/Vitorovici,od brata Radenka sin Obrad/Obradovici,od brata Prodana sin Mateja/Matejici i u selo Senaju nedaleko od Sepsina otisao brat Milos i dobio sina Jovana/Jovanovici).Svi su dakle poreklom od Janosevica iz Sjenice,a ovi iz plemena Vasojevica iz Morace.Svi slave Arandjelovdan.Posto Mateja umire(ili gine)mlad sa dvadesetak godina,a sa zenom Zivanom(od Ilica iz Malog Pozarevca) ostalo dva maloletna sina,Zivana se preudaje za mog pretka DJordja(od oca Vucka),koji je u Sepsin dosao iz jugoistocne Srbije oko 1868.god,bio bezemljas i tu sluzio kao pastir i sl.(mesecni prihodi mu bili oko 2 talira).Sa Zivanom 1869. dobija sina Marka,a odneguju i Zivanina dva sina iz prvog braka sa Matejom.Sva tri Zivanina sina uzmu prezime po pokojnom ocu Mateji/Matejici(ukjlucujuci i mog pretka Marka) i slavu Arandjelovdan.Zauzvrat Marko dobije deo imanja/zemlje Matejica.Moje pitanje,ako neko moze da pomogne,da li se moze doci do podataka odakle je u Sepsin dosao DJordje od oca Vucka i koju je slavu slavio(samo znam da je dosao oko 1868.god. negde iz jugoistocne Srbije)?Kojim tragom da se rukovodim i kojim pisanim izvorima?Zahvaljujem, Mladen Matejic, Zemun.

    Одговори
  • Miroslava Mihailović

    Moj deda Predrag Mijailović, od oca Dušana i majke Miroslave, je poreklom iz Šepšina. Ne mogu naći nikakve podatke. Miroslava (ili Mirosava) je preminula na porodjaju dok je radjala dedu. Dušan se zatim oženio još dva puta. Iz drugog braka ima još troje dece. Sva deca su se preselila u Beograd. Ne vidim da se spominju Mijailovići.

    Одговори
  • Dušan Stevanović

    Poštovani,

    Da li neko može da mi pomogne ili posavetuje sa pronalaženjem porekla porodice Stevanović?
    Po nekom usmenom predanju mog dede, koje sam slušao kao dečak, naš predak je Stevan. Deda je mislio da se Stevan nije prezivao Stevanović, ali je nije bio siguran. Takođe deda je mislio da se Stevan naselio u toku neke od seobe Srba.
    Po knjigama sam pronašao da je „Стеван Колар је дошао међу последњима – не зна се одкуда***.“
    Napravio sam kompletan rodoslov od Stevanovog unuka, tj mog čikundede do mene, ali ta dva kolena nedostaju, kao i Stevanovo poreklo.

    Hvala

    Odgovor za Miroslavu,
    ja znam da se u Šepšinu nalazi bar jedna porodica Mijailović. Služio sam vojsku sa jednim od njih.

    Одговори
  • Nikola Petrovic

    Postovani, da li neko zna poreklo porodice Petrovic iz Sepsina? Na sajtu nisam mogao da nadjem, a na sepsinskom groblju postoje spomenici. Najstariji je Damjan Petrovic, rodjen 1854. godine, tako da mi je nelogicno da ne postoji ta porodica u popisu iz 20ih godina proslog veka. Hteo bih da saznam odakle su dosli. Mislim da su ih zvali Vorveci ili Vorvecovi… Hvala unapred

    Одговори
  • Vitavita

    http://www.mediafire.com/file/y1axa33b39s14kq/Arsic_Miladin-_Popis_stanovnistva_i_poljoprivrede_u_selima_opstine_Mladenovac_1863.pdf/file

    Na ovom linku se nalazi popis svih stanovnika opštine Mladenovac pa tako i sela Šepšin 1863 godine (pred kraj) Možda nekom pomogne u traženju predaka.

    Одговори
    • Vitavita

      Ima Mihailovića i Miailovića, dva Damjana (jedan rođen cca 1859, drugi cca 1849), Vučković Đorđe u dobi od 25 godina i njegova buduća žena Živana,, tada žena Mateje Prodanovića…

      Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top