Poreklo prezimena, selo Dubona (Mladenovac, Beograd)

Poreklo stanovništva sela Dubona, Gradska opština Mladenovac – Grad Beograd. Iz knjige „Okolina Beograda“ Riste T. Nikolića – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

Položaj sela.

Donja Dubona (staro selo) je po padinama kose Strmenca, koja je deo kose Medvednjaka, što je na jug od Donje Dubone i po istočnoj padini kose Varovnice. Gornja Dubona je na istočnoj strani od Donje, na brdu. Po padini kose, na kojoj je Gornja Dubona ima nekoliko kuća (Glišića Kraj) na sredokraći između Gornje i Donje Dubone; od donjeg sela odeljene su potokom. Od Medvednjaka na istok je kosa, na kojoj je jedan deo sela, Nova Dubona, koji se završava pod brdom Slatinom. Zbog toga što je Gornja Dubona na brdu a Donja u jaruzi, Dubonci jedni druge zovu „doljanima“ i „brđanima“. I Gornja i Donja Dubona se većinom na zemlji glinuši.

Vode i šume.

Kroz Donju Dubonu protiče potok Sipaća, koji postaje od vode sa izvora Matejine Vode i Hladne Vode. Pred selom u ravni Reci sastaje se sa potokom Vidaricom i teku Ralji. Oba su potoka bujna, kada su jake kiše i kada se tope snegovi, onda nanose štete donjem selu. Zbog toga se neki premeštaju u gornje selo. Donje selo nije oskudno vodom. Osim Metejine i Hladne Vode postoje i izvori oko donjeg sela: Točurak, Vidarica i Trajnovac, a u selu ima i šest bunara. Gornje selo ima izvore: Došljakovac, Ciganovac, Brajinac i Trčicu, ali svi leti oslabe. Bunari su kopani na više mesta ali bez uspeha.

Šume, zabrana pojedinaca, ima svuda oko sela. Nekada je šume bilo znatno više.

Tip sela.

Selo se deli na Gornje i Donje, a između njih je Glišićki Kraj. Ima 2-3 kuće Golubovića, daleko od krajnjih seoskih kuća 100 do 150 metara. Gornje je selo od Donjeg udaljeno za pola sata hoda. Kuće su u oba kraja blizu. Zadruga ima i danas, ali manjih. Najveća zadruga je od 20-25 duša.

Starine u selu.

Zapadno od sela na krajnjim padinama kose Varovnica postoji Selište. Blizu njega su bila dva Madžarska Groblja, sa kojih je kamenje odneto za manastir Rajinovac u srezu Gročanskom. U donjem selu (u dvorištu Marinka Arsinoga) priča se, da je bila crkva, ali se ne zna čija. Severozapadno od Slatine postoji mesto Kamenje, gde ima rupa, za koje neki vele, da su tu bili podrumi a po pričanju i nekih dućana. Niže je mesto Pazarište, za koje misle, da je bilo selo ili varoš. Na mestu zvanom Stručice, severno od gornjeg sela, nalazili su neki zlatan novac a i danas na tom mestu ima cigle i crepa u komadima. Na severnoj strani Slatine postoji mesto Ćelije, gde je po pričanju bio neki manastir. Na južnoj strani Slatine poznaje se neki šanac, koji je bio „dva hvata“ širok i dubok. Neki vele, da je to bio put, a jednom starcu (Marinku) pričali su stari, kako su tu „sinorili džidova zemlju“. Po Slatini se poznaje još jedan put od „kamenja“.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Prema pričanju starijih ljudi postanak sela pada u vreme i posle Kočine Krajine. Za vreme bežanije 1813. godine, kada je selo bilo spaljeno, u Duboni je bilo možda 9-11 kuća.

–Bjelušani (Simići, Prokići, Ivkovići, Razumenkići, Mašići i Marićevići) su prvi doseljenici, jamačno iz sela Bjeluša u Užičkom okrugu***.

–Petronići, Pavlovići, Jovanovići i Ilići su potomci starca Jankaiz Zabojnice u Kragujevačkom okrugu. Jankov sin Petronijeoženi se po drugi put nekom udovicom iz Lipa (Smederevski okrug) i ona dovede dva pastorka: Avramai Damnjana, Od Avrama su:

–Avramovići***,

od Damnjana su:

–Damnjanovići***.

–Glišići su potomci Glišekoji se doselio iz Ljuljaka u Kragujevačkom okrugu. Za Janka i Glišu kažu da su privremeno sa porodicom živeli u Zabojnici i u Ljuljacima a da su poreklom odnekuda sa juga. Za Janka vele da je došao iz „Otaše“, te su njegove potomke do skoro zvali:

–Otaševići***.

–Petrovići: Neki starac Milijanije imao dece, te posini nekog iz Vlaške od koga su tri kuće Petrovića u donjem selu***.

–Hajduk Veljkovići: Docnije, kada je Hajduk Veljko zakrajinio u Crnoj Reci, doselio je ovamo svoje rođake, od koji su se neki vratili, kada se tamo stanje smirilo, a ostali su: žena mu Marija„Čarapara“ i od njenog sina Rakesu dve kuće Hajduk Veljkovića, dalje dva tetka veljkova, Radivojei Radovan, sinovac Radojko, stric Ranđeli zet Stojanzvani „Lavara“, ima ih 30 kuća***.

–Blažići su došli iz severozapadne Srbije („iz Arnautluka“)***.

–Pavlovići-Šuškovići su potomci Pavla, zvanog „Šuška“, koji je došao iz sela Čokota kod Niša, služio je ovde i oženio se***.

–Kostići: sa Pavlomje došao i Mihailood Niša, služio u selu i oženio se***.

–Novakovići i Radivojevići: Jedan od Simića, Jovan, oženi se po drugi put udovicom iz Jagnjila – Jasenički srez, koja mu je dovela dva pastorka; Novakai Radivoja. Od prvoga su Novakovići od drugoga Radivojevići***.

Pre 40 godina došli su iz novooslobođenih krajeva dva brata i dva im sestrića. Od njih su tri kuće*. U novije vreme još neki iz tih krajeva došli su kao sluge i sada ih ima 5-6 kuća*

*Ne kaže se ni prezime niti ostali osnovni podaci.

Do pre 50 godina nije bilo gornjeg sela (Gornje Dubone). Onda se prvo iseli Avram, pa starac Marinko(i sada je u životu) i još 2-3 kuće. Za njima su i drugi dolazili tako da danas u Gornjoj Duboni ima blizu 100 kuća, a u Donjoj 60. Iseljavali su se zbog nezgodnog položaja, zbog teskobe i teškoća, koje imaju i danas prilikom dovoza i odvoza.

Seoska slava – zavetina – je Spasovdan a preslava je na Mali Spasovdan, četvrtak pred Svetu Trojicu, i to jedne godine Donja Dubona slavi slavu a Gornja Dubona preslavu, sledeće obrnuto, ali i u jednom i u drugom Kraju svi seljani učestvuju.

***ne kaže se koju slavu slave.

IZVOR: „Okolina Beograda“ Riste T. Nikolića – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.