Порекло презимена, село Добротин (Грделица-Лесковац)

Порекло становништва села  Добротин  код Грделице, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

 

Настанак и порекло становништва:

Село Добротин је насељено место града Лесковца у јабланичком округу. Према попису из 2002. године било је 231 становник; док у 2011. години живи  321 житеља.

Село Добротин лежи непосредно крај Јужне Мораве, са десне стране. Налази се и у близини Грделичке клисуре, на надморској висини  321 метара.

Околна насеља су: Ладовица, Мала Копашница и Грабовница. Добротин је има  збијен тип. Дели се на Горњу и Доњу махалу.

У махалама  су поједине родовске групе кућа.

Зову се Костинци, Јовићи, Живковићи итд. Свега село има 73 дома (1964.г.).

У  село Добротин  је 1948. године живело 445 становника, 1961. године је било 401 становника, 1971. године је 396, а 1981. је 388, док 1991. живело 388 становника и на крају у 2011. години живи 321 становник.

Крсне славе у селу су: Св. Арханђео, Св. Јован, Св. Никола.  Сеоска слава су Духови.

Селиште  је место изнад села у долини. Тамо су њиве, виногради и по нека ливада. По причању сељака, некада су на Селишту  налажени остаци од зидова-цигла, камен и „друго нешто“.

Како се верује у народу тамо је живело неко старо становништво.

Раније су постојала два добротинска хана лево од Јужне Мораве. Налазили су се на местима језава и Горња Прудина.

Атар Добротина има два дела: низију крај јужне Мораве са запада, и брдовито земљиште на истоку. Осим земљорадње и сточарства, становници се помажу још од рада „у печаловини“.

Данашњи Добротин спада у млађа села свога краја: основала су га 5-6 досељених домаћинстава у оно време када је основан суседни Прилепац (Власотинце)-пре око 170 година односно око 1794. године.

Оснивачи су дошли из села у суседној Грделичкој клисури– из Грделице, Граова, Рупља. Од њих су се намножили скоро сви становници Добротина.

 

Сви становници Добротина пију воду из десет бунара. До Првог светског рата (1914.г) пила се вода само из кладенаца крај Јужне Мораве.

Некада су добротинци били познати као печалбари:циглари и црепари. Ово занимање је било развијено иза Првог и другог светског рата све до 80. година 20. века. Данас су напуштена та грађевинска занимања и у читавом крају југа Србије печалбари су се окетнули ка зидарском послу у грађевини.

* * *

Порекло родова:

Родови чије се порекло зна су (1964.г.) :

–  Род Р к о в ц и (5к)-славе Св. Арханђео, досељени из Грделице;

 

– Род М и  ш  и н и (4к)-славе Св. Арханђео, досељени из Граова у Грделичкој клисури.  Њихови преци тамо су убили Турчина и зато пребегли у садашње село Добротин;

– Род  Р у п ц и (4к)-славе  Св. Јован, досељени из Рупља у грделичку клисуру. Имају рођака у село Црвени Брег, лево од Јужне Мораве;

– Род Ц о ј и ћ и (3к) – славе Св. Николу, досељени из Грделице и тамо имају рођаке;

– Род  Т о д о р о в и ћ и  I  (2к) – славе Св. Николу, досељени из Граова у Грделичкој клисури;

– Род Ш у ш и н и (2к) – славе Св. Николу, потичу  „од призетка“ досељеног из суседног села Ладовица;

– Род Н а к а л а м ц и (2к) – потичу од домазета досељеног из Губеревца, који лежи лево од јужне Мораве;

– Род К о с т и н ц и (9к)-слава Св. Арханђео, потичу од претка деда стевана, који се „призетија“ из неког села у Добротин;

– Род Ж и в к о в и ћ и (9к)-слава Св. Никола;

– Род С т а н о ј е в и ћ и (5к)-слава Св. Никола;

–  Род  Ј о в и ћ и (8к)- слава Св. Арханђео;

– Род С т а м е н к о в и ћ и (6к)- слава Св. Никола;

– Род Ђ о р ђ е в и ћ и  или  М и л к и н ц и (6к) – слава Св. Никола;

– Ј а н к о в и (4к), Т р а ј к о в и ћ и (2к)-слава Арханђео и Ч у б р и н и (2к), дошли су од некуда.

Исељеници (1964.г.):-  Из Добротина има исељеника у селу М. Копашница  (Грделичка клисура), Лесковцу и околини Велике Плане. Исељеници у У малој копашницу су: Гавриловци-4к, грана садашњег рода Рупци. Један домазет из Добротина прешао је у суседно село Губеревац.

* * *

Топоними (називи места):

– Језава, Горна прудина, Горња језава, Под бели брег, сува морава, Рид, Гробиште, Плужевина, Селиште, Пшеничиште, Падина, Горња падина.

* * *

ВЛАСОТИНАЧКИ СРЕЗ:

Бивши власотиначки срез био је шири него садашња територија општине Власотинце. Обухватао је део Лужнице, Црну Траву, Грделицу и још неколицину поморавских села.

Власотиначки срез је до 1880 године припадао Лесковачком округу. Од 1880. године припадао Нишком округу, од 1890. године Пиротском округу, а потом Врањском округу.

Врањском округу припадали су следећи  срезови: Лесковачки, Власотиначки, Јабланички, Босилеградски, Масурички, Пољанички и Пчињски.

Власотиначком срезу припадале следеће општине са селима и њиховим засеоцима:

– Бродска (Брод),

– Власотиначка (Власотинце, Брезовица), Грделичка (Грделица, Тупановци, Козаре, велика Сејаница, Мала Сејаница, Дедина Бара, Бојшина, Палојци,  Лични Дол, Крпејци),

– Горњо орашачка (Горњи Орах са засеоцима: Јаковљеве, Лукачеве, Крстићеве, Раићеве, Алексине, Ћуово, јездине, Пржојне и Врело),

– Дарковачка (Дарковци (Дарковце) за засеоцима: Ливађанска, Ристина, Рженачка, Антуновска, Златановска, Миличева),

– Дадиначка ( Дадинци(Дадинце), Јастребац, Градиште, Ковачева Бара и Лопушња са засеоцима: Самаранија (Самарница), Равна Гора, Острц, Страшковац,

– Дејанска (Дејан са засеоцима Леуново(Ленове), Златићеве (Златићево), Ђорђине, Манкишеве (Манкићево и Борин До са засеоцима:Било и Џакмоново),

– Добровишка (Добровиш, Лесковица, Страњево),

– Добро Пољска ( (Добро Поље са засеоцима: Црквена, Крстићеве, Бистрица, Јаворје, Козило),

– Каланска ( кална, Градско, Јабуковик, Преслап),

– Каланска (Кална, Градско, Јабуковик, Преслап),

– Конопничка ( Конопница, Батуловце, Стајковци (Стајковце), Рајно Поље),

– Крушевачка (Крушевица, Равни дел, Црна Бара, Бољаре, Црнатово),

– Орашачка (Орашје, Кукавица, Ладовица, Добротин, Прилепац, Гложане),

– Предејанска (Предејане, Бричевље, Сушевље, Кораћевац, Гузевље),

– Равно Дубравска ( Равна Дубрава, Комарица),

– Рупљанска (Рупље са засеоцима: Острозуб, Јасинци, Рајчетине, Рајчетине, Дурсинци, Павличане, Панар, Бајинци, Млачиште, Црвени Брег,; и Ново Село да засеоцима: Завишиће, Лескова падина, Рашићевци, Поречане, Бучје),

– Свођанска ( Свође),

– Тегошничка (Гаре са засеоцима: Горње Гаре, Доње Гаре и Криви Дел),

– Шишавачка ( Шишава, Липовица, Ломница, Средор, Скрапеж, Гуњетина),

– Црнотравска (Црна трава са засеоцима: Обрадовци???, Бабишеве, Црквеновци, Степановци, Лазарићеве, вељковци, Јовановци, Проголовци, Доња Козарница, Чука, Попадинци, Голушевци, Горњи Славковци, Тодоровци, Поповићеве, Ивићеве).

*

Пре Другог светског рата у једном времену је и село Боњинце (Заплање-лужнички крај) припадао власотиначком срезу.

После Другог светског рата(1945.г) укидају се срезови, а општине које су биле формиране од сеоских територија су укинуте, а тако су градови: Власотинце и Црна Трава постале општине са територијом околних села, која су административно припојена као географска целина атарима ових општина.

Интерсантно је да је Грделица и  Предејане са околним селима припало лесковачкој општини, а и нека села су „променила“ административно територије у заплање и око Грделице, Црне Траве и Власотинца.

Овај административно-географски опис је потребан ради  „пресељавања“ становништа из једног краја на други у оквиру овог планинског комплекса, јер се  приликом насељањвања у 18, 19 и 20 века становништво у потрагом за бољим пашњацима са целокупним породицама-као сточари, врло брзо налазили и „освајали“ територије на планинским пашњацима овг дела Јужне Србије.

Потреба је да се на једно место у оквиру истраживања порекла становништва има лао једна целина свих ових села :Власотинца, Црне траве, Грделице и Предејана и дела лужнице; јер је у времену под Турцима много њих због освете „прелазио“ са једне на другу територију. Тако ће постојати могућност вда се поједини родови нађу у некада заборављеним и уадљеним селима овог дела Повласиња и Грделичке клисуре.

* *

НАПОМЕНА:

Овде  је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; доке се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

 

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

26. новембар 2013.године Власотинце, Република Србија

 

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Јован Ф. Трифуноски: “ГРДЕЛИЧКА КЛИСУРА”, 1964. године

[2] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/sr/Добротин_(Лесковац)

[3] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа:“ Црна Трава и околна села 1970-2012.г., Власотинце