Порекло презимена, селo Алексине (Власотинце)

Порекло становништва села Алексине, општина Власотинце. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Aleksine

Настанак села и насељавање становништва

Село АЛЕКСИНЕ је насеље разбијеног типа, на десној долинској страни Власине, десне притоке јужне Мораве и јужној падини западног дела гребена који чине развође између река Власине и Љуберађе, 20 км источно  од Власотинца.

Село се простире у висинској зони 400-700 метара надморске висине.

На старим топографским картама обележено је под називом Алексина махала а на новим под данашњим именом Алексине. У народу се зове и Алексина.

Према запису локалног етнолога Мирослава Младеновића, у казивању старијих људи у село Г. Дејан 1975.године, из села Дејан се у садашње село  Алексине  први  се заселио Алекса из села  Дејан, па је по њему и насеље прво  названо Алексина, потом Алексина махала и на крају Алексине.

Алескину махалу су засновала три брата: Стоилко, Јован и Јанко-вероватно Алескини синови.  Овде има досељеника из Пржојиних, Рамног Дела и Боњинца.

Село Алескине се дели на   махале  са родовским називима (Јовановци, Јанковци и др). Основано је као махала Ораха (данас Горњи Орах), који се помиње 1516.године.( 31. домаћинство и 16 неожењених) као дервен, од кога су временом настала три данас самостална села-Алексине, Пржојне и Горњи Орах.

Махале села Алексине:- Горња Мала, Албанија,  Џуринци,  Вуршинци, Рид. Махала Албанија у селима: Алексине и село Свође је добила назив на сећање ратника на голготу преласка преко Албаније у Првом светском рату.

Током прве деценије  XX  века, постојало је “старо село“, где су најпре биле „старе куће“.

Према запису, у овим крајевима је некада у  овим крајевима 1710. године је   „владала“ опака болест тада названа „црна чума“ (колера); која је према смртношћу становника  „преполовила“ село Алескине.

Веровало се тада ако се „село“ и „гробље“ премести на другу локацију да ће се „отерати“ та опака болест „црна чума“(колера)-па је засновано „ново“ село и „ново“ гробље.

Код старих људи постоји сећање да је узвишење Цртово(унутра има „бунар“-спустали се до половине неки сељаци у њему) повезано путем испод земље са Модром Стеном.

Садашње становништво је српско (слави Св. Аранђела, Св. Николу и др.), углавном досељено из околни села.

* * *

Село некад и сад:

Становници села Алексине су изградили после Другог светског рата основну школу, макадамски пут, уредили водоснабдевање становништва: индивидуално (сопствени водоводи), уређени извори и копани бунари. Село је електрифицирано.

У село Алексине  струја је доведена 1964.године, а улична расветла уведена у село 1999. године.

Село је повезано макадамским путем са Свођем.

Село има продавницу од 1987.године.

Некада у село Алексине је била четворогодишња школа пуна ђака. Задња учитељица 80.година 20 века је била Анка (Голубовић) Станојевић из село Свође. Данас на почетку 21. века у село су остали само старци. Миграција је учинила своје. Становници су се највише иселили у Власотинце, а има их  отсељених широм Србије.

Алексинчани су учествовали у свим ратовима за национално ослобођење Србије. Било је учесника у балканскоим ратовима, Првом и другом светском рату.

У Другом светском рату 1944.године у борби са Немцима за ослобођење Власотинца, погинуо је  у село Липовица борац 12/22 дивизије НОР-а  Благоје. В. Коцић из село Алескине.

Становници села Алескине су се у прошлости бавили сточарством, потом и земљорадњом. Поред тога су успешно  се бавили и воћарством, а  поред тога су од средине  XIX  века мештани су се бавили печалабрским занатом “ћеремиџиским“ занатом-били познати мајстори израде ћеремида, црепа и цигли.

Било је међу мештанима и познатих музичара, кројача, качара, дрводеља  и других занатлија.

Од 70. година 20 века један део мештана завршава школе а један део се бави искључиво печалбарским зантом у грађевини широм бивше Југославије.

Жене су се махом бавиле у току лета стоачрским пословима и у раду у поље и на пословима сакупљања сена. Неке су ишле и у „бербу“ кукуруза „жуте проје“ у Војводини;  јер је 60-70.година 20. века владала оскудица у исхрани у читавом овом крајуг Горњег Повласиња у општини Власотинце.

У току зиме се спремао дар за ћерке и уз песму и игру одлазило на вашарима у селима:Свође, Лужницу, Боњинце, Орах и другим селима. Женило се и  удавало и радовало животу у планини.

У току пролећа младе девојчице и девојке су одлазиле у лазарице и певале лазаричке песме  у околним селима. Много је остало незаписаних песама испеваних у младости једног времена посвећених природи и животу на село.

Село је некада било пуно живота а данас је скори замрло у необрађеним њивама и запуштеним воћњацима и некошеним ливадама.

* * *

Познате личности:

Љуба Коцић професор (доктор педагошких наука) на филозофски факултет  у Београду,живи у Београду,

Драган Коцић грађевински инжињер, живи у Власотинце,

aleksandar mitrovicИлић Драгиша (1938), радио као административни радник у општини Власотинце, пише песме које су штампане у збирци песама завичајних књижевника власотинце 2007.године,

Алескандар Митровић, млади фудбалер „ФК „Партизан“, репрезентације Србије,  игра фудбал  у иностранству у 2013. години.

* * *

Легенда о Цртову:

 

Изнад села Алексине  се налази  брдо-планински вис око 900 метара надморске висине по називу Цртово.

Добило је  назив по легенди да је ту у дубини брда живело неко племе, које је  било повезано са извором преко  цеви од глина чак до Љуберађе.

Према  предању када су наишли варвари, онда никако нису могли да  освоје ово  узвишење  као утврђење.

Једна баба  им је казала да  пресеку водовод према село Модра Стена, одакле је био повезан водовод до тог бунара на врху брда.

Кад се тако урадило онда су  људи  из тог племена “поцрцали” (угинули- помрли;  па је по томе и то узвишење добило назив Цртово.

Код старих људи  у село Алексине крајем 20. века још постоји сећање  на то предање да је узвишење Цртово (унутра има „бунар“-спустали се до половине неки сељаци у њему) повезано путем испод земље са Модром Стеном.

Провером смо утврдили да заиста на врх брда Цртова  постоји велика јама још неистражена.

Казивачи:Старији људи у село Свође и Алескине, 1975.године

Запис. 1975.године село Свође-Алексине

Забележио: Мирослав Младеновић локалн  етнолог Власотинце

* * *

Порекло презимена по родовима у махалама:

Махале села Алексине:Горња Мала, Албанија,  Џуринци,  Вуршинци, Рид

*

МАХАЛА ГОРЊА МАЛА:

Род ПЕТРОВИЋИ-крсна слава Свети Никола. Данас живе у Београд, Пожеревац, Крагујевац, Смедерево.

Род ИЛИЋИ– славе Свети Николу. Живе у у Власотинце и Алексине.

Познат родослов:

Драгомир Илић-Будимка:-Драгиша Илић (1938.г-живи са фамилијом у Власотинце), Данил (1937).

Данил Илић (1937)-Томиславка (девојка из махале Ковачевци-с.Свође):-Бојан (1961)-живе у с. Алексине.

Род  МАРКОВИЋИ– славе Свети Николу, живе у Алексине и Крагујевцу

Род ЈОВАНОВИЋИ – крсна слава Свети Никола (свима крсна слава Свети Никола у Горњој Мали)

 Познат родослов:

Витомир Јовановић (1903)- Десанка Станојевић(девојка из Ковачевци-Свође од Станојевићи рођена 1903.г):- Бранко (1930), Томислав (1938), Станомир (1932)

Јовановић Бранко (1930г)-ђерке:Мирјана Јовановић(1954.г.-удата за Драгоју Анђелковића у Пржоње-живе у Власотинце) и друга сестра живи  у околини Алескинца,

Тихомир, Томислав(1938.г) – Драгица(девојка из Модре Стене 1935.г)- Словица (1958.г-удата за Милана Стојановића у село Страњево-Добровиш)  Раде(ожењен-има два сина, живе у Крагујевцу).  Живе у Алексине, Власотинце, Лесковцу и Крагујевцу.

Род СТАНКОВИЋИ-славе Свети Николу.Живе у Крагујевац.

Род ЈОВАНОВИЋИ (друга фамилија)-Боривоје(1934.г)-призетен из Албаније махале у Алексине.

*

МАХАЛА АЛБАНИЈА:

Род ЈОВАНОВИЋИ-славе Пејчиндан, Љубомир(1929.г)-живе у Алескине.

– Род ДИМИТРИЈЕВИЋИ-Славе свети Николу. Новица(1931.г). Браћа живе у Пожаревцу.

Род ДИНЧИЋИ-Димитрије-син Миле(1955.г). Живе у Алексине.

*

МАХАЛА  ВУРШИНЦИ:

Род РАДИЧЕВИЋИ– Драгослав(1937.г)-Живе у Алескине

Род СТАНОЈЕВИЋИ-Добривоје(1929.г)-син један живи у Француској а други у Зајечару.

Род МЛАДЕНОВИЋИ (посебна фамилија)-  Деда  Влајко-баба Савета( рођена 1871.године и живела 93.године а девојка  из Страњево-Добровиш)  Отац Стојанча-мајка  Косана(Врело):син Драгоје(1953.г)-синови: Јоца и Бобан живе у Алескине.

*

МАХАЛА ЏУРИНЦИ:

– Род МИТРОВИЋИ– Срећко(1928.г)-призетен из Лукачево. Један син живи у Власотинце а други у Лесковцу.. Славе свети Николу.

Род МЛАДЕНОВИЋИ-Љубомир(1930.г)-слави Свети Мратинци(Мрата)-унуци живе у Пирот.

*

МАХАЛА РИД:

Род АНЂЕЛКОВИЋИМирко(1937.г), живи у Алескине а син Новица(1957.г) у Лесковцу. Градимир(1930.г)-брат од стрица Мирку. Њихови очеви:Миливоје и Драгољуб.

Род АНЂЕЛКОВИЋИ-Браћа Тихомир(1938.г) и Станомир(1939.г-живи у Пржоње) и сестре: Стојана(Власотинце) и Станица

Род АНЂЕЛКОВИЋИГрадимир(1929.г)-има две ћерке. Славе Пејчиндан. Живе у Власотинце.

Род КОЦИЋИ– Браћа:Профир(1929.г) и Томислав. Профирови синови:Љуба(доктор педагошких наука и професор на филозофски факултет-група педагогија у Београду) и Драган(инжињер грађевине)-живи у Власотинце. Томиславин син Мирослав живи у Краљево, а жена Даринка је из Ковачевци из Свођа.

Род РАДИЧЕВИЋИ (посебна фамилија)- Стојанча(1931.г)-жена Српка ( девојка из Крстићево-Јаковљево). Синови: Драган(1952.г) живи  у Владички Хан и Станиша(1958.г) живи у Алексине.

*

Казивач: Словица-Славица(1958.г)  девојачко Јовановић из села Алексине- удата за Милана Стојановића  у село Страњево-Добровиш,  живе у Власотинце

Запис: 10. март 2008.године Власотинце

Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце

* * *

ИЗВОРИ:

[1]  Стаменковић Србољуб: Географска Енциклопедија насеља Србије”, књ.1 (А-Ђ).

[2] Радомир Костадиновић:-„ЦРНА ТРАВА и ЦРНОТРАВЦИ, 1968.г, Лесковац)

[3] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа:“ Села у власотиначком крају“, 1970-2012.г., Власотинце

[4] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: „Печалник (легенде и предања из власотиначкога краја)“, 2012.г., Власотинце

[5] Казивања Слововице јовановић и Драгише Илића из села Алексине, 1985.г. и 2008.године

* * *

АУТОР: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар Власотинце

17.11.2013.године Власотинце, јабланички округ, југ Србије

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.