Порекло презимена, село Зуце (Вождовац, Београд) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Зуце, општина Вождовац (Београд). Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ Порекло становништва села Зуце, општина Вождовац (Београд). Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Зуце (Вождовац, Београд)

Порекло презимена, село Зуце (Вождовац, Београд)

Порекло становништва села Зуце, општина Вождовац (Београд). Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 Зуце под Авалом

Положај села.

Зуце се према Авали пружа благо, има дуге косе између којих теку потоци, од којих су три најзнатнија: Глеђевац, Врановац и Конопљиште. По косама између долина тих потока растурене су куће овог села.

Тип села.

Село је разбијено, углавном подељено на два краја; Брђане и Репницу. У Репници се издвајају још два мања краја, Дрењаци и Доња Мала. У селу има око 80 кућа.

Име селу.

О настанку имена Зуца, као и Врчина и Рипња, у народу постоји овакво размишљање: За време Турака села су се, веле, честго помештала са једнога на друго место. Једном дође спахија у упита: „Овде је било село“? На то му одговоре: „И на овом брду „зуцау, и онамо врчау, а тамо рипау“ . Oд тога „зуцау“, „врчау“ и „рипау“ названа су села Зуце, Врчин и Рипањ.

Старине у селу.

У атару овог село на два места постоји маџарско гробље. У овом селу постоји и место, звано Старо Село, где, веле, није било старо село, него само збег за време Турака. Близу села.познају се трагови старог Крагујевачког Друма. На месту Глеђевцу изоравају се старине, ралице и др.

 

Постанак села и порекло становништва.

У овом селу има неколико старих породица, за чије се порекло данас не зна. То су:

Дорчићи, по старом презимену, а сада се зову и Бугарски због тога што се у њих призетио неко из Бугарске, славе Јовањдан.

Тривуновићи и Марковићи, славе Трифундан.

Рајковићи који се звали Провиџаловићи, Аранђеловдан.

Неђковићи, Ђурђевдан.

Бранковићи, Ђурђевдан.

Остале породице су се доселиле:

Дрењци су се, по причању, први доселили од Дрења (?), дошли пре Карађорђа, Алимпијевдан.

Антонијевићи – „Ере“, су пореклом из Бихора, предак им најпре био у Горачићима, где се оженио, па одатле дошао у Степашиновац а потом у Зуце. Онда је у овом селу било око 14 кућа, које су биле у потоку Вранову, одакле су су се доцније преместили на овдашња места, Аранђеловдан.

Радосавчевићи су из Горачића; предак им најпре служио у селу код Нешковића, па потом довео своју браћу, не каже се коју славу славе.

Вукашиновићи су из Губеревца, Аранђеловдан.

Стевановићи (по старом Матејићи) воде порекло од доводца из неког космајског села; прави Стевановићи су се изгубили-изумрли, Никољдан.

Петровићи воде порекло од неког Петра Барке, који је био хајдук, Никољдан.

Миливојевићи су из Груже, била су три брата од којих је један био Петар Барка: досељени пре Карађорђа; прича се да су били чувени јунаци, Никољдан.

Спасојевићи су од Ужица, били су у Зуцама још за време бежаније (1813. године), Јовањдан.

Јовановићи су из Барајева, дошли пре бежаније (1813. г), Никољдан.

Нешићи из „нишевачко“, дошли пре бежаније (Неша Бугарин), Никољдан.

Вукашиновићи су из Губеревца, Аранђеловдан.

Сакуљани или Ивановићи су из Сакуље (смедеревски округ), Аранђеловдан.

Владисављевићи су из Босне, Никољдан.

Кузмановићи су из Врчина, Никољдан.

Милосављевићи су дошли из Горачића пре 60 година, Никољдан.

Стевановићи су из Горачића, доселили се пре 50 година, Никољдан.

Матићи су из Босне, дошли пре 40-50 година, Никољдан.

Ђурићи су дошли из Босне пре 40 година, Алимпијевдан.

Кара-Клајићи су дошли из Шареника пре 40 година, Никољдан.

Нешковићи су дошли из Ваљевске нахије пре 40 година, Аранђеловдан.

Михајловићи су од Ивањице, дошли пре 30-40 година, Лазаревдан.

Игњатовићи су из села Капељевца, дошли пре 30 година, отац био дунђер, Никљдан.

Стојановићи су се доселили за време другог рата 1878. године, Никољдан.

Стефановићи (по старом Митрићи) су из Атенице; предак најпре био у Реснику па одатле прешао у Зуце, Аранђеловдан.

Коларевићи по старом, сада Михајловићи су дошли из Рипња пре 50 година а старином су из Копривнице код Ниша, Никољдан.

Николићи су дошли из Крчимира пре 40 година, дед био колар у селу, Св. Петка.

Обрадовићи су из Сења у Далмацији, дошли пре 40 година, Јовањдан.

Шкорић Никола је војни бегунац (из оточке регименте), дошао пре 20 година, Никољдан.

Станић Петар је из Чегровца, срез лужнички, доселио се пре 20 година, механџија у селу, не каже се коју славу слави.

Милуновићи су из Дубице код Сења, Аранђеловдан.

Савићи су дошли пре 20 година из Бруснице код Горњег Милановца, Томиндан.

Богдановић Стојадин је дошао из Великог Боњинца близу Власотинаца као занатлија, Св. Петка.

Трајковић Вељко је од Битоља, био каменорезац, Алимпијевдан.

Китановићи су од Битоља, Ваведење,

Вучковићи су из Ресника, Ђурђиц.

Марковићи су из Рипња од Чарапића, Ђурђиц.

Голубовићи су из Црвене Јабуке у Пиротском округу, дошли пре 10 година, Ђурђевдан.

Најновији досељеници из Македоније и југоисточне Србије, дошли као дечаци са мајсторима, па се у селу призетили, као и сви остали из околних села. То су „нагонице“, како их овде зову.

 

ИЗВОР:  Риста Николић – Околина Београда – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top