Poreklo prezimena, selo Vagan (Glamoč)

Poreklo stanovništva sela Vagan, opština Glamoč. Stanje iz 1920-21. godine. Prema istraživanju Borivoja Milojevića „Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko polje“. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Privredne prilike.

U Podkraju, „bašče“ sa krompirima su u vrtačama, na terasi. Njive su ispod kuća, na terasi, i ispod terase u polju, u Barama. Paša je iznad sela po kršu, u Strani, Brdu, Krnjevcu i Kadinjači. Livade su na planini, u Koritima, Mliništima, Čardaku i Matracima. U Vaganu Barnom njive i bašče su između kuća i ispod kuća, zatim u dolu Barama. Livade su u Mliništima i u Rajićki. Seno otuda prevlače.

Položaj i tip.

U Podkraju kuće leže na temenu terase. Vodu donose sa bunara Jezera i Humićevca; leti, kad se voda iz bunara izvuče, brzo se ponova nalije. U Vaganu Barnom kuće leže na temenu i na strani terase. U Kulini kuće leže na strani krasinačke depresije. Vodu zahvataju sa bunara Barinjka.

U Podkraju su kuće:Šavija 20, Pejića 1, Maleševića 6 i Pejića 2. U Vaganu Barnom su kuće: Maleševića 4, Rudići 1, Krndija 4, Pejića 3, Ivića 3 i Gašića 1. I u Kulini su kuće: Simidžija 3 i Tavija 2. U Podkraju kuće Šavija i Pejića čine jednu, a kuće Maleševića i Pejića drugu grupu. U Vaganu Barnom kuće Maleševića su u grupi, a kuće Rudića i Krndija su rastavljene njivama. U Kulini odvojene su grupe kuća Simidžija i Šavija. U Podkraju je oko 1838. god. bila jedna kuća Šavija sa 65 duša.

Poreklo stanovništva.

Rudići su najstariji doseljenici. Doselili su se iz Peulja u drugoj polovini 18. veka. Uvek ih je bila jedna kuća. U Lijevnu je jedan „pravo zenđio” Rudić, koji je davno odselio. Slavi Sv, Jovana.

Pejići su se doselili od Drniša u drugoj polovini 18. veka. Njihovih predaka, koji su došli, bilo je petorica; četvorica nisu imali dece, a Pejo je imao. Slave Sv. Nikolu.

Šavije su se doselile iz Petrova Polja, ispod Drniša, u Sajković, u Livanjskom Polju. Tu su imali „dobru kuću, dobro stanje i vlastitu zemlju“. Ali im izgori kuća i u njoj tapija. Onda su ih livanjski begovi Firdusi hteli načiniti kmetima. Petar Šavija dođe Derviš-alajbegu „Pilipoviću”, koji je poginuo na Mišaru. Vagan je tada bio nekog Turčina Zeca. Derviš ga obesi i njegovu zemlju da Petru. Kad su Šavije oko 1838. godine bile u jednoj kući imale su do 3000 ovaca, koza, ovnova i jaraca; 700 jaganjaca, 200 jaradi i 24 teleta. Oko 1876. godine neke Šavije su se odselile u kmetstvo, u okolinu Sanskog Mosta.

Krndije su se zvali Kantarevići. Njihovi su preci sekli „bjeljevinu“, pa rekli da seku „krndiju”. Doselili su iz Plavna, severno od Knina, u početku 19. veka. Slave Sv. Đurđa.

Maleševići su došli iz Bjelajskog Polja u Pribelju i odatle u Vagan-Podkraj početkom 19. veka; u Vagan Barni su prešli u prvoj polovini 19. veka.

Gašići su došli iz Glavica u prvoj polovini 19. veka. Njihov predak je „hodao po najmu, pa ovde zakućio“. Slave Sv. Đurđa.

Ivići su došli iz Popovića u Glavice i odatle ovde sredinom 19. veka. Slave Sv. Jovana.

Simidžije su starinom Crnčevići. Doselili su se iz Otkovaca, od Vujakovića, sredinom 19. veka.

IZVOR: Borivoje Milojević – Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko Polje. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić