Poreklo stanovništva sela Glavica (nekad Glavice), opština Glamoč. Stanje iz 1920-21. godine. Prema istraživanju Borivoja Milojevića „Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko polje“. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Privredne prilike.
„Bašče“ sa kupusom i krompirom su ispod kuća. Njive su u polju, takođe ispod kuća, oko ceste i vode. Kad je kišno, voda ih topi. Često u proleće, kad se njive uzoru, voda ih potopi. Paša je na kršu, iznad kuća, u Dolinama, Ozrenu i Glavici. Livade su u Branješcima, Ržanom (do Popovića), u Barama (oko Ribnjaka) i dalje po Pribelji, u Matracima i Staretini. Trojica seljaka imaju košare i kolibe u Pribelji, a po jedan u Matracima i Staretini. Ostali dovlače seno kući.
Položaj i tip.
Kuće leže obodom ravni, po strani niske terase, a delimice i po njenom temenu. Vodu nose sa jaruge Ribnjaka i iz dvaju bunara, koji su ispod kuća.
Kuća ima:Likokura 2, Stanivuka 1, Gašića 1, Koponje 1, Ćurkovića 2, Jakovljevića 1, Kisa 1, Đekića 3, Radoja 1, Klinca 1, Krasića 1, Vujnića 2, Guzijana 1, Ninkovića 2, Đurića 1, Dobrijevića 8, Gašića 3, Gvera 6, Vještica 1, Vujnića 3, Ljuboja 3 i Jandrića 3. Kuće prve četiri porodice su blizu jedna, druge; kuće daljih sedam porodica izdvojene su od ovih, ali su takođe u grupi; kuće Guzijana i Ninkovića rastavljene su „okrajkom“, košanicom, na dužini od 100 m. Ovaj okrajak kosi „Turčin o sebi“, i to je njegovo; kuće Dobrijevića su u grupi; i dalje grupe porodičnih kuća odvojene su jedna od druge, kao kuće Gašića od Dobrijevića, kuće Ljuboja od Vujnića itd. Oko 1880. god. bila je jedna kuća Dobrijevića, a danas ih je osam.
Poreklo stanovništva.
Likokuri su starosedeoci. Slave Sv. Jovana.
Koponja je starosedelac. „Uz bunu“ 1875. godine bio je „opotrebio“ i otišao u Banja-Luku; kad se otuda povratio, na svojoj zemlji je zatekao Gašića. Slavi Sv. Nikolu.
Klinac je starosedelac. Slavi Sv. Jovana.
Gvere; (staro prezime: Milišići) doselili su se iz Peulja krajem 18. veka. Ovde su „prekužili kugu“. Slave Sv. Nikolu.
Đekići su se doselili iz Mladeškovaca početkom 19. veka. Slave Sv. Jovana.
Dobrijevići su došli iz Grahova početkom 19. veka. Tamo im je bilo „tijesno”. Jedno vreme, pre nego što su ovde došli, živeli su u Popovićima. Slave Sv. Stevana.
Vujnići su se doselili početkom 19. veka iz Petrova Vrela. Slave Sv. Nikolu.
Jandrići (staro prezime Katići) poreklom su iz Koljana (kod Sinja). Krajem 18. veka došli su uĆoslije, a početkom 19. veka ovde. Slave Sv. Nikolu.
Stanivuka je privela mati iz Prijana oko 1950. godine.
Krasić je sa Kamena. Tamo je ostao „sirotan”, pa je došao ujaku Mijaljici(koji je „zamro”) oko 1850. godine.
Gašići su došli iz Peulja sredinom 19. veka. Tamo im je bila „tijesna zemlja“. Slave Sv. Đurđa.
Ljuboje su iz Biličića prešli u Halapić, i odatle ovde oko 1850. godine. Slave Sv. Marka.
Ninkovići su iz Hercegovine došli u Popoviće. Kad ih se tu narodilo četrdesetoro čeljadi, oni su se izdelili i prešli ovde oko 1856. godine. Slave Sv. Jovana.
Vještica (staro prezime Gruber) doselio se iz Zrmanje („na domak Knina“). Njegovog pretka je „digla Austrija na vojsku“, a „on bio na međi, pa pobegao“. Prvo je došao na Podić (u Uncu) zatim u Branješce i odatle ovamo oko 1860. godine. Slavi Sv. Đurđa.
Đurkovići su se doselili iz Nuglašice oko 1864. godine. Na mestu njih bili su ovde Ninkovići, koji su prešli na drugo kućište. Slave Sv. Tomu.
Guzijan je došao iv Medenih Selišta oko 1880. godine. Njih je bilo „čudo braće“ pa im je otac išao u Banja-Luku, za „rađom“. Ovde je našao kućište. Slavi Sv. Nikolu.
Jakovljević se doselio iz Nuglašice oko 1890. godine. Bio je u najmu, pa je ušao ženi u kuću. Slavi Sv. Jovana.
Đurić je doselio iz Podobljaja (u Grahovu) kao privodak oko 1891. godine. Slavi Sv. Nikolu.
Radoje su „promenili dvadeset kućišta: čim vide da im žito ne rodi jedne ili dve godine, idu tražiti bolje“. U Odžaku su se „preli s Turcima“, pa ih je „zaćer’o“ beg Filipović. Ovde su došli na kmetstvo oko 1903. godine.
Kiso je poreklom iz Čelebića (u Livanjskom Polju). Bio je u Glamoču kovač i odatle je došao ovamo. 1906. godine. Slavi Sv. Đurđa.
IZVOR: Borivoje Milojević – Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko Polje. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)