Порекло презимена, село Ковачевци (Гламоч)

22. октобар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Ковачевци, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Привредне прилике.

Њиве су око кућа и испод кућа, у Подворницама и Пољу. Паша је у планини, изнад Радаслија и Ћослија, у Гају, Потоку, Извозу, Колибишћима, Коси, Паљешу и Бризовачи, и у пољу у Сухопољу. Ливаде су на планини изнад Исаковаца, у Чемерницама, Пољицу, Јасицима, Чардацима и Матрацима. Дрва догоне са планине изнад Радаслија, из Извоза, Чатрње, Косе итд. Тројица имају на планини колибе и кошаре и тамо се баве зими и лети. Остали довуку сено колима или зими сонцама.

Положај и тип.

Куће леже у равни. У селу има 8 бунара, које су ископали најимућнији људи; најллићи је дубок 7, а најдубљи 20 м. Кад бунари пресуше, воду носе са Ајазме и са врела Хозића.

Кућа има: Кукавица 3, Унчанина 1, Ненадића 2, Нинковића 1, Ненадића 2, Смиљанића 1, Мајсторовића 3, Смиљанића 1, Марковића 1, Јандрића 1, Мрђена I, Ковачевића 3, Смиљанића 1, Шеремета 1, Јуришића 1, Мркоњића 1, Соке 1, Ковачевића 3, Ненадића 1, Сока 2, Каримана 1, Ковачевића 1, Хоџића 1, Дамјановића I, Крајине 1, Хоџића 2, Рејиза 4, Хоџића 6, Добријевића 1 и Ћурковића 1. Куће су око путева.

 

Порекло становништва.

Хоџићи су староседеоци. Овде су “од како је Босна фет чињена“ (откад је Турска ушла). Једни Хоџићи су отишли у Цариград после Окупације, а други после Анексије. Једни су око 1885; године „од потребе“ отишли Бања-Луци и Јајцу.

Рејизи су староседеоци.

Соке су староседеоци. Ови староседеоци (муслимани) преживели су кугу почетком 19. века.

Мркоњић је такође староседелац..

Ковачевићи су се доселили “пре много година“ из Ловинца (у Лици). Њиховог претка (Ковачине Рама) било је је земљиште око Ковачеваца.

Јуришићи (старо презиме Ловрићи, а још старије Вујеви). Њихов предак је дошао из Штикова (код Врлике) крајем 18. века и донео дете у бешици. Овде је дошао на беговску земљу.

Мајсторовићи су крајем 18. века дошли од Врљике у Грковце (у Ливањском Пољу); одатле су почетком 19. века једни прешли овде. Славе Св. Николу.

Ћурковића прадед доселио се из Бителића у Челебић (у Ливањском Пољу). Ту је био само једну годину, па је дошао у Биличић, у кметство аги Радовцу; одатле је дошао овде у кметство Ковачевићу, у првој половини 19. века.

Нинковића дед дошао је као „најменик“ из Хасанбеговаца. Слави Св. Јована.

Кукавица |е старо презиме Стојисављевићи. Њихов дед је дршао из Отишића (код Врљике) средином 19. века. Славе Арх. Михајла.

Ненадића дед живео је са два брата у околини Дрниша. Тамо су се средином 19. века поделили и двојица дошли овде. Деду су донели у сепетима. Славе Св. Ђурђа.

Јандрића предак дошао је од Врљике крајем 18. века и изнео дете у бисагама. Прво је „пао у Гламоч, у кметство Вељковићима“, и одатле дошао у Ћослије почетком 19. века. Њихов дед је средином 19. века чувао говеда у Радаслијама, и „пао је овде у кметство Ковачевићима“. Славе Св. Николу. Старо им је презиме Катићи.

Мрђен се доселио из Пријана средином 19. века. Слави Св. Стевана.

Шеремет се доселио из Далмације средином 19. века.

„Прије Аустрије” су дошли:

Смиљанићи из Халапића. Славе Св. Ђурђа;

Марковић из Пријана. Слави Св. Јована;

и Добријевић из Главица. Слави Св. Стевана.

Унчанин се доселио с Полаче (код Врљике) у Унац и одатле око 1870. године овамо. Слави Св. Николу.

Кариман се доселио из Халапића 1875. године, „уз буну, кад је изгорио Халалић од ешкије“.

Дамњановићи су се доселили из Засиока (код Сиња) 1912. године. Купили су имање од Хоџића, који су отишли у Малу Азију.

Крајина се доселио из Засиока (код Сиња) 1918. године и купио земљу од Турака.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.