Poreklo stanovništva sela Isakovci, opština Glamoč. Stanje iz 1920-21. godine. Prema istraživanju Borivoja Milojevića „Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko polje“. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Privredne i saobraćajne prilike.
Njive su ispod kuća u Kulinama, Cvitku i Bunarini. One se gnoje u proleće i dobre su, kad su proleće i leto suvi. U Bunarinu gde je ranije bio bunar pa zatrpan, izbija voda u proleće i plavi njive. Kad poplavi žito ili krompire, oni se sparuše. Počinje se da ore prvih dana marta. Pod selom su ponori, gde je mlin Radoje. Pre nego što su ponori očišćeni od kamenja, zemlje i mulja, voda se izlivala u jesen i proleće i plavila. Od kako su ponori očišćeni, voda se takođe izliva, ali pre oteče. Kad se voda izlije, „upire“ u kuće Ališaha. Voda se razlije u jesen od Miholjdana i u proleće pred Đurđev-dan. Voda dođe do pojata, pa nosa i „mlinić“, po čijem je krovu kamenje. Livade su ispod njiva. Paša je iznad kuća po kršu, u Šenkuši, Žbanu, Jalima i Malom Polju. Iznad ove „paškule” su livade u Sinokosima, Rustanovcu, Madžarušama, Podovima i Budžacima; seno se prevlači s planine.
Mlin Ališaha radi u jesen i u proleće. Zimi, kad se zaledi, ne radi. Tada idu da melju u Hlivno, Plivu, Gudaju (Unac) i u Koprivnicu (Bugojno).
Položaj i tip.
Selo leži na strani jedne niske Terase. Kad duva bura, „nema tolike žestine”. — Voda se donosi sa bunara Vrbe, koji presušuje u pozno leto. Ali čim se prestane voda vaditi, opet se voda malo nalije. U sred sela je Ćošabića Bunar, dubok oko 5 m, kao i Vrba. Treći, Bajrića Bunar, dubok je oko 8 m.
Kuća ima: Bajrića 3. Tolimira 4, Aćimovaca 3, Bajrića 1, Ramića 2, Ališaha 3, Ćošabića 2, Đuzela 1, Ačišaha 1, Ćošabića 8, Pešića, 1, Radoje 1 i Mrđena 2. Selo je u nizu, i kuće su jedna do lruge.
Starine i poreklo stanovništva.
Iznad sela je Gradina, zidana krečom i pržinom. Tu se nailazi na ljudske kosti i zemljano posuđe.
Bajrići su su starina i „od pamtivika”. Njihova jedna kuća je na temelju kule, gde su našli izgorela ječma i pšenice. Do 1871 god. tu su bili Memagići. Priča se da im je kulu zapalio Stojan Janković.
Ćošabići su takođe starina.
Ališahi su doselili iz Bajramovaca (u Kupresu) početkom 19. veka. Njihovom jednom pretku dopala je u miraz kuća Velića iz Opačića. Tu su kuću ovde prevezli.
Ramići su se doselili iz Odžaka u prvoj polovini 19. veka.
Đuzeli su se doselili iz Glamoča „prije Austrije“. Njihovi oci pazarili su s kmetom „zemlju za zemlju“.
„Prije Austrije“ su još došli:
Tolimiri iz Glavica. Došli su sestri i zetu. Slave Sv. Jovana;
i Aćimovci iz Petrova Vrela „u kmetovinu“. Slave Arh. Mihaila.
Mrđeni su „sprtljali“ iz Pribelje. Kad je „ušla Austrija”.
Ćošabići su „otprtljali u Tursku“. Od njih su tada Mrđeni kupili za 62 dukata 5 zgrada, zemlju od 100 kola sena, pčele i pokućstvo. Mrđeni slave Sv. Stevana.
„Poslije Austrije“ došli su:
Radoja iz Đuličana. Otac mu je došao u najam. Slavi Sv. Stevana;
Pešići iz nepoznata mesta. Njihov otac je bio u najmu kod Đuzela, pa su mu oni dali zemlju. Slavi Sv. Đurđa.
Mrđen je sišao iz Pribelje 1917. godine.
IZVOR: Borivoje Milojević – Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko Polje. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)