Порекло презимена, село Видимлије (Гламоч) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Видимлије, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“ Порекло становништва села Видимлије, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“ Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Видимлије (Гламоч)

Порекло презимена, село Видимлије (Гламоч)

Порекло становништва села Видимлије, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Привредне прилике.

Њиве су испод кућа. Паша је је изнад села у Греди. Ливаде су изнад паше у Гладовцу, Милановцу, Малом Сланом Долу и Великом Сланом Долу. Десеторица сељака имају у Великом Сланом Долу кошире и колибе. Око десет сељака имају колибе и кошаре и у Малом Сланом Долу. У Малом Сланом Долу сеје се јечам, зоб, пшеница, кромпир и купус. На планини се затрпа снег у рупу и лети топи.

Положај и тип.

Куће леже ивицом између кршне стране и равни поља. Испод кућа је Балагића Бунар и Долњи Бунар; у овом другом је „жива вода“ и он никад не пресушује.

Кућа има: Крчмара 3, Петровића 3, Шпикића 1, Добријевића 2, Балагића 5, Вејчагића 2, Бошковића 1, Дудића 1, Утвица 5, Шеремета 1, Туца 1, Видимлијића 1, Омерагића 7, Видимлијића 8, Вејчагића 2, Цацана 3, Чизмића 1, Дудића 1, Каленића 1 и Каланића 3. Куће су у низу, јетна до друге или једна од друге нешто удаљене. Тако су куће Балагића јаче издвојене и према Добријевићима и према Ковачу. Куће других породица су једна до друге, као куће Омерагића и Видимлијића.

Око 1880. године била је свега 1 кућа Омерагића, док их данас има седам.

 

Порекло становништва.

Видимлићи и Омерагићи су старина. Прича се да су они можда били у патаренској вери, па су примили ислам.

Лутвице су такође „старо турско племе“. „Кад је Видимлић ишао у рат, Лутвица му је био барјактар“.

Балагићи, муслимани, су староседеоци. Муја Балагића: били су кмети Шпикићи у Видимлијама, Мичићи у Карловцу и Добријевићи. Кмети су давали петину од жита, сена, купуса, кромпира и лука; петину од мрса нису давали. Сваке недеље и свеца, кад нису радили себи, радили су бегу: орали, косили, купили итд. Балагић је имао одело од модре чохе, извезене мрком „зеом“. Пасао је сабљу, и за силахом носио две мале пушке у сребру и нож међу њима. Увек је држао коња седланика.

Шпикићи су се доселили из Шумњака почетком 19. века.

Крчмаре су „Турци заћерали у Виторогу“ из Отковаца, јер им нису хтели бити „под руку“. Одатле су дошли овде у првој половини 19. века. Славе Св. Ђурђа.

Петровићи су се доселили из Заглавице у првој половини 19. века. Славе Св. Арх. Михајла.

Бошковић се доселио из Доца средином 19. века. Овде је дошао у кметство пок. Анту Ђогићу из Ливна. Слави Св. Николу.

„Прије Аустрије“ су се доселили:

Добријевићи из Главица. Славе Св. Стевана;

Вејзагићи из Застиња (у Ливањскпм Пољу). Овде им је земљу поклонио њихов сродник Мујо Балагић;

Цацани из Ливна. Њихов дед Адем Цацан купио је кућу и земљу од Видимлића.

Дудићи из Грбореза (у Ливањском Пољу);

Шеремета из Ковачеваца. Дошао је „у кметство“;

и Каленићи из Далмације.

Чизмић се доселио из Ливна око Окупације.

Туцо (муслиман) дошао је из Комарана почетком 20. века и ушао жени у кућу.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top