Порекло презимена, село Вранић (Барајево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Вранић, општина Барајево. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – Порекло становништва села Вранић, општина Барајево. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Вранић (Барајево)

Порекло презимена, село Вранић (Барајево)

Порекло становништва села Вранић, општина Барајево. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Vranic, crkva sv. Proroka Ilije

Положај села.

Вранић је на развођима коса између горњих долина речица Марице и Врбовице. Са развођа, где су куће најгушће, насеље се спушта у долине сеоских потока. Дели се на четири краја: Пиперију, Тараиш, Рашића Крај и Црквени Крај. Најјача насеља су Пиперија и Тараиш. Ово насеље је издвојено Јасеновачком Косом од Мале Моштанице и Дражевца. Велички Поток дели Вранић од Баљевца, па даље граница иде поред Циганских Кућа до Виса у Баљевцу, затим преко њива у Кључевима до речице Врбовице, па преко Велике Дубраве до државног пута и њиме до Мељака; према Мељаку границу чини Липарски Поток, па даље граница иде преко Марице на мељачки Тараиш до Велике Моштанице.

Воде.

Село је оскудно водом. Служе се водом са бунара, које ноћу власници заклапају, да би имало довољно преко дана. Овој невољи се притекло у помоћ, па су ископана четири артерска бунара: у Погону, код школе у Рашића Крају, у Буковцу (Црквеном Крају) а четврти је поред корита речице Марице у Тараишу. У води ових бунара осећа се задах сумпора. Данас је Рашића Крај најоскуднији водом. Потоци и речице теку само у времену топљења снега и после већих киша. Кроз Тараиш теку Марица и Врбовица. Горњи ток Врбовице се зове Врањски Поток. Марица извире под Липовицом у Мељаку*. Потоци су: Средња Јаруга, Чакићски Поток, Штрков Поток, Асанов Поток и Бабин Поток.

*По предању Турци су овај извор затварали сланином, па због тога данас слабо извире.

Земље.

Њиве и ливаде су на местима која се зову: Вукове Њиве, Јамић, Мирогоња, Вис, Окапина, Станиште, Велике Дубраве, Маревац, Бостаниште, Јазине, Јасенова, Велике Ливаде, Сређ, Маревачко Поље, Утрине, Виногради, Крушик, Селиште у крају Пиперији, Селиште у Тараишу, Асаново Поље, Буздован, Путинска Бара у Пиперији, Соколово у Црквеном Крају, Путина, Пресека, Заграде и Висић; висови брда су: Гуњице, Парлози, Велики Вис, Жуто Брдо, а страна према Врбовици се зове Радловица и Чаушевица.

Старине у селу.

-У Чакињским Њивама, у Рашића Крају, налазе се парчад од старих земљаних лонаца. неки метални печат, са слбо изрезаним словима, наћен је у Крчевини, у крају Пиперији. Старо гробље и село је било на месту Вишњици у крају Пиперији.

Темељи неке старе цркве нађени су на месту Окапини, недалеко од данашње доње школе.На темељима те старе цркве подигнута је црква брвнара, која је посвећена Младенцима. Године 1888. подигнута је на месту Гуњици, у Црквеном Крају, нова црква, посвећена Св. Илији. Поред ње премештена је и стара црква брвнара. Са црквом премештено је и пет надгробних плоча. На првој плочи је старословенски натпис. Друга надгробна плоча покривала је попа Атанасија, који је умро 1831. године. Трећа плоча покривала је Ивана Јоксића „кнеза над кнежином Вранићском“. Кнез Иван је умро 1833. године. Четврта плоча покривала је неког Павла, који је имао сина Тодора, који је преминуо 1873. године. Пета плоча има овај натпис: „Овде почивају кости Микаила П. Белог и његове супруге Станке и сина њиховог Николе. Никола се представио (умро) од куге 9. децембра 1814. године, Микаило је умро 1. септембра 1818. Станка је умрла 8. новембра 1829. године. Вечнаја памјат. Овај надгробни споменик постави родитељима и брату јереј Панта. М. Белби (нечитко), намесник и парох београдски, у Вранићу 1857. године.“.

Друго старо гробље је знатно млађе од оног у Вишњици. Оно је недалеко од днашње цркве на Гуњици.

Подаци о селу.

Данашња гробља су код старих гробаља а треће је у Црквеном Крају, у коме се сахрањују Поповићи и Михаиловићи. Литија се носи на Спасовдан, а „бденије“ (заветина) држи се на дан цара Константина и царице Јелене.

Године 1723 и 1730. Вранић се помиње по архивским подацима као „врањска нурија“. Крајем прве половине 18. века одселио се из Вранића неки Станоје Милошевић на имање манастриа Фенека у Срему. Вранић се као несеље помиње и 1795. године а 1818. године у њему је било 80 домова, 1844. године 124 куће и 791 становника. Данас у њему има 37 родова са 608 кућа.

 

Порекло становништва.

Најстарији досељеници у овом селу доселили су се у 18. веку. То су ови родови:

Пипери (Петровићи) су из Црне Горе, Никољдан.

Симићи и Лазићи су се доселили после Пипера али се не зна одакле су, Никољдан.

У старије досељеничке родове убрајамо и родове који не знају за своју старину:

Ненадовићи (Михајловићи, Васићи, Стевановићи и Илићи*),

*Старац овог рода има 75 година и не зна за своју старину.

Танасијевићи,

Стекићи,

Лукићи или Димитријевићи и Гајићи,

Бировљевићи (Михајловићи, Мијаиловићи и Јовановићи), сви славе Никољдан, били су један род па су се одавно разродили.

Јанковићи (Лазићи, Марковићи, Ђорђевићи, Станићи, Недељковићи, Стекићи други или Стевановићи, Гавриловићи, Радовановићи – данас Живковићи, Радовановићи други и Николићи) су један род, Николићи имају одсељенике у Кртинској код Обреновца, сви славе Јовањдан.

Ћосићи (Митровићи, Живановићи, Стојковићи и Машићи), Ђурђевдан.

Матићи, Св. Ћирило и Методије.

Петровићи други, Св. Петка.

Степановићи, Св. Врачи.

Станојевићи, Петровдан.

Родови који знају одакле су се њихови преци доселили:

Алексићи су из Бановаца у Срему, Ђурђевдан.

РадосављевићиЕре“ дошли су на земљу изумрлих Мратинаца и узели њихову славу, Мратиндан.

Од њих су су се разродили ови родови, који славе Мратиндан:

Марићи, Мијаиловићи и Ђорђевићи, који имају одсељенике у суседном Баљевцу.

Маринковићи (Тришићи, Којићи, Рашићи, Пантићи, Стојковићи и Ђорићи) сви су били један род, али се данас међусобно жене и удају. По породичном предању њихови преци побили су неке Турке „у преку“ (у Војводини), па побегли овамо и променили славу. Старином су из Метохије или са Косова. Род су им Маринковићи у Конатицама, стара слава је била Аранђеловдан а сада славе Трифундан.

Пред крај 18. века и у времену Карађорђевог устанка доселило се девет родова:

Синђелићи су из Дрлупе у Космају а старином су из Бихора, Трифундан.

Поповићи, предак поп Павле Поповић учествовао је у Карађорђевом устанку и сахрањен поред старе цркве у Вранићу, за даљу старину не знају. Од њих су Јозићи, Поповићи славе Митровдан а Јозићи Лазаревдан.

Поповићи други су потомци попа Антонија, који је служио цркву у Вранићу после попа Павла Поповића, Никољдан.

Попадићи су од попа Танасија, који је у Вранић дошао после попа Антонија, Лазаревдан.

Ђурђевићи други су из околине Новог Пазара, Ђурђевдан.

Јоксићи су из Груже, Никољдан.

Јелићи су се после Јоксића доселили из Груже, Никољдан.

Ђоинчевићи су били „турски“ Цигани, а данас су се потпуно посрбили, Св. Петка Параскева.

У другој половини прошлога века доселило се осам родова:

Бојићи су из Босне, Јовањдан.

Пантићи су из Босне, Ђурђиц.

Ивковићи су из Босне, Никољдан.

ВасићиМаџари“ су из Баната, Ђурђиц.

Савићи су од Бајине Баште, Аранђеловдан.

Лакићи су од Сјенице. Род су им Лакићи из Даросаве,Никољдан.

Шишићи су од Ужица, Аранђеловдан.

Јојићи (Илинчићи) су Руднићани, Стевањдан.

-Новији досељеници:

Инђићи (Радовановићи) су из Стублина код Обреновца, Томиндан.

Бабићи (Радовановићи други) су из Баба у Космају; род су тамошњим Синђелићима, Трифундан.

Милијановићи су од Милијановића и космајској Сибници; овамо славе „земаљску славу“, а даљом, старином су из Ужичког округа. Имају одсељенике у земуну. Род су им Милијановићи и Карићи у Шуљаковцу, Ђурђевдан.

Павловићи су из Цветака у Рудничком Поморављу, Ђурђевдан.

Марковићи су из Славковице у Љигу, Никољдан.

Марјановићи су се доселили 1896. године из Ратара код Смедерева (ближе је Младеновцу, оп. Милодан), Ђурђевдан.

Савићи други су из суседне Мале Моштанице у Београдској Посавини, Аранђеловдан.

Стефановићи су из Гунцата, Јовањдан.

Јовановићи су из Шиљаковца, Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: „Шумадијска Колубара“ Петар Ж. Петровић, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (4)

  • Небојша Бабић

    „Алексићи су из Бановаца у Срему, Ђурђевдан.“

    Упознао сам једног Алексића из Вранића, који има родослов своје фамилије.
    Петровић је у књизи „Шумадијска Колубара“ записао податак да су Алексићи дошли из Бановаца. Међутим, јужни Срем им је био само привремена станица. Алексићи су у Вранић дошли из Дробњака, вероватно око средине 18. века. У Бановце су се склонили у време пропасти Првог српског устанка, да би се вратили у своје домове када су се прилике у Србији смириле. Очито је да су подуже боравили у Срему кад је у селу та чињеница остала позната. А, очито је и да је податак о овој фамилији аутор књиге добио посредно, од неког другог мештанина, а не од самих Алексића, јер би му они сигурно рекли своје даље порекло.

    Одговори
  • Lune

    Lepo neko, mirno selo, nije ga zakacio ni Prvi, ni Drugi svetski rat…?

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Тешко да га није закачио Други светски рат. Потражи по интернету о покољу у Вранићу 1943. године, има разних погледа на овај догађај, нпр:

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%80_%D1%83_%D0%92%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%D1%83

    http://www.znaci.net/00001/22_9.htm

    http://srbinaokup.info/?p=26440

    http://www.pogledi.rs/dva-zlocina-u-selu-vranic/

    Одговори
  • Milos Babic

    Nebojsa, vidim da vas interesuje Vranic, a isto se prezivamo. Odakle ste?

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top