Poreklo stanovništva sela Mladeškovci, opština Glamoč. Stanje iz 1920-21. godine. Prema istraživanju Borivoja Milojevića „Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko polje“. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Privredne i saobraćajne prilike.
Njive su ispod kuća. Ispod njiva su livade u Barama, a dalje na Krivom Homaru su opet njive. Bare plavi voda i nekad dođe do polovine njiva. Paša je iznad kuća na kršu Podovima i na strani po Čemernicama. Livade su na planini, u Razvalama, Dugodolu, Kolibišćima i Čardaku. Jedan Hadžić ima u Čardaku kolibu i košaru i tamo se bavi zimi. Ostali prevlače sena kućama i sadevaju ga u stogove.
Drva dogone iz Visibabe. Zimi kad je polje pod vodom, ide se cestom od Dubrave, između Mladeškovaca i Isakovaca. Žito radi mlevenja nose u Plivu.
Položaj i tip.
Kuće leže na strani jedne niske terase. Voda se donosi sa bunara Ćurdinca, koji je ispod kuća.
Kuća ima:Penjića 1, Džanka 1, Kasela 1, Kelave 1. Kojde 1; Kelava 3, Panjića 4; Petkovića 1, Đapića 2, Canka 4, Kačara 5; Velića 1, Isića 1 ; Džaje 1, Alvadžije 1, Višića 6, Hadžića 9, Ajdera 4 i Isića 2. Prve četiri kuće su odvojene od ostalih. Jače je izdvojena grupa muslimanskih kuća, oko 100 m gde su kuće Višića, Hadžića, Ajdera i Isića. U ovoj grupi kuće su u nizu, jedna do druge.
Poreklo stanovništva.
Ajderi su starinci i ovde su od vremena „kad je fet Bosne činjen“.
Višići su takođe „od starinstva”.
Aladžija je starosedelac.
Isići su doselili davno iz Odžaka i „staro su pletivo“.
Hadžići su doselili iz Odžaka početkom 18. veka, njihov predak je kao hodža odnekud bio „doprtljao” u Odžak.
Kačari su se doselili iz Donjeg Vakufa sredinom 19. veka. Prvo su seli do Hajdera, pa su posle prešli na sadašnje mesto.
Džaja je došao kao privodak uz majku iz Ćoslija »poslije Austrije“.
Džanci su doselili iz Obrovca (kod Sinja) oko 1885. godine. Kupili su zemlju od muslimana Kačara, koji su tada odselili u Staru Srbiju.
Đapić je doselio iz Bitelića (od Sinja) oko 1885. god. i kupio zemlju od Mektića, koji je odselio u Tursku.
Penjići su se doselili iz Bajagića (kod Sinja). Jedan Penjić je doselio oko 1890. godine i kupio zemlju od Subašća.
Kojda je doselio iz Prijana početkom 20. veka u kmetstvo. Slavi Sv. Đurđa.
Kelave su se doselile iz Bitelića početkom 20. veka i kupile zemlju od Ljubonića iz Pribelje.
Kasel je doselio iz Lištena (u Livanjskom Polju) početkom 20. veka.
Svi su se Dalmatinci doselili zbog toga, što im je dole zemlja bila „tisna“.
Petković je doselio iz Opačića kao „najmenik” početkom 20.veka. Bio je kmet najpre kod Kačara, pa je posle prešao u kmetstvo Hadžićima. Slavi Sv. Nikolu.
Velić je doselio iz Đuličana početkom 20. veka kao „najmenik” i ovde kupio zemlju.
IZVOR: Borivoje Milojević – Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko Polje. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)