Poreklo stanovništva sela Zanaglina (ranije Zanoglina), opština Kupres. Stanje iz 1920-21. godine. Prema istraživanju Borivoja Milojevića “Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko polje”. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Privredne i saobraćajne prilike.
Visoka površ iznad sela je sva pod šumom. Severno od nje je niža pokrš, pod retkom jelovom šumom. U ovoj je udubena široka Šešumova Dolina. U njoj su ispod kuća njive sa ječmom i krompirima; teme desne kose je pod retkom šumom, a leve pod travom i njivama. Severno od Šešumove je Spremska Dolina. Ispod, kuća u njoj su vrtovi sa krompirima i dalje niz dolinu njive sa ječmom. Jugozapadno, po Visokim kosama je niska i retka šuma; temenom desne kose je laša, a temenom leve njive i paša. U onom delu doline koji je do lokve Turjače, dno je pod žitom, a strane pod retkom šumom. U dolini, koja vodi od Turjače u polje, ispod kuća, u dnu doline su njive, a iznad kuća je paša. Desna, severna kosa je nod pašom.
Paša je u Rudom Polju, u ravni. Šumu za ogrev i građu dobijaju iz Zanogline.
U Paklinama je 9 staja. Imaju ih: Marići, Spremići i. Šešumi.
Temenom kose između Šešumove i Spremske Doline vodi put na jednoj strani Turjači, a na drugoj u šumu.
Položaj i tip.
Na strani i io dnu Šešumove Doline su kuće: Šešuma 1 i Sora 3. Po dnu Spremske Doline su kuće: Gavranića 1, Sprema 3 i Kovačića 1. Kuća Gavranića odvojena je od kuća Sprema njivom i vrtom i ovo rastojanje iznosi oko 100 m. Na strani doline, koja vodi od lokve Turjače u polje leži grupa kuća: Marića 8, Kovačića 1 i Ždera 1. Sve selo nosi vodu sa lokve Turjače u vučijama, na konjima. Ona je eliptična duga u pravcu severozapad — jugoistok 250, a široka do 150 m. Po njenoj ivici je barsko bilje. Svake jeseni i proleća voda naraste, a svakih 8—10 godina poteče iz nje potok u polje prema zapadu.
Poreklo stanovništva.
U Zanoglini je živeo Šerbo, koji je posekao na livadi „sridara” i pobegao u Dalmaciju.
U Spreminoj Dolini bili su početkom 19. veka Despinići, koji su otišli u Donji Malovan.
Šešumi su se doselili iz Ubavića Doline (u Glamoču) početkom 19. veka. Slave Sv. Đurđa.
Marići su živeli u Glamoču, u Marića Selu (uz Filipovića Odžak). Neki njihov predak morao je Filipovićima kovati i na Božić i na Uskrs i na slavu. Kad im je Filipović „učinio zulum“ oni su došli u Blagaj. Odatle je prešao njihov praded ovamo početkom 19. veka. Jedan Marić odselio je u Livno krajem 19. veka. Slave Sv. Đurđa.
Ždero je doselio iz Blagaja sredinom 19. veka. Njihov ded se „ugovorio“ u Mariće. Slave Sv. Jovana.
Kovačići su „ugovorenici“ iz Blagaja. Jedan od njih došao je sredinom 19, a drugi krajem 19. veka.
Spreme su iz Botuna. Odatle su otišli u Uskoplje, u Brezičane. Tu se svade s begom oko vršidbe i pređu ovamo u drugoj polovini 19. veka. Slave Sv. Stevana.
Sore su se doselile iz Rilića u drugoj polovini 19. veka. Slave Sv. Jovana.
Gavranić (Trimunović), „ugovorio“ se iz Rastičeva krajem 19. veka. Slavi Sv. Jovana.
IZVOR: Borivoje Milojević – Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko Polje. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)