Порекло презимена, село Рилић (Купрес) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Рилић, општина Купрес. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића "Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље". Пр Порекло становништва села Рилић, општина Купрес. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића "Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље". Пр Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Рилић (Купрес)

Порекло презимена, село Рилић (Купрес)

Порекло становништва села Рилић, општина Купрес. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Привредне и саобраћајне прилике.

Ислод кућа су вртови са кромпиром и њиве са јечмом, зоби и пшеницом. Међу њивама је понека „мекота“ (ливада), која то буде коју годину, па се опет преобрати у њиву. До њива су ливаде у Стрљаницама, Дошем Пољу, Сметовачи, Рупама, Желиводићу итд. У пољу, око Црне Баре, где су сада њиве, била је раније шума. Крајем 18. века та је шума искрчена по наредби бега и узета за косницу. Североисточно од Рилића су: Омар (под смрчом, јелом и бором), Јаворак (под смрчом и јелом) и Црни Врх. Дрва за огрев догоне из Омара, а брвна за куће из Заноглине. Северозападно од овог венца су две површи обе под пашом и ливадама. У њима су суви долови. У једном су стаје Марића, Велемира и Чавке. У Долићама су кошаре Малеша и Миленовића из Горњег Вуковског. У Доцу су кошаре Лозанчића из Млакве. На Јаворку је кошара Марића итд. Овце пасу по брдима и у пољу око Узур-Језера, Шеварике, Панића Језера, Стубла итд., док се не прокоси; кад се прокоси, пасу до Милача и долазе у тор да ноћују. Чобани лети ноћују у торници (колиби) цоред тора.

Изнад ссла уз брда воде стазе којима се свлаче дрва. Испод села су путеви по равни за кола и они воде у њиве. Пут за Купрес иде преко косе северно од Рилића. Туда иду и сељаци из Равног.

Положај и тип.

Куће: Шешума 1, Шешума 4 и Велемира 7 леже ивицом између стране и равни. Затим долази сув долац, који се пружа од истока према западу, и у коме је 1 кућа Велемира. После беговског чардака су 5 кућа Марића, такође ивицом између стране и равни. Испод кућа Марића су два бунара. Лети вода у њима лежи ниско, а у јесен, зиму и пролеће стоји више за 1 м. Из доњег бунара тада вода отиче путем у поље. Од Марића су растављени њивама. и одстојањем око 100 м 2 куће Габрића, које леже ивицом између стране и равни. Затим долази други сув долац, такође правца исток-запад; на обема странама овог доца су по 1 кућа Чавке и Малеша. Од Габрића удаљене око 100 м су 2 куће Малеша, које леже такође ивицом. Даље су ободом 2 куће Велемира. Затим долази трећи долац правца исток-запад. На страни доца, која је окренута југу, леже 4, а на страни окренутој северу 4 кућа Велемира. Рудића Долина пружа се такође од истока ка западу. На страни окренутој југу су куће: Зелена 1, Велемира 4, Рудића 1 (удаљена од Велемира за 50 м) и Чавке 1. На страни истог дола, окренуте северу, су куће: Рудића 7 и Мрше 1. Куће Рудића су у низу, једна до друге. У равни дола су 1 кућа Рудића; стара кућа Рудића, у којој су живела седморица браће, док се нису поделили око 1800. године; и на излазу доца у раван поља су беговске зграде (чардак, амбар и две кошаре). Јужно од Рудића Долине је уска долина. У изворишту њеном су куће: Рудића 5, окренутих истоку; Иванковића 1 и Рудића 2, окренуте југу. По дну Мршине Долине су 2 куће Мрша. Даље ободом поља леже куће: Радића 2, Павлица 3, Деспинића 1, Сора 4, Шешума 1, Рудића 1 и Франића 2.

 

Старине и порекло становништва.

На темену једне косе су „Машати“, а на темену друге је „Турско Гробље“; ту су закопани Турци, помрли од куге.

Иванковићи су најстарији. Њихови су преци били овде, кад их куга морила и умирали су од куге. Славе Св. Јована.

Велемири су пореклом из Баљака. Њихови прадеди дошли су овде почетком 19. века. Дед им је упамтио кугу; тада је био у Желиводићу, код оваца у кошари. Славе Св. Ђорђа. „Прије Аустрије“ око десет Велемира се одселило ка Тршику и Сарајеву. Они овде „опотребе“ па „Турчин“ вели: „Хајде ћа !“

Рудићи су из Дрног Луга (у Ливањском Пољу). На Рудом Пољу су имали катун, где су лети сви „испртљавали“. Овде су дошли почетком 19. века. Око 1855. год. била их је једна кућа. Славе Св. Јована.

Преци Малеша живели су у Шујици почетком 19. века. Били су „згодни“ и „три пута су им се хиљадиле овце.“ Имали су младе жене, „на које су се Турци били навадили.“ Како су Малеши били „љуте крви“ они убију једног Турчина. Турци им запале зграде и они се разбегну. Један је од њих отишао „на домак Травнику“, други је обешен на лскопаљском“ путу, а трећи је дошао у Рилић паши Миралему. Славе Св. Николу.

Павлице и Франићи пореклом су из Вуковског. Њихов прадед био је једном, у почетку 19. века, у Гушћу код оваца. Туда је наишао неки Турчин и затражио да му покаже пут. Овај то није хтео и у свађи убије Турчина. Затим побегне у Далмацију (где је била Аустрија) и устави се код Дубаца, између Имотског и Макарске. Отуда се вратио са синовима Павом и Франом. Славе Св. Стевана.

Соре ру се доселиле из Дувна ночетком 19. века. Славе Св. Јована.

Деспинића прадед доселио је у првој половини 19. века из Заноглина, из Спремића Долине. Славе Св. Ђорђа.

Мрше (католици) дошли су из Шујице. Њихове дедове извео је средином 19. века субаша за момке.

Чавка и Габрићи (старо презиме Мркоњића) пореклом су од Данилова Града. Кад су Турци ишли на Никшић средином 19. века, посекли су код Данилова Града једног човека, а његову жену, синове и унуке дотерали овде. Жена покроји деци црно одело и Турци их прозову чавкама. Славе Св. Николу. Један је од њих одселио „прије Аустрије под Косово“, између Книна и Сиња; сада се његови потомци презивају Поповићи. Други се одселио „истог вакта“ у Ливно и одатле у Босански Петровац.

Зелен је пореклом из Голињева. Његов је отац дошао као приводак уз мајку у кућу Велемира средином 19. века. Славе Св. Николу.

Шешум (на крају села) пореклом је из Гламоча и старо му је презиме Панић. Његов дед дошао је у Заноглину у првој половини 19. века и одатле га је преселио бег овде „прије Аустрије“. Славе Св. Јована.

Шешуми (у почетку села) славе Св. Ђорђа и старо им је презиме Поповићи и Убавићи. Старином су из Попова Поља. Тамо су два њихова претка убили бега и добегли у Медну (до Варцар-Вакуфа). И у Медној убију бега и побегну у Гламоч, у Убавића Долину. Њихов дед је доселио из Убавића Долине, из Гламоча, у прврј половини 19. века. Тамо је „убио свог најменика“, што му је био „опсовао жену“. Бег „Пилиповић“ узме му „мал за крварину.“ Убавићи онда „оду по најму.“ Њихов дед дође у Горавце, затим у Ускопље, па у Купрес и најзад у Рилић Шешуму, што слави Св. Јована.

Шешум (у почетку села) слави Св. Марка. Старо му је презиме Ждрња. Досељен је из Гламоча и ушао је у кућу Шешума.

Марићи су се доселили из Доњег Малована у другој половини 19. века, кад су се тамо поделили. Славе Ђурђевдан.

У Рилићу су живели Стокићи, који су отпртљали „прије Аустрије“, и то један у Копривницу, а други у Травник.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Коментари (1)

  • pajo

    pavlice u Riliću i susednom selu Mušićima su poreklom iz Like iz sela Poljica, a prezime pavlica im je dao čovek koji je pobegao iz hercegovine u ajduke u Austrougoraskoj.On je imao 9 sinova a jedan se nije ženio. Unuk od jednog je sa ženom i šestero dece otišao u Bosnu, po pdriči seljaka iz tog sela. Njegovi su se zvali ‚‚Cvijuk‚‚ a čovek koji je otišao zvali su ga mile. kod njega se pojavljuje unuk sa imenom Cvijo.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top