Порекло презимена, село Миросаљци (Лазаревац)

25. септембар 2013.

коментара: 4

Порекло становништва села Миросаљци, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Миросављци су са обе стране Реке (Сибничке), десне Туријине притоке, а између села Тулежа, Сибнице, Араповца, Јунковца и Стрмова. Река дели насеље готова на два једнака дела. Куће су по косама и у плитким долинама сеоских потока. Насеље је мање разбијеног типа и дели се на крајеве: Бунарине до Араповца, Перлићки Крај у Гуњевац до Тулежа. Већа густина кућа је око главнијих извора. Најстарији крај је Бунарине.

Воде.

Село има добру изворску воду. Извори су: Кленовац и Смрдан до Стрмова, Слатина у Перлићком Крају, Церовац и Јанчић у пољу поред Турије, а у селу су Врановац, Гуњевац, Драгићевац, Радуљевац и чесма Радоњинац. За пиће се служе и водом са бунара, који готово сви лети пресушују. Кроз село протичу ови потоци: Златан, који је на граници према Тулежу, утиче у Гуњевац; Река протиче скоро средином села. Она прима притоке Слатину, Долину, Мечак и Поток у Селишту. Река Турија је на граници према Стрмову и Јунковцу. Сви потоци, па и Турија, лети пресушују.

Земље.

Њиве и ливаде су на местима који се зову: Брда, Турија, Турија-Рашће, Кленовац, Капар, Маџарица, Бобија, Гуњевац, Ждраловац, Кошањац, Драгићевац, Река, Брестовац, Гај, Ланча, Кајловица, Крушик, Требеш, Калине, Јасик, Јазбине и Дубока. Сеоске утрине има мало у Бучју код Селишта.

Старине у селу.

Преко Турије има стари камени мост, који је готово до половине засут песком и муљем. На њему, казује се, била је забележена на камену година „1356″, али је тај број оштећен*.

*У космајском селу Бељини има преко Турије мост, који је, како то народ казује, сличан овоме у Миросаљцима, али се у Бељини боље очувао.

Старо насеље је било у Селишту у Бучју. Ту је и старо гробље, од кога има још по која надгробна плоча.

Подаци о селу.

Данас у селу има два гробља; једно је у крају Гуњевцу, а друго је у крају Бунаринама. Литија се носи у Недељу по Ђурђевдану а заветни дан су Младенци.

Миросаљци су, као насеље, унети у Елшелвицову карту, 1818 године у њему је било 41 кућа, а 1844. године имало је 61 кућу са 491 становника. Данас у овом селу има 25 родова са 284 куће.

 

Порекло становништва.

Пре Карађорђевог устанка доселило се седам родова:

Јеремићи су изумрли. Они су били оснивачи села.

Митровићи (Живановићи и Живковићи) су са Косова. Славе Никољдан. Од Митровића су, по свој прилици, сви стари родови који славе Никољдан, па су се у току времена разродили. То су:

Стевановићи, Ранковићи, Мијатовићи, Ђорђевићи, Мирковићи и Радојевићи.

Лазићи, отерао их ага из Тулежа, па дошли на земљиште другог аге у Миросаљцима, Никољдан.

Ивковићи (Филиповићи и Јовановићи) су се доселили са Косова; данас су се разродили, Ђурђевдан.

Не знају за своју даљу своју старину ови родови:

Николићи*, Лазаревдан.

*Старац од 80 година свога живота није знао да нам саопшти своју старину.

Гајићи (Димитријевићи), Јовањдан.

Марићи, Лучиндан.

У 19.  веку доселило се осамнаест родова:

Деспотовићи (Петровићи и Марковићи) су из Биоске у Старом Влаху у којој и данас имају крвне рођаке Деспотовиће, Крстовдан.

Радовановићи, Мирковићи, Јанковићи, Лазићи, Ивановићи и изумрли Радојичићи су један род, овамо се доселили из Тулежа пре седам колена*, Пантелијевдан.

*Предак, који је учествовао у освајању Београда 1806. године удавио се у Топчидерској Реци.

Ранковићи други и Петровићи, чукундед Мијат Ранковић доселио се из околине Сјенице, Митровдан.

Опутићи (Сарићи) су од Аврамовића у Тулежу, предак „драо Турке на опуте“, па су по томе названи Опутићи, имају одсељенике у Дучини*, Ђурђевдан.

*Опутићи се помињу у Копљарима у Горњој Јасеници.

Јаковљевићи су од Јаковљевића у Тулежу. По предању доселила су се три брата у Тулеж, па се један брат насели у Миросаљце, други у Батајницу (Срем) а трећи остане у Тулежу, Аранђеловдан.

Давидовићи су од Давидовића у Вреоцима, Игњатијевдан.

Јанковићи други су овамо дошли из Тулежа а старином су из Баната, Никољдан.

Симићи (Максимовићи) су из Бара у Гружи, Петровдан.

Станићи су од ваљевских Гођеваца, Лазаревдан.

Арсенијевићи су из Гружетића код ужичке Пожеге, Аранђеловдан.

Констатиновићи, дед се доселио из Дегорића код Косјерића, Илиндан.

Илићи су из околине Ниша, Никољдан.

Васиљевићи (Петровићи) су из Раниловића у Космају, Ђурђиц.

Миловановићи су из Мораваца у Качеру, Ђурђевдан.

Тодосијевићи, дед Алекса дошао са Златибора жени у кућу, Аранђеловдан.

Антонијевићи су из Сјече Ријеке код Косјерића, Лазаревдан.

Павловићи су из оближње Пркосаве, Јовањдан.

Анђелковићи, отац дошао 1890. године као „дунђерин“ из Сурдулице, Аранђеловдан.

Ничићи су се доселили 1919. године из Брзана у Лепеници, Ђурђевдан.

 

ИЗВОР:  Петар Петровић – Шумадиска Колубара, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Села у општинама Лазаравец, Уб и Лајковац, која су потпуно или делимично расељена због ширења колубарских копова.

    Општина Лазаревац:
    – Стрмово (обод)
    – Миросаљци
    – Јунковац
    – Сакуља
    – Барошевац
    – Медошевац
    – Зеоке
    – Мали Црљени (обод)
    – Вреоци
    – Велики Црљени
    – Цветовац

    Општина Лајковац:
    – Мали Борак
    – Скобаљ

    Општина Уб:
    – Каленић
    – Радљево

    Поузданост (полузваничних) података 95%.

    • Dusko

      Upravo citam poreklo prezimena u Mirosaljcima i ne mogu da se nacudim kako se to porodica Radojicic vodi kao izumrla? U Mirosaljcima postoje 3 porodice Radojicic, sto znaci da porodica Radojicic nije izumrla i ne slave Pantelijevdan nego sve 3 porodice slave Djurdjevdan.

      • Дејан

        Господине Душко,молио бих Вас да ми напишете познате Вам информације о презимену Николић из Миросаљаца.Унапред хвала.

  2. Nikola95

    Da li moze malo detaljnije objasnjenje o poreklu porodice Stevanovic napisali ste sa Kosova od Mitrovica, a meni su pricali da smo.rodom sa cetinja od Arsenija Stevanovica. Hvala unapred