Порекло становништва села Благај, општина Купрес. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића “Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Привредне прилике.
Изнад кућа је паша и смрека у Млинарској Пољани, Шарића Пољани, Бунгуровој Пољани, Вранокрекама итд. Испод кућа су њиве у Јазавицама, Перуовинама, Брдинама итд. Даље југозападно, у Јапагама је паша, а у Брдинама су њиве, ливаде, паша и ретки смрчеви. Преко Брдина, у пољу, све до стаја, су ливаде у Стублу, Отокама, Јеловачи, Ковионици итд.
Положај и тип.
Матићи (2 куће) и Каран (1) леже на страни долине и окренути су истоку; Шебези (2), Јањић (1) и Матић (1) леже не страни исте долине и окренути су југу; и Ковачић (1) лежи високо на страни, испод шуме. Ободом вртаче је група кућа, која се зове Чардак, где су: Марићи (4) и Кнежевићи (3). Кнежевић (1), Шебез (1), Васић (1), Рацо (1), Шебез (1) и Чота (1) леже ка страни дола и окренути су југу. Куће Васића и Раца растављене су њивом и градином и то растојање износи око 100 м. Тривуновићи (2), Зубићи (3), Марићи (4), Вељко (I), Ковињала (I), и Ловрићи (4) леже по странама долине; куће су једна до друге. Куће Карана (I), Ждера (1) и Стипића (1), леже на темену и страни косе. Куће Машића (4), Ивића (I), Баришића (2), Карана (2), Курељушића (1) и Вељка (4) леже ивицом између стране и поља и чине групу. Одвојена од Вељка је група са кућом Шебеза (6), које лежи на страни, и група Ловрића (3). У једној долини су куће Јарчевића (6) и Шебеза (4).
Вода се пије са Језера и Стубла. У Језеру (где се пере рубље и кисели конопља) има увек воде.
Порекло становништва.
Баришићи су се доселили из Посушја крајем 18. века.
Карани су пореклом из Мандина Села (у Дувну). Отуда им је дошао прадед у почетку 19. века. Њихов дед Ђуро одселио је „са ђецом” ка Травнику средином 19. века. Славе Св. Николу.
Ковињала је досељен из Гламоча почетком 19. века. Славе Св. Николу.
Ловрићи су досељени из Дувна почетком 19. века. Стари су им дошли као имућни људи и прво се настанили код Чардака. Средином 19. века једни Ловрићи су се одселили у околину Јајца.
Јарчевићи су дошли из Суаве у првој половини 19. века.
Чота је доселио из Далмације у првој половини 19. века. Његов се дед „уговорио“ у Јарчевиће.
Курељушић је досељен из Дувна у првој половини 19. века. Његов предак је своју земљу у Дувну дао Мемед-аги Џепару из Ливна, а сам отишао у Љушу, бегу Пашићу из Горњег Ускопља. Одатле је дошао у Благај. Слави Св. Николу.
Стипић је доселио из Легке (у Дувну) „од зулума” средином 19. века.
Матићи су се доселили, из Малована средином 19 века.
Васић је доселио из Растичева средином 19. века од. Црногораца; његов предак се оделио од свог стрица.
Кнежевићи су се доселили из Доњег Малована средином 19. века. Тројицу браће: Илију, Николу и Сима дигао је бег Кукавичић, а овде их је примио бег Тулић. Славе Св. Ђорђа.
Марићи су се доселили из Шемановаца и најпре били где је сада Ковињала. Одатле их је бег дигао „зулумиле” и они су отишли у Рилић. Два брата су се отуда повратила овамо. Славе Св. Ђорђа.
Машићи су се доселили од Имотског средином 19. века. Изишао је Мате „потребан“ и извео сироте братиће.
Сви остали досељеници дошли су „прије Аустрије“: Шебези из Мрђеноваца; Јањићи из Гламоча. Њихов стриц. Сава „преварио је” кћер попа Травара и с њом дошао овде. Он је одавде отишао у Јањ, а овде је остао брат му Марко. Слави Св. Николу; Тривуновићи су се доселили из Растичева. Старином су из Пеуља, у Ливањском Пољу. Славе Св. Јована; Зубићи, Вељке и Ждеро су дошли из Мрђеноваца; Рацо је досељен из Ливна. Тамо му је породица обамрла, а овде је „одо по најму”. Слави Св. Јована; и Ивић је из Растичева.
ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)