Порекло презимена, село Растичево (Купрес)

21. септембар 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Растичево, општина Купрес. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића “Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Привредне и саобраћајне прилике.

Изнад кућа су паша и смрека у Мекотинама итд. а испод кућа у пољу су њиве.

Један пут иде уз Мекотине, на планину, а други, кроз Јапаге, у поље. Један пут води уз драгу, у млине, који су у Ријеци. Од Икића кућа један. пут води уз брдо Синачишће (до Плазенице), а други низ поље. Од кућа Кавураца један пут води такође у Плазеницу, а други у Грла (у поље).

 Положај и тип.

У мали Црногорчева Долина куће леже по дну и страмама долине. У малама Бучу, Карапају и Јамановој Долини куће су ободом између стране, на којој је паша и смрека, и поља у коме су њиве; све су ове куће окренуте југозападу. У Растичеву никад не проври вода.

У Црногорчевој Долини су куће Црногораца (7); оне су једна до друге. У Бучу су куће: Рогала (3), Патруна (6) и Куна. Куће су у низу, једна до друге. Одвојена је од њих њивама (са растојањем око 300 м мала Карапај, где су куће: Токића (2), Рајича (6), Токића (4), Булута (2), Бушића (2), Мрша (1), Џунића (1), Пашка (1), Бешлића (4), Јањића (1) и Травара (1). Куће Токића и Рајича су једна до друге. Од Карапаја је одвојена драгом, која је под њивама, и растојањем око 100 м. Јаманова Долина, где су куће: Баришића 2, Марића 1, Токића 2, Припунића 1, Лека 1, Браља 1, Кришта 2, Јукића 1, Свалине 1, Икића 2, Јурчевића 1, Икића 2, Јамана 14, Тримуновића 8, Гароње 1 и Кавураца 6. Од Кавураца су одвојене конопљом, и растојањем око 100 м куће: Ивића 6, Матијаша 4, Токића 1 и Баришића 3. Од села су издвојене куће: Грбеша 3, Ивића 1 и Припунића 1.

 

Порекло становништва.

Староседеоци су: Ивићи и Тривуновићи; ови славе св. Јована.

Баришићи су се доселили из Посушја крајем 18. века. Њихов дед је одлазио у Посушје и на коњима догонио пшеницу, коју су му давали Галићи, што су били остали на њиховој земљи. Једном га је ухапсио љубушки капетан и запретио му, да никад више не долази. С њима су род Булути и Бешлићи. Баришићи су били на месту Кавураца. Одатле их је дигао бег и наместио Кавурце. Један од Баришића отишао је тада у Суаву, један у Мрђебаре, а двојица су остала у Ивићима.

Црногорци су се доселили из Црне Горе почетком 19. века. Један од њих отишао је у Јајце пре Окупације. Славе св. Николу.

Патруни (старо презиме Бешкери) доселили су се из Студенаца, такође почетком 19. века.

Рогале су се доселиле из Љубше (код Јајца) почетком 19. века. Њихов прадед је дошао као самац и овде се оженио.

Куне су се доселиле из Дицма почетком 19. века. Њихов прадед Леко Кавурин ушао је у кућу једном Куни.

Јукићи су се доселили из Посушја почетком 19. века.

Јамани су се доселили из Посушја почетком 19. века. Отуда их је „истерала глад“. И сада има тамо „Јаманов Гај“. Овде се њихов предак „уговорио” у Баришиће. Један Јаман је одселио средином 19. века у Котор-Варош.

Икићи су досељени почетком 19. века из непознатог места. Њиховог претка довела је мати, преудавши се у кућу Јамана.

Криште су се доселиле из Дувна почетком 19. века.

Почетком 19. века доселили су се:

Браљи (Думанчићи) из Злосела; Матијаши од Книна; Јањићи из Посушја; и Токићи из Ракитне, од „зулума“.

Бушићи су се доселили из Ракитне (у Херцеговини), такође почетком 19. века у Благај, у Шебезову Долину. Одатле их је истерао „Турчин“ и средином 19. века дошли су у Растичево.

Рајичи су се исто тако доселили из Ракитне, почетком 19 века, у Благај, у Шебезову Долину. Одатле су дошли у Растичево средином 19. века.

Леко је досељен од Имотског средином 19. века. Његов се дед овде оженио.

Кавурци (старо презиме Николићи) доселили су се од Имотског. Било их је петорица браће, који су били „фукарни”‘ и пошли у најам. Један (њихов дед) „избио је“ средином 19. века у Растичево и ступио у најам код Матијаша, а затим се „уговорио” у Ивиће; други је дошао у Раму, у Јаклиће, и од њега су Џолани; трећи је отишао у Мостар; а четврти се повратио „на старину“. Од њиховог деда „изашло је“ у Растичеву 45 чељади у једној кући.

Грбеше су се доселиле из Винице (код Имотског) почетком 19. века и живеле су у Билом Потоку, Османлијама, Злоселима и Мрђебарама; одавде су дошли у Растичево средином 19. века.

Џунић је доселио из Мокронога (у Дувну) средином 19. века.

Пред Окупацију су дошли: Баришићи из Благаја; Гароња из Горњег Вуковског. Он је „допртљао” и чувао бегова говеда, па остао и „наместио кућицу“ уз бегову авлију. Слави Св. Ђорђа; Мршо из Шујице. Његов је отац изишао у најам, оженио се и остао овде; и Марић из Малована. Слави Св. Ђорђа.

Свалина је доселио из Мрђебара у другој половини 19. века. Био је у најму код Јамана.

Травар је живио у Стекеровцима (у Гламочу) и био „у ешкији“ у Црним Потоцима. Кад је „ушла Аустрија“, дошао је овде и уговорио се.

Јурчевић (Видаковић) „уговорио“ се из Злосела почетком 20. века.

Досељеници непознатог порекла су: Пашко (старо презиме Џулић), чији је дед живео у кући са Џурићем средином 19. века; и Припунићи, чији је отац био у најму код Бушића.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Mirko

    U tekstu ste naveli da su starosjedioci Ivici i Trimunovici.
    Moram vas ispraviti:Trimunovici kako stoji u tekstu (ne znam dali ste preuzeli originalni tekst), nisu starosjedioci u ovom selu.Oni su porijeklom iz Vrlike, tacnije iz okolnog sela udaljenog 6 km od grada Vrlika, smjestenog u samoj blizini rijeke Cetine.Pocetkom 18 vijeka bjeze ispred Mletackog pokrstavanja.Ta se terirotija nalazila na samoj granici Mletacke republike i Otomanskog carstva.A tamo gdje su granice tamo su nemiri i nikada nisu tacno razgranicena ova dva drzavna subjekta u formalnom smislu.Jedni drugima su upadali u teritoriju i pljackali i nastanjivali se privremeno ili trajnije.Turci su islamizirali stanovnistvo a Mlecani pokatolicavali.Teritorija je iskljucivo bila nastanjena pravoslavnim zivljem.Od tog zuluma bjezi stanovnistvo koje nije promjenilo vjeru.Trimunovici su jedni od njih.Za sada znam za dva brata Jovicu koji se doseli u Kupres i drugi kojem ne znam ime ,odseli u okolinu Prijedora, godine 1711.Trimunovici su bili na podrucju danasnjeg Karapaja ,, sa kog su odlukom Turskog Begler bega premjesteni na danasne mjesto.Na njihovo mjesto se doseljavaju Rajici i drugi iz Karapaja.Da ne duzim. Trimunovici su jos davne 1910 promjenili prezime , bolje reci ispravili, u Trivunovic koje i danas nose.Posle aneksije BiH,Turci potpuno nestaju iz ovih krajeva, a Austrijska carevina, da nebi naglo promjenila sistem drzavne uprave, jer pobogu tek su stigli, zadrzavaju stari sistem upravljanja i umjesto Bega postavljaju Kneza koji ima u cjelosti ista ovlastenja i imovinu kao i vec buvsi Beg.Prvi Knez bijase Krstan Trivunovic, koji se preseli u Begovu kucu u Barjamovce i zaposjede svo imanje sa zgradama, sumama, pasnjacima i oranicama.To se imanje i danas vodi na njemu u Zemljisnjim knjigama Austro Ugarske, cije se kopije i danas cuvaju u Becu.Sa ovog imanja ih otjerase polubarbarska, zasto ne reci barbarska plemena na celu sa Kriveljicima iz okolnih sela.Oni se vratise na svoje staro mjesto i tu ostase.Nikada se nisu izborili za ono sto im po zakonu pripada, jer Kraljevina Jugoslavija ne dozvoli toliko bogatstvo u jednj ruci.Titoisti im nikad ne dozvolise ni njihov zakonski maksimum.Prokopase puteve i 50 godina sjekose i isjekose svu sumu koju su ovi posjedovali, a zemlju razdjelise proleterima.Tako Trivunovici osiromasise preko noci, a na njihovo imanje se nastanise mnoga plemena tadasnja i izgradise mnoga sela.Trivunovici ostadose na svom mjestu na kom su i bili prije proglasenja knezevskom porodicom, Kraljevskom bulom, sve do najnovijeg rata, kada su definitivno iseljeni sa ovih podrucja.Sto nije pomrlo, pobjeze po bijelom svijetu trazeci spas i cuvajuci uspomene.
    O ovome vam svjedoci Knezev praunuk iz daleke prekookeanse zemlje, drhteci od stravicne istine koja se dogodi njegovom prezimenu, vise negoli od najhladnije zime na Sjeverno Americkoj zemlji u koju ce jednog dana biti sahranjen.

    • Sasa Trimunović

      Pazljivo sam procitao gore navedeni komentar i jako me zanima jos nesto o Trimunovicima. Kao sto vidite, Mirko, ima jos Trimunovića. Do duse ne puno, ali ima nas, nismo svi promenili prezime.