Презиме Аркадијевић истражили су Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић у рубрици Корени (франкфуртске „Вести“):
Г. Томислав Аркадијевић нам се јавио из Беча. Рођен је у Петровом Селу, у Неготинској крајини (додајемо, у пределу Кључ): Отац Драгутин, деда Настас и прадеда Аркадије, по коме су и добили презиме. Не зна претходно, или првобитно презиме својих предака, само да су се (незнано када) доселили у банатско село Уљму, наводно из Црне Горе, а прадеда Аркадије је потом прешао на другу обалу Дунава такође из њему непознатог разлога, доселио у Петрово Село код Кладова. Не зна да ли је прадеда имао неку другу славу, пре садашње – Никољдана.
Прво смо утврдили да су два наведена имена, прадеде и деде, позната као специфично цинцарска – име једне питоме области у Грчкој, Аркадија, постало је симбол пасторалне средине и стања духа и осећања, касније и лично, мушко име, а Настас је скраћено од Анастас (у посрбљеном облику Атанасије, Танасије, Таса). Ј. Ердељановић каже за становнике Уљме да су се многе породице, као Бирта или Ватуљ, типичних цинцарских презимена, у време Марије Терезије доселиле “из Македоније”.
Г. Томислав пише да су његови стигли у Банат “наводно из Црне Горе” што може да буде сасвим тачно, јер област Скопска црна гора захвата крајњи југ Србије и север Македоније. А зашто се Аркадије преселио у Петрово Село? Ово село на Мирочу настало је 1852. године, од колониста Црногораца којима је Србија дала обрадиву земљу и сав потребни инвентар да би отпочели нови живот у богатијој средини. Тај покушај да горштаци, сточари, постану пољоделци, ускоро је пропао и они су се вратили сточарском занимању и животу на који су вековима навикли у свом кршном завичају. Можда је Аркадије, будући и сам сточар “по наслеђу”, јер то су првобитно били сви Цинцари, пожелео да за суседе има пастире или је, као и сваки окретан Цинцарин, хтео да у новом месту, међу још несналажљивим дошљацима, отвори трговину или гостионицу, не знајући да они таквих “установа” нису имали у својим завичајним селима, па ни потрошачког и кафанског менталитета, а још мање “живих” пара. Наравно, ово је само претпоставка.
Монографија о Неготинској крајини и Кључу, објављена пред Други светски рат, не помиње презиме Аркадијевић. Пошто не знамо којих се година прадеда преселио у Петрово Село, мада би се и то дало израчунати кад бисмо знали године нашег читаоца, размотримо ко је у овом селу славио Никољдан. Међу онима који су се доселили после 1860. године, нашли смо Калиновиће. Помињемо их не само због времена досељавања (јер би то било и време доласка прадеде Аркадија у Петрово Село), и славе, Св. Никола, већ због самог презимена. Оно је бесумње матронимичко, по женском претку Калини, а његово порекло нас води у јужније крајеве у којима је омиљено. Осим тога, код Цинцара постоји презиме Калијан, а почетком 19. века један Јован, овог презимена, био је трговачки калфа у Старом Бечеју.
ИЗВОР: Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић, „Корени“, порекло српских породица и презимена, рубрика из франкфуртских „Вести“
Коментари (0)