Порекло презимена, село Жупањац (Лазаревац)

15. септембра 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Жупањац, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Жупањац је на десној страни долине Љига, недалеко од његовог ушћа у Колубару. Куће су по „жупним“ странама брда Човке и Чота, па је по овом положају добило име. Сеоски потес граничи се до Чибутковице речицом Грабовицом. Кроз село теку Лошев Поток, који раздваја Горњи Крај села од Доњег Краја и утиче у Љиг. Од Обренове Ливаде почие потес села Петка, а границу чини сеоски пут који се спушта од брда Човке и води у село Ћелије, које припада ваљевској Колубари. Река Љиг је на граници према Прњавору (Боговађи). Он чини штете њивама, али само после већих киша и отапања снега. Казује се да се раније чешће изливао него данас. Циганско насеље је у Горњем Крају, у долини речице Грабовице.

Воде.

По селу има малих и безимених извора, који лети пресушују. Најбоља вода је на Великом Бунару (природном извору) у Буквару. Водом се мештани служе са бунара а стока се напаја на потоцима и реци Љигу. У долини Грабовице је Кисела Вода, која извире час на левој а час на десној обали речице.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима која се зову: Луг, Просине, Ледињак, Иве, Косово и Кључеви – поред Љига, Зољевац, Парлошчић и Салашина. Сеоска утрина је у Парлогама. Испаше и шуме су слабе: Лички Јаз, Јеремина Коса, Дуга Коса и Слатинска Коса.

Старине у селу.

У Луговима се налазе печене земљане коцке величине 6 са 4 сантиментра. Ту се понекад ископавају оловне полуге. Стари Николин Гроб је поред пута за Лазаревац, о коме се данас ништа не зна. Ипод Бране, на Љигу, пролазио је неки стари пут.

Подаци о селу.

Данашње гробље је ипод брда Чота. Литија се носила на мали Спасовдан а сада се носи на Трећи дан Ускрса. У селу има доста кречана у којима се пече креч као и у суседном селу Ћелијама.

Као насеље Жупањац је унет у Ебшелвицову карту. У архивским актима помиње се 1811. и 1818. године, када је имао 21 кућу, а 1844. године је имао 30 кућа са 202 становника. Данас у њему има 13 родова са 92 куће и један цигански род са 13 кућа.

 

Порекло становништва.

Најстаријих седам родова доселили су се вреоватно у другој половини 18. века:

Лазаревићи, Илићи, Лукићи и Беговићи су један род, сви славе Никољдан а Лукићи славе још и Апостола Јована; доселили су се од Сјенице. Од Лазаревића има једна кућа у Лазаревцу.

Лазићи, Сретеновићи и Недељковићи су један род, доселили су се из Црне Горе, славе Лучиндан.

У најстарије родове убрајамо и оне који не знају своју старину:

Адамовићи, славе Аранђеловдан.

Радојичићи, славе Симеундан, имају одсељенике у Јабучју у Тамнави.

Јанковићи, Никољдан.

Митровићи, Савиндан.

Видаковићи су из Старог Влаха, били су у Срему па су се отуда населили овде, славе Аранђеловдан.

У прошлом веку доселило се девет родова:

Радовановићи су од Сјенице, славе Ђурђевдан.

Ђорђевићи други су из Босне, Јовањдан.

Илићи други, прадед дошао из Босне, Аранђеловдан.

Каменице су из ваљевске Каменице а старином су из Црне Горе, Никољдан.

Радивојевићи су однекуда од Ужица, славе Ђурђиц.

Ракићи су од чачанске(?) Лознице, вероватније из Лознице код Вишеграда, дошли 1885. године, Никољдан.

Ристивојевићи су изумрли по мушкој линији, славили су Ђурђевдан.

Јовићи су се одселили у ваљевски Вртиглав и тамо изумрли, славили су Никољдан.

Кујунџићи (Марковићи) су изумрли.

Цигански родови су гурбети, не каже се одакле су досељени, сви славе Никољдан:

Стевановићи се баве земљорадњом и свирачином.

Петровићи су земљорадници и накупци.

Мојсиловић је ковач и земљорадник.

 

ИЗВОР: „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.