Порекло презимена, село Дудовица (Лазаревац)

14. септембра 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Дудовица, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Дудовица је по плећатим косама између сеоских потока и на језерским терасама између река Љига, Оњега и Липовице. Оно је на осојној страни, па је зими изложено јаким ветровима. Куће су удаљњене једна од друге по стотину и више метара и чине насеље разбијеног типа. Село се дели на ове крајеве: Околац, Путно Брдо, Јасик, Гајић, Поломчића Поток и на друмско насеље Јаз. У крају Околцу су Крчмарци, Смиљанићи и Ђурђићи а у Поломчића Потоку су Марјановићи.

Воде.

За пиће и домаће потребе употребљава се вода са ђермова, која лети не пресушује. Има неколико незнатних и безимених извора од који је значајнији само извор Маринац у крају Околцу. Ту је подигнут камени споменик изгинулим ратницима од 1914. до 1918. године. На овај извор долазе болесници „младим данима“, тј. прве седмице после месечеве мене (његова пуњења), да се умију водом ради оздрављења. Речице Оњег и Липовица као и потоцим Гујара, Ђурђића Поток и Поломчића Поток утичу у Љиг.

Земље и шуме.

Њиве су у долинама Љига и Оњега, а по странама брда су измешане са ливадама и воћњацима. Места на којима су њиве и ливаде назвају се: Велика Стража, Мала Стража, Савинац, Предор, Оњег, Бело Поље, Симекинац, Ракинац, Љиг, Липовица, Бабин Гроб, Ђурђића Поток, Гујара и Парлог.

Заједничка сеоска шума је у Оњегу до Брајковца, а остала је издељена.

Старине у селу.

На месту Црквинама позанју се темељи од неке старе цркве у старом гробљу. Ту је и данашње гробље. Друго старо „маџарско“ гробље било је на брду Малој Стражи. Од њега има још по неки надгробни споменик без натписа.

Кроз село је водио стари пут из турског времена преко Мале Страже и код данашњег друмског насеља Јаза је прелазио Оњег.

Подаци о селу.

Данашња црква подигнута је код старе цркве пре стотину година. Она слави Ђурђевдан. Литија се носи Првога дана Духова а заветина се држи у недељу пред Св. Илију.

Као насеље Дудовица се помиње 1664. године а по архивским подацима забележена је тек 1811. године. Године 1818. Дудовица је имала 41 кућу. Данас има 18 родова са 115 кућа.

 

Порекло становништва.

Пре Карађорђевог устанка доселила су се четири рода:

Сарићи, Ивановићи, Милинковићи су један род, дошли су „озго“, по свој прилици из Качера после одласка Маџара. Имају крве сроднике Мијаиловиће у Трудељу – Качер, Благојевиће у Трбушници, Стевановиће у Брајковцу, Мандиће и Пољаницама – Качер, који су се тамо одселили пре стотину година, славе Аранђеловдан.

Илинчићи, Станишићи, Станошевићи, Марјановићи, Ђуришићи, Вукашиновићи и Матићи су из Босне, чукундед им је на овдашњем гробљу сахрањен а за даље претке не знају. Вукашиновићи имају одсељенике у Липље – Качер, славе Ђурђевдан.

Маркићевићи, Марковићи, Весићи, Павловићи, Матковићи, Смиљанићи, Гајићи, Јовићи и Нинковићи су били један род, али су се већ одавно разродили; не знају за своју старину, славе Аранђеловдан.

Живковићи и Пантићи не знају за своју старину, имају одсељенике у Јабучју у Тамнави, славе Св. Димитрија.

У прошлом веку доселило се осам родова:

Ђурђићи су из Трудеља у Качеру; овамо су се доселили пре стотину година, славе Јовањдан.

Стевановићи, предак Марко доселио се однекуд, а од њега је данас пето колено, Никољдан.

Перићи су из Баната, Ђурђиц.

Вемићи су из Срема, Ђурђиц.

Крчмарци су се доселили око 1840. године из Крчмара у ваљевској Подгорини, Никољдан.

Ђорђевићи су Рудничани, Никољдан.

Сајићи су из Дића у Качеру, доселили су се после рата 1878. године, Томиндан.

Антонијевићи су се доселили 1897. године из Липља у Качеру а даљом старином су из Теочина код Горњег Милановца, Никољдан.

Стевовићи (Глишовићи) доселили су се из качерског Бранетића 1900. године, Ђурђевдан.

Маћићи (Поповићи) су из Барзиловице, Симеундан.

Митровићи су из Озрема код Горњег Милановца, Аранђеловдан.

Ђукићи су из Мораваца у Качеру, доселили се 1910. годне, Ђурђевдан.

Павловић је поткивач, дошао из Босуте у Качеру 1930. године, Никољдан.

Николић, абаџија, доселио се из Рипња код Београда, Никољдан.

 

ИЗВОР: „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.