Порекло презимена, село Бурово (Лазаревац)

9. септембра 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Бурово, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Бурово је мало насеље са леве стране Пештана, у његовом доњем току, а између Лазаревца, Дрена, Зеока, Медошевца и Шопића. Куће су на присојној страни безимене косе и у долини сеоског потока. Испод кућа пролази главни пут Лазаревац-Аранђеловац. Насеље је разбијеног типа. Оно се дели на Андрића Крај, Слеђевац и Ерски Крај.

Воде.

У селу поред Пештана и поменутог потока има девет зиданих бунара.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су по странама, али су најбоље оне поред Пештана. Отуда је ово село знатно богатије од суседних села Дрена, Стубице и Лукавице. Њиве и ливаде су на местима која се зову: Луг, Разорчине, Вотњачине, Трњаци, Равнице, Баре, Стари Пештан, Велика Ливада, Брескопоље, Милина Бара, Тукови, Бунарић, Ливадице, Дуго Брдо, Голубуша и Орнице.

Сеоска утрина и шума је у Гробљанској Шуми.

Подаци о селу.

Преци данашњих старијих родова прво су се населил у Шопић, па се, кажу, никако нису слагали са Шопићанима. Кнез Милош нареди да се преселе на данашње место, које се звало Певалице. Не зна се како је дошло до даншњег назива Бурово. Данашње гробље је на месту старог гробља, више села у Гробљанској Шуми. Најстарији надгробни споменици данашњих родова у том гробљу су из 1824. године. Литија се носи на Спасовдан.

По архивским подацима Бурово се први пут помиње 1818. године када је имало само 4 куће, а 1844. године имало је 10 кућа са 65 становника. Данас у њему има 11 родова са 50 кућа.

 

Порекло становништва.

У првој половини прошлог века доселило се десет родова:

Стевановићи су овамо дошли из Драгачева а старином су из Херцеговине, славе Никољдан.

Шћековићи (Алексићи и Вукашиновићи – који су изумрли) су један род и они су од „Арбаније“, славе Аранђеловдан.

Тадићи, Аћимовићи и Павловићи су један род, четврто колено од претка, који се доселио из Душковца код ужичке Пожеге, славе Лучиндан.

Вучетићи, предак Вучета је данашњем старцу од 80 година био дед, доселио се од Ужица, славе Ђурђевдан.

Мирковићи су из села Повлена (?) код Ужица, славе Ђурђевдан.

Јовичићи, предак убио „капетана“ у Црног Гори, па са женом побегао овамо, славе Никољдан.

Станисављевићи и Радосављевићи су један род, предак Станисав дошао по позиву претка Марковића; по свој прилици били су један род, славе Ђурђевдан.

Томићи су се доселили око 1860. године из суседног села Дрена; у Дрену данас нема крвне рођаке, славе Симеундан.

Благојевићи су се се доселили 1890. године из Трбушнице, славе Ђурђевдан.

Радосављевићи су дошли на купљено имање из Рогаче у Космају, славе Никољдан.

Андрићи су изумрли у Бурову,овамо су дошли из Петке; по овом роду се један крај овог села зове Андрића Крај.

 

ИЗВОР: „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.