Порекло презимена, село Велико Очијево (Дрвар)

1. септембра 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Велико Очијево, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.

 

Велико Очијево се налази цело с десне стране Унца. Утолико се разликује од Бобољусака, који једним делом прелазе и на десну страну Унца. И Очијево има углавном природне границе. Према западу граница је корито Унца, према истоку косе планине Осјеченице. До југа и севера нису границе баш добро изразите, али се ипак по извесном прелому земљишта могу да примете као нека природна преграда. У југозападном делу села долина Унца прави мало проширење и ту има нешто ниског жупског положаја (Луке). Сви остали положаји су висински, неки и планински. Село је јако кршевито, с врло плитким слојем земље.

Оранице носе називе: Обадина, Долови, До, Шипкин До, Шљивице, Миланџина Њива, Громиљача, Кланци, Дугачка Њива, Цијепци, Доње Њиве, Таван, Луке, Увала, Тополе, Поднћ.

Ливаде: Продоље, Голо Брдо, Брдо Мрђино, Плећа, Торовине, Долови, Корито, Жабљак.

Пашњаци: Шипкина Главица, Долови, Грабежи, Страна.

Шуме: Јованова Коса, Цјепала.

Живе воде нема осим Унца границом села и Ајзнар-бунара у Осјеченици, сасвим изван насељених крајева. У селу имају три овећа бунара који се налевају кишницом.

Млин има само један на Унцу, али ни он лети не меље, јер се вода из Унца губи и нестаје кроз ситне поноре у самом кориту, тако да у то доба довде никако и не допире. Колиба и наслана има у Продољу и у Долу Миљанову.

Село је разбијеног типа. Дели се на три групе: Очијево, Продоље и Луке. Главни део села је крај Очијево, она друга два краја су тек као неки привесци. У крајевима су куће расуте у мање групе. Цело село има 72 куће.

Гробља су четири: Обадина, Таван, Под Главицом, Дедино Брдо. Старинско гробље има у долини код школе. Веле да су ту изгинули сватови и укопани на том месту.

О имену села чује се казивање да су овде били станови манастира Рмња и да је манастирска стока овде пасла. Стога се ово називало „овчије мјесто“, а онда мало по мало реч “Овчије” искренула се у „Очијево“. Крајеви су добили имена по положају.

Градина има неколико, тако: у Шипкиној Главици, уврх Међеђе Драге, на Чуњгеру изнад Зеленвира, на Главичнци код Миланџине Њиве. На Карановића Њивама има Црквина. Ту се види громила срушена камења.

 

Порекло породица.

Као најстарија породица овде сматрају се Шарци (2 к.). Славе Благочасне Вериге. Не знају ништа поуздано о своме пореклу. Зачудо слабо су се множили, иако се нису много расељавали. Пре буне је отселила једна грана у Бјелај.

Танкосићи (15 к.) славе Ђурђевдан. Доселили из Дугопоља (Лика) пре 130 г. Дошао овамо Петар Танкосић са своја четири сина: Исом, Марком, Гавром и Јандријом. Кад је „Вранцуз” владао Далмацијом, Јандрија утече из Задра испод пушке, па не смедне остати у Плавну него с браћом и с оцем побегне у Ваган, после две године у Дугопоље, а ускоро потом овамо у Очијево. Пре њих биле овде Шипке па прешле на Стјењанин. Било тада врло мало искрчене земље, свуда около велика планина. Пре 90 г. Марко пређе одавде на Мало Очијево.

Карановићи (16 к.) славе Ђурђевдан. Живе овде на три места. Овде су око неких 70 г. Једни прешли амо с Малог Очијева, једни с Бобољусака (из Панића Драге).

Родићи (20 к.) славе Аранђеловдан. Доселили овамо из Дугопоља на десетак година пре Танкосића. Дошли тада браћа Ћиро и Јован, утекли и они од војске. Неколико година иза њих доселио и Стеван Родић из Плавна. Од њих тројице сви су ови данашњи Родићи овде. Пре буне (1875) селили Родићи одавде у Кнешпоље, а после рата (1914—18) на Косово и у Банат.

Шипке (13- к.) славе Марковдан. Доселили из Врљике у Далмацији пре 200 година. Они су после Шараца најстарији у селу. Раније се звали Бајићи. Марко Бајић ишао увек уз капетана пркошког, па свет окренуо говорити: „Марко уз капетана к’о шипка уз бубањ!” Они што су на Лукама (2 к.) сишли онамо одмах иза окупације.

Боснићи (3 к.) славе Јовањдан. Пре 80 г. дошао Боснић из Дрвара и приженио се у кућу Шарчеву.

Пећанац (1 к.) слави Јовањдан. Привела га мати из Врточа у кућу Карановића пре 60 г.

Шевићи (2 к.) славе Лучиндан. Доселили из Плавна пре 120 г.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.