Порекло становништва села Араповац, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Араповац је на ниској, београдској површи, између река Турије и Сеоне. Има кућа и по странама површи, особито на северозападној страни, али их нема у долинама сеоских потока. Оне су разређене 50 до 150 метара једна од друге и чине насеље разређеног типа, који се дели на крајеве: Самала, Окресак или Јанковића Крај и Кусања.
Сеоски потес (атар) граничи се према Миросаљцима њивама у месту Кориловци, према космајским селима Сибници и Рожанцима су: Вис, место Меанчине и речица Сеона. А њиве код Мемедове баре су до Соколова и Арнајева. Турија дели Араповац од Јуковца, Брдо га раздваја од Барошевца а према Стрмову су њиве и извор Јанчић.
Воде.
Село нема довољно изворске воде па се због тога служе водом из бунара. Извори су: Јазавачке Рупе, Маринац, Врановац и Мачац, који је засут земљом. По предању Мачац је био тако јак извор, да је плавио њиве и односио усеве са њих, па су га још Турци засипали. Испод села тече Турија, која у сеоском потесу прима притоке Сајковац, Мачац и Провлаку. Остали потоци су суве јаруге (долине) које теку само у време већих киша и отапања снега.
Земље и шуме.
Сеоке њиве и ливаде су на местима: Брду, Средњаку, Куглици, Јанчићу, Огради, Барама, Провлаци, Мечаку, Окресаку, Гају, Врановцу, Мемедовој Бари, Баринцу, Пољима, Свинчинама, Рту, Ћуковцу, Ланчи, Манастирини, Њиве код великог и малог Језера, Рашково Поље, Чамске Њиве, Оловница и Дреновчић.
Сеоске утрине има мало у Сајковцу, брду Капару и на Мечаку. Она је обрасла слабом шумом. Ту је и заједничка сеоска испаша.
Старине у селу.
Старо „римско“ гробље било је код старог каменог моста на Турији. Овај камени мост је до половине засут речним муљем и песком. И за њега се говори да је „римљански“.
Неки стари манастир био је на месту Манастиришту, где се од њега налази још по који камен.
У месту Оловници топило се олово. Ту се и данас изоравају темељи од зиданих грађевина.
Подаци о селу.
Данашње насеље постало је у другој половини 18. века, али је писани помен о њему тек из првих десетлећа прошлога века. Године 1818. године било је у Араповцу 30 кућа, 1822. године 33 куће а 1844. године 48 кућа са 331 становником. Данас у њему има 17 родова са 124 куће. Село је до недавно имало два гробља, а сада једно, у Окресаку. Литија се носи на Спасовдан, а сеоска заветина се држи о Младенцима.
Порекло становништва.
Пре Карађорђевог устанка доселила су се три рода:
–Чуруци (Радивојевићи, Матејићи, Петровићи) су најстарији род у Араповцу. Љихов предак Милован Чурукпара доселио се однекуд из Старог Влаха и основао село Његови синови су учествовали у Првом Устанку. Осим горе наведених од њега су и ово родови, који су се у међувремену разродили:
–Парајлићи (Васиљевићи), Прокићи, Јевремовићи (Аврамовићи), Томићи, Матијашевићи, Пантелићи и Матићи. Све горе наведене фамилије славе Ђурђиц.
–Симићи, Јовановићи и Арсенијевићи, први су се доселили „са Рудника“, од њих су настале остале две фамилије, славе Ђурђиц.
–Карагаче (Јанковићи, Марковићи) су из Белог Потока под Авалом. Овамо су се доселили због турског зулума. Славе Алимпијевдан.
У првој половини прошлога века доселила су са два рода:
–Ранковићи су из Старог Влаха, славе Ђурђевдан.
–Ђурићи (Нинковићи) су из Драгачева, славе Јовањдан.
У другој половини прошлога века доселило се осам родова:
–Пауновићи су из околине Пирота, славе Никољдан.
–Миливојевићи су из оближњих Зеока, славе Лазаревдан.
–Василићи, отац, као колар, се доселио из села Краварице у Доњем Драгачеву, славе Никољдан.
–Миливојевићи други су од Милојевића из Барошевца, славе Никољдан.
–Ђорђевићи су из „Рујчића“ (Ручића) у Качеру, славе Савиндан.
–Петровићи су род Милићима у Соколови, који славе Јовањдан док Петровићи славе Никољдан.
–Жујевићи (Миловановићи) су из Неменикућа испод Космаја, славе Никољдан.
–Јанковићи су из Станчића у Рудничком Поморављу, славе Никољдан.
Новији досељеници:
–Ранковићи други су из Маслошева у Горњој Јасеници; имају крвне сроднике Ранковиће у Јунковцу, славе Ђурђиц.
–Јелићи су од Јелића у Великом Борку; овамо су се доселили 1907. године, славе Ђурђиц.
–Николићи су од Николића у Јунковцу, славе Ђурђевдан.
–Јовановићи су из Стрмова; овамо су прешли 1916. године, славе Св. Матеја.
ИЗВОР: „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)