Порекло презимена, село Премећа (Чачак) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Премећа, град Чачак. Према истраживању Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављеном у Чачанском гласу 15. априла 19 Порекло становништва села Премећа, град Чачак. Према истраживању Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављеном у Чачанском гласу 15. априла 19 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Премећа (Чачак)

Порекло презимена, село Премећа (Чачак)

Порекло становништва села Премећа, град Чачак. Према истраживању Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављеном у Чачанском гласу 15. априла 1983. године. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.

 

Мада народна предања и ретка сачувана документа трајање живота на простору данашње Премеће одводе у далеку прошлост, данашње становништво села у целини је досељеничко. Најстарији памћеници знају да су њихови преци најпре „пали“ на падине планине Јелице у XVIII веку. Попис из 1820/21. године садржи податке да је тада у селу било 20 кућа, 25 пореских и 75 арачких глава. Касније се број житеља повећавао. Међутим, услед миграција у градове, посебно у Чачак и његову околину, рапидно је смањен број становника Премеће после другог светског рата. Ради поређења, истичемо да је 1948. у селу било 712, а у 1981. години само 472 житеља.

Служећи се расположивом литературом, подацима из матичних књига и казивањима мештана (Милета Мандић, Војислав Шундерић, Радован Аврамовић и Мирко Милошевић), покушали смо да расветлимо порекло свих родова у Премећи. Но, и поред свих напора, остале су неке непознанице и недоречености.

Мандићи (8 кућа) су у XVIII веку преко Санџака, досељени из Црне Горе. Потомци кажу да је са породицом дошао Милисав Мандић. Род су са Мандићима у Виљуши.

Јечменице (5 кућа) су такође у XVIII веку досељени из Црне Горе. Чују се мишљења да су род са Јечменићима у Губеревцима (Драгачево), али ова тврдња нема поузданијих доказа. Коста Јовановић је забележио у својој студији о пореклу становништва горњег Драгачева да су Јечменице дошле из Бијелог Поља око 1848. године. Међутим, у Премећи их је било и раније.

Милошевићи (15 кућа) су „од Иванграда“ досељени под крај XVIII века. Живо је предање да су дошла два брата: Милош и Бранко. Милошеви потомци су Милошевићи, а Бранкови – Бранковићи.

Бранковићи (5 кућа) су род са Милошевићима.

Пејовићи (15 кућа) су, по проучавању Радоја Ускоковића „исељени Никшићи“. Досељени су у Премећу пред сам крај XVIII века.

Чалуковићи (6 кућа) су давни досељеници из правца Санџака. У Премећи су били пред први српски устанак.

Мутаовићи (4 куће) су пореклом Васојевићи. Досељени су пред први српски устанак, заједно са својим сродницима Мутаповићима из Прислонице.

Лекићи (4 куће) су у Премећу стигли из правца Санџака некако у време првог српског устанка. Можда 1809. године, када је Карађорђе излазио на Сјеницу.

Гавриловићи (3 куће) су највероватније досељени 1809. године. Пореклом су од Колашина.

Вулишићи (2 куће) су давни досељеници, али нисмо утврдили одакле.

Пузићи (5 кућа) су из Котраже (Драгачево) дошли почетком XIX века. Успомену на њихово живљење у Котражи чува назив једног потеса – Пузе.

Бешевићи (4 куће) су давни досељеници, вероватно око 1840. године из Црњева (моравички крај). Можда и из Губереваца (Драгачево).

Шундерићи (16 кућа) су стигли из Рогаче – Граб (Драгачево) око средине XIX века. Ово тврди Војислав Шундерић, који је рођен 1920. године. Међутим, има и тврдњи да су пореклом са Златибора, од Чајетине.

Јовановићи (3 куће) су средином XIX века стигли из моравичког краја.

Луковићи (4 куће) су пре средине XIX века досељени из Вапе – Сјеница. Дошао је, са породицом, Миленко Луковић.

Бошковићи (6 кућа) су у Премећу стигли из предела Бијело Поље – Мојковац, преко моравичког краја, у другој половини XIX века. Вероватно 1876. године.

Аврамовићи (4 куће) су из Брезовице. Доселио се Светолик Аврамовић 1910. године.

Маринковићи (2 куће) су из Горњег Дубца (Драгачево). Дошао је Танасије Маринковић пред први светски рат.

Ћендићи (2 куће) су досељени из Губереваца (Драгачево) пред први светски рат.

Плазинићи (4 куће) су такође дошли из Губереваца некако у исто време.

Тутуновићи (1 кућа) су из Рајца. На мираз у Милошевиће прешао је 1920. године Влајко Тутуновић.

Радосавчевићи (1 кућа) су из Горачића (Драгачево). Милутин Радосавчевић се после првог светског рата привенчао у Пејовиће.

Ковачевићи (1 кућа) су из Виче (Драгачево). Доселио се Петроније Ковачевић 1926. године у кућу Сретена Бошковића.

Грујовићи (4 куће) су после првог светског рата дошли из Драгачева.

Љубисављевићи (1 кућа) су новији досељеници. Пореклом су из Шапоња, па им отуда и друго презиме – Шапоњићи.

Тодоровићи (1 кућа) су прешли из Рајца после 1950. године.

Вукајловићи (1 кућа) су из Губереваца. Доселио се Радован Вукајловић после 1960. године.

Штављанин (1 кућа) су из Качулица. Око 1960. године дошао је Владан Штављанин на имање своје тетке Русије Јечменице…

Матичне књиге и друга документа помињу и неке друге родове у Премећи, нарочито у XIX веку, који су или одсељени, или изумрли, или су мењали презимена. Више се на пример, не зна ко су били Милисављевићи, а документа помињу 1828. године међу војницима кнеза Милоша, поред Јеремије Јечменице, и Василија Милисављевића из Премеће.

 

ИЗВОР: Истраживање Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављено у Чачанском гласу 15. априла 1983. године. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.



Коментари (9)

  • svetlana saponjic

    Ninoslav Kuzmanović – nigde nisu navedene slave koje slave pojedine porodice. Konkretno, zanimaju me Gavrilovići iz Premeče, i Ječmenice. U delu „Pljevaljski kraj“ piše da su u selo Male Krće kod Pljevalja, Jećmenice došle iz oblasti Vraneš, između Pljevalja i Biljelog Polja, slava je Sv. Nikola.

    Ali, mene prvenstveno zanima, koja je slava Gavrilovića iz Premeće, ako može da mi odgovori Ninoslav Kuzmanović.

    Hvala puno, pozdrav Svetlana

    Одговори
    • Кузмановић

      Поштована Светлана,
      Овај текст је објављен 1983. у Чачанском гласу, тако да је донекле разумљиво што нема помена крсних слава. Радован М. Маринковић је у Зборнику Народног музеја у Чачку објавио више радова о пореклу становништва чачанског краја, између осталог и Премеће, тако да ћу вам проверити тај податак.

      Срдачан поздрав,
      Н. Кузмановић

      Одговори
  • svetlana saponjic

    Ninoslave, hvala puno na brzom odgovoru. Nisu se tada smele pominjati slave. Ako ima tih radova Radovana Marinkovića na netu, potraziću i ja.

    Pozdrav, Svetlana

    Одговори
  • Saponjic Goran

    Veliki pozdrav za sve Saponjice,posebno Saponjice iz Nove Varosi.Molio bih pisite za portal poreklo,pisite odakle ste iz kog sela poticete i sve sto znate o nasem prezimenu.Nadam se da se javite Saponjici i drugi novovarosani,pisite sta znate i sta zelite da saznate o POREKLU svoje familije.Ako neko iz Nove Varosi zna nesto vise o Saponjicima molim nek napise na POREKLO

    Одговори
  • Goran Saponjic

    Za prezime Gavrilovic nadimak grkovac.Da li mi neko moze reci da li su nekad ziveli u selu korita na limu bjelo polje,slave sv stefana.Da li se negde pominju da su stanovali u polimlju gavrilovici iz trebinja stevanjstaci.Molim ako neko moze da mi kaze za gavrilovice od trebinja ali sa slavom sv stefan dali se pominju negde u polimlju.Pozdrav POREKLO.

    Одговори
  • Miladin Plazinic

    Moja majka potice od Gavrilovica iz Premece.Slave Arandjelovdan, ali to je slava Lukovica jer je majcin deda dosao na miraz.A Gavrilovici slave Nikoljdan.

    Одговори
  • Протојереј-ставрофор Љубо Милошевић

    Поштовани земљаци и пријатељи, драги моји премећанци. Тек јуче сам се први пут срео са овим текстом, случајно ми је послао неко из Шундерића.
    Мене је увек занимало наше порекло и чуо сам неколико верзија нашег досељења у Премећу. Чини ми се да ово није баш студиозно обрађивано, барем што се тиче Милошевића, јер не видим да се њихово породично предање учитава као могући допринос бољем показивању ових тврдњи и сведочанства. Једино кредибилно сведочанство о досељеницима у Премећу су јежевичке књиге крштених, венчаних и умрлих, јер је црква у Јежевици била парохија која је духовно-јурисдикцијски покривала и Премећу. Свакако је та 1983 г. идеолошки „избегавала“ Будимира Милошевића једног од обдаренијих и писменијих људи у селу, који се некако својом посебном животном причом и начином живота из хобија бавио сеоском демографијом. Он је био изузетно интелигентан човек да је чак служио у краљевој Гарди у Београду. Живео је просто, помало сурово али имао је велике таленте чак и визије. То је свим премећанцима и данас познато. Он се толико присно бавио овим стварима да је чак сваком у селу био „кум“ за надимке. Надимке је давао „са поруком“, дакле никако из неке лоше намере. Ја сам као дете а касније и младић од њега чуо да су Милошевићи дошли негде са подручја границе Херцеговине и Црне Горе, и тако сам остао убеђен све док јуче нисам добио ФБ поруку са овим линком на овај сајт. Како сам са својих 15 г, отишао „у свет“ остао је мој брат Илија Милошевић и са чича Будом је провео много времена све до његове смрти. Знам да је инсистирао да са њим разговара о нашим породичним прецима. Последњи пут, дакле пре две године, када сам био у Србији сећам се да смо о овој тематици доста разговарали.

    Одговори
  • Jelena Ćaldović

    Da tačno je Šunderici su sa Zlatibora

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top