Порекло презимена, село Трепча (Андријевица)

8. августа 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Трепча, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

На 15 минута од Чоече Главе, преко Стањева Брда, на северној страни, налази се село Трепча. Село заузима обе отране Требачке Ријеке. Десна је страна осојна и лежи на доста стрмом нагибу Стањева Брда, а лева присојна и лежи опет на стрмом нагибу Црвене Стијене. Било је кућа и у тесној равници Требачке Ријеке с обе стране, па су већином пострадале од поводње 1896. годиие. Неколико кућа налази се о друге стране Црвене Стијене, дакле у осојној страни. То се место зове Студенци и лежи изнад Виницке, близу турске границе. Требачкој општини припадају 4 куће из Виницке, које је граница одвојила од Виницке и придала Трепчи, односно Црној Гори. Трепча је дугачка и широка око пола сахата.

Цело је село подводно, а натапа га Требачка Ријека и један поточић. Воденица имају само редовничких. По дну села иде онај главни пут од Берана у Подгорицу, а један левом обалом Требачке Ријеке уза село.

Планина им је Бјелега, на даљини од једног до једног и по сахата. Планина им је доста тесна, али зато имају у Јеловици доста својих земаља и пашњака.

На дну села, на ушћу Требачке Ријеке у Лим, а на њеној левој обали, крај главнога пута, налази се један хан. Од тога хана идући на север поред Лима близу турске границе (ту се свршује Црвена Стијена), на једној малој тераси, званој Јастаће, налазе се развалине старе цркве истог имена, а око тих развалина прастари дубови и стари гробови без икаквих натписа. У близини развалина, како народ верује, налази се закопано благо тог манастира, а за цркву предање каже да су је градили стари Вуиновићи, кад је цела Трепча била насељена Вуиновићима. Они су ту цркву посветили Св. Јевстатију — »Јастаћију“, те отуда и име Јастаће. Друго опет предање прича да је цркву зидао неки митрополит Јастаћије, па и цркву и место прозвао по свом имену. О пропасти те цркве, односно манастира, предање каже да су се нечија четири коња бежећи од муха склонила у цркву како је била отворена, па некако фрњајући се о врата затворила врата, те ту од глади полипсала сва четири. Када су становници нашли мртве коње у цркви запусте је као обескврњену, те пошто се о њој није водила брига она се с временом и разруши. Више тих развалина у листри (литици) на Црвеној Стијени налазе се неки знаци урезани у камену, за које се не зна шта значе.

Више Трепче у кршима Клинима налази се Куштримова Пећина и Куштримов Крш (види стр. 543.).

Порекло фамилија

У Трепчи има 88 кућа са 544 становника.

Становници су од Лопаћана: Голубовићи, који у овом селу с малам изузетком и чине становништво; од Мијомановића: Јочићи; пет кућа Дабетића, две Дрекаловића из Куча, две Пешића из Бјелопавлића и једна Вуиновића. Вуиновићи су на ово место дошли из Трепче крај Вучитрна пре Васојевића, те су га овако и назвали, према оној коју су напустили. Кад су додигли Голубовићи ив Лијеве Ријеке у Трепчу, овде нађу три куће Вуиновића, од којих две одигну у Пештер, а једна ту остане. Но чудновато је како се Вуиновићи у Трепчи нису од тада никако множили, него како је тада остала једна кућа, тако је и данас једна и то само са три мушке главе. Не могући трпети онај васојевички понос и нетолеранцију наспрам другоплеменика, Вуиновићи се окуме са свима, који су се у Трепчу доселили. Да поменемо још да је Трепча, особито око реке, један од најплоднијих делова у Васојевићима, као и то да се Трепчани одликују по говору од других Васојевића, јер на више места а изговарају као е, као нпр. опенци, пес, денес итд.

Трепчани имају само једно гробље.

 

ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 591-593). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.