Порекло презимена, село Шекулар (Андријевица)

7. август 2013.

коментара: 297

Порекло становништва села Шекулар, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

На североисточној страни од Велике, на 2 сахата даљине, преко планине Приједола, налази се Шекулар. Он лежи на доста стрмим странама планина: Приједола, Мокре и Кукаљског Брда, а с обе стране Шекуларске Ријеке, која се у доњем току, на име кроз Ријеку Марсенића, зове Ријеком Марсенића.

Село је дугачко (и.—з.)  један и по сахат, а широко (с.— ј.) 1 сахат.

Земљиште је у Шекулару подводно, а плави се од Шекуларске Ријеке и поточића, који кроза њ теку. Али горњи део села је при планини, те нема потребе да се плави. Овде у горњем делу око кућа су место воћа четинари, докле у доњем делу, у Мезгаљама, има довољно воћа и доста је жупно.

Планина им је Мокра, далеко 3 сахата. Од планине им је одузет већи део и придат Турској.

И Шекулар се рачуна као једна целина, једно велико село, у коме оу мања села: Мезгаље, Улица, Ћетковиће, Рмуше, Огране и Радмуже, али су и овде, као и у поменутим целинама, куће тако измешане да би било залудно постављати границу међу овим селима.

Порекло фамилија

У Шекулару има 255 кућа са 1619 становника. Становници су сви Шекуларци, осим 30 васојевичких кућа у Мезгаљама. Шекуларци су старо српско племе, које се, по причању, овде населило још пре Косова и од тада па до данас није никако плаћало Турцима данак. Они се деле на мања племена, као: Живковићи, Рмуши, Ћетковићи, Дашићи, Јашовићи, Радмужи, Вајмеши итд. Од Васојевића у Мезгаљама су: Делетићи, Кастратовићи и Радуновићи.

У селу има 5 гробаља: у Мезгаљама, Радмужу, Рмушу, Странама и код цркве.

Села: Трешњево, Чоеча Глава, Трепча, Ријека Марсенића, Сеоце, 14 кућа на дну Јеловице (Горњосељани-Усташи) и шекуларска општина припадају требачкој капетанији, која укупно има 595 кућа са 3438 становника. По попису од 1899. године у овој нахији има 2762 куће са 16591 становником, од којих је мушких 8780, а женских 7811. Писмених мушких 2027, а женских 97. Васојевичка Нахија је подељена на 8 капетанија: љеворечка, краљска, забрдска, требачка, величка, полимска, коњушка и андријевичка, којима управљају капетани, а целом нахијом управља окружни суд са седиштем на Андријевици. Народне војске има 6 баталиона, над којима су командири, а над свом је војском бригадир, са седиштем на Андријевици. Основних школа, које приватних које редовних, има 8, и то у: Лијевој Ријеци, Барама, Ријеци Марсенића, Шекулару, Великој, Полимљу, Коњуху и на Андријевици, са 11 учитељских снага. У црквеном погледу ова је нахија подељена на тринаест парохија. Имају три цркве: саборна на Књажевцу до Андријевице, љеворечка и коњушка. Колских путова у Васојевићима нема, а главни су коњанички и пешачки путови ови: од Берана уз Лим преко Андријевице и Полимља до Велике; од Андријевице уз Краље преко Трешњевика, низ реку Дрцку, па уз Тару, преко Рашкова Гувна низ Лијеву Ријеку и преко Вјетерника к Подгорици. У Подгорицу иду још два летња пута: један преко Штавне, а други преко Царина. За Колашин су летњи путови преко Лисе и уз Градишницу, а зимњи је онај преко Трешњевика. Осим ових главних путова свако село има своје путове к планини, комуну, другоме селу, вознике, путове, који воде главноме путу и путиће кроза село.

 

ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 596). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

Коментари (297)

Одговорите

297 коментара

  1. Milos

    Да ли постоје презимена Милић или Миленковић у Шекуларима? Пореклом смо из околине Пећи, а досељени у југоисточну Србију.Славимо Св. Јована Крститеља.Презивали смо се Миленковић по деди мог чукундеде док мој деда није променио презиме у Милић.Е сад дал нам је то било старо презиме не знам..село ми је Велико Боњинце а о пореклу старији причају Космет-Ругова чак и Херцеговина. Поздрав!

    • Раде Бракочевић

      Поштовани,
      У Шекулару не постоје презимена Милић , Миленковић: Славу Св. Јована Крститеља 20. јануара, славе старо шекуларци: потомци Вука Љевака, Даше Шекуларца, Радмужа, исељени Мезгаљани: више братстава: Микарићи и други, Болевићи ( потомци Бојице) који су узели ову славу старих Шекулараца-

  2. Milan Božović Podgorica

    Za G-dina Rada Brakočevića,
    Moji Božovići su porijeklom Martinovići koji su iz Bajica doselili u Mezgalje. Slavimo svetog Jovana. Po nekim izvorima krajem XVI vijeka ili XVII vijek. U Mezgalju su bili do sredine XIX vijeka, kada zbog straha od osvete odlaze u dva pravca, jedni u Metohiju, kod Peći, a drugi u Plavsko Gusinjsku oblast. Promijenili su prezime u Božović, po Božu, koje imamo i sada.
    Znam da je Golub Brakočević malo pisao oko ovih porodica u Mezgaljama i kako su napustili Mezgalje..
    Da li vi imate neke pobliže podatke oko ovih događanja?
    Da li imate podatke, koje su prezime imali Martinovići koji su došli iz Bajica u Mezgalje i da li su mjenjali prezimena do selidbe

    • Раде Бракочевић

      Поштовани Милане,
      Ми смо јуче и данас размијенили мишљења на ову тему преко вибера и електронским путем. Не би се понављао. Исељавање Шекулараца у свим правцима, па и према Гусињу и Плаву истраживао сам дуже вријеме. Данас сам гледао питања и моје одговоре, коментаре других који су расути по интернету. Мало прије разговарао сам са Петром Микарићем потомком исељених Шекулараца из Мезгала – Шекулара, познаваоцем свог родослова и догађаја падања на крв са Васојевићима. Он је потврдио моје резултате истраживања, да први пут чује да су се тим поводом неки Мезгаљани иселили у Гусиње. О овом догађају писао је историчар академик проф. др Миомир Дашић у књизи Шекулар и Шекуларци од помена до 1941 године ( 277 -285). Писали си и други, па и моја маленкост. Ја сам у књизи Ломни Шекулар приче, пјесме, анегдоте, документи прилог родослову братства Бракочевића и његових огранака објавио оригинал писма Братства Манастира Дечана Књазу Николи 10 септембра 1863. године са коментаром ( стр . 115 и 116) . Навео сам и презимена Микарића и других потомака том приликом исељених Мезгаљана. ( стр. 242 -256). Могуће је да се Божо Марков звани Шекуларац у Гусињу, прије или послије овог догађаја из средине 19. вијека иселио из Шекулара , због неког повода, о којем ваши преци нијесу причали. Истичем да у Шекулару -постоји братство Божовића. Они су потомци знаменитог јунака кнеза Вука Љевака, односно Божа Дмитра Јаша… Стефанова, на шире Јашовић, како су забиљежили Радоје Кастратовић, Голуб Бракочевић и други. Голуб Бракочевић је био сјајан познавалац Шекулара и Шекулараца. Поред књиге коју је написао, имао сам част и привилегију да стрико Голуба слушам у његовом дому у Београду док сам студирао седамдесетих година прошлог вијека. Лијепо је што се интересујете за своје поријекло. Предлажем да урадите днк прапоријекла у организацији Друштва српских родословаца Порекло Београд. Једино тако може да се ријеши загонетка да ли сте од Шекулараца из Мезгала? С обзиром на крсну славу Св. Јован 20, јанауара није искључено да будете и од старо Шекулараца : братстава потомака Вука Љевака, Даше Шекуларца, Радмужа, евентуално Болевића који су узели славу старо Шекуларца или је Божо Марков био просељеник кроз Шекулар? Чудесни свијет генетичке генеалогије даје јасне одговоре, свиђали се они некоме или не…