Порекло презимена, село Заостро (Беране)

4. августа 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Заостро, општина Беране. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у турској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

За пола сата северозападно од Ђурђевих Ступова, а на прилично стрмом нагибу косе што полази од Вуче, преко Чуке и Превије, па се свршава у Ђурен-Потоку, где је граница према бјелопољском казау, налази се село Заостро, тако названо што је за врхом Острим, који га одваја од остале нахије. Село се пружа у дужину и у ширину по читав сахат.

Кроза село протиче један поточић, који чине сеоски извори, употребљаван за натапање, али наноси и штете раздирући вемљу и сносећи је у Лим. Извора има велики број: Врујице, Скакан, Врело, Студенац и т. д.

Сељаци имају земље с десне стране Лима, и то једну повећу ливаду звану Урошевица, на којој се налазе развалине неке старе цркве, коју је, по предању, градио Цар Урош, по коме је и Урошевица ово име добила. Сељацима припадају и стране Тиврана. Планина им је Којановац више Мојковца, за 3 часа далеко. Сеоска је земља сва откупљена.

Порекло фамилија

У селу има око 70 кућа.

Становници су:

Докићи, који су, натерани сиромаштином, додигли овамо пре 300 година из Братоножића с Пелева Бријега. Славе Никољдан.

Бисмиљаци су такође из Братоножића. Славе Св. Николу. Кад су једном косили неком Турчину у Урошевици, неки њихов стари, по имену Ново, кад седну за ручак, рекне: “Бисмила и помози Боже, које прече нек се стече!”. Због тога му се почну подсмевати и прозову га бисмиљак, па то остане и његовим потомцима.

Ојданићи. Рођаци Шћекића, славе Св. Петку.

Нишавићи су старином из Остреља иза Ђурен-Потока, славе Св. Петку.

Поповићи су из Куча, славе Никољдан.

Раднићи су додигли скоро, пре 80 — 90 година, из Мушовића Ријеке више Колашина. Славе Петковдан.

Премовићи (1 кућа) су из Братоножића, а славе Никољдан.

 

У селу имају три гробља, због растурености села. Има и четвороразредна основна школа.

Да овде споменемо и неколико кућа села Црљевине, које дели Ђурен-Поток, те већи део припада бјелопољском казау, а мањи беранској нахији. Ту, до Ђурен-Потока, се находи Крш Фемића, докле је била граница Црне Горе 1856. године.

 

ИЗВОР: “Васојевићи у турској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 724-725). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Todor

    Fale Šćekići i Dobrašinovići.