Порекло презимена, село Котража (Лучани, Горње Драгачево)

17. јул 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Котража, општина Лучани. Према студији Косте Јовановића “Горње Драгачево” из 1908. године.

 

По народном причању у Котражи је најстарија породица: Милинковићи, славе Митров-дан. Они су староседеоци јер се не зна да су досељени.

Први су досељеници:

Јанковићи, славе Ђурђиц. За њих се вели да су једног порекла са Пузама из Бијелог Камена, чији су преци доселили од Требиња пре 300 и више година.

Пезеровићи славе Ђурђиц.

Ђуричићи славе Ђурђиц. Обе су породице досељене од Сјенице пре 200 година.

Пред Карађорђев устанак доселили су се:

Кузмановићи славе Јовањ-дан.

Миљићи славе Никољ-дан.

Перичићи и Ружићи су једног порекла, славе Јовањ-дан.

Све су ове породице досељене од Требиња.

За Карађорђа доселили су се:

Радосављевићи и Марићи, славе Арханђелов-дан. Доселили су се од Сјенице.

Чакаревићи су такође досељени од Сјенице, славе Игњатијев-дан.

Луковићи и Милутиновићи славе Арханђелов-дан. Доселили су се од Требиња.

После Карађорђа досељени су:

Мечани, славе Ђурђиц.

Ристићи славе Арханђелов-дан.

Обе су ове породице досељене из Осаонице (Драгачево) око 1820. године.

Милета Јовановић, светштеник, слави Јовањ-дан. Он је од породице Јовановић у Вучковици.

 

Када је Котража заснована не можемо по писменим доказима одредити, пошто су и најранији од њих тек из почетка 19. века, из којих се види, да је Котража била највеће село у Горњем Драгачеву, што указује, да је постојала и много раније. У пописним списковима 1818. год. Котража је имала 70, а 1822. год. 90 домова.

Народна традиција такође вели, да је Котража старо село, а порекло најстаријих породица указује, да је била насељена у 17. веку. И само необично име села, о коме народ не зна никакво тумачење, и које је вероватно страног порекла, довољно показује, да Котража има давнашњи постанак, и могућно да је то име наследила од ранијег насеља, које је ту постојало.

Обетина је у Котражи Недеља Слепога. Црква је посвећена Св. Ђорђу, а сабор је код цркве још и на Велики Четвртак.

 

ИЗВОР: Насеља српских земаља (књига 5) – СЕЗ (књига XI) – Коста Јовановић „Горње Драгачево“, Београд, 1908. године.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Katy

    Primetila sam jednu greèku u (poreklu prezimena ) MiLJIĆI NE SLAVE NIKOLJ-DAN ,, Već
    DMITROV-DAN ..