Порекло становништва села Котража, општина Лучани. Према студији Косте Јовановића “Горње Драгачево” из 1908. године.
По народном причању у Котражи је најстарија породица: Милинковићи, славе Митров-дан. Они су староседеоци јер се не зна да су досељени.
Први су досељеници:
Јанковићи, славе Ђурђиц. За њих се вели да су једног порекла са Пузама из Бијелог Камена, чији су преци доселили од Требиња пре 300 и више година.
Пезеровићи славе Ђурђиц.
Ђуричићи славе Ђурђиц. Обе су породице досељене од Сјенице пре 200 година.
Пред Карађорђев устанак доселили су се:
Кузмановићи славе Јовањ-дан.
Миљићи славе Никољ-дан.
Перичићи и Ружићи су једног порекла, славе Јовањ-дан.
Све су ове породице досељене од Требиња.
За Карађорђа доселили су се:
Радосављевићи и Марићи, славе Арханђелов-дан. Доселили су се од Сјенице.
Чакаревићи су такође досељени од Сјенице, славе Игњатијев-дан.
Луковићи и Милутиновићи славе Арханђелов-дан. Доселили су се од Требиња.
После Карађорђа досељени су:
Мечани, славе Ђурђиц.
Ристићи славе Арханђелов-дан.
Обе су ове породице досељене из Осаонице (Драгачево) око 1820. године.
Милета Јовановић, светштеник, слави Јовањ-дан. Он је од породице Јовановић у Вучковици.
Када је Котража заснована не можемо по писменим доказима одредити, пошто су и најранији од њих тек из почетка 19. века, из којих се види, да је Котража била највеће село у Горњем Драгачеву, што указује, да је постојала и много раније. У пописним списковима 1818. год. Котража је имала 70, а 1822. год. 90 домова.
Народна традиција такође вели, да је Котража старо село, а порекло најстаријих породица указује, да је била насељена у 17. веку. И само необично име села, о коме народ не зна никакво тумачење, и које је вероватно страног порекла, довољно показује, да Котража има давнашњи постанак, и могућно да је то име наследила од ранијег насеља, које је ту постојало.
Обетина је у Котражи Недеља Слепога. Црква је посвећена Св. Ђорђу, а сабор је код цркве још и на Велики Четвртак.
ИЗВОР: Насеља српских земаља (књига 5) – СЕЗ (књига XI) – Коста Јовановић „Горње Драгачево“, Београд, 1908. године.
14. мај 2015. у 01:48
Katy
Primetila sam jednu greèku u (poreklu prezimena ) MiLJIĆI NE SLAVE NIKOLJ-DAN ,, Već
DMITROV-DAN ..