Порекло презимена, село Горња Лопушња (Власотинце)

Порекло становништва села Горња Лопушња, општина Власотинце.  Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Gornja Lopusnja

Настанак села:

Горња Лопушња је насеље у општини Власотинце у јабланичком округу. Према попису из 2002. године било је у насељу 31 домаћинство и 67 становника.

Село Горња Лопушња је сеоско насеље разбијеног типа, на надморској висини од 1000 метара долинским странама Мале Реке, десне притоке Рупске Рупске реке, на обронцима Букове Главе (1336м) планине Острозуба (1546м).

Село Горља Лопушња се налази на граници Грделичке клисуре према сливу реке Власине. Околна насеља су: Ново Село, Доња, Равна Гора, Лопушња и Добро Поље ( Бистрица, Козило, Јаворје).

Село је удаљено 9 километара ЈИ од Власотинца. У атару расте ендемореликтна биљка врста зелениче (Prunus Lauracerasus) заштићенa законом, чији једини локатитет у бившој Југославији ОСТРОЗУБ.

Просторно повезује седам махала: Марковци, Власинци (досељени из села Власински Рид-Власина област поред Власинског језера), Јанковци, Белкини, Цигани, Анђелковићи и Лукинци.

Првобитно је постојало једно насеље-Лопушња, које се помиње 1516. године (71 домаћинство) као дервен, од кога су временом настала три сада посебна села-Острц, Горња Лопушња и Доња Лопушња. Старо село је временом расељено.

Данашње насеље је настало крајем XVIII века. Становништво је српско.

Крсне славе су: Света Петка, Свети Аранђел и Свети Никола. Сеоска слава су Духови (Свети Тројца), а вашар Свети Илија (2.август) и Петровдан (12.јул) код школе на „Друм“.

* *

Предања о настанку села Лопушња:

Доња Лопушња је заснована у првој половини 19 века, а Горња Лопушња у другој половини 19 века. Село су заселили сточари суседних села и са Власине и подручја Црне траве и Прокупља. Много њих је негде убио Турчина или се склањао пред зулум овде у шумовите планине.

Тако према предању први насељеник села Лопушње је из нишкога краја, где је убио Турчина, опљачкао га и пребегао преко „воде“ у ове крајеве као „лопов Турчина“.

Тада у времену владавине Турака према „турским законима“ чим се „пребегне“ преко неке „воде“ нису важили турски закони па се тако Срби селили из места у место да би спасили живу главу.

Некада су мењали име, презиме у муслиманска имена и презимена и крсне славе да би се остало у животу. Чак постоје истраживања овог аутора да су чак неки бежали са Романије у власински крај.

Према предању, село Лопушња је добило тај назив према том „турском лопову“; а интересантно је да се једино у село Лопушња (са Равном Гором) сам реч „лопов“ изговара „лапов“.

У овом селу је било насеље Римљана, где се налази римско гробље у место звано Мишева Раица, близу Цоимог Брега, где је била римска црква.

На том месту у подножју црквеног дела и дан данас се налази огроман камен димензије 80 сантиметара са 45 сантиметара, који је некада лежао у цркви на коме су паљене свеће.

* *

Порекло становништва:

Становништво Г. Лопушње је насељено у време оснивања из Бугарске, преко привремене миграционе станице у Рупљу (Црна Трава), и са Власине у другој половини XIX века.

Та сеоба је почела после 1830. године све до времена када је део Трна и околине припао Бугарској, а пре тога био територијално под Србијом. Од страха „бугаризације“ становништво у Македонији и овом делу знепољско-трновске области су насељавали власинско-црнотравско-лужнички и власотиначки крај.

Тако је било и са насељавањем становништва у село Лопушња и околним селима Власотинца и Црне Траве.

Из Бугарске се српско становништво привремено „досељавало“ у село Рупље, па тек онда у село Лопушња.

Лична истраживања (а и родбинска веза са Поречем-околина Македонског Брода и Пилепа-Западна Македонија), су ме навела на неке ставове о пореклу неког дела становништва са крсном славом Свети Никола и сеоском славом „Духови“(с.Црешњево-Порече) а у у неким селима се користити у Србији термин „Тројица“- као и обичаја, менталитета и физичког (антрополошки) изгледа; казује на исправност тезе да је то становниш’тво из „срца“ Старе Србије-ПОРЕЧЕ (Западне Македоније, које је бежало и од „потурчивања“ и бугаризације“ (нарочито после 1830.г. после формирања кнежевине Србије.

По садашњем становништву Горња Лопушња је младо село. Прича се ту се населио неки деда Милисав. То је било на крају 18 века. Од њега се „запатио“ највећи део становништва. Око 1890. године село је имало 13 кућа.

* *

Крсне славе у одређивању порекла становништва:

Овде има забуна код неких истраживача у погледу РОДОВА-порекла родова, који славе различлите крсне славе. Своја лична истраживања (а и истраживања пре мене других еминетних етнолога)-указују да сваки род који је имао крсне славе: Свети Ранђел (Ранђеловдан) и Свети Николу, после „поделбине“ браће (да би једни одлазилик од других у госте) су мењали крсну славу и то нарочито у: Свети Јован и Свети Стефан (Стевандовдан), док они који су имали крсну славу Свети Саву су после „поделбине“ узимали крсну славу Митровдан.

Крсна слава Свети Ранђел је од Васојевића (Црна Гора) док на овим просторима су махом становништво са крсном славом из Јужне Србије, Старе Србије (Македоније), Космета и црногоских племена Срба око Никшића и Даниловграда. Из Шумадије су махом становници са славом ЂУРЂИЦ („мрсна Свети Ђорђа). Док насељеници у овим крајевима из Херцеговине су најчешће долазили са крсним славама: Свети Јован, Свети Сава, Свети Никола, а има и Свети Ранђел.

Чешће се догађало да су славеи мењане да би се „сакрио“ траг од „крвнине“-било убиства Турака или „крвних освета“. Догађало се да су два рода имали исте славе, а нису имали никакво крвно сродство, приликом промене славе а чак и вере и имена и презимена; како би се сачувао род и жива глава.

Славу Свети Ђорђе (посна“-св. Алимпије) махом се ретко „замењивала“ другом славом у стара времена. У погледу „скривања“ од „бугаризације“ узимана је и сеоска слава (литије-светковина)-Ђурђевдан и Петровдан за „крсне славе“, па тако је било чак и „посрбљивања“ често после „ насилних „булгаризација“ и потурчивања: у Македонији и Србији. Мењала се презимена на „ов“, „ски“ и „ић“.

* *

Инфраструктура села:

Данас на почетку 21. века село Лопушња је повезано асфалтним путем, па тако је могућа свака комуникација са селом. До скоро је ишао и аутобус за село, а комби-превозом се превозе наставници „путници“ до ОШ осмогодишње у село Лопушња.

До скоро је и Горња Лоипушња имала активну четворогодишњу основну школу. Миграција становништва је учинила своје.

Село је добило струју 1984.године, а и индивидуалним водоводом, домаћинства су снабдевена здравом планинском водом.

* *

Село некад и сад:

Некада је село било потпуно сточарски крај. Некада су сточари и „иљадили“ број оваца и бачовали на просторима Букове главе и зеленичја. Било је добрих мајстора дрводеља у изради: столица, кревета, ковчега и пољопривредних алата од дрвета. Бавили су се и ћумурским занатом.

Радили су као ковачи и у Самоковима у времену рударења у овим крајевима. Поштовали су се народни обичаји и нарочито изводили обредни обичаји у времену Ђурђевдана и Божића. До 7о-тих година су махом Лопушњани били печалбари-циглари, а на крају 20. века и почетком 21. века су постали познати печалбари-зидари. Учествовали су у свим бунама и ратовима за ослобођење овога краја и Србије. То је слободарски крај.

На крају 20 и почетком 21. века велики број Лопушњана је завршило средње и високе школе. Много је данас постало: зидара, грађевинских предузимача,учитеља, правника, економиста, професора, доктора и на високим функцијама у општини и Републици Србији. То је вредан народ. Марљив и увек спреман да једни другима помогну у невољи. Тако и данас на почетку 21. века су остале „молбе“ да се помогне нарочито када се граде куће или ради у поље око жетве или косидбе.

То заједништво и доброта је одлика планинских горштака-печалбара, који имају душу-да запевају и у коло заиграју.

Горња Лопушња је била позната и до 70. година са познатим трубачима-као и са „шопциима“ харминикашима.

Многи су Лопушњани због тежине живота у миграцији напустили своје село. Има их свуда по Србији-од Власотинце, преко Лесковца, Ниша, Београда до Војводине.

Нису заборавили свој родникрај. Често се окупљају на светковинама у току лета-нарочито на вашару Свети Илија на Чобанцу код Бистрице. Тада се остављао и цигларски калуп и машине и мистрија и и пинтерски алат и долазило и долази за тај вашар.

* * *

Старине и прошлост:

У село Горња Лопушња постоје различите старине и карактеристични топографски називи. Они указују да је овде било становника још у раније доба.

На потесу Селиште у источном делу насеља говори се како су некада живели становници „од наше вере“ звани „ Џидови“. Верује се да да су то били високи људи. Њих је једном „турска држава попалила и уништила“. Сада се познају слаби остаци од око 30 некадашњих кућа.

На месту Црквиште, такође у источном делу села, становници кажу, да се познаје олтар од некадашње цркве. У близини Црквишта ископане су „тугле“ (Забележио: Трифуноски, 1963.г.) и земљане водоводне цеви. Недалеко од ових старина постоје локалитети Прокопи Гузевје. На Прокопу извађени налажени су стари гробови.

Потес Заједница име је добио још за време Турака. Тамо биле бачевине целог села. Заједница је сада подељена и обрадљива.

Јусеин Кладанац је добио име по неком муслиману. Он је био власник око поменутог извора. ( Забележио: Ј.Трифуноски, 1963.г.)

*

Налазиште:

Римска црква се налазила у месту Цоим Брег. У овом пределу је било насеље Римљанима, где се налази римско горбље у место звано Мишева Раица, близу Цоимог Брега-где је била римска црква.

На том месту у подножју црквеног дела и дан данас се налази огроман камен димензије 80см-60см-45см.

Ту лежи камен који се налазио у цркви и на њему су паљене свеће.

У селу су познати хајдуци хајдук Вељко из Неготинске Крајине и хајдук Станко, који су јатаковали у овим крајевима. (Казивач: Миле Миленковић (1936. Лопушња), Забележио: Мирослав Младеновић, 2008.г)

*

Солунци:

Драгутин Филиповић, Миленковић Драгутин, Петар Митровић.

* * *

Порекло родова:

Први досељеници у село:

Према казивању Најдана Станимировића (1910.г.-живео преко 90.година) из села Горња Лопушња; први досељеници су били по именима:

Марко (изведно презиме рода Марковић),

Јанко (изведено презиме рода Јанковић),

Станко ( изведено презиме рода Станковић),

Станимир ( изведено презиме рода Станимировић),

Динко (презиме рода Филиповић – досељени из Бојшине (Грделица), пореклом из села Божице близу бугарске границе.)

Запис: 10. август 2013.г. Власотинце

Казивач: Смиља Стојановић (Станимировић) рођена 1932.године у село Горња Лопушња, сада живи у Власотинце, ћерка Најдана Станимировића, усменог приповедача из село Горњање Лопушње.

Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце

*   *   *

Старији сеоски родови су:

Деда Станкови (9к), Богданови (5к), Павлови  (13к) и Митрови (13к), славе Свети Николу.

Ови родови потичу од заједничког претка деда Милисава. Он се овде доселио од некуда крајем 18. века. У роду Деда Станкови зна се генеалогија (родлослов):-Ђорђе (жив 74.г. рођен 1889.г)-Ђока-Марко-Станко-Милисав. По Станку, сина Милисава, добили су родовско име.

Анђелковци (5к), дошли су из Рупља. Тамо су живели у махали Друсунци где имају рођака. Даље порекло им је из неког места сада у Бугарској.

Млађи сеоски родови су:

Стојановићи (2к), Бошкови (2к), Лека (1к), Станковићи (3к) и Велкови (2к). Прва три рода славе Св. Николу, а четврти род слави Свети Аранђел. Пети род слави „Пејчиндан“(Света Петка). Сви су дошли пред крај турске владавине са власине. Земљу су купили од старијих сеоских родова. (Забележио: Ј. Трифуновски 1963.г.)

*

ВЛАСИНЦИ: Засељени са Власинског језера са подручја Власинске области. Данас су то презимена Станковићи. Који славе Свети Ранђел(казивач:Миле Миленковић, 2008.-подвукао:М.М)

* * *

 

Порекло презимена РОДОВА села Г. Лопушња

Према истраживању (казивању) Чеде-Чедомира Стојановића, Милете-Миодрага Миленковића и Чеде–Чедомира Јанковића из село Горња Лопушња, у Горњој Лопушњи према презименима живе фамилије:

1) Јанковић, Митровић – једна фамилија; досељени из Доње Лопушње почетком 19. века. Крсна слава Свети Никола.

2) Марковић, Миленковић – једна фамилија; досељени из Горње Гаре почетком 19. века. По другој верзији се прво доселила из Прокупље (вероватно у Д.Гаре па у Лопушњу-подвукао М.М). Крсна слава је Свети Никола.

3) Филиповић – досељени из Бојшине(Грделица), пореклом из села Божице близу бугарске границе.

4) Стојановић, Костић, Анђелковић – досељени из село Рупље (Црна Трава), почетком 19. века.

5) Николић, Ристић, Станковић, Илић (насељени око 1870.г.)-досељени са Власине Рид. (Станковићи-Свети Ранђел)

Родоначелник презимена Илић: Илија.

Био је познат хајдук са своја два сина.

Дању је орао, косдио ливаде, сакупљао сено а ноћу са своја два сина „хајдуковао“.

Познат родослов Илић:-Стојан Илић (1908)-Сотир Илић(1936)-синови: Стаменко Илић (адвокат) и други син живе у Београд и ћерка учитељица у село Бољаре.

Забележили почетком 21. века: Зоран Стојановић, рођен у Лопушњи-истраживач у припреми МОНОГРАФИЈЕ села ЛОПУШЊА) и Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар Власотинце.

*

ВЛАСИНЦИ (Станковић): Засељени са Власинског језера са подручја Власинске области. Данас су то презимена Станковићи. Који славе Свети Ранђел (казивач: Миодраг-Миле Миленковић, 2008.-подвукао:М.М)

*

ЛУКИНЦИ (Миленковић, Лукић):

Данас та фамилија носи презиме Миленковићи-по претку Миленку, чији се отац доселио из Прокупља.

Била су три брата: Миленко, Марко и Димитрије.

Миленко (живео око 90.г-рођен око 1768.године)-син: Лука (живео 70-80 година-рођен око 1843.године) и Душан (рођен 1899.године), а његов син Миодраг Миленковић (1936.г) .

Фамилија Миленковић се населила из Прокупља у Лопушњу око 1790. године (Запис фебруар 2008.г-М.М).

Миленко и Марко су се населили у Горњу Лопушњу, а Димитрије се заселио у Доњу Лопушњу. Славе свети Николу, а сеоска слава Свети Тројица.

Димитрије није имао деце па је призетио Љубишу Димитријевића из Градиште, који је такође призетио из Градишта Чеду Ђорђевића (1926.г)-шумар, који има синове: доктора који живи у Лесковцу и сина Славче који има приватно трговинско предузеће –продавнице „Друм“ у Власотинцу. Миленковићи живе у Власотинце и Београд.

Лукићи су се заселили у село Стајковце.

Запис: 2008.г.с. Г.Лопушња,

Казивач: Миодраг-Миле Миленковић (1936)-живи фамилија у Власотинце.

Забележио: Мирослав Младеновић, локални етнолог и историчар Власотинце.

* *

Порекло презимена Стојановић:

Крсна слава: Свети Никола.

Насељени: из Бугарске (прво у Рупље, па онда у Лопушњу)

Родоначелник: Стојан

Позната генеалогија ( родослов): Чедомир Стојановић (1932.г)-Светозар (1908)-Милован (1838.г)-Стојан (1805.г-1890.).

Милован Стојановић (1838-1818), био је турски кмет у село Рупље, скупљао “десетак” турки порез “на рабуш”, пошто је био неписмен.

Запис: 2012.г.с. Г. Лопушња,

Казивач: Чедомир Стојановић (1932) Г.Лопушња-живи у Власотинце

Забележио: Мирослав Младеновић Власотинце, локални етнолог и историчар.

*

Порекло презимена: Костић, Стојановић

Насељени из Бугарске.

Родначелник: Коста

Коста: Станимир, Стоимир и Стојан.

Из ових су “изведена” су презимена: Костић, Станимировић, Стоимировић, Стојановић. Сви они су славили или славе крсну славу Свети Никола (изузев “промена” крснсне славе због “поделбине” или “скривања” од Турака, ако су направили неку крвну” штету Турцима.*

Та презимена су у селима: Горња Лопушња, Јаворју и другим селима власотиначко-црнотравске општине. Много је на почетку 21. века исељено из Горње Лопушње уи других села – Станимировић, Стоимировић у смедеревском крају, Београду и другим градовима и селима Србије, а да ретко ко од њих уопште и зна своје порекло насељавања.

Занимљиво је да у Доњој Лопушњи имамо оснивача рода од КОСТЕ – али из Дејана, али са другом крсном славом “Свети Ђорђе-“посна слава”-Свети Алимпије).*

Запис: 2008.г. Власотинце

Казивач: Миодраг-Миле Миленковић, 2008. Власотинце

Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар, Власотинце

* * *

Порекло презимена: Костић , Станимировић

Порекло: Насељени из Бугарске

Крсна слава: Свети Никола

Родоначелник: Станимир

Презимена: Костић, Станимировић

Станимир је био у сродству са Стојаном, који су се доселили из Бугарске прво у село Рупље, па онда у село Горња Лопушња. Од Стојана род у село носи презиме Стојановић, а од Станимира презиме Станимировић.

Према тврдњи (запис: јул 2013.г) Смиљке Стојановић (девојачко Станимировић, 1934.г) потомка овог рода-Коста је био син Станимира, док су синови Косте: Постол и Михајло.

Из имена Косте, фамилија узела за своје презиме Костић, док фамилија Михајла од родоначелника Станимира за своје презиме узела Станимировић.

Чак је и један део фамилије Apостола Костића је узело презиме Станимировић.

Apостол Костић је имао синове: Томислава и Александра.

Михајлов син се звао Најдан Станимитовић, који је живео код ћерке Смиљке Стојановић (Станимировић, 1934.г.) у Власотинце преко 90 година до краја 20. века. Био је очит и усмени приповедач.

У запису је речено да је Јанко из села Доње Лопушње се оженио сестром Косте Станимировића, па се касније род Јанковић населио у село Горња Лопушња. Сви они су били сточари-номади.

Један део фамилија Костић и Станимировић је одсељен у Борчи код Београда а други део живи у Власотинце.

Коста има свој споменик у село Горња Лопушња, а према тврдњи потомке Смиљке Станимировић-Стојановић (1934); Коста је живео 106 година и био турски кмет.

Запис: јул 2013.г Власотинце

Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог, Власотинце.

* * *

Порекло презимена Филиповић

Родоначелник: Динко Филиповић

Познат родослов:

Динко:-Богдан, Драгутин.

Драгутин Филиповић није имао деце.

Богдан Филиповић:-Ђорђе, Младен и две ћерке:Ика и Десана.

Запис: 10. август 2013.г. Власотинце

Казивачи: Смиља Стојановић (Станимировић) рођена 1932.године у село Горња Лопушња, сада живи у Власотинце и Живка Миленковић (1938.г.Стојановић) из Г. Лопушњу и живи у Власотинце.

Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце

* * *

Порекло презимена Илић (ВЕЛКОВИ-македонско име)

Порекло: Досељени са Власине, а према називу рода из Македоније

Крсна слава: Помиње се Свети Ранђел и Пејчиндан (Могућа је “промена” крсне славе у БЕЖАНИЈИ од Турака)

Родоначелник: Илија

Презиме Илић:

* * *

Порекло презимена Станковић, Митровић, Николић(1)-ДЕДА СТАНКОВИ (Богданови, Митрови, Павлови)

Крсна слава: Свети Никола

Порекло: село Гаре (на основу крсне славе и истраживања насељени из Бугарске)

Сви потичу од деда Милисава-Станко-Марко-Ђока-Ђорђе(74.г.-запис Ј. Трифуновског 1963.г. подвукао М.М 2013.г.)

Познат родослов:

Станко-Милева (Босини-Сарамандини, Д.Лопушња):-Добривоје Станковић (1910.г., трубач), Милутин Станковић (1903.г., кланеташ).

Милутин Станковић (1903)-Ненад-Небојша-Оливера(1972):-удата за Миленковић Витомира (1966.г) из Горњу Лопушњу и имају две ћерке:Сања(студент) и Александра(завршила средњу школу) и живе у Власотинце.

Добривоје Станковић (1910)-Борисав, Стојан, Крста.

Борислав Станковић-Славица:-Мића(у Ниш), Круна (удата у Д.Лопушњу).

*

РОД:МИТРОВИ(Митровић-Ђикинци)

Крсна слава: Свети Никола

Родоначелник: Митар

Познат родослов: Стреља (жив)-Богоја-Стојадин-Ђика-Микаил.

*

Род: ЛЕКА-Николић (Призетен Александар-Лека Николић)

Род:БОГДАНОВИ-Филиповић

Род: ДЕДА СТАНКОВИ:-Марковић

Род: Павлови:-Николић

Род БОШКОВИ:- Стојановић

Запис: 10. август 2013.г. Власотинце

Казивачи: Смиља Стојановић (Станимировић) рођена 1932.године у село Горња Лопушња, сада живи у Власотинце и Живка Миленковић(1938.г.Стојановић) из Г.Лопушњу и живи у Власотинце.

Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце

* * *

Порекло презимена Станковић(2)

Порекло: досељени са Власине

Крсна слава: Свети Ранђел (крсна слава која се није ме4њала Срба од племена васојевића-лозе Немањића у Црној Гори)

Родоначелник: Станко

Род СТАНКОВИЋ постоји у селима: Дејан-где су се прво доселили као сточари-номади; потом преко засеока Преданча у 19 веку “хиљадили” више шута број оваца у “козилској реци” и преко села Брезовице расељавали се у селима:Равни Дел, Крушевица, Лопушња, Градиште и другим околним селима у власотиначком и црнотзравском крају.

Познат родослов:

Станко-Стојко-Орден-Мита:-Новица Станковић (1960), Стојко, Иван.

Новица Станковић (1960)-Љиљана(девојка из село Градиште:-син и ћерка студенти.

Иван Станковић-Зорица(Каћ, Нови Сад):-Јован(дете).

Стојко неожењен.

Запис: 10. август 2013.г. Власотинце

Казивачи: Смиља Стојановић (Станимировић) рођена 1932.године у село Горња Лопушња, сада живи у Власотинце и Живка Миленковић(1938.г.Стојановић) из Г.Лопушњу и живи у Власотинце.

Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар Власотинце

* * *

Порекло презимена Јанковић

(у сродству са родом АНЂЕЛКОВЦИ-Бисини, који су се прво из Бугарске доиселили у Рупље па онда у Горњу Лопушњу као млађи род насељавања у село)

Родоначелник: Јанко

Крсна слава: Свети Никола

Познат родослов:

Трајан-Јанко, Анђелко(Анђелковци):-Коста-Наћа, Цака. Наћа имао три сина- Цака једног сина.

Јанко:-Горча, Риста, Жика Јанковић.

Горча:-Савка, Риста, Душан, Благоје и Милева.

Олга Јанковић је “призетила” у свој род: Александра-Лека Николића, који су имали родослов: ;Милисав-Радисав (око 50.г-жив, 2013.г)

Позната генеаологија: Јанковић Бранко (1950.г.)-Трајко-Владимир-Јанко.

Запис: 11. август 2013.г. Власотинце

Казивачи: Смиља Стојановић (Станимировић) рођена 1932.године у село Горња Лопушња, сада живи у Власотинце и Живка Миленковић(1938.г.Стојановић) из Г.Лопушњу и живи у Власотинце.

Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце

* * *

Порекло презимена Костић(2), Анђелковић (род АНЂЕЛКОВЦИ)

Родоначелник: Анђелко

Крсна слава: Свети Никола

Порекло: Из Бугарске (прво се доселили у Рупље па у Г.Лопушњу)

Познат родослов:

Анђелко-Коста:-Наћа, Цака.

Наћа Костић: Никола, Љубомир, Велимир Костић(1912.године рођен-тупанџија у музички оркестар-“Банда” у Лопушњи).

Никола:-Драгутин, Ђорђе (1934)-имао четири ћерке.

Љубомир:-Александар (1932), Благоје (1937), Радмила.

Александар Костић живи у Београд

Благоје:-Љубиша Костић (1964).

Цака Анђелковић:-Микаил, Горча, Димитрије-погинуо у први светски рат.

Сви потомци цаке се презивају Анђелковић, а наће Костић.

У Београд су одсељен фамилије са презименима:Костић, Анђелковић и Миленковић.

Запис: 11. август 2013.г. Власотинце

Казивачи: Смиља Стојановић (Станимировић) рођена 1932.године у село Горња Лопушња, сада живи у Власотинце и Живка Миленковић(1938.г. Стојановић) из Г.Лопушњу и живи у Власотинце.

Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце

* * *

Проширено Порекло презимена Стојановић (СТОЈАНОВЦИ)

Крсна слава: Свети Никола

Порекло: насељени из Бугарске прво у село Рупље, па онда у село Г.Лопушња као млађи род насељавања у село)

Родоначелник: Стојан

Стојанов син Милован Стојановић је био турски кмет у село Рупље и сакупљао “десетак” на “рабуш”.

Други Стојанов потомак Милан М. Стојановић(син Милована) је био 22 године кмет у село Лопушња и стрељан је од стране Бугара 1943.године у Врање са још следећих мештана из села Горња Лопушња: Владимир Ј. Јанковић, Јосиф Ђ.Марковић, Сава Н. Митровић, Милунка С. Јанковић(стрељана у Г.Лопушњу), Павле В. Николић (стрељн у Г.Лопушњу).

Познат родослов:

Стојан-Милован Стојановић:-Милан.

Милан Стојановић:-Светозар (1908), Драгољуб (1914), Добривоје(млађи), Милорад(1924), Александар (1923).

Светозар Стојановић (1908)-Љубица (1908. Селиште, Д. Лопушња):- Зорка (1930, удата у Грделицу), Чедомир (1932), Живка (1938.г. удата у род Миленковић у Г.Лопушњу за Миодрага Миленковића

-живе у Власотинце ), Никола (1941)-живи у Каменицу(Власотинце).

Чедомир Стојановић (1932)-Смиља (девојачко Станимировић из Г.Лопушњу, 1932.г):-Милина (1957.г.-удата за Бранка Јанковића рођеног 1950.г у село Горња Лопушња и живе у Власотинце, а имају децу:Марјан, Жаклина и Јелена), Мирјана (1957.г. удата за јанковић Драгана у Г. Лопушњу –имају децу:Ивана, Алењксандр, Драгана-живе у Власотинце), Весна (1966.г.-удата у род јанковић у Г.Лопушњу-имају сина и ћерку), Живота (1971) Стојановић-Горица(из с. Добровиш):-Марија (1994), Милан (1999)-живе у Власотинце.

Драгољуб Стојановић(1914)-Севетка (Г.Лопушња):-Станојко (1945, Вукосава (1943.г. удата за Младена Костића из Г.Лопушњу и живе у Коларе код Смедерева).

Станојко Стојановић(1945)-Дана (Стојановић-други род од Војислава Стојановића ћерка магационера из Д.Лопушњу) :- Раде(има две ћерке удате у Јастребац).

Добривоје Стојановић-Милица (Ново Село од рода Рајковић):-Радомир(живи у Власотинце)-Јован(живи у Београд) –син Саша.

Милорад Стојановић(1924)- Рада (1924. Јастребац):-Боривоје (1938.г., Витомир (1940.г.),-живе у Маџину Долину(Власотинце), Војислав Стојановић(1942.г.-живи у Сремску Митровицу).

Запис: 10.август 2013.године Власотинце

Казивач: Чедомир Стојановић (1932.г.) из село Г.Лопушња-живи у Власотинце

Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце

* * *

 

Прича о чукун деди Кости:

Прва прича: Коста је био по мајци из Горње Лопушње чукун деда Милету-Миодрагу Миленковићу (1936.г)-који је пореклом од Костића из Лопушње.

Коста је знао турски језик и ишао са Турцима као преводилац у сакупљању и наплате пореза (аксиза)-„десетака“ у злату.

Ишао је са још два Турчина, који су на коњима носили злато сакупљено од наплате пореза-„десетака“ српске раје у овом делу Србије.

Турке је Коста спроводио преко Грделице до Скопља.

Коста је обавештавао хајдуке који су пресретали Турке и од њих одузимали злато и закопавали га по планинским врлетима. Хајдуци заробе Турке и Косту, опљачкају их и пуште Косту.

*

Друга прича: Спроводио Турке Коста као турски кмет по српским славама. Знао је да говори и турским језиком.

Тако их је једном приликом одвео на једну зимску славу у село Преданлча.

На троношкама су седели уз совру-трпезу, када су Турци ушли. Сви су устали. Само је поп остао да седи. У тренутку да би спасио људе, којима је слава била забрањена, онда се досетком обратио оваквим на српски:

– Сви седите пијте, једите и не секирајте се, само да истерамо ђавола из кућу”.

У том тренутку је узео столицу троношку и њоме гађао попа.

Ђавола из кућу је истерао. Турци су били задовољни и пустили на миро да се крсна слава настави да слави.

Некада се морало и на такав да бране српске главе од Турака.

Запис: фебруар 2008.године, с. Г.Лопушња

Казивач: Миодраг-Миле Миленковић(1936.г.),

Забележио: Мирослав Младеновић, локални етнолог и историчар, Власотинце.

*

Трећа прича: Хајдук је пресрео товар турског пореза од Турака, које је Коста прикупио као турски порез. Турски паша је одредио Турчина да коњем јурне на везаног хајдука и сабљем га убију.

Коста је био сналажљив. Проговорио је речима-честити Пашо, да се кунемо како ће “Србин да пређе у лагању Турчина” и чија лаж победи тако ће да буде суђено. Ако је српска боља онда да се ослободи хајдук и да се одсече глава Турчину који је спреман да одсече главу Турчину. Ако буде другачије онда нека буде што мора да буде.

Паша одобри надлагување.

Турчин овако поче са лажима: ”Колко праци се за Божић закољу, толко Србина да погину од Турци”.

Турчин: Ајде Коста: Колко јаја се поломе за Ускрс толко да погину Турци од Срби”.

Турчин виде да не може да се преброје онолко јаја за Ускрс што се треба да с поломе, колико ће се прасића закољу за Божић, па видоше да их је Коста “надлагао”.

Коста је добио опкладу, али Турчин није слушао Пашу и почео да пуца по Хајдука који је побегао путем Дубоки у букову шуму. Спасао живу главу.Тако је Коста надмудрио Турке и спасао живот хајдуку.

Запис: 2012.г. Власотинце.

Казивач: Чедомир Стојановић(1932.г.), Власотинце.

Забележио: Мирослав Младеновић, локални етнолог, Власотинце.

*

Четврта прича (“ТУРЦИ”):- Род КОСТЕ Станимировића се често звао “ТУРЦИ”, јер је као “турски кмет” знао да говори турски језик и тако се увек сналазио у тешким ситуацијама у времену владавине Турака у овим крајевима.

Коста је имао три сестре. Једна сестра Марија је “поткрала” свога брата Косту и удала се за Турчина у Врање.

Коста се осветио Турчину, тако што их је из Врања повео мало даље од куће Турчина. Отишао је мало у страну и рекао на турском сестри зету Турчину: “сачекајте мало, идем мало по напоље”. Коста је узео сабљу где је тамо сакрио и у повратку одсекао главу Турчину и бацио га у Мораву. Ту сестру је одмах удао у Македонију.

Друга сестра Аница се удала у село Дадинце. Пошто је зет тукао и малтретирао његову сестру, онда га она позове да га убију. Коста га задавио на спавању, а сестри наредио да ујтру “нариче” за покојним мужем. Тако је и било-

Трећа сестра се удала за Јанка у Лопушњу. О Кости још се препричавају многе приче о његовој сналажљивости и храбрости у тешким временима под турским зулумом у овим крајевима.

Овде је поука како сваки брат у невољи увек помаже својим сестрама и онда када оне направе грешке у избору при удаји. Тако је некада постојала родбинска веза у једној патријахалној задрузи села у власотиначком крају у времену под Турцима и касније све до ослобођења од Турака.

Запис: 11. август 2013.г. Власотинце

Казивачи: Смиља Стојановић (Станимировић) рођена 1932.године у село Горња Лопушња, сада живи у Власотинце.

Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар Власотинце-

* * *

Музиканти: Плех оркестри:

Илић Стојан (труба- рођен 1908.г.)

Сотир Илић (трубач, 1936),

Добривоје Станковић (бас-рођен 1908),

Станковић Милутин (кланет)

 Велимир Костић (тупанџија),

Тарапанунче (барабанче)-Стојановић,

Зарије Миленковић (рођен1922.г.-бас),

Станковић Јордан (трубач).

Миленковић Војислав (басаџија),

Станислав Величковић (равна Гора-кланет)

Владимир Андрејевић(Преданча-кланет, рођен 1938.г.),

Драгиша Ивковић (кланет, Доња лопушња)-„Чуљко“.

Трубачи (плех оркестар) је у скоро свим селима свирао после појаве трубе и кланета после првог светског рата (1922.г) на свадбама и вашарима све до 80.година 20. века.

Свирали су старији и мењали их млађи у свирању у окестру. Од свих ових свирача у сећању је највише остао трубач Сотир Илић(Г. Лопушња) који је својим звуком трубе, могао да „угаси“ лампе (светиљке са петролејом) по свадбама и надјача сваки оркестар било по вашарима или на свадбама.

Као дете сећам се свих кола и песама које су свирали и певали Лопушњани, а посебно звука трубе Сотира Илића, која је свирала и на сопственој свадби у своје родно планинско село – засеок Преданча (Г.ДДејан) 1974.године. (Подвукао: М.М јул 2013.г. Власотинце)-

Запис: 2012.г. Власотинце,

Казивач: Чедомир Стојановић(1932.г.), Власотинце,

Забележио: Мирослав Младеновић, локални етнолог Власотинце.

* * *

Топоними:

Извори: Обзнани, Ивкоз, Кладенац, Сува Чешма, Јусин Кладенац, Кобилски Кладенац;

Називи места на атару су: Шаварина, Бара, Огорела, Чун, Букова Глава, Илијина Падина, Глог, Шилегаин, Белутак, Полом, Кичина Чука, Мртвица, Коњарник, Цојин Брег, Прокоп, Лијач,Илијиново Ориште, Дол, Заједница, Преслап, Црквиште, Селиште.

* * *

НАПОМЕНА: Пошто истраживање и прикупљање материјала за МОНОГРАФИЈЕ села: Лопушња (Горња и Доња), Равна Гора и Самарница прикупља вредан истраживач Зоран Стојановић (родом из Лопушње)-прекинуо сам лична истраживања о РОДОСЛОВУ фамилија ових села. Овде ћу објавити већ прикупљен материјал, а остало ће бити доступно Зорану Стојановићу, коме желим успеха у истраживању и писању МОНОГРАФИЈЕ дотичних села.

10. јул 2013.г, Власотинце, Мирослав Б. Младсеновић Мирац, локални етнолог.

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Стаменковић Србољуб: “Географска Енциклопедија насеља Србије”, књ.1 (а-ђ), Београд

[2] Ј. Трифуноски:-СЕЛА И СТАНОВНИШТВО У Грделичкoj клисури, 1962/63.g. , Народни музеј Лесковац 1975.г (Скопље 1963.г)

[3] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: “Села у власотиначком крају“, 1970-2012.г., Власотинце

 

АУТОР: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар, 10. јул 2013. године Власотинце, Србија.

 

Коментари (32)

Одговорите

32 коментара

  1. Miroslav B Mladenović Mirac

    СЕЋАЊЕ НА ВАШАР ПЕТРОВДАН

    !2 јула 1964.година на вашар ПЕТРОВДАН, као момак из свог родног планинског засеока отишао сам на петровдански вашар у село Лопушња; место звано ДРУМ (Лопушке Мејане).

    Прво сам испод планинског врха Букова Глава(1336 метара надморске висине) кроз непроходну букову шуму путељцима, неколико сата хода прво стигао до села Равна Гора код стрица Ћире(призетка, који је пак призетио Томислава Милошевића из КОКАРЦИ-Лопушња).

    Тај део ми је био познат јер сам још као дете ишао код стрица на Преславе, али често се некада отац са сестром нису добро проводили тумарајући ноћу после повратка преко амбиса и стрмина долина.

    Једном је отац у припитом стању замало остао мртав. Ноћу смо га са мајком тражили лампом у планини када се није могао изгазити снегови који су тада били у навејиштима и преко два и више метара.

    Вратићу се на своја сећања из своје младости и вашара 12 јула на ДРУМ-Лопушња.
    Било је доста света у шаренилу у народним ношњама из:Лопушње, Равне Горе, Брезовице, Новог Села, Градишта, Јастребца, Равног Дела, Бистрице и других околних планинских села.

    Било је то време радости живота. На тај дан су долазили сви печалбари из белог света. Тада су махом у овом крају печалбари били циглари-а касније и зидари.

    У почетку моја сећања из младости навиру још из детињства на познате свираче-трубаче Сотира и Стојана Илића, Бас трубе: Станковића и ЧУЉКА(Драгишу) кланеташа-Лопушња , Станислава Величковића Равна Гора)-кланеташа, Владимиа Андрејевића(Преданча)-кланеташ; потом познатих трубача из села Јастребац(предводио их је Јова кланеташ) и плех оркестра из с.Равног Дела(Ицићи:Никола тупанџија-гоч, и синови трубачи и Милан Јовановић кланеташ „Гулавеза“ са синовима).

    После тога после трубача на Лопушке Мејане (а и на Чобанац)-вашарска ора су свирали хармоникаши „Шопови“(Стаменковићи).

    О томе треба посебан запис, а сада ћу описати нека друга сећања са тог вашарског петровданског дана године 1964 у село Лопушња.

    Сада тек настаје опис тада нашег стварног времена живота у планини. Сви наши преци су били полуписмени или неписмени:сточари и печалбари.

    Тако када се дође из печалбе на вашар онда се мало „распиштољи“-ослободи у полусвесном стању, мало се више попије и уз народно коло-оро, често забораве све сиротињске муке и невоље да се у току зиме преживи на посној земљи.

    Некада се на тај дан и „бије битка“ ко ће да води оро(коло). Севали су ножеви, штапови а некада и пиштољи.

    Када се попије и тада се у суженој свести често „тражи нека правда“, па су често у у том нашем крају у планини често избијале свађе и туче у пијаном стању, да би тек се ујутру „мирило“; ишло од куће до куће са „кондиром или флашом ракине“-да би се људи помирили.

    Тако тог 12 јула 1964.године као момчић са својим зетом Томиславом Милошевићем, пошли смо на оро-вашар на ДРУМ(Лопушња).

    Зет је мало више попио у кафану, док сам ја „пецао“ девојке и играо у коло. Одједном око вођења кола изби туча између лопушњана и равногораца.
    Ни сам нисам знао на којој ћу страни.

    Кога да браним. Док су жене држале једне, други су их млатили колцима.
    Више пута су на вашарима-орима и тупан(гоч) бушили ножевима или колцима.

    Тада сам мало људи познавао и они мене. Док сам покушао да штитим зета у тучи, онда су око мене летели колци и осећао сам по својим леђима јаке ударце. Више нисам знао од кога да се браним.

    Из страха за сопствен живот, само сам се „скотрљамо“ наглавачке и негде засуставио на страни према село Равна Гора.

    Ни сам не знајући где ћу да одем, преко шуме и путељака некако сам дошао до пута за село Равни Дел и тако тумарајући ноћу у планиској непроходној буковој шуми се вратио ноћу кући у своје родно село Преданча (Г.Дејан).

    Мајка је била забринута и са комшијама су ме ноћу „лампом“ тражили према Равној Гори, да би касније „одјеком“ у планини чула мој глас негде у буковим шумама између равне Горе и Равног Дела.

    Помогла ми је преко равноделаца да се некако вратим жив и здрав, јер су у том времену постојале и дивље звери у планини.

    Зато касније сам од старијих људи чуо савет:“ако се други пијани тепају, немој да се мешаш, јер ће ни крив ни дужан да добијеш по њушци“. А и младе жене више нису држале своје мужеве када хоћу да се туку, јер су тако их само „силиле“ а и „пружале могућност“ другој страни-док су их оне држе рукама а други их млате колцима.

    Тако сам често чуо од старих жена како су саветовале млађе жене:“ма пустите ги нек се пијани погрваљају, ће ги пројде пијанка и бес, па ће загљени поново да се врну да пију“.

    Касније 70 година 20 века када су се појавили први школовани млади људи у свим планинским селима, није било више оваквих неугодних вашарских момачких догодвштина.
    Сви смо се у селима добро познавали ко је и у коју школу ишао или поистао студент.

    Али је касније било све мање вашарских дана и оне младости пуне живота Тако је крајем 20 века почело са губљењем народних обичаја, јер се народ масовно исељавао са ових планинских простора.

    Данас, на почетку 21 века и да скоро нема више вашара у напуштеним планинским селима овога краја, али су остала сећања на те радосне дане младости испуњеног живота младости у планини.

    Запис: 11.јул 2014.г. Власотинце
    Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и локални писац песама и прича на дијалекту југа Србије, Власотинце ул. Иве Андрића 92

    *
    Порекло становништва:
    http://www.poreklo.rs/2013/07/15/poreklo-prezimena-selo-gornja-lopušnja-vlasotince/

    ДОПУНА о пореклу презимена села Горња Лопушња (Власотинце)

    Поставио(11.јул 2014.г. Власотинце): Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и локални писац песама и прича на дијалекту југа Србије

  2. Стојанча Стојановић

    Лепо је ово написати и прочитати, ово су тачна и аутентична сећања али морамо знати да је Доња Лопушња село које је удаљено од Горње Лопушње od 3-5 km, а овде је тема Горња а не Доња Лопушња!

  3. Miroslav B Mladenović Mirac

    ДОПУНА: СЕЋАЊА вашара ПЕТРОВДАН (12 јул 1964.г); су сећања једног момчића средњошколца, који се у том времену (а сада то ради) служио поjмовима који су били у народној употреби места(физиономског облика села из прошлости у употреби у народу).

    Тако иако сам рођеn у планински засеок Преданча(Г.Дејан)-поред постојања (после Другог светског рата) села Д.Дејан; у личној карти рођења(1948.г.) пише село ДЕЈАН. тако се физиономски села Доње и Горње Гаре одређују као целина ГАРЕ; онда села Горња и Доња Лошушња у физиономску целину ЛОПУШЊА, Доња и Горња Ломница у ЛОМНИЦА, Доња и Горња Крушевица у КРУШЕВИЦУ.

    Дакле, СЕЋАЊА су писана као ЗАПИС из прошлости, а не са садашњег времена тумачења топографског положаја и “подела“ села на више засеока потом и на целине као називе СЕЛА.

    Нажалост, некима није важно етнографско тумачење неког појма, него онолико колика је патолошка мржња и (са)модоказивање непостојеће моћи код полуписмених мојих печалбара, исказују на најпримнитивнији начин себе и своје ставове-као тобоже ПАМЕТНОСТ!.

    Свим ЛОПУШЊАНИМА било би добро да од мојих млађих колега учитеља и наставника поново потраже одређена знања из моралног васпитања, а од родитеља немају кредибилитет да ишта траже-јер све ове досадашње такозване “писце” коментара познајем барем према њиховим дедовима а неким и очевима из прошлости, а са некима сам нажалост и као печалбар у “годинама које су појели скакавци” радио и у печалби да бих прехранио породицу.

    Зато нећу због њих ништа више писати оно што бих требало аналитичком анализом интердисциплинарном да напишем-јер је то део мога мученичког живота са којима смо правили ћумур, копали папрат и хранили свиње, спавали по буджацима широм бивше југославије, заједно гладовали; а Вама је све на “тањиру” дато од тих јадних мученика(неки нису ни међу живима с којима сам био судионик тешког печалбарскога живота-спавајаћу по железницама боли и гладни и боси).

    Нека вас је срам што брукате своје претке а потомци ће да се стиде оваквог неморалног и нељудског односа према свом ВАСПИТАЧУ(Наставнику-индирекно-јер је писац овог коментара био сарадник и дописник скоро свих листова у бившој југославији а и локалних листова и радио Лесковца и радио Ниша.

    Само лажним лингвистима да одговорим(не би требало да одговарам јер сам увидео да неки немају ни појмовне исказе да употребе у склопу једне мисаоне реченице); у том времену је постојало обавезно у свим новинама, редакцијама, издавачким кућама:ЛЕКТОР, КОРЕКТОР.

    Наравно мерила се суштина и значај садржаја чланка , а лектори су лако “исправљали“ интерпукционе и техничке грешке, а уредници некада и уређивали текстиве(КОРЕКТОР).

    Само да некима овде који нису ЛОПУШЊАНИ(а пишу у име ЛОПИШЊАНА-Горње или Доње свеједно јер је једна ЛОПУШЊА појомно) добро су ПРОФИТИРАЛИ на занимање СРБИН (“лингвистика”)-али то “занимање је већ “истрошена” и ПОХАБАНО-ИЗЛИЗАНА РЕЧ; нека се стиде шта су све дисквалификације и злопотребе(па и Вука Караџића су злоупотребљавали)-јад, срам и морално-интелектуална беда.

    Но, нека се тиме баве други, а оним правим и искреним лопушњанима желим да што више забележе од својих старијих из живота о обичајима свога рода; како да се не би заборавили корени.

    Некима можда у време комјутеризације изгледа смешно, али наше старе генерације су училе на “таблицу са писаљком”, потом без књига, свезака и оловака: тако смо завршаавали по четири разреда а тек по који “срећник”(школа у Лошушњи осмолетка је касније отворена)- ако је могао по планинским врлетима дневно да пешачи и по 20 километара завршавао је осмолетку а средње школе и фалултете смо завршавали уз обавезну летњу прчалбу и тешког рада на село на пољопривреди.

    Још нешто што незнате немој никада старијим особама да искатујете неучтивост на основу “интерпукције” у писању-важно је ко је колико поштен и образован.

    Читава моја генерација учила је од партизанских учитеља (са шест месеци курса) а тако је било и у осмолетку.

    Завршио сам осмолетку у село Свође без иједног наставника, па тек када смо ми завршавали наставничка и учитељска занимања смо описмењавали свако на свој начин вредне и честите печалбаре.

    Нисам имао намеру да уопште пишем овде али због неких ДВОЛИЧЊАКА према том мом јадном и часном припростом измученом печалбарском свету(чији сам и сам судионик био у прошлости) морао сам да се огласим да се ова
    МОНОГРАФИЈА села напише из истраживачког дела у селима, да истински се пренесе шта је било у прошлости и да се млади не стиде своје прошлости и свога корена. Да се не употребљава и злоупотребљава за друге циљеве. Јер је то срамора према прецима.

    Наравно да ме радује свака издата књига о СЕЛУ из овога краја и Вама ЛОПУШЊАНИМА желим успех у раду и издаваштву.

    Надам се да ће један примерак да стигне и на адресу:ул.Иве Андрића 92 у Власотинцу.Мирослав Б Младенивић Мурац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

    11.јул н2014.г. Власотинце, југ Србије

  4. Обавештење: На лични захтев уклоњена су два коментара Мирјане Адамовић.

    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      НАПОМЕНА:
      Али није било извињења за нанете увреде-личне и професионалне, (Подвукао:М.М Власотинце)

  5. Мирослав Б Младеновић Мирац

    ISSBN Катологизација у Народнпј библиотеци Србије Мирослав Младеновић Власотинце до 2014 године

    Локална база података: Народна библиотека Србије, Београд (Бр. записа: 969.224) |

    Изабрани запис трајни линк
    запис [5/37]
    • Пуни
    • ISBD
    • COMARC
    Аутор Младеновић, Мирослав – Мирац

    Наслов Цигларство у нашем крају / Мирослав Младеновић Мирац
    Врста/садржај чланак – саставни део

    Језик српски
    Година 2006
    Физички опис стр. 311-332 : Фотогр.
    Напомене Напомене и библиографске референце уз текст
    Резиме; Summary
    Предметне одреднице Циглане – Историја – Србија – 18-20в

    УДК 666.712(497.11)(091)”18/20″
    COBISS.SR-ID 210971660
    ФОНД У ДРУГИМ БИБЛИОТЕКАМА ПРОМЕНИ ЗАХТЕВ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ
    запис [5/37]
    Види публикацију: TI=Власотиначки зборник ISSN: 1820-0591 SG=п 27071.- Knj. 2 (2006), str. 311-332

    * * *

    Локална база података: Народна библиотека Србије, Београд (Бр. записа: 969.224)

    Изабрани запис трајни линк
    запис [21/37]
    • Пуни
    • ISBD
    • COMARC
    Аутор Младеновић, Мирослав – Мирац

    Наслов Качарство у нашем крају / Мирослав Младеновић – Мирац
    Врста/садржај чланак – саставни део

    Језик српски
    Година 2009
    Физички опис стр. 171-176 : Илустр.
    Напомене Извод ; Summary
    УДК 674.4:392(497.11)(091)
    COBISS.SR-ID 175232268
    ФОНД У ДРУГИМ БИБЛИОТЕКАМА ПРОМЕНИ ЗАХТЕВ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ
    запис [21/37]
    Види публикацију: TI=Власотиначки зборник ISSN: 1820-0591 SG=п 27071.- Knj. 3 (2009), str. 171-176

    * * *

    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 969.224) |

    Izabrani zapis trajni link
    zapis [1/37]
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Autor Mladenović, Miroslav, 1948-

    Naslov Sistem elektronske komunikacije – vizija budućnosti škole / Miroslav Mladenović
    Vrsta/sadržaj članak – sastavni deo

    Jezik srpski
    Godina 1996
    Fizički opis str. 92-94
    Napomene Rezime
    Bibliografija: str. 94
    Predmetne odrednice Nastava – Inovacije
    Obrazovanje – Primena računara

    UDK 371.315:004
    COBISS.SR-ID 211917324
    FOND U DRUGIM BIBLIOTEKAMA PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    zapis [1/37]
    Vidi publikaciju: TI=Inovacije u nastavi : časopis za savremenu nastavu ISSN: 0352-2334 SG=p 21112.- God. 14, br. 2 (1996), str. 92-94

    *
    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 969.224) |
    Izabrani zapis trajni link
    zapis [2/37]
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Autor Mladenović, Miroslav, 1948-

    Naslov Osposobljavanje učenika u nastavi matematike za samostalan rad sa udžbenikom / Miroslav Mladenović
    Vrsta/sadržaj članak – sastavni deo

    Jezik srpski
    Godina 2008
    Fizički opis str. 1-9
    Napomene Apstrakt
    Bibliografija: str. 8-9
    Predmetne odrednice Matematika – Nastava
    Stvaralačko mišljenje – Učenici osnovnih škola
    Psihologija učenja

    UDK 371.3::51
    37.037-057.874
    159.955-057.874
    COBISS.SR-ID 211915276
    FOND U DRUGIM BIBLIOTEKAMA PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    zapis [2/37]
    Vidi publikaciju: TI=MAT-KOL (Banja Luka) : Matematički kolokvijum : stručno-metodički časopis ISSN: 0354-6969 SG=p 28652.- Vol. 15, br. 1 (2009), str. 1-9

    * * *

    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 969.224) |

    Izabrani zapis trajni link
    zapis [3/37]
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Аutor Mladenović, Miroslav, 1948-

    Naslov Nastavnik matematike kao faktor u učenju i napredovanju učenika / Miroslav B. Mladenović
    Vsta/sadržaj članak – sastavni deo

    Јezik srpski
    Godina 2008
    Fizički opis str. 9-12
    Predmetne odrednice Nastava – Inovacije
    Učenici – Motivacija

    UDK 371.321.1::51
    37.026
    37.012
    COBISS.SR-ID 211912716
    FOND U DRUGIM BIBLIOTEKAMA PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    zapis [3/37]
    Vidi publikaciju: TI=MAT-KOL (Banja Luka) : Matematički kolokvijum : stručno-metodički časopis ISSN: 0354-6969 SG=p 28652.- Vol. 14, br. 3 (2008), str. 9-12

    * * *

    Локална база података: Народна библиотека Србије, Београд (Бр. записа: 969.224) |

    Изабрани запис трајни линк
    запис [4/37]
    • Пуни
    • ISBD
    • COMARC
    Аутор Младеновић, Мирослав, 1948-

    Наслов Analiza testiranja učenika petog razreda / Miroslav Mladenović
    Врста/садржај чланак – саставни део

    Језик српски
    Година 2008
    Физички опис str. 23-31 : Tabele
    Напомене Rezime
    Bibliografija: str. 31
    Предметне одреднице Ученици основних школа – Тестирање – Власотинце
    Математика – Тестови знања

    УДК 371.26-057.874
    371.3::51
    COBISS.SR-ID 211910412
    ФОНД У ДРУГИМ БИБЛИОТЕКАМА ПРОМЕНИ ЗАХТЕВ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ
    запис [4/37]
    Види публикацију: TI=MAT-KOL (Banja Luka) : Matematički kolokvijum : stručno-metodički časopis ISSN: 0354-6969 SG=п 28652.- Vol. 14, br. 3 (2008), str. 23-31

    * * *

    Локална база података: Народна библиотека Србије, Београд (Бр. записа: 969.224) |

    Изабрани запис трајни линк
    запис [8/37]
    • Пуни
    • ISBD
    • COMARC
    Аутор Младеновић, Мирослав, 1948-

    Наслов Печалбарска писма / Мирослав Младеновић Мирац
    Врста/садржај писма

    Језик српски
    Година 2014
    Издавање и производња Београд : Граматик, 2014 (Београд : Невен)
    Физички опис 90 стр. : илустр. ; 20 cm
    Збирка Библиотека Савремена / Граматик
    Напомене Ауторове слике
    Тираж 300
    Речник локализама и архаизама : (Печалбарска писма): стр. 77-90.
    На корицама белешка о аутору.
    ISBN ISBN 978-86-6135-049-8 (брош.)
    Предметне одреднице Младеновић, Мирослав (1948- – Преписка)

    УДК 821.163.41’282.3-6
    COBISS.SR-ID 207515916
    ФОНД У ДРУГИМ БИБЛИОТЕКАМА ПРОМЕНИ ЗАХТЕВ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ
    запис [8/37]
    Статуси у позајмици

    Бр. Подаци о примерку (сигнатура – локација, инвентарни бр. …)
    Статус примерка
    Резервација

    1. МАГ II 631341 слободно – за читаоницу

    2. МАГ II 631341 м (потпуна недоступност (архивски примерак …))

    *
    Локална база података: Народна библиотека Србије, Београд (Бр. записа: 969.224) |
    Фонд у другим библиотекама
    • Пуни
    • ISBD
    • COMARC
    Аутор Младеновић, Мирослав, 1948-

    Наслов Печалбарска писма / Мирослав Младеновић Мирац
    Врста/садржај писма

    Језик српски
    Година 2014
    Издавање и производња Београд : Граматик, 2014 (Београд : Невен)
    Физички опис 90 стр. : илустр. ; 20 cm
    Збирка Библиотека Савремена / Граматик
    Напомене Ауторове слике
    Тираж 300
    Речник локализама и архаизама : (Печалбарска писма): стр. 77-90.
    На корицама белешка о аутору.
    ISBN ISBN 978-86-6135-049-8 (брош.)
    Предметне одреднице Младеновић, Мирослав (1948- – Преписка)

    УДК 821.163.41’282.3-6
    COBISS.SR-ID 207515916
    ПРОМЕНИ ЗАХТЕВ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ

    Приказ каталога:

    Изаберите библиотеку и проверите да ли је примерак стварно слободан за позајмицу!

    Бр. Установа/библиотека
    Место
    Акроним
    Намењено за позајмицу
    Преостали фонд inst_sort

    1. Народна библиотека ‘Десанка Максимовић’, Власотинце; COBISS/Позајмица није подржана
    Власотинце НБВЛ ван библиотеке: 1 прим.
    у читаоници: 2 прим. Народна библиотека ‘Десанка Максимовић’, Власотинце; COBISS/Позајмица није подржана
    2. Етнографски музеј, Београд; COBISS/Позајмица није подржана Београд ЕМБГ у читаоници: 1 прим. Етнографски музеј, Београд; COBISS/Позајмица није подржана
    * * *

    Локална база података: Народна библиотека Србије, Београд (Бр. записа: 969.224) |

    Изабрани запис трајни линк
    запис [15/37]
    • Пуни
    • ISBD
    • COMARC
    Аутор Младеновић, Мирослав, 1948-

    Наслов Абер са планине : песме / Мирослав Б. Младеновић Мирац ; [фотографије Мирослав Б. Младеновић Мирац]
    Врста/садржај поезија

    Језик српски
    Година 2011
    Издавање и производња Власотинце : Графичар N° 5, 2011 (Власотинце : Графичар N° 5)
    Остали аутори Живковић, Славољуб

    Физички опис 139 стр. : илустр. ; 20 cm
    Напомене Тираж 300
    Речник локализама и архаизама: стр. 111-132
    Стр. 133-136: Шта Мирцу не да мира / Славољуб Живковић
    На корицама ауторова слика и белешка о њему.
    ISBN ISBN 978-86-88975-00-1 (брош.)
    УДК 821.163.41-1
    COBISS.SR-ID 187946764
    ФОНД У ДРУГИМ БИБЛИОТЕКАМА ПРОМЕНИ ЗАХТЕВ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ
    запис [15/37]
    Статуси у позајмици

    Бр. Подаци о примерку (сигнатура – локација, инвентарни бр. …)
    Статус примерка
    Резервација

    1. МАГ II 630529 слободно – за читаоницу

    2. МАГ II 630529 м (потпуна недоступност (архивски примерак …)) није за позајмицу

    *

    Локална база
    Локална

    Локална база

    Локална база података: Народна библиотека Србије, Београд (Бр. записа: 969.224) |

    Фонд у другим библиотекама
    • Пуни
    • ISBD
    • COMARC
    Аутор Младеновић, Мирослав, 1948-

    Наслов Абер са планине : песме / Мирослав Б. Младеновић Мирац ; [фотографије Мирослав Б. Младеновић Мирац]
    Врста/садржај поезија

    Језик српски
    Година 2011
    Издавање и производња Власотинце : Графичар N° 5, 2011 (Власотинце : Графичар N° 5)
    Остали аутори Живковић, Славољуб

    Физички опис 139 стр. : илустр. ; 20 cm
    Напомене Тираж 300
    Речник локализама и архаизама: стр. 111-132
    Стр. 133-136: Шта Мирцу не да мира / Славољуб Живковић
    На корицама ауторова слика и белешка о њему.
    ISBN ISBN 978-86-88975-00-1 (брош.)
    УДК 821.163.41-1
    COBISS.SR-ID 187946764
    ПРОМЕНИ ЗАХТЕВ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ

    Приказ каталога:

    Изаберите библиотеку и проверите да ли је примерак стварно слободан за позајмицу!

    Бр. Установа/библиотека
    Место
    Акроним
    Намењено за позајмицу
    Преостали фонд inst_sort

    1. Народна библиотека ‘Десанка Максимовић’, Власотинце; COBISS/Позајмица није подржана
    Власотинце НБВЛ ван библиотеке: 2 прим.
    у читаоници: 1 прим. Народна библиотека ‘Десанка Максимовић’, Власотинце; COBISS/Позајмица није подржана

    *

    Локална база података: Народна библиотека Србије, Београд (Бр. записа: 969.224) |

    Изабрани запис трајни линк
    запис [17/37]
    • Пуни
    • ISBD
    • COMARC
    Аутор Младеновић, Мирослав, 1948-

    Наслов Печаловина : песме / Мирослав Младеновић Мирац
    Врста/садржај поезија

    Језик српски
    Година 2011
    Издавање и производња Власотинце : М. Младеновић : Лоза – Друштво за очување културног наслеђа и традиционалних вредности власотиначког краја, 2011 (Власотинце : Графичар N° 5)
    Физички опис 160 стр. : илустр. ; 21 cm
    Напомене Тираж 300
    Ауторова слика
    Речник локализама и архаизама: стр. 137-152
    Белешка о аутору: стр. 153-156.
    ISBN ISBN 978-86-87321-02-1 (брош.)
    УДК 821.163.41-1
    COBISS.SR-ID 186603788
    ФОНД У ДРУГИМ БИБЛИОТЕКАМА ПРОМЕНИ ЗАХТЕВ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ
    запис [17/37]
    Статуси у позајмици

    Бр. Подаци о примерку (сигнатура – локација, инвентарни бр. …)
    Статус примерка
    Резервација

    1. МАГ II 593048 слободно – за читаоницу

    2. МАГ (потпуна недоступност (архивски примерак …))

    *

    Фонд у другим библиотекама
    • Пуни
    • ISBD
    • COMARC
    Аутор Младеновић, Мирослав, 1948-

    Наслов Печаловина : песме / Мирослав Младеновић Мирац
    Врста/садржај поезија

    Језик српски
    Година 2011
    Издавање и производња Власотинце : М. Младеновић : Лоза – Друштво за очување културног наслеђа и традиционалних вредности власотиначког краја, 2011 (Власотинце : Графичар N° 5)
    Физички опис 160 стр. : илустр. ; 21 cm
    Напомене Тираж 300
    Ауторова слика
    Речник локализама и архаизама: стр. 137-152
    Белешка о аутору: стр. 153-156.
    ISBN ISBN 978-86-87321-02-1 (брош.)
    УДК 821.163.41-1
    COBISS.SR-ID 186603788
    ПРОМЕНИ ЗАХТЕВ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ

    Приказ каталога:

    Изаберите библиотеку и проверите да ли је примерак стварно слободан за позајмицу!

    Бр. Установа/библиотека
    Место
    Акроним
    Намењено за позајмицу
    Преостали фонд inst_sort

    1. Народна библиотека ‘Десанка Максимовић’, Власотинце; COBISS/Позајмица није подржана
    Власотинце НБВЛ ван библиотеке: 2 прим.
    у читаоници: 1 прим. Народна библиотека ‘Десанка Максимовић’, Власотинце; COBISS/Позајмица није подржана
    2. Етнографски музеј, Београд; COBISS/Позајмица није подржана Београд ЕМБГ у читаоници: 1 прим. Етнографски музеј, Београд; COBISS/Позајмица није подржана
    3. Народна библиотека ‘Радоје Домановић’, Лесковац; COBISS/Позајмица није подржана
    Лесковац НБЛЕ у читаоници: 1 прим. Народна библиотека ‘Радоје Домановић’, Лесковац; COBISS/Позајмица није подржана
    4. Библиотека Матице српске, Нови Сад
    Нови Сад БМСНС у читаоници: 1 прим. Библиотека Матице српске, Нови Сад

    * * *
    Локална база података: Народна библиотека Србије, Београд (Бр. записа: 969.224) |

    Изабрани запис трајни линк
    запис [26/37]
    • Пуни
    • ISBD
    • COMARC
    Аутор Младеновић, Мирослав, 1948-

    Наслов Планинска ората : песме / Мирослав Младеновић Мирац ; [поговор Срба Такић]
    Врста/садржај поезија

    Језик српски
    Година 2008
    Издавање и производња Власотинце : М. Младеновић : Фондација даровитих “Христифор Црниловић-Кица”, 2008 (Власотинце : Графичар N° 5)
    Остали аутори Такић, Срба

    Физички опис 159 стр. : илустр. ; 18 cm
    Напомене Тираж 300
    Речник локализама и архаизама: стр. 133-145
    Мирни човек Мирац чувар запостављеног блага: стр. 147-157
    Запис о сликару: стр. 159
    На корицама ауторова слика и белешка о њему.
    ISBN ISBN 978-86-86533-22-7 (ФДХЦК; брош.)
    УДК 821.163.41-1
    COBISS.SR-ID 149392652
    ФОНД У ДРУГИМ БИБЛИОТЕКАМА ПРОМЕНИ ЗАХТЕВ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ
    запис [26/37]
    Статуси у позајмици

    Бр. Подаци о примерку (сигнатура – локација, инвентарни бр. …)
    Статус примерка
    Резервација

    1. МАГ II 555020 слободно – за читаоницу

    2. МАГ II 555020 м (потпуна недоступност (архивски примерак …))

    *
    Локална база података: Народна библиотека Србије, Београд (Бр. записа: 969.224) |

    Фонд у другим библиотекама
    • Пуни
    • ISBD
    • COMARC
    Аутор Младеновић, Мирослав, 1948-

    Наслов Планинска ората : песме / Мирослав Младеновић Мирац ; [поговор Срба Такић]
    Врста/садржај поезија

    Језик српски
    Година 2008
    Издавање и производња Власотинце : М. Младеновић : Фондација даровитих “Христифор Црниловић-Кица”, 2008 (Власотинце : Графичар N° 5)
    Остали аутори Такић, Срба

    Физички опис 159 стр. : илустр. ; 18 cm
    Напомене Тираж 300
    Речник локализама и архаизама: стр. 133-145
    Мирни човек Мирац чувар запостављеног блага: стр. 147-157
    Запис о сликару: стр. 159
    На корицама ауторова слика и белешка о њему.
    ISBN ISBN 978-86-86533-22-7 (ФДХЦК; брош.)
    УДК 821.163.41-1
    COBISS.SR-ID 149392652
    ПРОМЕНИ ЗАХТЕВ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ

    Приказ каталога:

    Изаберите библиотеку и проверите да ли је примерак стварно слободан за позајмицу!

    Бр. Установа/библиотека
    Место
    Акроним
    Намењено за позајмицу
    Преостали фонд inst_sort

    1. Библиотека ‘Радоје Домановић’, Сурдулица
    Сурдулица БСУР ван библиотеке: 3 прим. Библиотека ‘Радоје Домановић’, Сурдулица
    2. Народна библиотека ‘Десанка Максимовић’, Власотинце; COBISS/Позајмица није подржана Власотинце НБВЛ у читаоници: 3 прим. Народна библиотека ‘Десанка Максимовић’, Власотинце; COBISS/Позајмица није подржана
    3. Библиотека Матице српске, Нови Сад
    Нови Сад БМСНС у читаоници: 1 прим. Библиотека Матице српске, Нови Сад
    4. Универзитетска библиотека ‘С. Марковић’, Београд
    Београд УБСМ
    није за позајмицу: 1 прим. Универзитетска библиотека ‘С. Марковић’, Београд
    5. Народна библиотека ‘Радоје Домановић’, Лесковац; COBISS/Позајмица није подржана
    Лесковац НБЛЕ
    није за позајмицу: 2 прим. Народна библиотека ‘Радоје Домановић’, Лесковац; COBISS/Позајмица није подржана

    *
    „ Скинуто“ са ГООГЛЕ Нароидне библиотеке Србије(интернет БАЗР података):- 7. јануар 2015.године
    Аутор:Мирослав Б Младеновић Мирац(1948.г)-живи у Власотинце, југ Србије, република Србија
    *
    Резултати изборног претраживања
    Претражили сте: Аутор=мирослав младеновић И Избор записа=Сва грађа Ток претраживања

    Број пронађених записа: 37
    ПРОМЕНИ ЗАХТЕВ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ
    Сортирање по:
    [ Записи: 1-10 ]
    1. 1
    2. 2
    3. 3
    4. 4

    Бр. Аутор Наслов Врста грађе Језик Година Статус у позајмици Е-приступ

    1. Младеновић, Мирослав, 1948- Систем електронске комуникације – визија будућности школе
    чланак – саставни део srp 1996 у публикацији

    2. Младеновић, Мирослав, 1948- Оспособљавање ученика у настави математике за самосталан рад са уџбеником
    чланак – саставни део srp 2008 у публикацији

    3. Младеновић, Мирослав, 1948- Nastavnik matematike kao faktor u učenju i napredovanju učenika
    чланак – саставни део srp 2008 у публикацији

    4. Младеновић, Мирослав, 1948- Analiza testiranja učenika petog razreda
    чланак – саставни део srp 2008 у публикацији

    5. Младеновић, Мирослав – Мирац Цигларство у нашем крају
    чланак – саставни део srp 2006 у публикацији

    6. Килибарда, Зоран, 1950-
    Младеновић, Мирослав, 1956-
    Ајзенхамер, Владимир, 1977- Геополитичке пeрспективе савременог света
    књига
    srp 2014 слободно – за читаоницу

    7. Јефтић, Зоран, 1960-
    Младеновић, Мирослав, 1956-
    Роквић, Вања, 1978- Основе цивилно-војних односа
    књига
    srp 2014 у штампи

    8. Младеновић, Мирослав, 1948- Печалбарска писма
    писма
    srp 2014 слободно – за читаоницу

    9. Милосављевић, Слађан, 1972- Русија и “МИр” : стратегија безбедности Руске Федерације: геополитички, енергетски и војни аспект
    књига
    srp 2014 слободно – за читаоницу

    10. Младеновић, Мирослав, 1956-
    Пономарева, Ј. Г., 1958- “Обојене револуције” као метод “демократизације” света
    чланак – саставни део srp 2013 у публикацији

    ПРОМЕНИ ЗАХТЕВ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ
    Записа по страни:
    [ Записи: 1-10 ]
    1. 1
    2. 2
    3. 3
    4. 4

    Резултати изборног претраживања
    Претражили сте: Аутор=мирослав младеновић И Избор записа=Сва грађа Ток претраживања

    Број пронађених записа: 37
    ПРОМЕНИ ЗАХТЕВ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ
    Сортирање по:
    [ Записи: 11-20 ]
    1. 1
    2. 2
    3. 3
    4. 4

    Бр. Аутор Наслов Врста грађе Језик Година Статус у позајмици Е-приступ

    11. Младеновић, Мирослав, 1956-
    Килибарда, Зоран, 1950-
    Милосављевић, Слађан “Постхладноратов[с!]ке” промене безбедносних и стратешких концепција Руске Федерације
    чланак – саставни део srp 2013 у публикацији

    12. Младеновић, Мирослав, 1956-
    Јефтић, Зоран, 1959- Политичке промене и њихов утицај на безбедносне и стратешке концепције одбране
    чланак – саставни део scc 2012 у публикацији

    13. Младеновић, Мирослав, 1956-
    Иваниш, Жељко, 1952-
    Роквић, Вања, 1978- Политички систем : практикум
    радна свеска
    scc 2011 слободно – за читаоницу

    14. Младеновић, Мирослав, 1956-
    Иваниш, Жељко, 1952-
    Роквић, Вања, 1978- Развој институција и изградња политичког система Србије
    књига
    scc 2011 слободно – за читаоницу

    15. Младеновић, Мирослав, 1948- Абер са планине : песме
    поезија
    srp 2011 слободно – за читаоницу

    16. Младеновић, Мирослав, 1956-
    Килибарда, Зоран, 1950- Шангајска организација за сарадњу
    чланак – саставни део scc 2011 у публикацији

    17. Младеновић, Мирослав, 1948- Печаловина : песме
    поезија
    scc 2011 слободно – за читаоницу

    18. Јефтић, Зоран, 1959-
    Младеновић, Мирослав, 1956-
    Мандић, Горан, 1960- Нови стратегијски концепт НАТО-а и руска иницијатива за промену архитектуре европске безбедности
    чланак – саставни део scc 2010 у публикацији

    19. Младеновић, Мирослав Б. Заштита права радника : синдикално организовање у Југославији
    књига
    scc 2002 слободно – за читаоницу

    20. Младеновић, Мирослав Колективни уговори у Југославији
    књига
    scc 2001 слободно – за читаоницу

    ПРОМЕНИ ЗАХТЕВ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ
    Записа по страни:
    [ Записи: 11-20 ]
    1. 1
    2. 2
    3. 3
    4. 4

    Резултати изборног претраживања
    Претражили сте: Аутор=мирослав младеновић И Избор записа=Сва грађа Ток претраживања

    Број пронађених записа: 37
    ПРОМЕНИ ЗАХТЕВ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ
    Сортирање по:
    [ Записи: 21-30 ]
    1. 1
    2. 2
    3. 3
    4. 4

    Бр. Аутор Наслов Врста грађе Језик Година Статус у позајмици Е-приступ

    21. Младеновић, Мирослав – Мирац Качарство у нашем крају
    чланак – саставни део scc 2009 у публикацији

    22. Иваниш, Жељко, 1952-
    Младеновић, Мирослав, 1956-
    Роквић, Вања, 1978- Политички систем : практикум
    уџбеник
    scc 2010 слободно – за читаоницу

    23. Младеновић, Мирослав Savremeni rat između zločina i uslova civilizacijskog napretka sveta = Contemporary War Between a Crime and the Conditions of Civilization Advancement of the World
    излагање на конференцији scc 2005 у публикацији

    24. Младеновић, Мирослав Političko društvo država = Political Society and State
    излагање на конференцији scc 2004 у публикацији

    25. Ронин, Роман Обавештајни рад : практични приручник
    књига
    scc 2009 слободно – за читаоницу

    26. Младеновић, Мирослав, 1948- Планинска ората : песме
    поезија
    scc 2008 слободно – за читаоницу

    27. Младеновић, Мирослав Tito : (1892-1980) : od Kumrovca do Kuće Cveća = from Kumrovec to the House of Flowers : ilustrovana biografija = illustrated biography
    књига
    srp; eng 2007 слободно – за читаоницу

    28. Иваниш, Жељко
    Младеновић, Мирослав
    Драгишић, Зоран Политички систем
    уџбеник
    scc 2006 слободно – за читаоницу

    29. Младеновић, Мирослав Tito : od ustanka do pobede : 1941-1945
    књига
    scc 2006 слободно – за читаоницу

    30. Младеновић, Мирослав O pravdi i pravednosti
    чланак – саставни део scc 2003 у публикацији

    ПРОМЕНИ ЗАХТЕВ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ
    Записа по страни:
    [ Записи: 21-30 ]
    1. 1
    2. 2
    3. 3
    4. 4

    Резултати изборног претраживања
    Претражили сте: Аутор=мирослав младеновић И Избор записа=Сва грађа Ток претраживања

    Број пронађених записа: 37
    ПРОМЕНИ ЗАХТЕВ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ
    Сортирање по:
    [ Записи: 31-37 ]
    1. 1
    2. 2
    3. 3
    4. 4

    Бр. Аутор Наслов Врста грађе Језик Година Статус у позајмици Е-приступ

    31. Николић, Драгомир Плави видици и недоглед : [(песме)]
    поезија
    scc 2005 слободно – за читаоницу

    32. Воејков, Владимир Николајевич С царем и без цара : сећања последњег дворског команданта господара императора Николаја II
    књига
    scc 2004 слободно – за читаоницу

    33. Младеновић, Мирослав Југословенска народна агонија – улога Југословенске народне армије
    чланак – саставни део scc 2003 у публикацији

    34. Младеновић, Мирослав Контролисана сила : војска у политичком систему
    чланак – саставни део scc 2002 у публикацији

    35. Дамјанов, Петар
    Младеновић, Мирослав Летопис гарде : (1830-2000)
    књига
    scc 2002 слободно – за читаоницу

    36. Младеновић, Мирослав
    Кржавац, Саво U pratnji vrhovnog komandanta : Prateći bataljon Vrhovnog štaba NOV i POJ
    књига
    scc 1977 слободно – за читаоницу

    37. Младеновић, Мирослав, 1956-
    Пономарева, Елена Кина-Америка-Русија – глобални троугао 21. века
    чланак – саставни део srp 2011 у публикацији

    ПРОМЕНИ ЗАХТЕВ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ
    Записа по страни:
    [ Записи: 31-37 ]
    1. 1
    2. 2
    3. 3
    4. 4

    *
    ДОПУНА:

    ISSBN Катологизација у Народнпј библиотеци Србије Мирослав Младеновић Власотинце до 2014 године

    Локална база података: Народна библиотека Србије, Београд (Бр. записа: 969.224) |

    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 972.150) |
    Rezultati izbornog pretraživanja
    Pretražili ste: Autor=miroslav mladenović I Izbor zapisa=Sva građa Tok pretraživanja

    Broj pronađenih zapisa: 39
    PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    Sortiranje po:
    [ Zapisi: 1-10 ]
    1. 1
    2. 2
    3. 3
    4. 4

    Br. Autor Naslov Vrsta građe Jezik Godina Status u pozajmici E-pristup

    1. Mladenovik, Miroslav B., 1948- Učenje po pat na rešavanje na problemi vo nastavata po matematika
    članak – sastavni deo mac 2009 u publikaciji

    2. Mladenovik, Miroslav B., 1948- Princip na Dirihle
    članak – sastavni deo mac 2009 u publi

    *

    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 972.151) |
    Izabrani zapis trajni link
    zapis [1/39]
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Autor Mladenovik, Miroslav B., 1948-

    Naslov Učenje po pat na rešavanje na problemi vo nastavata po matematika / Miroslav B. Mladenovik
    Vrsta/sadržaj članak – sastavni deo

    Jezik makedonski
    Godina 2009
    Fizički opis str. 1-5 : Graf. prikazi
    Predmetne odrednice Matematika – Nastava

    UDK 371.3::51
    159.955.3-057.874
    COBISS.SR-ID 212547852
    FOND U DRUGIM BIBLIOTEKAMA PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    zapis [1/39]
    Vidi publikaciju: TI=Numerus : popularno matematičko spisanie za učenicite na osnovnoto učilište ISSN: 1409-875X SG=p 16438.- God. 34, br. 4 (2008/2009), str. 1-5

    *

    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 972.152) |
    Izabrani zapis trajni link
    zapis [2/39]
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Autor Mladenovik, Miroslav B., 1948-

    Naslov Princip na Dirihle / Miroslav B. Mladenovik Mirac
    Vrsta/sadržaj članak – sastavni deo

    Jezik makedonski
    Godina 2009
    Fizički opis str. 1-4 : Graf. prikazi
    Predmetne odrednice Matematika – Nastava

    UDK 371.3::51
    159.955.2-057.874
    COBISS.SR-ID 212546828
    FOND U DRUGIM BIBLIOTEKAMA PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    zapis [2/39]
    Vidi publikaciju: TI=Numerus : popularno matematičko spisanie za učenicite na osnovnoto učilište ISSN: 1409-875X SG=p 16438.- God. 35, br. 2 (2009/2010), str. 1-4

  6. Мирослав Б Младеновић Мирац

    ELEKTRONSKO IZDANJE knjige: Psovke i ruzne reci iz vlasotinackog kraja u srpskom jeziku – Povlasinje (Serbian Edition) (Serbian) Paperback – February 9, 2015
    by Miroslav B. Mladenovic Mirac (Author), Udruzenje pisaca Srbije i okruzenja (Producer)
    New

    ‹ Return to product information Have one to sell? Every purchase on Amazon.com is protected by an A-to-z guarantee. Feedback on this page? Tell us what you think
    • All
    • New from $7.99
    • Used

    Cena publikacije za internet izdanje: $7.99

    Product Details
    • Paperback: 102 pages
    • Publisher: CreateSpace Independent Publishing Platform (February 9, 2015)
    • Language: Serbian
    • ISBN-10: 1508407118
    • ISBN-13: 978-1508407119
    • Product Dimensions: 5.8 x 0.2 x 8.3 inches
    • Shipping Weight: 6.7 ounces (View shipping rates and policies)
    • Average Customer Review: Be the first to review this item
    Would you like to update product info, give feedback on images, or Error! Hyperlink reference not valid.?

    9.фебруар 2015.г
    http://www.amazon.com/s/ref=dp_byline_sr_book_1?ie=UTF8&field-author=Udruzenje+pisaca+Srbije+i+okruzenja&search-alias=books&text=Udruzenje+pisaca+Srbije+i+okruzenja&sort=relevancerank

    *
    http://www.amazon.com/Psovke-ruzne-vlasotinackog-srpskom-jeziku/dp/1508407118/ref=sr_1_1?s=books&ie=UTF8&qid=1423578936&sr=1-1
    *

  7. Miroslav B Mladenovic Mirac

    Lirske pesme: Svadbarsko -Svatovske pesme – Narodni.NET …
    narodni.net/lirske-pesme-svadbarsko-svatovske-pesme/
    ‎ Кеширано
    Svadbarsko – Svatovske pesme iz vlasotinačkoga kraja-Povlasinje Piše: Miroslav B Mladenović Mirac (1948.g.) lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca, jug Srbije, …
    http://narodni.net/lirske-pesme-svadbarsko-svatovske-pesme/

    *

    Jurjevo ili Blagdan Sv. Jurja pjesme i običaji – Narodni.NET …
    narodni.net/jurjevo-ili-blagdan-sv-jurja-pjesme-obicaji/
    ‎ Кеширано
    Слично
    Jurjevo ili Blagdan Sv. Jurja pjesme i običaji. truba za jurjevo običaj đurđevdana …. zabeležio: Kostić Jasmina i Miroslav Mladenović CAVTELO CVEĆE …
    http://narodni.net/jurjevo-ili-blagdan-sv-jurja-pjesme-obicaji/

  8. Мирослав Б Младеновић Мирац

    Učiteljima i profesorima srpskog jezika škola(Podvukao:Autor М.М.20.02.2015.Власотинце):
    .
    http://www.amazon.com/Psovke-ruzne-vlasotinackog-srpskom-jeziku/dp/1508407118/ref=sr_1_1?s=books&ie=UTF8&qid=1423578936&sr=1-1
    *
    Lirske pesme: Svadbarsko -Svatovske pesme – Narodni.NET …
    narodni.net/lirske-pesme-svadbarsko-svatovske-pesme/
    ‎ Кеширано
    Svadbarsko – Svatovske pesme iz vlasotinačkoga kraja-Povlasinje Piše: Miroslav B Mladenović Mirac (1948.g.) lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca, jug Srbije, …
    http://narodni.net/lirske-pesme-svadbarsko-svatovske-pesme/

    *

    Jurjevo ili Blagdan Sv. Jurja pjesme i običaji – Narodni.NET …
    narodni.net/jurjevo-ili-blagdan-sv-jurja-pjesme-obicaji/
    ‎ Кеширано
    Слично
    Jurjevo ili Blagdan Sv. Jurja pjesme i običaji. truba za jurjevo običaj đurđevdana …. zabeležio: Kostić Jasmina i Miroslav Mladenović CAVTELO CVEĆE …
    http://narodni.net/jurjevo-ili-blagdan-sv-jurja-pjesme-obicaji/

    *

  9. Мирослав Б Младеновић Мирац

    Lirske pesme i običaji: Koledarske pesme i Koledari – Narodni.NET …
    Koledari (Koleđani) i Koledarske pesme iz vlasotinačkom kraju-Povlasinje Piše: Miroslav B Mladenović Mirac (1948.g.) lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca, …
    narodni.net
    narodni.net/lirske-pesme-obicaji-koledarske-pesme-koledari
    http://narodni.net/lirske-pesme-obicaji-koledarske-pesme-koledari/

  10. Мирослав Б Младеновић Мирац

    1. [PDF]PLANTS AND HERBS IN TRADITIONAL SERBIAN …
    digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/bilje-eng-8-e+k.pdf

    o
    Караџића. I. Пр. Ж. Младеновић, В. Недић. Београд: САНУ. Караџић …… 23Мирослав Младеновић Наста, Ђурђевдански обичаји у Власотиначком крају …..B. Lukić. Beograd: Prosveta. Еlijade, Mirča (2011). Rasprava o istoriji religija.
    http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/bilje-eng-8-e+k.pdf