Poreklo prezimena, selo Gornja Lopušnja (Vlasotince)

15. jul 2013.

komentara: 32

Zavičaj - sela i gradovi

Poreklo stanovništva sela Gornja Lopušnja, opština Vlasotince.  Istraživanje „Sela u vlasotinačkom kraju“ saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokalnog etnologa i istoričara

Gornja Lopusnja

Nastanak sela:

Gornja Lopušnja je naselje u opštini Vlasotince u jablaničkom okrugu. Prema popisu iz 2002. godine bilo je u naselju 31 domaćinstvo i 67 stanovnika.

Selo Gornja Lopušnja je seosko naselje razbijenog tipa, na nadmorskoj visini od 1000 metara dolinskim stranama Male Reke, desne pritoke Rupske Rupske reke, na obroncima Bukove Glave (1336m) planine Ostrozuba (1546m).

Selo Gorlja Lopušnja se nalazi na granici Grdeličke klisure prema slivu reke Vlasine. Okolna naselja su: Novo Selo, Donja, Ravna Gora, Lopušnja i Dobro Polje ( Bistrica, Kozilo, Javorje).

Selo je udaljeno 9 kilometara JI od Vlasotinca. U ataru raste endemoreliktna biljka vrsta zeleniče (Prunus Lauracerasus) zaštićena zakonom, čiji jedini lokatitet u bivšoj Jugoslaviji OSTROZUB.

Prostorno povezuje sedam mahala: Markovci, Vlasinci (doseljeni iz sela Vlasinski Rid-Vlasina oblast pored Vlasinskog jezera), Jankovci, Belkini, Cigani, Anđelkovići i Lukinci.

Prvobitno je postojalo jedno naselje-Lopušnja, koje se pominje 1516. godine (71 domaćinstvo) kao derven, od koga su vremenom nastala tri sada posebna sela-Ostrc, Gornja Lopušnja i Donja Lopušnja. Staro selo je vremenom raseljeno.

Današnje naselje je nastalo krajem XVIII veka. Stanovništvo je srpsko.

Krsne slave su: Sveta Petka, Sveti Aranđel i Sveti Nikola. Seoska slava su Duhovi (Sveti Trojca), a vašar Sveti Ilija (2.avgust) i Petrovdan (12.jul) kod škole na „Drum“.

* *

Predanja o nastanku sela Lopušnja:

Donja Lopušnja je zasnovana u prvoj polovini 19 veka, a Gornja Lopušnja u drugoj polovini 19 veka. Selo su zaselili stočari susednih sela i sa Vlasine i područja Crne trave i Prokuplja. Mnogo njih je negde ubio Turčina ili se sklanjao pred zulum ovde u šumovite planine.

Tako prema predanju prvi naseljenik sela Lopušnje je iz niškoga kraja, gde je ubio Turčina, opljačkao ga i prebegao preko „vode“ u ove krajeve kao „lopov Turčina“.

Tada u vremenu vladavine Turaka prema „turskim zakonima“ čim se „prebegne“ preko neke „vode“ nisu važili turski zakoni pa se tako Srbi selili iz mesta u mesto da bi spasili živu glavu.

Nekada su menjali ime, prezime u muslimanska imena i prezimena i krsne slave da bi se ostalo u životu. Čak postoje istraživanja ovog autora da su čak neki bežali sa Romanije u vlasinski kraj.

Prema predanju, selo Lopušnja je dobilo taj naziv prema tom „turskom lopovu“; a interesantno je da se jedino u selo Lopušnja (sa Ravnom Gorom) sam reč „lopov“ izgovara „lapov“.

U ovom selu je bilo naselje Rimljana, gde se nalazi rimsko groblje u mesto zvano Miševa Raica, blizu Coimog Brega, gde je bila rimska crkva.

Na tom mestu u podnožju crkvenog dela i dan danas se nalazi ogroman kamen dimenzije 80 santimetara sa 45 santimetara, koji je nekada ležao u crkvi na kome su paljene sveće.

* *

Poreklo stanovništva:

Stanovništvo G. Lopušnje je naseljeno u vreme osnivanja iz Bugarske, preko privremene migracione stanice u Ruplju (Crna Trava), i sa Vlasine u drugoj polovini XIX veka.

Ta seoba je počela posle 1830. godine sve do vremena kada je deo Trna i okoline pripao Bugarskoj, a pre toga bio teritorijalno pod Srbijom. Od straha „bugarizacije“ stanovništvo u Makedoniji i ovom delu znepoljsko-trnovske oblasti su naseljavali vlasinsko-crnotravsko-lužnički i vlasotinački kraj.

Tako je bilo i sa naseljavanjem stanovništva u selo Lopušnja i okolnim selima Vlasotinca i Crne Trave.

Iz Bugarske se srpsko stanovništvo privremeno „doseljavalo“ u selo Ruplje, pa tek onda u selo Lopušnja.

Lična istraživanja (a i rodbinska veza sa Porečem-okolina Makedonskog Broda i Pilepa-Zapadna Makedonija), su me navela na neke stavove o poreklu nekog dela stanovništva sa krsnom slavom Sveti Nikola i seoskom slavom „Duhovi“(s.Crešnjevo-Poreče) a u u nekim selima se koristiti u Srbiji termin „Trojica“- kao i običaja, mentaliteta i fizičkog (antropološki) izgleda; kazuje na ispravnost teze da je to stanovniš’tvo iz „srca“ Stare Srbije-POREČE (Zapadne Makedonije, koje je bežalo i od „poturčivanja“ i bugarizacije“ (naročito posle 1830.g. posle formiranja kneževine Srbije.

Po sadašnjem stanovništvu Gornja Lopušnja je mlado selo. Priča se tu se naselio neki deda Milisav. To je bilo na kraju 18 veka. Od njega se „zapatio“ najveći deo stanovništva. Oko 1890. godine selo je imalo 13 kuća.

* *

Krsne slave u određivanju porekla stanovništva:

Ovde ima zabuna kod nekih istraživača u pogledu RODOVA-porekla rodova, koji slave različlite krsne slave. Svoja lična istraživanja (a i istraživanja pre mene drugih eminetnih etnologa)-ukazuju da svaki rod koji je imao krsne slave: Sveti Ranđel (Ranđelovdan) i Sveti Nikolu, posle „podelbine“ braće (da bi jedni odlazilik od drugih u goste) su menjali krsnu slavu i to naročito u: Sveti Jovan i Sveti Stefan (Stevandovdan), dok oni koji su imali krsnu slavu Sveti Savu su posle „podelbine“ uzimali krsnu slavu Mitrovdan.

Krsna slava Sveti Ranđel je od Vasojevića (Crna Gora) dok na ovim prostorima su mahom stanovništvo sa krsnom slavom iz Južne Srbije, Stare Srbije (Makedonije), Kosmeta i crnogoskih plemena Srba oko Nikšića i Danilovgrada. Iz Šumadije su mahom stanovnici sa slavom ĐURĐIC („mrsna Sveti Đorđa). Dok naseljenici u ovim krajevima iz Hercegovine su najčešće dolazili sa krsnim slavama: Sveti Jovan, Sveti Sava, Sveti Nikola, a ima i Sveti Ranđel.

Češće se događalo da su slavei menjane da bi se „sakrio“ trag od „krvnine“-bilo ubistva Turaka ili „krvnih osveta“. Događalo se da su dva roda imali iste slave, a nisu imali nikakvo krvno srodstvo, prilikom promene slave a čak i vere i imena i prezimena; kako bi se sačuvao rod i živa glava.

Slavu Sveti Đorđe (posna“-sv. Alimpije) mahom se retko „zamenjivala“ drugom slavom u stara vremena. U pogledu „skrivanja“ od „bugarizacije“ uzimana je i seoska slava (litije-svetkovina)-Đurđevdan i Petrovdan za „krsne slave“, pa tako je bilo čak i „posrbljivanja“ često posle „ nasilnih „bulgarizacija“ i poturčivanja: u Makedoniji i Srbiji. Menjala se prezimena na „ov“, „ski“ i „ić“.

* *

Infrastruktura sela:

Danas na početku 21. veka selo Lopušnja je povezano asfaltnim putem, pa tako je moguća svaka komunikacija sa selom. Do skoro je išao i autobus za selo, a kombi-prevozom se prevoze nastavnici „putnici“ do OŠ osmogodišnje u selo Lopušnja.

Do skoro je i Gornja Loipušnja imala aktivnu četvorogodišnju osnovnu školu. Migracija stanovništva je učinila svoje.

Selo je dobilo struju 1984.godine, a i individualnim vodovodom, domaćinstva su snabdevena zdravom planinskom vodom.

* *

Selo nekad i sad:

Nekada je selo bilo potpuno stočarski kraj. Nekada su stočari i „iljadili“ broj ovaca i bačovali na prostorima Bukove glave i zeleničja. Bilo je dobrih majstora drvodelja u izradi: stolica, kreveta, kovčega i poljoprivrednih alata od drveta. Bavili su se i ćumurskim zanatom.

Radili su kao kovači i u Samokovima u vremenu rudarenja u ovim krajevima. Poštovali su se narodni običaji i naročito izvodili obredni običaji u vremenu Đurđevdana i Božića. Do 7o-tih godina su mahom Lopušnjani bili pečalbari-ciglari, a na kraju 20. veka i početkom 21. veka su postali poznati pečalbari-zidari. Učestvovali su u svim bunama i ratovima za oslobođenje ovoga kraja i Srbije. To je slobodarski kraj.

Na kraju 20 i početkom 21. veka veliki broj Lopušnjana je završilo srednje i visoke škole. Mnogo je danas postalo: zidara, građevinskih preduzimača,učitelja, pravnika, ekonomista, profesora, doktora i na visokim funkcijama u opštini i Republici Srbiji. To je vredan narod. Marljiv i uvek spreman da jedni drugima pomognu u nevolji. Tako i danas na početku 21. veka su ostale „molbe“ da se pomogne naročito kada se grade kuće ili radi u polje oko žetve ili kosidbe.

To zajedništvo i dobrota je odlika planinskih gorštaka-pečalbara, koji imaju dušu-da zapevaju i u kolo zaigraju.

Gornja Lopušnja je bila poznata i do 70. godina sa poznatim trubačima-kao i sa „šopciima“ harminikašima.

Mnogi su Lopušnjani zbog težine života u migraciji napustili svoje selo. Ima ih svuda po Srbiji-od Vlasotince, preko Leskovca, Niša, Beograda do Vojvodine.

Nisu zaboravili svoj rodnikraj. Često se okupljaju na svetkovinama u toku leta-naročito na vašaru Sveti Ilija na Čobancu kod Bistrice. Tada se ostavljao i ciglarski kalup i mašine i mistrija i i pinterski alat i dolazilo i dolazi za taj vašar.

* * *

Starine i prošlost:

U selo Gornja Lopušnja postoje različite starine i karakteristični topografski nazivi. Oni ukazuju da je ovde bilo stanovnika još u ranije doba.

Na potesu Selište u istočnom delu naselja govori se kako su nekada živeli stanovnici „od naše vere“ zvani „ Džidovi“. Veruje se da da su to bili visoki ljudi. Njih je jednom „turska država popalila i uništila“. Sada se poznaju slabi ostaci od oko 30 nekadašnjih kuća.

Na mestu Crkvište, takođe u istočnom delu sela, stanovnici kažu, da se poznaje oltar od nekadašnje crkve. U blizini Crkvišta iskopane su „tugle“ (Zabeležio: Trifunoski, 1963.g.) i zemljane vodovodne cevi. Nedaleko od ovih starina postoje lokaliteti Prokopi Guzevje. Na Prokopu izvađeni nalaženi su stari grobovi.

Potes Zajednica ime je dobio još za vreme Turaka. Tamo bile bačevine celog sela. Zajednica je sada podeljena i obradljiva.

Jusein Kladanac je dobio ime po nekom muslimanu. On je bio vlasnik oko pomenutog izvora. ( Zabeležio: J.Trifunoski, 1963.g.)

*

Nalazište:

Rimska crkva se nalazila u mestu Coim Breg. U ovom predelu je bilo naselje Rimljanima, gde se nalazi rimsko gorblje u mesto zvano Miševa Raica, blizu Coimog Brega-gde je bila rimska crkva.

Na tom mestu u podnožju crkvenog dela i dan danas se nalazi ogroman kamen dimenzije 80sm-60sm-45sm.

Tu leži kamen koji se nalazio u crkvi i na njemu su paljene sveće.

U selu su poznati hajduci hajduk Veljko iz Negotinske Krajine i hajduk Stanko, koji su jatakovali u ovim krajevima. (Kazivač: Mile Milenković (1936. Lopušnja), Zabeležio: Miroslav Mladenović, 2008.g)

*

Solunci:

Dragutin Filipović, Milenković Dragutin, Petar Mitrović.

* * *

Poreklo rodova:

Prvi doseljenici u selo:

Prema kazivanju Najdana Stanimirovića (1910.g.-živeo preko 90.godina) iz sela Gornja Lopušnja; prvi doseljenici su bili po imenima:

– Marko (izvedno prezime roda Marković),

– Janko (izvedeno prezime roda Janković),

– Stanko ( izvedeno prezime roda Stanković),

– Stanimir ( izvedeno prezime roda Stanimirović),

– Dinko (prezime roda Filipović – doseljeni iz Bojšine (Grdelica), poreklom iz sela Božice blizu bugarske granice.)

Zapis: 10. avgust 2013.g. Vlasotince

Kazivač: Smilja Stojanović (Stanimirović) rođena 1932.godine u selo Gornja Lopušnja, sada živi u Vlasotince, ćerka Najdana Stanimirovića, usmenog pripovedača iz selo Gornjanje Lopušnje.

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

*   *   *

Stariji seoski rodovi su:

Deda Stankovi (9k), Bogdanovi (5k), Pavlovi  (13k) i Mitrovi (13k), slave Sveti Nikolu.

Ovi rodovi potiču od zajedničkog pretka deda Milisava. On se ovde doselio od nekuda krajem 18. veka. U rodu Deda Stankovi zna se genealogija (rodloslov):-Đorđe (živ 74.g. rođen 1889.g)-Đoka-Marko-Stanko-Milisav. Po Stanku, sina Milisava, dobili su rodovsko ime.

Anđelkovci (5k), došli su iz Ruplja. Tamo su živeli u mahali Drusunci gde imaju rođaka. Dalje poreklo im je iz nekog mesta sada u Bugarskoj.

Mlađi seoski rodovi su:

Stojanovići (2k), Boškovi (2k), Leka (1k), Stankovići (3k) i Velkovi (2k). Prva tri roda slave Sv. Nikolu, a četvrti rod slavi Sveti Aranđel. Peti rod slavi „Pejčindan“(Sveta Petka). Svi su došli pred kraj turske vladavine sa vlasine. Zemlju su kupili od starijih seoskih rodova. (Zabeležio: J. Trifunovski 1963.g.)

*

VLASINCI: Zaseljeni sa Vlasinskog jezera sa područja Vlasinske oblasti. Danas su to prezimena Stankovići. Koji slave Sveti Ranđel(kazivač:Mile Milenković, 2008.-podvukao:M.M)

* * *

 

Poreklo prezimena RODOVA sela G. Lopušnja

Prema istraživanju (kazivanju) Čede-Čedomira Stojanovića, Milete-Miodraga Milenkovića i Čede–Čedomira Jankovića iz selo Gornja Lopušnja, u Gornjoj Lopušnji prema prezimenima žive familije:

1) Janković, Mitrović – jedna familija; doseljeni iz Donje Lopušnje početkom 19. veka. Krsna slava Sveti Nikola.

2) Marković, Milenković – jedna familija; doseljeni iz Gornje Gare početkom 19. veka. Po drugoj verziji se prvo doselila iz Prokuplje (verovatno u D.Gare pa u Lopušnju-podvukao M.M). Krsna slava je Sveti Nikola.

3) Filipović – doseljeni iz Bojšine(Grdelica), poreklom iz sela Božice blizu bugarske granice.

4) Stojanović, Kostić, Anđelković – doseljeni iz selo Ruplje (Crna Trava), početkom 19. veka.

5) Nikolić, Ristić, Stanković, Ilić (naseljeni oko 1870.g.)-doseljeni sa Vlasine Rid. (Stankovići-Sveti Ranđel)

Rodonačelnik prezimena Ilić: Ilija.

Bio je poznat hajduk sa svoja dva sina.

Danju je orao, kosdio livade, sakupljao seno a noću sa svoja dva sina „hajdukovao“.

Poznat rodoslov Ilić:-Stojan Ilić (1908)-Sotir Ilić(1936)-sinovi: Stamenko Ilić (advokat) i drugi sin žive u Beograd i ćerka učiteljica u selo Boljare.

Zabeležili početkom 21. veka: Zoran Stojanović, rođen u Lopušnji-istraživač u pripremi MONOGRAFIJE sela LOPUŠNJA) i Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar Vlasotince.

*

VLASINCI (Stanković): Zaseljeni sa Vlasinskog jezera sa područja Vlasinske oblasti. Danas su to prezimena Stankovići. Koji slave Sveti Ranđel (kazivač: Miodrag-Mile Milenković, 2008.-podvukao:M.M)

*

LUKINCI (Milenković, Lukić):

Danas ta familija nosi prezime Milenkovići-po pretku Milenku, čiji se otac doselio iz Prokuplja.

Bila su tri brata: Milenko, Marko i Dimitrije.

Milenko (živeo oko 90.g-rođen oko 1768.godine)-sin: Luka (živeo 70-80 godina-rođen oko 1843.godine) i Dušan (rođen 1899.godine), a njegov sin Miodrag Milenković (1936.g) .

Familija Milenković se naselila iz Prokuplja u Lopušnju oko 1790. godine (Zapis februar 2008.g-M.M).

Milenko i Marko su se naselili u Gornju Lopušnju, a Dimitrije se zaselio u Donju Lopušnju. Slave sveti Nikolu, a seoska slava Sveti Trojica.

Dimitrije nije imao dece pa je prizetio Ljubišu Dimitrijevića iz Gradište, koji je takođe prizetio iz Gradišta Čedu Đorđevića (1926.g)-šumar, koji ima sinove: doktora koji živi u Leskovcu i sina Slavče koji ima privatno trgovinsko preduzeće –prodavnice „Drum“ u Vlasotincu. Milenkovići žive u Vlasotince i Beograd.

Lukići su se zaselili u selo Stajkovce.

Zapis: 2008.g.s. G.Lopušnja,

Kazivač: Miodrag-Mile Milenković (1936)-živi familija u Vlasotince.

Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog i istoričar Vlasotince.

* *

Poreklo prezimena Stojanović:

Krsna slava: Sveti Nikola.

Naseljeni: iz Bugarske (prvo u Ruplje, pa onda u Lopušnju)

Rodonačelnik: Stojan

Poznata genealogija ( rodoslov): Čedomir Stojanović (1932.g)-Svetozar (1908)-Milovan (1838.g)-Stojan (1805.g-1890.).

Milovan Stojanović (1838-1818), bio je turski kmet u selo Ruplje, skupljao “desetak” turki porez “na rabuš”, pošto je bio nepismen.

Zapis: 2012.g.s. G. Lopušnja,

Kazivač: Čedomir Stojanović (1932) G.Lopušnja-živi u Vlasotince

Zabeležio: Miroslav Mladenović Vlasotince, lokalni etnolog i istoričar.

*

Poreklo prezimena: Kostić, Stojanović

Naseljeni iz Bugarske.

Rodnačelnik: Kosta

Kosta: Stanimir, Stoimir i Stojan.

Iz ovih su “izvedena” su prezimena: Kostić, Stanimirović, Stoimirović, Stojanović. Svi oni su slavili ili slave krsnu slavu Sveti Nikola (izuzev “promena” krsnsne slave zbog “podelbine” ili “skrivanja” od Turaka, ako su napravili neku krvnu” štetu Turcima.*

Ta prezimena su u selima: Gornja Lopušnja, Javorju i drugim selima vlasotinačko-crnotravske opštine. Mnogo je na početku 21. veka iseljeno iz Gornje Lopušnje ui drugih sela – Stanimirović, Stoimirović u smederevskom kraju, Beogradu i drugim gradovima i selima Srbije, a da retko ko od njih uopšte i zna svoje poreklo naseljavanja.

Zanimljivo je da u Donjoj Lopušnji imamo osnivača roda od KOSTE – ali iz Dejana, ali sa drugom krsnom slavom “Sveti Đorđe-“posna slava”-Sveti Alimpije).*

Zapis: 2008.g. Vlasotince

Kazivač: Miodrag-Mile Milenković, 2008. Vlasotince

Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar, Vlasotince

* * *

Poreklo prezimena: Kostić , Stanimirović

Poreklo: Naseljeni iz Bugarske

Krsna slava: Sveti Nikola

Rodonačelnik: Stanimir

Prezimena: Kostić, Stanimirović

Stanimir je bio u srodstvu sa Stojanom, koji su se doselili iz Bugarske prvo u selo Ruplje, pa onda u selo Gornja Lopušnja. Od Stojana rod u selo nosi prezime Stojanović, a od Stanimira prezime Stanimirović.

Prema tvrdnji (zapis: jul 2013.g) Smiljke Stojanović (devojačko Stanimirović, 1934.g) potomka ovog roda-Kosta je bio sin Stanimira, dok su sinovi Koste: Postol i Mihajlo.

Iz imena Koste, familija uzela za svoje prezime Kostić, dok familija Mihajla od rodonačelnika Stanimira za svoje prezime uzela Stanimirović.

Čak je i jedan deo familije Apostola Kostića je uzelo prezime Stanimirović.

Apostol Kostić je imao sinove: Tomislava i Aleksandra.

Mihajlov sin se zvao Najdan Stanimitović, koji je živeo kod ćerke Smiljke Stojanović (Stanimirović, 1934.g.) u Vlasotince preko 90 godina do kraja 20. veka. Bio je očit i usmeni pripovedač.

U zapisu je rečeno da je Janko iz sela Donje Lopušnje se oženio sestrom Koste Stanimirovića, pa se kasnije rod Janković naselio u selo Gornja Lopušnja. Svi oni su bili stočari-nomadi.

Jedan deo familija Kostić i Stanimirović je odseljen u Borči kod Beograda a drugi deo živi u Vlasotince.

Kosta ima svoj spomenik u selo Gornja Lopušnja, a prema tvrdnji potomke Smiljke Stanimirović-Stojanović (1934); Kosta je živeo 106 godina i bio turski kmet.

Zapis: jul 2013.g Vlasotince

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog, Vlasotince.

* * *

Poreklo prezimena Filipović

Rodonačelnik: Dinko Filipović

Poznat rodoslov:

Dinko:-Bogdan, Dragutin.

Dragutin Filipović nije imao dece.

Bogdan Filipović:-Đorđe, Mladen i dve ćerke:Ika i Desana.

Zapis: 10. avgust 2013.g. Vlasotince

Kazivači: Smilja Stojanović (Stanimirović) rođena 1932.godine u selo Gornja Lopušnja, sada živi u Vlasotince i Živka Milenković (1938.g.Stojanović) iz G. Lopušnju i živi u Vlasotince.

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

* * *

Poreklo prezimena Ilić (VELKOVI-makedonsko ime)

Poreklo: Doseljeni sa Vlasine, a prema nazivu roda iz Makedonije

Krsna slava: Pominje se Sveti Ranđel i Pejčindan (Moguća je “promena” krsne slave u BEŽANIJI od Turaka)

Rodonačelnik: Ilija

Prezime Ilić:

* * *

Poreklo prezimena Stanković, Mitrović, Nikolić(1)-DEDA STANKOVI (Bogdanovi, Mitrovi, Pavlovi)

Krsna slava: Sveti Nikola

Poreklo: selo Gare (na osnovu krsne slave i istraživanja naseljeni iz Bugarske)

Svi potiču od deda Milisava-Stanko-Marko-Đoka-Đorđe(74.g.-zapis J. Trifunovskog 1963.g. podvukao M.M 2013.g.)

Poznat rodoslov:

Stanko-Mileva (Bosini-Saramandini, D.Lopušnja):-Dobrivoje Stanković (1910.g., trubač), Milutin Stanković (1903.g., klanetaš).

Milutin Stanković (1903)-Nenad-Nebojša-Olivera(1972):-udata za Milenković Vitomira (1966.g) iz Gornju Lopušnju i imaju dve ćerke:Sanja(student) i Aleksandra(završila srednju školu) i žive u Vlasotince.

Dobrivoje Stanković (1910)-Borisav, Stojan, Krsta.

Borislav Stanković-Slavica:-Mića(u Niš), Kruna (udata u D.Lopušnju).

*

ROD:MITROVI(Mitrović-Đikinci)

Krsna slava: Sveti Nikola

Rodonačelnik: Mitar

Poznat rodoslov: Strelja (živ)-Bogoja-Stojadin-Đika-Mikail.

*

Rod: LEKA-Nikolić (Prizeten Aleksandar-Leka Nikolić)

Rod:BOGDANOVI-Filipović

Rod: DEDA STANKOVI:-Marković

Rod: Pavlovi:-Nikolić

Rod BOŠKOVI:- Stojanović

Zapis: 10. avgust 2013.g. Vlasotince

Kazivači: Smilja Stojanović (Stanimirović) rođena 1932.godine u selo Gornja Lopušnja, sada živi u Vlasotince i Živka Milenković(1938.g.Stojanović) iz G.Lopušnju i živi u Vlasotince.

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

* * *

Poreklo prezimena Stanković(2)

Poreklo: doseljeni sa Vlasine

Krsna slava: Sveti Ranđel (krsna slava koja se nije me4njala Srba od plemena vasojevića-loze Nemanjića u Crnoj Gori)

Rodonačelnik: Stanko

Rod STANKOVIĆ postoji u selima: Dejan-gde su se prvo doselili kao stočari-nomadi; potom preko zaseoka Predanča u 19 veku “hiljadili” više šuta broj ovaca u “kozilskoj reci” i preko sela Brezovice raseljavali se u selima:Ravni Del, Kruševica, Lopušnja, Gradište i drugim okolnim selima u vlasotinačkom i crnotzravskom kraju.

Poznat rodoslov:

Stanko-Stojko-Orden-Mita:-Novica Stanković (1960), Stojko, Ivan.

Novica Stanković (1960)-Ljiljana(devojka iz selo Gradište:-sin i ćerka studenti.

Ivan Stanković-Zorica(Kać, Novi Sad):-Jovan(dete).

Stojko neoženjen.

Zapis: 10. avgust 2013.g. Vlasotince

Kazivači: Smilja Stojanović (Stanimirović) rođena 1932.godine u selo Gornja Lopušnja, sada živi u Vlasotince i Živka Milenković(1938.g.Stojanović) iz G.Lopušnju i živi u Vlasotince.

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

* * *

Poreklo prezimena Janković

(u srodstvu sa rodom ANĐELKOVCI-Bisini, koji su se prvo iz Bugarske doiselili u Ruplje pa onda u Gornju Lopušnju kao mlađi rod naseljavanja u selo)

Rodonačelnik: Janko

Krsna slava: Sveti Nikola

Poznat rodoslov:

Trajan-Janko, Anđelko(Anđelkovci):-Kosta-Naća, Caka. Naća imao tri sina- Caka jednog sina.

Janko:-Gorča, Rista, Žika Janković.

Gorča:-Savka, Rista, Dušan, Blagoje i Mileva.

Olga Janković je “prizetila” u svoj rod: Aleksandra-Leka Nikolića, koji su imali rodoslov: ;Milisav-Radisav (oko 50.g-živ, 2013.g)

Poznata geneaologija: Janković Branko (1950.g.)-Trajko-Vladimir-Janko.

Zapis: 11. avgust 2013.g. Vlasotince

Kazivači: Smilja Stojanović (Stanimirović) rođena 1932.godine u selo Gornja Lopušnja, sada živi u Vlasotince i Živka Milenković(1938.g.Stojanović) iz G.Lopušnju i živi u Vlasotince.

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

* * *

Poreklo prezimena Kostić(2), Anđelković (rod ANĐELKOVCI)

Rodonačelnik: Anđelko

Krsna slava: Sveti Nikola

Poreklo: Iz Bugarske (prvo se doselili u Ruplje pa u G.Lopušnju)

Poznat rodoslov:

Anđelko-Kosta:-Naća, Caka.

Naća Kostić: Nikola, Ljubomir, Velimir Kostić(1912.godine rođen-tupandžija u muzički orkestar-“Banda” u Lopušnji).

Nikola:-Dragutin, Đorđe (1934)-imao četiri ćerke.

Ljubomir:-Aleksandar (1932), Blagoje (1937), Radmila.

Aleksandar Kostić živi u Beograd

Blagoje:-Ljubiša Kostić (1964).

Caka Anđelković:-Mikail, Gorča, Dimitrije-poginuo u prvi svetski rat.

Svi potomci cake se prezivaju Anđelković, a naće Kostić.

U Beograd su odseljen familije sa prezimenima:Kostić, Anđelković i Milenković.

Zapis: 11. avgust 2013.g. Vlasotince

Kazivači: Smilja Stojanović (Stanimirović) rođena 1932.godine u selo Gornja Lopušnja, sada živi u Vlasotince i Živka Milenković(1938.g. Stojanović) iz G.Lopušnju i živi u Vlasotince.

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

* * *

Prošireno Poreklo prezimena Stojanović (STOJANOVCI)

Krsna slava: Sveti Nikola

Poreklo: naseljeni iz Bugarske prvo u selo Ruplje, pa onda u selo G.Lopušnja kao mlađi rod naseljavanja u selo)

Rodonačelnik: Stojan

Stojanov sin Milovan Stojanović je bio turski kmet u selo Ruplje i sakupljao “desetak” na “rabuš”.

Drugi Stojanov potomak Milan M. Stojanović(sin Milovana) je bio 22 godine kmet u selo Lopušnja i streljan je od strane Bugara 1943.godine u Vranje sa još sledećih meštana iz sela Gornja Lopušnja: Vladimir J. Janković, Josif Đ.Marković, Sava N. Mitrović, Milunka S. Janković(streljana u G.Lopušnju), Pavle V. Nikolić (streljn u G.Lopušnju).

Poznat rodoslov:

Stojan-Milovan Stojanović:-Milan.

Milan Stojanović:-Svetozar (1908), Dragoljub (1914), Dobrivoje(mlađi), Milorad(1924), Aleksandar (1923).

Svetozar Stojanović (1908)-Ljubica (1908. Selište, D. Lopušnja):- Zorka (1930, udata u Grdelicu), Čedomir (1932), Živka (1938.g. udata u rod Milenković u G.Lopušnju za Miodraga Milenkovića

-žive u Vlasotince ), Nikola (1941)-živi u Kamenicu(Vlasotince).

Čedomir Stojanović (1932)-Smilja (devojačko Stanimirović iz G.Lopušnju, 1932.g):-Milina (1957.g.-udata za Branka Jankovića rođenog 1950.g u selo Gornja Lopušnja i žive u Vlasotince, a imaju decu:Marjan, Žaklina i Jelena), Mirjana (1957.g. udata za janković Dragana u G. Lopušnju –imaju decu:Ivana, Alenjksandr, Dragana-žive u Vlasotince), Vesna (1966.g.-udata u rod janković u G.Lopušnju-imaju sina i ćerku), Života (1971) Stojanović-Gorica(iz s. Dobroviš):-Marija (1994), Milan (1999)-žive u Vlasotince.

Dragoljub Stojanović(1914)-Sevetka (G.Lopušnja):-Stanojko (1945, Vukosava (1943.g. udata za Mladena Kostića iz G.Lopušnju i žive u Kolare kod Smedereva).

Stanojko Stojanović(1945)-Dana (Stojanović-drugi rod od Vojislava Stojanovića ćerka magacionera iz D.Lopušnju) :- Rade(ima dve ćerke udate u Jastrebac).

Dobrivoje Stojanović-Milica (Novo Selo od roda Rajković):-Radomir(živi u Vlasotince)-Jovan(živi u Beograd) –sin Saša.

Milorad Stojanović(1924)- Rada (1924. Jastrebac):-Borivoje (1938.g., Vitomir (1940.g.),-žive u Madžinu Dolinu(Vlasotince), Vojislav Stojanović(1942.g.-živi u Sremsku Mitrovicu).

Zapis: 10.avgust 2013.godine Vlasotince

Kazivač: Čedomir Stojanović (1932.g.) iz selo G.Lopušnja-živi u Vlasotince

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

* * *

 

Priča o čukun dedi Kosti:

Prva priča: Kosta je bio po majci iz Gornje Lopušnje čukun deda Miletu-Miodragu Milenkoviću (1936.g)-koji je poreklom od Kostića iz Lopušnje.

Kosta je znao turski jezik i išao sa Turcima kao prevodilac u sakupljanju i naplate poreza (aksiza)-„desetaka“ u zlatu.

Išao je sa još dva Turčina, koji su na konjima nosili zlato sakupljeno od naplate poreza-„desetaka“ srpske raje u ovom delu Srbije.

Turke je Kosta sprovodio preko Grdelice do Skoplja.

Kosta je obaveštavao hajduke koji su presretali Turke i od njih oduzimali zlato i zakopavali ga po planinskim vrletima. Hajduci zarobe Turke i Kostu, opljačkaju ih i pušte Kostu.

*

Druga priča: Sprovodio Turke Kosta kao turski kmet po srpskim slavama. Znao je da govori i turskim jezikom.

Tako ih je jednom prilikom odveo na jednu zimsku slavu u selo Predanlča.

Na tronoškama su sedeli uz sovru-trpezu, kada su Turci ušli. Svi su ustali. Samo je pop ostao da sedi. U trenutku da bi spasio ljude, kojima je slava bila zabranjena, onda se dosetkom obratio ovakvim na srpski:

– Svi sedite pijte, jedite i ne sekirajte se, samo da isteramo đavola iz kuću”.

U tom trenutku je uzeo stolicu tronošku i njome gađao popa.

Đavola iz kuću je isterao. Turci su bili zadovoljni i pustili na miro da se krsna slava nastavi da slavi.

Nekada se moralo i na takav da brane srpske glave od Turaka.

Zapis: februar 2008.godine, s. G.Lopušnja

Kazivač: Miodrag-Mile Milenković(1936.g.),

Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog i istoričar, Vlasotince.

*

Treća priča: Hajduk je presreo tovar turskog poreza od Turaka, koje je Kosta prikupio kao turski porez. Turski paša je odredio Turčina da konjem jurne na vezanog hajduka i sabljem ga ubiju.

Kosta je bio snalažljiv. Progovorio je rečima-čestiti Pašo, da se kunemo kako će “Srbin da pređe u laganju Turčina” i čija laž pobedi tako će da bude suđeno. Ako je srpska bolja onda da se oslobodi hajduk i da se odseče glava Turčinu koji je spreman da odseče glavu Turčinu. Ako bude drugačije onda neka bude što mora da bude.

Paša odobri nadlaguvanje.

Turčin ovako poče sa lažima: ”Kolko praci se za Božić zakolju, tolko Srbina da poginu od Turci”.

Turčin: Ajde Kosta: Kolko jaja se polome za Uskrs tolko da poginu Turci od Srbi”.

Turčin vide da ne može da se prebroje onolko jaja za Uskrs što se treba da s polome, koliko će se prasića zakolju za Božić, pa vidoše da ih je Kosta “nadlagao”.

Kosta je dobio opkladu, ali Turčin nije slušao Pašu i počeo da puca po Hajduka koji je pobegao putem Duboki u bukovu šumu. Spasao živu glavu.Tako je Kosta nadmudrio Turke i spasao život hajduku.

Zapis: 2012.g. Vlasotince.

Kazivač: Čedomir Stojanović(1932.g.), Vlasotince.

Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog, Vlasotince.

*

Četvrta priča (“TURCI”):- Rod KOSTE Stanimirovića se često zvao “TURCI”, jer je kao “turski kmet” znao da govori turski jezik i tako se uvek snalazio u teškim situacijama u vremenu vladavine Turaka u ovim krajevima.

Kosta je imao tri sestre. Jedna sestra Marija je “potkrala” svoga brata Kostu i udala se za Turčina u Vranje.

Kosta se osvetio Turčinu, tako što ih je iz Vranja poveo malo dalje od kuće Turčina. Otišao je malo u stranu i rekao na turskom sestri zetu Turčinu: “sačekajte malo, idem malo po napolje”. Kosta je uzeo sablju gde je tamo sakrio i u povratku odsekao glavu Turčinu i bacio ga u Moravu. Tu sestru je odmah udao u Makedoniju.

Druga sestra Anica se udala u selo Dadince. Pošto je zet tukao i maltretirao njegovu sestru, onda ga ona pozove da ga ubiju. Kosta ga zadavio na spavanju, a sestri naredio da ujtru “nariče” za pokojnim mužem. Tako je i bilo-

Treća sestra se udala za Janka u Lopušnju. O Kosti još se prepričavaju mnoge priče o njegovoj snalažljivosti i hrabrosti u teškim vremenima pod turskim zulumom u ovim krajevima.

Ovde je pouka kako svaki brat u nevolji uvek pomaže svojim sestrama i onda kada one naprave greške u izboru pri udaji. Tako je nekada postojala rodbinska veza u jednoj patrijahalnoj zadruzi sela u vlasotinačkom kraju u vremenu pod Turcima i kasnije sve do oslobođenja od Turaka.

Zapis: 11. avgust 2013.g. Vlasotince

Kazivači: Smilja Stojanović (Stanimirović) rođena 1932.godine u selo Gornja Lopušnja, sada živi u Vlasotince.

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar Vlasotince-

* * *

Muzikanti: Pleh orkestri:

Ilić Stojan (truba- rođen 1908.g.)

Sotir Ilić (trubač, 1936),

Dobrivoje Stanković (bas-rođen 1908),

Stanković Milutin (klanet)

 Velimir Kostić (tupandžija),

Tarapanunče (barabanče)-Stojanović,

Zarije Milenković (rođen1922.g.-bas),

Stanković Jordan (trubač).

Milenković Vojislav (basadžija),

Stanislav Veličković (ravna Gora-klanet)

Vladimir Andrejević(Predanča-klanet, rođen 1938.g.),

Dragiša Ivković (klanet, Donja lopušnja)-„Čuljko“.

Trubači (pleh orkestar) je u skoro svim selima svirao posle pojave trube i klaneta posle prvog svetskog rata (1922.g) na svadbama i vašarima sve do 80.godina 20. veka.

Svirali su stariji i menjali ih mlađi u sviranju u okestru. Od svih ovih svirača u sećanju je najviše ostao trubač Sotir Ilić(G. Lopušnja) koji je svojim zvukom trube, mogao da „ugasi“ lampe (svetiljke sa petrolejom) po svadbama i nadjača svaki orkestar bilo po vašarima ili na svadbama.

Kao dete sećam se svih kola i pesama koje su svirali i pevali Lopušnjani, a posebno zvuka trube Sotira Ilića, koja je svirala i na sopstvenoj svadbi u svoje rodno planinsko selo – zaseok Predanča (G.DDejan) 1974.godine. (Podvukao: M.M jul 2013.g. Vlasotince)-

Zapis: 2012.g. Vlasotince,

Kazivač: Čedomir Stojanović(1932.g.), Vlasotince,

Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog Vlasotince.

* * *

Toponimi:

Izvori: Obznani, Ivkoz, Kladenac, Suva Češma, Jusin Kladenac, Kobilski Kladenac;

Nazivi mesta na ataru su: Šavarina, Bara, Ogorela, Čun, Bukova Glava, Ilijina Padina, Glog, Šilegain, Belutak, Polom, Kičina Čuka, Mrtvica, Konjarnik, Cojin Breg, Prokop, Lijač,Ilijinovo Orište, Dol, Zajednica, Preslap, Crkvište, Selište.

* * *

NAPOMENA: Pošto istraživanje i prikupljanje materijala za MONOGRAFIJE sela: Lopušnja (Gornja i Donja), Ravna Gora i Samarnica prikuplja vredan istraživač Zoran Stojanović (rodom iz Lopušnje)-prekinuo sam lična istraživanja o RODOSLOVU familija ovih sela. Ovde ću objaviti već prikupljen materijal, a ostalo će biti dostupno Zoranu Stojanoviću, kome želim uspeha u istraživanju i pisanju MONOGRAFIJE dotičnih sela.

10. jul 2013.g, Vlasotince, Miroslav B. Mladsenović Mirac, lokalni etnolog.

* * *

IZVORI:

[1] Stamenković Srboljub: “Geografska Enciklopedija naselja Srbije”, knj.1 (a-đ), Beograd

[2] J. Trifunoski:-SELA I STANOVNIŠTVO U Grdeličkoj klisuri, 1962/63.g. , Narodni muzej Leskovac 1975.g (Skoplje 1963.g)

[3] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI Iz rukopisa: “Sela u vlasotinačkom kraju“, 1970-2012.g., Vlasotince

 

AUTOR: Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar, 10. jul 2013. godine Vlasotince, Srbija.

 

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (32)

Odgovorite

32 komentara

  1. 11. jul 2014. u 13:22

    Miroslav B Mladenović Mirac

    SEĆANJE NA VAŠAR PETROVDAN

    !2 jula 1964.godina na vašar PETROVDAN, kao momak iz svog rodnog planinskog zaseoka otišao sam na petrovdanski vašar u selo Lopušnja; mesto zvano DRUM (Lopuške Mejane).

    Prvo sam ispod planinskog vrha Bukova Glava(1336 metara nadmorske visine) kroz neprohodnu bukovu šumu puteljcima, nekoliko sata hoda prvo stigao do sela Ravna Gora kod strica Ćire(prizetka, koji je pak prizetio Tomislava Miloševića iz KOKARCI-Lopušnja).

    Taj deo mi je bio poznat jer sam još kao dete išao kod strica na Preslave, ali često se nekada otac sa sestrom nisu dobro provodili tumarajući noću posle povratka preko ambisa i strmina dolina.

    Jednom je otac u pripitom stanju zamalo ostao mrtav. Noću smo ga sa majkom tražili lampom u planini kada se nije mogao izgaziti snegovi koji su tada bili u navejištima i preko dva i više metara.

    Vratiću se na svoja sećanja iz svoje mladosti i vašara 12 jula na DRUM-Lopušnja.
    Bilo je dosta sveta u šarenilu u narodnim nošnjama iz:Lopušnje, Ravne Gore, Brezovice, Novog Sela, Gradišta, Jastrebca, Ravnog Dela, Bistrice i drugih okolnih planinskih sela.

    Bilo je to vreme radosti života. Na taj dan su dolazili svi pečalbari iz belog sveta. Tada su mahom u ovom kraju pečalbari bili ciglari-a kasnije i zidari.

    U početku moja sećanja iz mladosti naviru još iz detinjstva na poznate svirače-trubače Sotira i Stojana Ilića, Bas trube: Stankovića i ČULJKA(Dragišu) klanetaša-Lopušnja , Stanislava Veličkovića Ravna Gora)-klanetaša, Vladimia Andrejevića(Predanča)-klanetaš; potom poznatih trubača iz sela Jastrebac(predvodio ih je Jova klanetaš) i pleh orkestra iz s.Ravnog Dela(Icići:Nikola tupandžija-goč, i sinovi trubači i Milan Jovanović klanetaš „Gulaveza“ sa sinovima).

    Posle toga posle trubača na Lopuške Mejane (a i na Čobanac)-vašarska ora su svirali harmonikaši „Šopovi“(Stamenkovići).

    O tome treba poseban zapis, a sada ću opisati neka druga sećanja sa tog vašarskog petrovdanskog dana godine 1964 u selo Lopušnja.

    Sada tek nastaje opis tada našeg stvarnog vremena života u planini. Svi naši preci su bili polupismeni ili nepismeni:stočari i pečalbari.

    Tako kada se dođe iz pečalbe na vašar onda se malo „raspištolji“-oslobodi u polusvesnom stanju, malo se više popije i uz narodno kolo-oro, često zaborave sve sirotinjske muke i nevolje da se u toku zime preživi na posnoj zemlji.

    Nekada se na taj dan i „bije bitka“ ko će da vodi oro(kolo). Sevali su noževi, štapovi a nekada i pištolji.

    Kada se popije i tada se u suženoj svesti često „traži neka pravda“, pa su često u u tom našem kraju u planini često izbijale svađe i tuče u pijanom stanju, da bi tek se ujutru „mirilo“; išlo od kuće do kuće sa „kondirom ili flašom rakine“-da bi se ljudi pomirili.

    Tako tog 12 jula 1964.godine kao momčić sa svojim zetom Tomislavom Miloševićem, pošli smo na oro-vašar na DRUM(Lopušnja).

    Zet je malo više popio u kafanu, dok sam ja „pecao“ devojke i igrao u kolo. Odjednom oko vođenja kola izbi tuča između lopušnjana i ravnogoraca.
    Ni sam nisam znao na kojoj ću strani.

    Koga da branim. Dok su žene držale jedne, drugi su ih mlatili kolcima.
    Više puta su na vašarima-orima i tupan(goč) bušili noževima ili kolcima.

    Tada sam malo ljudi poznavao i oni mene. Dok sam pokušao da štitim zeta u tuči, onda su oko mene leteli kolci i osećao sam po svojim leđima jake udarce. Više nisam znao od koga da se branim.

    Iz straha za sopstven život, samo sam se „skotrljamo“ naglavačke i negde zasustavio na strani prema selo Ravna Gora.

    Ni sam ne znajući gde ću da odem, preko šume i puteljaka nekako sam došao do puta za selo Ravni Del i tako tumarajući noću u planiskoj neprohodnoj bukovoj šumi se vratio noću kući u svoje rodno selo Predanča (G.Dejan).

    Majka je bila zabrinuta i sa komšijama su me noću „lampom“ tražili prema Ravnoj Gori, da bi kasnije „odjekom“ u planini čula moj glas negde u bukovim šumama između ravne Gore i Ravnog Dela.

    Pomogla mi je preko ravnodelaca da se nekako vratim živ i zdrav, jer su u tom vremenu postojale i divlje zveri u planini.

    Zato kasnije sam od starijih ljudi čuo savet:“ako se drugi pijani tepaju, nemoj da se mešaš, jer će ni kriv ni dužan da dobiješ po njušci“. A i mlade žene više nisu držale svoje muževe kada hoću da se tuku, jer su tako ih samo „silile“ a i „pružale mogućnost“ drugoj strani-dok su ih one drže rukama a drugi ih mlate kolcima.

    Tako sam često čuo od starih žena kako su savetovale mlađe žene:“ma pustite gi nek se pijani pogrvaljaju, će gi projde pijanka i bes, pa će zagljeni ponovo da se vrnu da piju“.

    Kasnije 70 godina 20 veka kada su se pojavili prvi školovani mladi ljudi u svim planinskim selima, nije bilo više ovakvih neugodnih vašarskih momačkih dogodvština.
    Svi smo se u selima dobro poznavali ko je i u koju školu išao ili poistao student.

    Ali je kasnije bilo sve manje vašarskih dana i one mladosti pune života Tako je krajem 20 veka počelo sa gubljenjem narodnih običaja, jer se narod masovno iseljavao sa ovih planinskih prostora.

    Danas, na početku 21 veka i da skoro nema više vašara u napuštenim planinskim selima ovoga kraja, ali su ostala sećanja na te radosne dane mladosti ispunjenog života mladosti u planini.

    Zapis: 11.jul 2014.g. Vlasotince
    Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar i lokalni pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije, Vlasotince ul. Ive Andrića 92

    *
    Poreklo stanovništva:
    http://www.poreklo.rs/2013/07/15/poreklo-prezimena-selo-gornja-lopušnja-vlasotince/

    DOPUNA o poreklu prezimena sela Gornja Lopušnja (Vlasotince)

    Postavio(11.jul 2014.g. Vlasotince): Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar i lokalni pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije

    Odgovori

  2. 11. jul 2014. u 17:42

    Stojanča Stojanović

    Lepo je ovo napisati i pročitati, ovo su tačna i autentična sećanja ali moramo znati da je Donja Lopušnja selo koje je udaljeno od Gornje Lopušnje od 3-5 km, a ovde je tema Gornja a ne Donja Lopušnja!

    Odgovori

  3. 11. jul 2014. u 20:38

    Miroslav B Mladenović Mirac

    DOPUNA: SEĆANJA vašara PETROVDAN (12 jul 1964.g); su sećanja jednog momčića srednjoškolca, koji se u tom vremenu (a sada to radi) služio pojmovima koji su bili u narodnoj upotrebi mesta(fizionomskog oblika sela iz prošlosti u upotrebi u narodu).

    Tako iako sam rođen u planinski zaseok Predanča(G.Dejan)-pored postojanja (posle Drugog svetskog rata) sela D.Dejan; u ličnoj karti rođenja(1948.g.) piše selo DEJAN. tako se fizionomski sela Donje i Gornje Gare određuju kao celina GARE; onda sela Gornja i Donja Lošušnja u fizionomsku celinu LOPUŠNJA, Donja i Gornja Lomnica u LOMNICA, Donja i Gornja Kruševica u KRUŠEVICU.

    Dakle, SEĆANJA su pisana kao ZAPIS iz prošlosti, a ne sa sadašnjeg vremena tumačenja topografskog položaja i “podela“ sela na više zaseoka potom i na celine kao nazive SELA.

    Nažalost, nekima nije važno etnografsko tumačenje nekog pojma, nego onoliko kolika je patološka mržnja i (sa)modokazivanje nepostojeće moći kod polupismenih mojih pečalbara, iskazuju na najprimnitivniji način sebe i svoje stavove-kao tobože PAMETNOST!.

    Svim LOPUŠNJANIMA bilo bi dobro da od mojih mlađih kolega učitelja i nastavnika ponovo potraže određena znanja iz moralnog vaspitanja, a od roditelja nemaju kredibilitet da išta traže-jer sve ove dosadašnje takozvane “pisce” komentara poznajem barem prema njihovim dedovima a nekim i očevima iz prošlosti, a sa nekima sam nažalost i kao pečalbar u “godinama koje su pojeli skakavci” radio i u pečalbi da bih prehranio porodicu.

    Zato neću zbog njih ništa više pisati ono što bih trebalo analitičkom analizom interdisciplinarnom da napišem-jer je to deo moga mučeničkog života sa kojima smo pravili ćumur, kopali paprat i hranili svinje, spavali po budžacima širom bivše jugoslavije, zajedno gladovali; a Vama je sve na “tanjiru” dato od tih jadnih mučenika(neki nisu ni među živima s kojima sam bio sudionik teškog pečalbarskoga života-spavajaću po železnicama boli i gladni i bosi).

    Neka vas je sram što brukate svoje pretke a potomci će da se stide ovakvog nemoralnog i neljudskog odnosa prema svom VASPITAČU(Nastavniku-indirekno-jer je pisac ovog komentara bio saradnik i dopisnik skoro svih listova u bivšoj jugoslaviji a i lokalnih listova i radio Leskovca i radio Niša.

    Samo lažnim lingvistima da odgovorim(ne bi trebalo da odgovaram jer sam uvideo da neki nemaju ni pojmovne iskaze da upotrebe u sklopu jedne misaone rečenice); u tom vremenu je postojalo obavezno u svim novinama, redakcijama, izdavačkim kućama:LEKTOR, KOREKTOR.

    Naravno merila se suština i značaj sadržaja članka , a lektori su lako “ispravljali“ interpukcione i tehničke greške, a urednici nekada i uređivali tekstive(KOREKTOR).

    Samo da nekima ovde koji nisu LOPUŠNJANI(a pišu u ime LOPIŠNJANA-Gornje ili Donje svejedno jer je jedna LOPUŠNJA pojomno) dobro su PROFITIRALI na zanimanje SRBIN (“lingvistika”)-ali to “zanimanje je već “istrošena” i POHABANO-IZLIZANA REČ; neka se stide šta su sve diskvalifikacije i zlopotrebe(pa i Vuka Karadžića su zloupotrebljavali)-jad, sram i moralno-intelektualna beda.

    No, neka se time bave drugi, a onim pravim i iskrenim lopušnjanima želim da što više zabeleže od svojih starijih iz života o običajima svoga roda; kako da se ne bi zaboravili koreni.

    Nekima možda u vreme komjuterizacije izgleda smešno, ali naše stare generacije su učile na “tablicu sa pisaljkom”, potom bez knjiga, svezaka i olovaka: tako smo završaavali po četiri razreda a tek po koji “srećnik”(škola u Lošušnji osmoletka je kasnije otvorena)- ako je mogao po planinskim vrletima dnevno da pešači i po 20 kilometara završavao je osmoletku a srednje škole i falultete smo završavali uz obaveznu letnju prčalbu i teškog rada na selo na poljoprivredi.

    Još nešto što neznate nemoj nikada starijim osobama da iskatujete neučtivost na osnovu “interpukcije” u pisanju-važno je ko je koliko pošten i obrazovan.

    Čitava moja generacija učila je od partizanskih učitelja (sa šest meseci kursa) a tako je bilo i u osmoletku.

    Završio sam osmoletku u selo Svođe bez ijednog nastavnika, pa tek kada smo mi završavali nastavnička i učiteljska zanimanja smo opismenjavali svako na svoj način vredne i čestite pečalbare.

    Nisam imao nameru da uopšte pišem ovde ali zbog nekih DVOLIČNJAKA prema tom mom jadnom i časnom priprostom izmučenom pečalbarskom svetu(čiji sam i sam sudionik bio u prošlosti) morao sam da se oglasim da se ova
    MONOGRAFIJA sela napiše iz istraživačkog dela u selima, da istinski se prenese šta je bilo u prošlosti i da se mladi ne stide svoje prošlosti i svoga korena. Da se ne upotrebljava i zloupotrebljava za druge ciljeve. Jer je to sramora prema precima.

    Naravno da me raduje svaka izdata knjiga o SELU iz ovoga kraja i Vama LOPUŠNJANIMA želim uspeh u radu i izdavaštvu.

    Nadam se da će jedan primerak da stigne i na adresu:ul.Ive Andrića 92 u Vlasotincu.Miroslav B Mladenivić Murac lokalni etnolog i istoričar i pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije

    11.jul n2014.g. Vlasotince, jug Srbije

    Odgovori

  4. 7. septembar 2014. u 14:27

    Jovica Krtinić

    Obaveštenje: Na lični zahtev uklonjena su dva komentara Mirjane Adamović.

    Odgovori

    • 1. mart 2017. u 12:55

      Miroslav B Mladenovic Mirac

      NAPOMENA:
      Ali nije bilo izvinjenja za nanete uvrede-lične i profesionalne, (Podvukao:M.M Vlasotince)

      Odgovori

  5. 3. februar 2015. u 12:10

    Miroslav B Mladenović Mirac

    ISSBN Katologizacija u Narodnpj biblioteci Srbije Miroslav Mladenović Vlasotince do 2014 godine

    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 969.224) |

    Izabrani zapis trajni link
    zapis [5/37]
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Autor Mladenović, Miroslav – Mirac

    Naslov Ciglarstvo u našem kraju / Miroslav Mladenović Mirac
    Vrsta/sadržaj članak – sastavni deo

    Jezik srpski
    Godina 2006
    Fizički opis str. 311-332 : Fotogr.
    Napomene Napomene i bibliografske reference uz tekst
    Rezime; Summary
    Predmetne odrednice Ciglane – Istorija – Srbija – 18-20v

    UDK 666.712(497.11)(091)”18/20″
    COBISS.SR-ID 210971660
    FOND U DRUGIM BIBLIOTEKAMA PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    zapis [5/37]
    Vidi publikaciju: TI=Vlasotinački zbornik ISSN: 1820-0591 SG=p 27071.- Knj. 2 (2006), str. 311-332

    * * *

    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 969.224)

    Izabrani zapis trajni link
    zapis [21/37]
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Autor Mladenović, Miroslav – Mirac

    Naslov Kačarstvo u našem kraju / Miroslav Mladenović – Mirac
    Vrsta/sadržaj članak – sastavni deo

    Jezik srpski
    Godina 2009
    Fizički opis str. 171-176 : Ilustr.
    Napomene Izvod ; Summary
    UDK 674.4:392(497.11)(091)
    COBISS.SR-ID 175232268
    FOND U DRUGIM BIBLIOTEKAMA PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    zapis [21/37]
    Vidi publikaciju: TI=Vlasotinački zbornik ISSN: 1820-0591 SG=p 27071.- Knj. 3 (2009), str. 171-176

    * * *

    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 969.224) |

    Izabrani zapis trajni link
    zapis [1/37]
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Autor Mladenović, Miroslav, 1948-

    Naslov Sistem elektronske komunikacije – vizija budućnosti škole / Miroslav Mladenović
    Vrsta/sadržaj članak – sastavni deo

    Jezik srpski
    Godina 1996
    Fizički opis str. 92-94
    Napomene Rezime
    Bibliografija: str. 94
    Predmetne odrednice Nastava – Inovacije
    Obrazovanje – Primena računara

    UDK 371.315:004
    COBISS.SR-ID 211917324
    FOND U DRUGIM BIBLIOTEKAMA PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    zapis [1/37]
    Vidi publikaciju: TI=Inovacije u nastavi : časopis za savremenu nastavu ISSN: 0352-2334 SG=p 21112.- God. 14, br. 2 (1996), str. 92-94

    *
    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 969.224) |
    Izabrani zapis trajni link
    zapis [2/37]
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Autor Mladenović, Miroslav, 1948-

    Naslov Osposobljavanje učenika u nastavi matematike za samostalan rad sa udžbenikom / Miroslav Mladenović
    Vrsta/sadržaj članak – sastavni deo

    Jezik srpski
    Godina 2008
    Fizički opis str. 1-9
    Napomene Apstrakt
    Bibliografija: str. 8-9
    Predmetne odrednice Matematika – Nastava
    Stvaralačko mišljenje – Učenici osnovnih škola
    Psihologija učenja

    UDK 371.3::51
    37.037-057.874
    159.955-057.874
    COBISS.SR-ID 211915276
    FOND U DRUGIM BIBLIOTEKAMA PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    zapis [2/37]
    Vidi publikaciju: TI=MAT-KOL (Banja Luka) : Matematički kolokvijum : stručno-metodički časopis ISSN: 0354-6969 SG=p 28652.- Vol. 15, br. 1 (2009), str. 1-9

    * * *

    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 969.224) |

    Izabrani zapis trajni link
    zapis [3/37]
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Autor Mladenović, Miroslav, 1948-

    Naslov Nastavnik matematike kao faktor u učenju i napredovanju učenika / Miroslav B. Mladenović
    Vsta/sadržaj članak – sastavni deo

    Jezik srpski
    Godina 2008
    Fizički opis str. 9-12
    Predmetne odrednice Nastava – Inovacije
    Učenici – Motivacija

    UDK 371.321.1::51
    37.026
    37.012
    COBISS.SR-ID 211912716
    FOND U DRUGIM BIBLIOTEKAMA PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    zapis [3/37]
    Vidi publikaciju: TI=MAT-KOL (Banja Luka) : Matematički kolokvijum : stručno-metodički časopis ISSN: 0354-6969 SG=p 28652.- Vol. 14, br. 3 (2008), str. 9-12

    * * *

    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 969.224) |

    Izabrani zapis trajni link
    zapis [4/37]
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Autor Mladenović, Miroslav, 1948-

    Naslov Analiza testiranja učenika petog razreda / Miroslav Mladenović
    Vrsta/sadržaj članak – sastavni deo

    Jezik srpski
    Godina 2008
    Fizički opis str. 23-31 : Tabele
    Napomene Rezime
    Bibliografija: str. 31
    Predmetne odrednice Učenici osnovnih škola – Testiranje – Vlasotince
    Matematika – Testovi znanja

    UDK 371.26-057.874
    371.3::51
    COBISS.SR-ID 211910412
    FOND U DRUGIM BIBLIOTEKAMA PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    zapis [4/37]
    Vidi publikaciju: TI=MAT-KOL (Banja Luka) : Matematički kolokvijum : stručno-metodički časopis ISSN: 0354-6969 SG=p 28652.- Vol. 14, br. 3 (2008), str. 23-31

    * * *

    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 969.224) |

    Izabrani zapis trajni link
    zapis [8/37]
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Autor Mladenović, Miroslav, 1948-

    Naslov Pečalbarska pisma / Miroslav Mladenović Mirac
    Vrsta/sadržaj pisma

    Jezik srpski
    Godina 2014
    Izdavanje i proizvodnja Beograd : Gramatik, 2014 (Beograd : Neven)
    Fizički opis 90 str. : ilustr. ; 20 cm
    Zbirka Biblioteka Savremena / Gramatik
    Napomene Autorove slike
    Tiraž 300
    Rečnik lokalizama i arhaizama : (Pečalbarska pisma): str. 77-90.
    Na koricama beleška o autoru.
    ISBN ISBN 978-86-6135-049-8 (broš.)
    Predmetne odrednice Mladenović, Miroslav (1948- – Prepiska)

    UDK 821.163.41’282.3-6
    COBISS.SR-ID 207515916
    FOND U DRUGIM BIBLIOTEKAMA PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    zapis [8/37]
    Statusi u pozajmici

    Br. Podaci o primerku (signatura – lokacija, inventarni br. …)
    Status primerka
    Rezervacija

    1. MAG II 631341 slobodno – za čitaonicu

    2. MAG II 631341 m (potpuna nedostupnost (arhivski primerak …))

    *
    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 969.224) |
    Fond u drugim bibliotekama
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Autor Mladenović, Miroslav, 1948-

    Naslov Pečalbarska pisma / Miroslav Mladenović Mirac
    Vrsta/sadržaj pisma

    Jezik srpski
    Godina 2014
    Izdavanje i proizvodnja Beograd : Gramatik, 2014 (Beograd : Neven)
    Fizički opis 90 str. : ilustr. ; 20 cm
    Zbirka Biblioteka Savremena / Gramatik
    Napomene Autorove slike
    Tiraž 300
    Rečnik lokalizama i arhaizama : (Pečalbarska pisma): str. 77-90.
    Na koricama beleška o autoru.
    ISBN ISBN 978-86-6135-049-8 (broš.)
    Predmetne odrednice Mladenović, Miroslav (1948- – Prepiska)

    UDK 821.163.41’282.3-6
    COBISS.SR-ID 207515916
    PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE

    Prikaz kataloga:

    Izaberite biblioteku i proverite da li je primerak stvarno slobodan za pozajmicu!

    Br. Ustanova/biblioteka
    Mesto
    Akronim
    Namenjeno za pozajmicu
    Preostali fond inst_sort

    1. Narodna biblioteka ‘Desanka Maksimović’, Vlasotince; COBISS/Pozajmica nije podržana
    Vlasotince NBVL van biblioteke: 1 prim.
    u čitaonici: 2 prim. Narodna biblioteka ‘Desanka Maksimović’, Vlasotince; COBISS/Pozajmica nije podržana
    2. Etnografski muzej, Beograd; COBISS/Pozajmica nije podržana Beograd EMBG u čitaonici: 1 prim. Etnografski muzej, Beograd; COBISS/Pozajmica nije podržana
    * * *

    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 969.224) |

    Izabrani zapis trajni link
    zapis [15/37]
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Autor Mladenović, Miroslav, 1948-

    Naslov Aber sa planine : pesme / Miroslav B. Mladenović Mirac ; [fotografije Miroslav B. Mladenović Mirac]
    Vrsta/sadržaj poezija

    Jezik srpski
    Godina 2011
    Izdavanje i proizvodnja Vlasotince : Grafičar N° 5, 2011 (Vlasotince : Grafičar N° 5)
    Ostali autori Živković, Slavoljub

    Fizički opis 139 str. : ilustr. ; 20 cm
    Napomene Tiraž 300
    Rečnik lokalizama i arhaizama: str. 111-132
    Str. 133-136: Šta Mircu ne da mira / Slavoljub Živković
    Na koricama autorova slika i beleška o njemu.
    ISBN ISBN 978-86-88975-00-1 (broš.)
    UDK 821.163.41-1
    COBISS.SR-ID 187946764
    FOND U DRUGIM BIBLIOTEKAMA PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    zapis [15/37]
    Statusi u pozajmici

    Br. Podaci o primerku (signatura – lokacija, inventarni br. …)
    Status primerka
    Rezervacija

    1. MAG II 630529 slobodno – za čitaonicu

    2. MAG II 630529 m (potpuna nedostupnost (arhivski primerak …)) nije za pozajmicu

    *

    Lokalna baza
    Lokalna

    Lokalna baza

    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 969.224) |

    Fond u drugim bibliotekama
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Autor Mladenović, Miroslav, 1948-

    Naslov Aber sa planine : pesme / Miroslav B. Mladenović Mirac ; [fotografije Miroslav B. Mladenović Mirac]
    Vrsta/sadržaj poezija

    Jezik srpski
    Godina 2011
    Izdavanje i proizvodnja Vlasotince : Grafičar N° 5, 2011 (Vlasotince : Grafičar N° 5)
    Ostali autori Živković, Slavoljub

    Fizički opis 139 str. : ilustr. ; 20 cm
    Napomene Tiraž 300
    Rečnik lokalizama i arhaizama: str. 111-132
    Str. 133-136: Šta Mircu ne da mira / Slavoljub Živković
    Na koricama autorova slika i beleška o njemu.
    ISBN ISBN 978-86-88975-00-1 (broš.)
    UDK 821.163.41-1
    COBISS.SR-ID 187946764
    PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE

    Prikaz kataloga:

    Izaberite biblioteku i proverite da li je primerak stvarno slobodan za pozajmicu!

    Br. Ustanova/biblioteka
    Mesto
    Akronim
    Namenjeno za pozajmicu
    Preostali fond inst_sort

    1. Narodna biblioteka ‘Desanka Maksimović’, Vlasotince; COBISS/Pozajmica nije podržana
    Vlasotince NBVL van biblioteke: 2 prim.
    u čitaonici: 1 prim. Narodna biblioteka ‘Desanka Maksimović’, Vlasotince; COBISS/Pozajmica nije podržana

    *

    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 969.224) |

    Izabrani zapis trajni link
    zapis [17/37]
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Autor Mladenović, Miroslav, 1948-

    Naslov Pečalovina : pesme / Miroslav Mladenović Mirac
    Vrsta/sadržaj poezija

    Jezik srpski
    Godina 2011
    Izdavanje i proizvodnja Vlasotince : M. Mladenović : Loza – Društvo za očuvanje kulturnog nasleđa i tradicionalnih vrednosti vlasotinačkog kraja, 2011 (Vlasotince : Grafičar N° 5)
    Fizički opis 160 str. : ilustr. ; 21 cm
    Napomene Tiraž 300
    Autorova slika
    Rečnik lokalizama i arhaizama: str. 137-152
    Beleška o autoru: str. 153-156.
    ISBN ISBN 978-86-87321-02-1 (broš.)
    UDK 821.163.41-1
    COBISS.SR-ID 186603788
    FOND U DRUGIM BIBLIOTEKAMA PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    zapis [17/37]
    Statusi u pozajmici

    Br. Podaci o primerku (signatura – lokacija, inventarni br. …)
    Status primerka
    Rezervacija

    1. MAG II 593048 slobodno – za čitaonicu

    2. MAG (potpuna nedostupnost (arhivski primerak …))

    *

    Fond u drugim bibliotekama
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Autor Mladenović, Miroslav, 1948-

    Naslov Pečalovina : pesme / Miroslav Mladenović Mirac
    Vrsta/sadržaj poezija

    Jezik srpski
    Godina 2011
    Izdavanje i proizvodnja Vlasotince : M. Mladenović : Loza – Društvo za očuvanje kulturnog nasleđa i tradicionalnih vrednosti vlasotinačkog kraja, 2011 (Vlasotince : Grafičar N° 5)
    Fizički opis 160 str. : ilustr. ; 21 cm
    Napomene Tiraž 300
    Autorova slika
    Rečnik lokalizama i arhaizama: str. 137-152
    Beleška o autoru: str. 153-156.
    ISBN ISBN 978-86-87321-02-1 (broš.)
    UDK 821.163.41-1
    COBISS.SR-ID 186603788
    PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE

    Prikaz kataloga:

    Izaberite biblioteku i proverite da li je primerak stvarno slobodan za pozajmicu!

    Br. Ustanova/biblioteka
    Mesto
    Akronim
    Namenjeno za pozajmicu
    Preostali fond inst_sort

    1. Narodna biblioteka ‘Desanka Maksimović’, Vlasotince; COBISS/Pozajmica nije podržana
    Vlasotince NBVL van biblioteke: 2 prim.
    u čitaonici: 1 prim. Narodna biblioteka ‘Desanka Maksimović’, Vlasotince; COBISS/Pozajmica nije podržana
    2. Etnografski muzej, Beograd; COBISS/Pozajmica nije podržana Beograd EMBG u čitaonici: 1 prim. Etnografski muzej, Beograd; COBISS/Pozajmica nije podržana
    3. Narodna biblioteka ‘Radoje Domanović’, Leskovac; COBISS/Pozajmica nije podržana
    Leskovac NBLE u čitaonici: 1 prim. Narodna biblioteka ‘Radoje Domanović’, Leskovac; COBISS/Pozajmica nije podržana
    4. Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
    Novi Sad BMSNS u čitaonici: 1 prim. Biblioteka Matice srpske, Novi Sad

    * * *
    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 969.224) |

    Izabrani zapis trajni link
    zapis [26/37]
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Autor Mladenović, Miroslav, 1948-

    Naslov Planinska orata : pesme / Miroslav Mladenović Mirac ; [pogovor Srba Takić]
    Vrsta/sadržaj poezija

    Jezik srpski
    Godina 2008
    Izdavanje i proizvodnja Vlasotince : M. Mladenović : Fondacija darovitih “Hristifor Crnilović-Kica”, 2008 (Vlasotince : Grafičar N° 5)
    Ostali autori Takić, Srba

    Fizički opis 159 str. : ilustr. ; 18 cm
    Napomene Tiraž 300
    Rečnik lokalizama i arhaizama: str. 133-145
    Mirni čovek Mirac čuvar zapostavljenog blaga: str. 147-157
    Zapis o slikaru: str. 159
    Na koricama autorova slika i beleška o njemu.
    ISBN ISBN 978-86-86533-22-7 (FDHCK; broš.)
    UDK 821.163.41-1
    COBISS.SR-ID 149392652
    FOND U DRUGIM BIBLIOTEKAMA PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    zapis [26/37]
    Statusi u pozajmici

    Br. Podaci o primerku (signatura – lokacija, inventarni br. …)
    Status primerka
    Rezervacija

    1. MAG II 555020 slobodno – za čitaonicu

    2. MAG II 555020 m (potpuna nedostupnost (arhivski primerak …))

    *
    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 969.224) |

    Fond u drugim bibliotekama
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Autor Mladenović, Miroslav, 1948-

    Naslov Planinska orata : pesme / Miroslav Mladenović Mirac ; [pogovor Srba Takić]
    Vrsta/sadržaj poezija

    Jezik srpski
    Godina 2008
    Izdavanje i proizvodnja Vlasotince : M. Mladenović : Fondacija darovitih “Hristifor Crnilović-Kica”, 2008 (Vlasotince : Grafičar N° 5)
    Ostali autori Takić, Srba

    Fizički opis 159 str. : ilustr. ; 18 cm
    Napomene Tiraž 300
    Rečnik lokalizama i arhaizama: str. 133-145
    Mirni čovek Mirac čuvar zapostavljenog blaga: str. 147-157
    Zapis o slikaru: str. 159
    Na koricama autorova slika i beleška o njemu.
    ISBN ISBN 978-86-86533-22-7 (FDHCK; broš.)
    UDK 821.163.41-1
    COBISS.SR-ID 149392652
    PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE

    Prikaz kataloga:

    Izaberite biblioteku i proverite da li je primerak stvarno slobodan za pozajmicu!

    Br. Ustanova/biblioteka
    Mesto
    Akronim
    Namenjeno za pozajmicu
    Preostali fond inst_sort

    1. Biblioteka ‘Radoje Domanović’, Surdulica
    Surdulica BSUR van biblioteke: 3 prim. Biblioteka ‘Radoje Domanović’, Surdulica
    2. Narodna biblioteka ‘Desanka Maksimović’, Vlasotince; COBISS/Pozajmica nije podržana Vlasotince NBVL u čitaonici: 3 prim. Narodna biblioteka ‘Desanka Maksimović’, Vlasotince; COBISS/Pozajmica nije podržana
    3. Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
    Novi Sad BMSNS u čitaonici: 1 prim. Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
    4. Univerzitetska biblioteka ‘S. Marković’, Beograd
    Beograd UBSM
    nije za pozajmicu: 1 prim. Univerzitetska biblioteka ‘S. Marković’, Beograd
    5. Narodna biblioteka ‘Radoje Domanović’, Leskovac; COBISS/Pozajmica nije podržana
    Leskovac NBLE
    nije za pozajmicu: 2 prim. Narodna biblioteka ‘Radoje Domanović’, Leskovac; COBISS/Pozajmica nije podržana

    *
    „ Skinuto“ sa GOOGLE Naroidne biblioteke Srbije(internet BAZR podataka):- 7. januar 2015.godine
    Autor:Miroslav B Mladenović Mirac(1948.g)-živi u Vlasotince, jug Srbije, republika Srbija
    *
    Rezultati izbornog pretraživanja
    Pretražili ste: Autor=miroslav mladenović I Izbor zapisa=Sva građa Tok pretraživanja

    Broj pronađenih zapisa: 37
    PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    Sortiranje po:
    [ Zapisi: 1-10 ]
    1. 1
    2. 2
    3. 3
    4. 4

    Br. Autor Naslov Vrsta građe Jezik Godina Status u pozajmici E-pristup

    1. Mladenović, Miroslav, 1948- Sistem elektronske komunikacije – vizija budućnosti škole
    članak – sastavni deo srp 1996 u publikaciji

    2. Mladenović, Miroslav, 1948- Osposobljavanje učenika u nastavi matematike za samostalan rad sa udžbenikom
    članak – sastavni deo srp 2008 u publikaciji

    3. Mladenović, Miroslav, 1948- Nastavnik matematike kao faktor u učenju i napredovanju učenika
    članak – sastavni deo srp 2008 u publikaciji

    4. Mladenović, Miroslav, 1948- Analiza testiranja učenika petog razreda
    članak – sastavni deo srp 2008 u publikaciji

    5. Mladenović, Miroslav – Mirac Ciglarstvo u našem kraju
    članak – sastavni deo srp 2006 u publikaciji

    6. Kilibarda, Zoran, 1950-
    Mladenović, Miroslav, 1956-
    Ajzenhamer, Vladimir, 1977- Geopolitičke perspektive savremenog sveta
    knjiga
    srp 2014 slobodno – za čitaonicu

    7. Jeftić, Zoran, 1960-
    Mladenović, Miroslav, 1956-
    Rokvić, Vanja, 1978- Osnove civilno-vojnih odnosa
    knjiga
    srp 2014 u štampi

    8. Mladenović, Miroslav, 1948- Pečalbarska pisma
    pisma
    srp 2014 slobodno – za čitaonicu

    9. Milosavljević, Slađan, 1972- Rusija i “MIr” : strategija bezbednosti Ruske Federacije: geopolitički, energetski i vojni aspekt
    knjiga
    srp 2014 slobodno – za čitaonicu

    10. Mladenović, Miroslav, 1956-
    Ponomareva, J. G., 1958- “Obojene revolucije” kao metod “demokratizacije” sveta
    članak – sastavni deo srp 2013 u publikaciji

    PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    Zapisa po strani:
    [ Zapisi: 1-10 ]
    1. 1
    2. 2
    3. 3
    4. 4

    Rezultati izbornog pretraživanja
    Pretražili ste: Autor=miroslav mladenović I Izbor zapisa=Sva građa Tok pretraživanja

    Broj pronađenih zapisa: 37
    PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    Sortiranje po:
    [ Zapisi: 11-20 ]
    1. 1
    2. 2
    3. 3
    4. 4

    Br. Autor Naslov Vrsta građe Jezik Godina Status u pozajmici E-pristup

    11. Mladenović, Miroslav, 1956-
    Kilibarda, Zoran, 1950-
    Milosavljević, Slađan “Posthladnoratov[s!]ke” promene bezbednosnih i strateških koncepcija Ruske Federacije
    članak – sastavni deo srp 2013 u publikaciji

    12. Mladenović, Miroslav, 1956-
    Jeftić, Zoran, 1959- Političke promene i njihov uticaj na bezbednosne i strateške koncepcije odbrane
    članak – sastavni deo scc 2012 u publikaciji

    13. Mladenović, Miroslav, 1956-
    Ivaniš, Željko, 1952-
    Rokvić, Vanja, 1978- Politički sistem : praktikum
    radna sveska
    scc 2011 slobodno – za čitaonicu

    14. Mladenović, Miroslav, 1956-
    Ivaniš, Željko, 1952-
    Rokvić, Vanja, 1978- Razvoj institucija i izgradnja političkog sistema Srbije
    knjiga
    scc 2011 slobodno – za čitaonicu

    15. Mladenović, Miroslav, 1948- Aber sa planine : pesme
    poezija
    srp 2011 slobodno – za čitaonicu

    16. Mladenović, Miroslav, 1956-
    Kilibarda, Zoran, 1950- Šangajska organizacija za saradnju
    članak – sastavni deo scc 2011 u publikaciji

    17. Mladenović, Miroslav, 1948- Pečalovina : pesme
    poezija
    scc 2011 slobodno – za čitaonicu

    18. Jeftić, Zoran, 1959-
    Mladenović, Miroslav, 1956-
    Mandić, Goran, 1960- Novi strategijski koncept NATO-a i ruska inicijativa za promenu arhitekture evropske bezbednosti
    članak – sastavni deo scc 2010 u publikaciji

    19. Mladenović, Miroslav B. Zaštita prava radnika : sindikalno organizovanje u Jugoslaviji
    knjiga
    scc 2002 slobodno – za čitaonicu

    20. Mladenović, Miroslav Kolektivni ugovori u Jugoslaviji
    knjiga
    scc 2001 slobodno – za čitaonicu

    PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    Zapisa po strani:
    [ Zapisi: 11-20 ]
    1. 1
    2. 2
    3. 3
    4. 4

    Rezultati izbornog pretraživanja
    Pretražili ste: Autor=miroslav mladenović I Izbor zapisa=Sva građa Tok pretraživanja

    Broj pronađenih zapisa: 37
    PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    Sortiranje po:
    [ Zapisi: 21-30 ]
    1. 1
    2. 2
    3. 3
    4. 4

    Br. Autor Naslov Vrsta građe Jezik Godina Status u pozajmici E-pristup

    21. Mladenović, Miroslav – Mirac Kačarstvo u našem kraju
    članak – sastavni deo scc 2009 u publikaciji

    22. Ivaniš, Željko, 1952-
    Mladenović, Miroslav, 1956-
    Rokvić, Vanja, 1978- Politički sistem : praktikum
    udžbenik
    scc 2010 slobodno – za čitaonicu

    23. Mladenović, Miroslav Savremeni rat između zločina i uslova civilizacijskog napretka sveta = Contemporary War Between a Crime and the Conditions of Civilization Advancement of the World
    izlaganje na konferenciji scc 2005 u publikaciji

    24. Mladenović, Miroslav Političko društvo država = Political Society and State
    izlaganje na konferenciji scc 2004 u publikaciji

    25. Ronin, Roman Obaveštajni rad : praktični priručnik
    knjiga
    scc 2009 slobodno – za čitaonicu

    26. Mladenović, Miroslav, 1948- Planinska orata : pesme
    poezija
    scc 2008 slobodno – za čitaonicu

    27. Mladenović, Miroslav Tito : (1892-1980) : od Kumrovca do Kuće Cveća = from Kumrovec to the House of Flowers : ilustrovana biografija = illustrated biography
    knjiga
    srp; eng 2007 slobodno – za čitaonicu

    28. Ivaniš, Željko
    Mladenović, Miroslav
    Dragišić, Zoran Politički sistem
    udžbenik
    scc 2006 slobodno – za čitaonicu

    29. Mladenović, Miroslav Tito : od ustanka do pobede : 1941-1945
    knjiga
    scc 2006 slobodno – za čitaonicu

    30. Mladenović, Miroslav O pravdi i pravednosti
    članak – sastavni deo scc 2003 u publikaciji

    PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    Zapisa po strani:
    [ Zapisi: 21-30 ]
    1. 1
    2. 2
    3. 3
    4. 4

    Rezultati izbornog pretraživanja
    Pretražili ste: Autor=miroslav mladenović I Izbor zapisa=Sva građa Tok pretraživanja

    Broj pronađenih zapisa: 37
    PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    Sortiranje po:
    [ Zapisi: 31-37 ]
    1. 1
    2. 2
    3. 3
    4. 4

    Br. Autor Naslov Vrsta građe Jezik Godina Status u pozajmici E-pristup

    31. Nikolić, Dragomir Plavi vidici i nedogled : [(pesme)]
    poezija
    scc 2005 slobodno – za čitaonicu

    32. Voejkov, Vladimir Nikolajevič S carem i bez cara : sećanja poslednjeg dvorskog komandanta gospodara imperatora Nikolaja II
    knjiga
    scc 2004 slobodno – za čitaonicu

    33. Mladenović, Miroslav Jugoslovenska narodna agonija – uloga Jugoslovenske narodne armije
    članak – sastavni deo scc 2003 u publikaciji

    34. Mladenović, Miroslav Kontrolisana sila : vojska u političkom sistemu
    članak – sastavni deo scc 2002 u publikaciji

    35. Damjanov, Petar
    Mladenović, Miroslav Letopis garde : (1830-2000)
    knjiga
    scc 2002 slobodno – za čitaonicu

    36. Mladenović, Miroslav
    Kržavac, Savo U pratnji vrhovnog komandanta : Prateći bataljon Vrhovnog štaba NOV i POJ
    knjiga
    scc 1977 slobodno – za čitaonicu

    37. Mladenović, Miroslav, 1956-
    Ponomareva, Elena Kina-Amerika-Rusija – globalni trougao 21. veka
    članak – sastavni deo srp 2011 u publikaciji

    PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    Zapisa po strani:
    [ Zapisi: 31-37 ]
    1. 1
    2. 2
    3. 3
    4. 4

    *
    DOPUNA:

    ISSBN Katologizacija u Narodnpj biblioteci Srbije Miroslav Mladenović Vlasotince do 2014 godine

    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 969.224) |

    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 972.150) |
    Rezultati izbornog pretraživanja
    Pretražili ste: Autor=miroslav mladenović I Izbor zapisa=Sva građa Tok pretraživanja

    Broj pronađenih zapisa: 39
    PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    Sortiranje po:
    [ Zapisi: 1-10 ]
    1. 1
    2. 2
    3. 3
    4. 4

    Br. Autor Naslov Vrsta građe Jezik Godina Status u pozajmici E-pristup

    1. Mladenovik, Miroslav B., 1948- Učenje po pat na rešavanje na problemi vo nastavata po matematika
    članak – sastavni deo mac 2009 u publikaciji

    2. Mladenovik, Miroslav B., 1948- Princip na Dirihle
    članak – sastavni deo mac 2009 u publi

    *

    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 972.151) |
    Izabrani zapis trajni link
    zapis [1/39]
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Autor Mladenovik, Miroslav B., 1948-

    Naslov Učenje po pat na rešavanje na problemi vo nastavata po matematika / Miroslav B. Mladenovik
    Vrsta/sadržaj članak – sastavni deo

    Jezik makedonski
    Godina 2009
    Fizički opis str. 1-5 : Graf. prikazi
    Predmetne odrednice Matematika – Nastava

    UDK 371.3::51
    159.955.3-057.874
    COBISS.SR-ID 212547852
    FOND U DRUGIM BIBLIOTEKAMA PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    zapis [1/39]
    Vidi publikaciju: TI=Numerus : popularno matematičko spisanie za učenicite na osnovnoto učilište ISSN: 1409-875X SG=p 16438.- God. 34, br. 4 (2008/2009), str. 1-5

    *

    Lokalna baza podataka: Narodna biblioteka Srbije, Beograd (Br. zapisa: 972.152) |
    Izabrani zapis trajni link
    zapis [2/39]
    • Puni
    • ISBD
    • COMARC
    Autor Mladenovik, Miroslav B., 1948-

    Naslov Princip na Dirihle / Miroslav B. Mladenovik Mirac
    Vrsta/sadržaj članak – sastavni deo

    Jezik makedonski
    Godina 2009
    Fizički opis str. 1-4 : Graf. prikazi
    Predmetne odrednice Matematika – Nastava

    UDK 371.3::51
    159.955.2-057.874
    COBISS.SR-ID 212546828
    FOND U DRUGIM BIBLIOTEKAMA PROMENI ZAHTEV ZA PRETRAŽIVANJE
    zapis [2/39]
    Vidi publikaciju: TI=Numerus : popularno matematičko spisanie za učenicite na osnovnoto učilište ISSN: 1409-875X SG=p 16438.- God. 35, br. 2 (2009/2010), str. 1-4

    Odgovori

  6. 11. februar 2015. u 14:10

    Miroslav B Mladenović Mirac

    ELEKTRONSKO IZDANJE knjige: Psovke i ruzne reci iz vlasotinackog kraja u srpskom jeziku – Povlasinje (Serbian Edition) (Serbian) Paperback – February 9, 2015
    by Miroslav B. Mladenovic Mirac (Author), Udruzenje pisaca Srbije i okruzenja (Producer)
    New

    ‹ Return to product information Have one to sell? Every purchase on Amazon.com is protected by an A-to-z guarantee. Feedback on this page? Tell us what you think
    • All
    • New from $7.99
    • Used

    Cena publikacije za internet izdanje: $7.99

    Product Details
    • Paperback: 102 pages
    • Publisher: CreateSpace Independent Publishing Platform (February 9, 2015)
    • Language: Serbian
    • ISBN-10: 1508407118
    • ISBN-13: 978-1508407119
    • Product Dimensions: 5.8 x 0.2 x 8.3 inches
    • Shipping Weight: 6.7 ounces (View shipping rates and policies)
    • Average Customer Review: Be the first to review this item
    Would you like to update product info, give feedback on images, or Error! Hyperlink reference not valid.?

    9.februar 2015.g
    http://www.amazon.com/s/ref=dp_byline_sr_book_1?ie=UTF8&field-author=Udruzenje+pisaca+Srbije+i+okruzenja&search-alias=books&text=Udruzenje+pisaca+Srbije+i+okruzenja&sort=relevancerank

    *
    http://www.amazon.com/Psovke-ruzne-vlasotinackog-srpskom-jeziku/dp/1508407118/ref=sr_1_1?s=books&ie=UTF8&qid=1423578936&sr=1-1
    *

    Odgovori

  7. 20. februar 2015. u 12:22

    Miroslav B Mladenovic Mirac

    Lirske pesme: Svadbarsko -Svatovske pesme – Narodni.NET …
    narodni.net/lirske-pesme-svadbarsko-svatovske-pesme/
    ‎ Keširano
    Svadbarsko – Svatovske pesme iz vlasotinačkoga kraja-Povlasinje Piše: Miroslav B Mladenović Mirac (1948.g.) lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca, jug Srbije, …
    http://narodni.net/lirske-pesme-svadbarsko-svatovske-pesme/

    *

    Jurjevo ili Blagdan Sv. Jurja pjesme i običaji – Narodni.NET …
    narodni.net/jurjevo-ili-blagdan-sv-jurja-pjesme-obicaji/
    ‎ Keširano
    Slično
    Jurjevo ili Blagdan Sv. Jurja pjesme i običaji. truba za jurjevo običaj đurđevdana …. zabeležio: Kostić Jasmina i Miroslav Mladenović CAVTELO CVEĆE …
    http://narodni.net/jurjevo-ili-blagdan-sv-jurja-pjesme-obicaji/

    Odgovori

  8. 20. februar 2015. u 12:26

    Miroslav B Mladenović Mirac

    Učiteljima i profesorima srpskog jezika škola(Podvukao:Autor M.M.20.02.2015.Vlasotince):
    .
    http://www.amazon.com/Psovke-ruzne-vlasotinackog-srpskom-jeziku/dp/1508407118/ref=sr_1_1?s=books&ie=UTF8&qid=1423578936&sr=1-1
    *
    Lirske pesme: Svadbarsko -Svatovske pesme – Narodni.NET …
    narodni.net/lirske-pesme-svadbarsko-svatovske-pesme/
    ‎ Keširano
    Svadbarsko – Svatovske pesme iz vlasotinačkoga kraja-Povlasinje Piše: Miroslav B Mladenović Mirac (1948.g.) lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca, jug Srbije, …
    http://narodni.net/lirske-pesme-svadbarsko-svatovske-pesme/

    *

    Jurjevo ili Blagdan Sv. Jurja pjesme i običaji – Narodni.NET …
    narodni.net/jurjevo-ili-blagdan-sv-jurja-pjesme-obicaji/
    ‎ Keširano
    Slično
    Jurjevo ili Blagdan Sv. Jurja pjesme i običaji. truba za jurjevo običaj đurđevdana …. zabeležio: Kostić Jasmina i Miroslav Mladenović CAVTELO CVEĆE …
    http://narodni.net/jurjevo-ili-blagdan-sv-jurja-pjesme-obicaji/

    *

    Odgovori

  9. 22. februar 2015. u 10:50

    Miroslav B Mladenović Mirac

    Lirske pesme i običaji: Koledarske pesme i Koledari – Narodni.NET …
    Koledari (Koleđani) i Koledarske pesme iz vlasotinačkom kraju-Povlasinje Piše: Miroslav B Mladenović Mirac (1948.g.) lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca, …
    narodni.net
    narodni.net/lirske-pesme-obicaji-koledarske-pesme-koledari
    http://narodni.net/lirske-pesme-obicaji-koledarske-pesme-koledari/

    Odgovori

  10. 1. maj 2015. u 09:41

    Miroslav B Mladenović Mirac

    1. [PDF]PLANTS AND HERBS IN TRADITIONAL SERBIAN …
    digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/bilje-eng-8-e+k.pdf

    o
    Karadžića. I. Pr. Ž. Mladenović, V. Nedić. Beograd: SANU. Karadžić …… 23Miroslav Mladenović Nasta, Đurđevdanski običaji u Vlasotinačkom kraju …..B. Lukić. Beograd: Prosveta. Elijade, Mirča (2011). Rasprava o istoriji religija.
    http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/bilje-eng-8-e+k.pdf

    Odgovori
1 2 3