Порекло презимена, село Каона (Лучани, Горње Драгачево)

10. јула 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Каона, општина Лучани. Према студији Косте Јовановића “Горње Драгачево” из 1908. године. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић. 

 

У селу су најстарије породице:

Радовићи и Величићи славе Врачеве. Они су једног порекла, и веле, да су постали од Кнежевића из суседног села Властељица. Али како се не памти, када су се доселили то се у селу и рачунају као староседеоци. Од ове су породице била и браћа Милић и Сава Радовић, који су војевали с Карађорђем – Милић је под Карађорђем био војвода, а под Милошем Обреновићем сердар, али је убрзо, због неке кривице по наредби Милошевој био убијен и за старешину је постављен његов брат Сима. Сима је умро код своје куће и сахрањен је код Каонске цркве.

У 18. веку су се доселили:

Радичевићи, славе Ђурђев-дан. Они су старином од Комова (Црна Гора) и веле, да се њихов предак неки Радич, пре 150-180 година прво настанио у Јагњилу (крагујевачки округ), али се одатле убрзо доселио у ово село.

Пајовићи и Петровићи (Пајовићи) су један породица и пореклом су од Ђуђа из Горњег Дупца (Драгачево). Доселили су се некако кад и предак Радичевића. Славе Јовањ-дан.

За Карађорђа доселили су се:

Гуџулићи, славе Стеван-дан. Доселили су се од Сјенице.

Милићевићи су се доселили из Брњице (преко Јавора).

Корићани су из Коритника (моравички срез), славе Јовањ-дан.

Вучетићи су досељени из Буковика (код Сјенице), славе Јовањ-дан.

Којићи, славе Јовањ-дан. Не знају одакле су досељени.

После Карађорђа досељени су:

Радојичићи, славе Никољ-дан. Дошли су из Лисе (Драгачево), и у сродству су са тамошњим Шулубурама.

Златићу је дошао дед из Осаонице (Драгачево) пре 80-90 година. Слави Илијин-дан.

Пауновићима је дошао дед као слуга од некуд од границе. Славе Ђурђиц.

Танасковићу се доселио дед од Пећи, слави Јоакима и Ану.

Пивљаку се такође дед доселио од Пећи, слави Никољ-дан.

Парезановићи су дошли из Братљева (моравички срез) пре 60 година. Славе Митров-дан.

Стојковићи су дошли из Осаонице пре 60 година. Славе Арханђелов-дан.

Ћурчије су дошли из Шолаћа (студенички срез) одмах после Срп. тур. рата. Славе Митров-дан.

Дунић је „од Златибора“, слави Арханђелов-дан.

Миловановић се доселио из Трбушана (љубићски срез) пре 20 година и отворио је „дућан“ у селу. Слави Томин-дан.

Младеновић је из Лесковца. У Каону је дошао 1901. године и неко је време држао механу, а сада је „дућанџија“. Слави Арханђелов-дан.

Већ 1827. године сазидана црква јасно показује, да је тада село било прилично насељено. Ово се види и из пописа 1818. и 1822. године, када је у Каони било 20 односно 27 кућа. Оволике куће, којих је дакле било почетком 19. века, свакојако показују да је село постојало и раније. – Да је пак село постојало у 18. веку показује аустриска карта из времена окупације (1718. год.), на којој је ово село забележено под именом Kaunino, као и порекло породица (Радовића и др.) за које се посигурно зна, да су били у селу пре Карађорђевог устанка.

Старине: Џиновско и турско гробље указују и на већу старост села, а могућно, да су то остаци из ранијег насеља.

Обетина је у Каони Бели Четвртак.

Црква је посвећена Усековању, а сабори су још на Цвети, Ускрс, Петров-дан, Преображење и Велику Госпођину.

 

ИЗВОР: Насеља српских земаља (књига 5) – СЕЗ (књига XI) – Коста Јовановић „Горње Драгачево“, Београд, 1908. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Irena

    Krsna slava Pajovića je Nikoljdan. Nije Dunić nego Dunjić.

  2. SG

    Da li neko zna poreklo pomenutih Pajovica