Порекло презимена, село Каона (Лучани, Горње Драгачево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Каона, општина Лучани. Према студији Косте Јовановића "Горње Драгачево" из 1908. године. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Ку Порекло становништва села Каона, општина Лучани. Према студији Косте Јовановића "Горње Драгачево" из 1908. године. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Ку Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Каона (Лучани, Горње Драгачево)

Порекло презимена, село Каона (Лучани, Горње Драгачево)

Порекло становништва села Каона, општина Лучани. Према студији Косте Јовановића „Горње Драгачево“ из 1908. године. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић. 

 

У селу су најстарије породице:

Радовићи и Величићи славе Врачеве. Они су једног порекла, и веле, да су постали од Кнежевића из суседног села Властељица. Али како се не памти, када су се доселили то се у селу и рачунају као староседеоци. Од ове су породице била и браћа Милић и Сава Радовић, који су војевали с Карађорђем – Милић је под Карађорђем био војвода, а под Милошем Обреновићем сердар, али је убрзо, због неке кривице по наредби Милошевој био убијен и за старешину је постављен његов брат Сима. Сима је умро код своје куће и сахрањен је код Каонске цркве.

У 18. веку су се доселили:

Радичевићи, славе Ђурђев-дан. Они су старином од Комова (Црна Гора) и веле, да се њихов предак неки Радич, пре 150-180 година прво настанио у Јагњилу (крагујевачки округ), али се одатле убрзо доселио у ово село.

Пајовићи и Петровићи (Пајовићи) су један породица и пореклом су од Ђуђа из Горњег Дупца (Драгачево). Доселили су се некако кад и предак Радичевића. Славе Јовањ-дан.

За Карађорђа доселили су се:

Гуџулићи, славе Стеван-дан. Доселили су се од Сјенице.

Милићевићи су се доселили из Брњице (преко Јавора).

Корићани су из Коритника (моравички срез), славе Јовањ-дан.

Вучетићи су досељени из Буковика (код Сјенице), славе Јовањ-дан.

Којићи, славе Јовањ-дан. Не знају одакле су досељени.

После Карађорђа досељени су:

Радојичићи, славе Никољ-дан. Дошли су из Лисе (Драгачево), и у сродству су са тамошњим Шулубурама.

Златићу је дошао дед из Осаонице (Драгачево) пре 80-90 година. Слави Илијин-дан.

Пауновићима је дошао дед као слуга од некуд од границе. Славе Ђурђиц.

Танасковићу се доселио дед од Пећи, слави Јоакима и Ану.

Пивљаку се такође дед доселио од Пећи, слави Никољ-дан.

Парезановићи су дошли из Братљева (моравички срез) пре 60 година. Славе Митров-дан.

Стојковићи су дошли из Осаонице пре 60 година. Славе Арханђелов-дан.

Ћурчије су дошли из Шолаћа (студенички срез) одмах после Срп. тур. рата. Славе Митров-дан.

Дунић је „од Златибора“, слави Арханђелов-дан.

Миловановић се доселио из Трбушана (љубићски срез) пре 20 година и отворио је „дућан“ у селу. Слави Томин-дан.

Младеновић је из Лесковца. У Каону је дошао 1901. године и неко је време држао механу, а сада је „дућанџија“. Слави Арханђелов-дан.

Већ 1827. године сазидана црква јасно показује, да је тада село било прилично насељено. Ово се види и из пописа 1818. и 1822. године, када је у Каони било 20 односно 27 кућа. Оволике куће, којих је дакле било почетком 19. века, свакојако показују да је село постојало и раније. – Да је пак село постојало у 18. веку показује аустриска карта из времена окупације (1718. год.), на којој је ово село забележено под именом Kaunino, као и порекло породица (Радовића и др.) за које се посигурно зна, да су били у селу пре Карађорђевог устанка.

Старине: Џиновско и турско гробље указују и на већу старост села, а могућно, да су то остаци из ранијег насеља.

Обетина је у Каони Бели Четвртак.

Црква је посвећена Усековању, а сабори су још на Цвети, Ускрс, Петров-дан, Преображење и Велику Госпођину.

 

ИЗВОР: Насеља српских земаља (књига 5) – СЕЗ (књига XI) – Коста Јовановић „Горње Драгачево“, Београд, 1908. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.


Коментари (2)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top