Порекло презимена, село Гуча (Лучани, Доње Драгачево)

Порекло становништва села Гуча, општина Лучани. Према истраживању Јована Ердељановића, који је 1898. и 1899. проучавао Доње Драгачево. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић. 

 

Старински остаци и успомене, очуване у народу, казују нам, да је на месту или у околини Гуче било већих и знатнијих насеља и у много раније доба. И у данашњој Гучи има врло старих породица („старинаца“), те је врло вероватно, да је се преко њих одржала веза између данашњег и неког много старијег насеља у овом крају. И Гуча је имала свога спахију, који је седео на брду Крстацу а салаши су му били у месту Великој Башти на Љетинама.

Гуча је од почетка прошлог века била непрестано најзнатније и највеће место у Д. Драгачеву: још пре првог устанка у њој је био знатна личност прота Милутин Илић Гучанин, коме је Кара-Ђорђе 1811. године дао у кнежину цело Доње Драгачево. – По попису из 1818. год. она има међу селима Д. Драгачева највећи број домова – 60 – и највише арачких глава: 200.

Најстарије су данашње породице у Гучи: Анђелићи, Икодиновићи и Протићи. Не може се знати, која је од њих старија, јер постоји у селу готово неко супарништво односно старине ових породица.

Анђелићима је остало име од неке њихове чувене „баба-Анђелије“. Сада се презивају: Анђелићи, Марковићи и Пејовићи (сви славе Никољ-дан).

Од Икодиновића су бивали свештеници у старој цркви гучкој. Неки тврде, да су се Икодиновићи доселили од некуд пре 300 година.

О пореклу Протића имамо поуздан податак у Милићевићеву Поменику (стр. 115). Говорећи о проти Милутину Илићу – Проти Гучанину – чију смо диплому, добивену 1811. г. од Кара-Ђорђа, често помињали, Милићевић каже: „протини преци, досељени из Херцеговине, звали су се Радешићи. То је било, вели прича, пре косовског боја“. За ово у селу већ нико не зна (чак ни најстарији члан породице, свештеник Веса Протић), а тако исто је заборављен и кнез Ђуђа, који је погинуо кад су Турци напали на њега, сву му породицу исекли и Гучу попалили. Само се још одржала тамна успомена о двоје деце, Ђерману и Ђерасиму, који су заостали од тога покоља и продужили ову породицу. Прота је био унук Ђерасимов а презивао се Илић по имену свог оца. А по томе проти сад се презивају сви Протићи. – Зна се, да су раније Протићи имали своје станове на планини Чемерну и да је један део од њих живео тамо код станова. Данас се ова породица презива разно: Протићи, Гавриловићи, Кнежевићи (Мијатовићи, Пантелићи, Димитријевићи и Богдановићи), Радојчићи, Станићи, Благојевићи и Куловићи. – Протићи су једна од највећих породица у Д. Драгачеву (50 к.), што је такође доказ њихове старине. Сви славе Арханђелов-дан.

Још су врло старе породице у селу: Новаковићи, Бугарчићи, Ђуровићи, Драмлићи, Шушићи и Броћићи.

Новаковићи су се доселили врло давно, али се не зна одакле. Од ових Новаковића има одсељених у Прислоници у срезу љубићском, где и сад имају исто презиме и славе Ђурђев-дан.

Бугарчића предак Стојан био је „од некуд из Бугарске“. Он се оженио једном ћерју оне баба-Анђелије и добио од ње имање. О њиховом досељавању причају ово. За време неког рата била је отишла турска војска из Бугарске у Босну. Стојан је носио из Бугарске храну за војску, па како је била јака зима, прозебе у близини Гуче. Њега нађу момци баба-Анђелије и однесу њеној кући. Она му спасе живот и он остане код ње у служби. Био је вредан и вешт „као сваки Бугарин“, те сагради прву воденицу у Гучи. Зато га Анђелија ожени својом ћерју.

За Ђуровиће сам у Бресници у срезу љубићском сазнао ово. Бреснички Станковићи једна су породица са гучким Ђуровићима. Они су потомци од два брата, Ђура и Станка, који су пореклом од Сјенице. Ђуро је остао у Гучи и од њега су Ђуровићи, а Станко дође у Бресницу и од њега су Станковићи. – Осим овог предања још су јаки докази и заједничка слава, Арханђелов-дан, и што су и Станковићима из Бреснице, као и Ђуровићима, још и сад кумови Бугарчићи у Гучи. А ово нам опет показује, да су Бугарчићи доиста старији досељеници од Ђуровића.

Драмлије (Драмлићи) су од некога Радана „Каравлаха“ („српског Циганина“), који је у Гучи служио, па је због своје вредноће и окретности прозван драмлија. Он је дошао у Гучу врло давно, не зна се откуд, и ожени се другом ћерју поменуте баба-Анђелије. Има једна кућа Драмлића одсељена у драгачевску Рогачу (слави такође Св. Јована).

Шушићи и Бјелобрци су једна породица. По причању осамдесетогодишњег старца Бјелобрковића његов се чукундед доселио из предела Колашина (можда из села Котора; ово је село у јужној подгорини планине Мокре Горе), где их, вели, и сад има са презименима: Грујичићи и Станковићи. – Породица Шушића веома је разграната и растурена по многим селима рудничког округа. Тако Шушића има још: у срезу љубићском у селима Тавнику, Лађевцима и Цветкама (Чоловићи); у срезу трнавском у Липници; у срезу жичком у Прогорјелици; у Којиновићима близу Ивањице; а од скорашњих досељеника из Старог Влаха сазнало се, да их има и у Бијелом Пољу. И сви, где год их има, славе Јовањ-дан. – Шушићи у срезу љубићском тврде, да су дошли из Којиновића.

Броћића прадед доселио се из Радаљева у срезу моравичком, али знају, да су и у Радаљево дошли од некуд „озго“. Старо им је презиме: Пејовићи. Њих има и сад у Радаљеву а има их одсељених и негде у Шумадији (славе Лучин-дан).

И Божанићи су стара породица, али јој се не зна порекло. Зову се тако по некој Божани, коју су Турци као вештицу бацили у Бјелицу.

У Гучи има пет породица, које је Кара-Ђорђе довео са собом у повратку од Новог Пазара. То су:

Ивановићи (старином: Иванчевићи) су пореклом из села Лопижа код Сјенице. Тамо су били врло велика задруга (од 90 душа) и из њихне је куће био неки капетан Лауш. Он се завади и побије с Турцима, те од његових сви изгину осим седморице. Та седморица пребегну у Србију, те једни дођу у Гучу а други отиду у Водањ у данашњи округ смедеревски (славе Јовањ-дан).

Богдановићи су дошли из Херчега у срезу моравичком; Рњаци су од Сјенице, а и Ерићи су такође од некуд „озго“; Рајићи су из Косатице код Нове Вароши.

Остале су породице досељене све после другог устанка и доцније.

Лазовића предак био се призетио у једну кућу Бугарчића. Пореклом је из Станчића у срезу љубићском.

Ћумуровићи и Луковићи су пореклом од једне породице, која је пре скоро 70 година дошла из Маскове у срезу моравичком. – Од прилике у исто време су се доселили: Тодоровићи (Кучевићи) из Кучња из Новог Пазара; Чопице (Чопићи) из Гусиња и Бабићи из Котора у Колашину (јужно од Мокре Горе).

Јоковићи и Кудузовићи су једна породица, досељена пре 60 година од некуд из среза моравичког. – У исто време су се доселили и Тошићи од некуд „озго“.

Најновији су досељеници:

Ђорђевићи од Сјенице, Шљивићи од Нове Вароши, Ћелемирац (Крњић) из Челица код Нове Вароши, Пурићи такође од Нове Вароши из села Дрманова, Јанковићи непознатог порекла и Зечевићи из Смиљевца у срезу моравичком.

У Гучи се узевши у обзир како цело село тако и поједине џемате јасно запажа, да су старе породице заузеле средину села и џемата, а новији досељеници настанили су се свуд унаоколо.

Старина гучког становништва је несумњива. У Гучи има три врло старе породице, има даље 7 породица досељених у 18-ом веку, а осталих 17 породица досељено је у 19-ом веку и то пет од њих у самом почетку 19-ог века. Кад узмемо укупно све те старије породице, из 18-ог и из самог почетка 19-ог века, видимо, да је Гуча расла у 19-ом веку много (скоро пет пута) више прираштајем него досељавањем, јер на те старе породице долази 151 кућа а на 12 млађих породица само 35 кућа. На саме породице из 18-ог века долази 130 кућа, дакле више од 3/5 целе Гуче.

Гуча има сад своја четири гробља. Заветина је Недеља Слепога (недеља пред Спасов-дан).

 

ИЗВОР: Јован Ердељановић, “Доње Драгачево”. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. nebojsa

    mislim da je ovde jedan deo netacan, po ovome ispada da se moja porodica, Brocici, doselila u 18 veku, a pouzdano znam po pricama starina da smi tu preko 400 godina. Istina je da smo dosli iz Radaljeva gde smo bili kratko, a da porleklo vodimo sa tromedje bosne, crne gore i hercegovine…

  2. Lazar

    Brocici su od Niksica iz pelemena Niksic. Doseljeni su sa starim Vojvodicima iz Krstaca, Milovanćevići, Karici, Bogicevici. Iz Pilatovica Bajici,niz Djeraca Matijasevici. To su im najblizi rodjaci. Svi slave Lucindan. Doseljeni su pocetkom 18. Veka iz Niksicke Zupe preko Sjenice u Dragacevo

    • Nikola

      Postovani Lazare,
      Znate li odakle su starinom Ivanovici pre Lopiza kraj Sjenice? Ja sam cuo da su od Kuca iz Crne Gore, ali Ivanovici iz Velesa (Guce) slave Sv. Jovana, dok Kuci slave Sv. Nikolu?