Порекло презимена, село Слато (Невесиње)

Порекло становништва села Слато код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Једна од увала којом се Невесињско Поље продужује у правцу југо-источном је Слато, равна дна, са свих страна затворено, само га је уско корито ријеке Јазине отворило према Невесињском Пољу. Сеоске куће су по ивицама увале. Редовно сваке године, поље бива плављено.

Сељаци су већином кметови, а аге су Мостарци и Невесињци, већином Мусломани, а има их и православних. Село се бави више сточарством него земљорадњом.

Има свега 24 куће, а дијели се на махале, поређане око поља, које се зову Штављани, Валови, Осојани, Раданов Гај и Подгреде.

Задруга Савића је једна од највећих у Херцеговини, у њој има 55 чељади. Ова задруга има и неких специјалних обичаја. Сваки члан има нарочити посао којим се искључиво бави. У доњем боју чардака спавају млађи, а у горњем су боју кућа за одрасле и гостињска соба. Обичај је у овој кући да госта двори најстарија девојка.

Село има безброј старих средњевјековних гробница тако да је ријетко у Невесињу село које је тако богато у овим стварима. Има их с крстовима и без крста. Осим тога, има много гомила.

Село је постојало још за вријеме Херцега Стјепана. Причају да су у то вријеме становала два брата: Сладоје и Благоје. Иза њих су становали Мусломани Љубовићи, који су отишли у Оџаке, а иза њих Дероње, који су одселили у Мостар. Дероњини кметови били су Мусломани Цернице, који су 1880. одселили у Турску.

  • ИВАНИШИ, најстарија породица овога села, су доселили прије 300 година у ово село због зулума турског, из Шипачна код Никшића, гдје и сад има њихове породице. Славе Јовањдан.
  • САВИЋИ су Вишњићи испод Голије. С њима су исто браство: Голијани, Баћевићи, Вуковићи и Вишњићи. Овамо су дошли прије 200 година из Југовића. Један дио од њих зове се Петровићи, има их 10 кућа, а славе Јовањдан.
  • АВДАЛОВИЋИ су од оних с Удрежња, доселили прије 100 година. Славе Илиндан.
  • МИЉАНИЋИ су из Бањана, овамо су прешли прије 75 година. Славе Јовандан, прислужују Илиндан.
  • ЈАЊИЋИ су прије 50 година доселили из Бјелица у Црној Гори на позив Али-паше Ризвановића, који их је као добре јунаке населио на своме читлуку. Њихове породице има у Дабру и Мостару. Славе Аранђеловдан.
  • ЂЕРИЋИ су прије 100 година доселили из Шипачна у Гацку. Славе Аранђеловдан.
  • САМАРЏИЋ је 30 година хајдуковао па га је овдје прије 13 година населио Милушић на своју земљу. Рођен је у Роговима. Слави Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.