Порекло презимена Шеат (Шејат, Шеатовић, Шејатовић) Reviewed by Momizat on . Презиме Шеат среће се у месту Врбник код Книна. Преносимо шта овом презимену стоји у књизи Александра Бачка "Породице далматинских Срба": ШЕАТ, Врбник, св. Нико Презиме Шеат среће се у месту Врбник код Книна. Преносимо шта овом презимену стоји у књизи Александра Бачка "Породице далматинских Срба": ШЕАТ, Врбник, св. Нико Rating:
You Are Here: Home » Некатегоризовано » Порекло презимена Шеат (Шејат, Шеатовић, Шејатовић)

Порекло презимена Шеат (Шејат, Шеатовић, Шејатовић)

Презиме Шеат среће се у месту Врбник код Книна. Преносимо шта овом презимену стоји у књизи Александра Бачка „Породице далматинских Срба“:

ШЕАТ, Врбник, св. Никола 72 (16)

Поред Врбника и Книна, породица Шеат је средином 20. века живела у Сплиту (2 у 1 кући) и у Биограду на мору (5 у 3 домаћинства). У овом последњем месту постоји и варијанта презимена која гласи Шејат.

Методије Шеат био је калуђер, а по другом извору игуман манастира Крупе. Он се помиње и као жегарски парох 1912. године. Шематизам Српске православне цркве из 1925. године наводи Методија Шеата као монаха манастира Крупа. Он се наводи међу оснивачима задруга у северној Далмацији, као један од „пионира задружне мисли“.

Породица Шеатовић (Шејатовић) бројна је у Славонији. Шеатовића, кјои су несумњиво род Шеатима, највише има у Трнаковцу код Нове Градишке (48 у 12 кућа) и у Доњем Ковачевцу код Пакраца (34 у 9 домова). Они махом славе св. Николу, али су поједини огранци породице променили славу и почели прослављати св. Ђорђа.

Породица Шејатовић се у документима веома често јавља међу војницима на просторима Жумберка и Горње Крајине. Тако је 1636. године забележен Раде Шејатовић у Жумберку (помиње се и 1657), затим 1644. године Јакша (поменут и 1657) и Вујин Шејатовић у Слуњу, Илија Шејатовић у Велемерићу, Радман Шејатовић у Каменском и Радул Шејатовић (јавља се и 1657). Године 1657. помињу се Јурица Шејатовић (коњаник), затим Петар, Мико, Вукман и Шејатовићи који су служили војску у Велемерићи иил Слуњу, а вероватно су били Жумберчани. Изасланик жумберачких Срба код аустријског Ратног савета 1639. године био је поменути Раде Шејатовић. Он се 1653. године помиње као војвода, а тада је поред њега споменут и Радман Шејатовић.

Далматински Шеати су свакако сродни са наведеним Шејатовићима у Жумберку. Један огранак овог рода је највероватније у Жумберку живео од 16. века, када су досељени преци велике већине тамошњих Срба. Одатле су се поједини огранци раселили у Славонију. Иначе, у Жумберак су преци Срба насељени у две сеобе. У првој од ових сеоба, која се одиграла у два таласа, 1530. и 1531. године, дошло је становништво из околине Унца, Срба и Гламоча. У другој сеоби, која се десила 1538. године, населили су се Срби из Цетинске Крајине у Далмацији.  Далматински огранак, који се прозвао скраћеним презименом Шеат, вероватно је досељен из Босанске Крајине. Сматра се да су преци ове породице из Босне досељени у Врбник крајем 17. века.

Шеат, Книн, св. Никола 13 (3). Дошли су из обилижњег Врбника око 1870. године. Било их је 1 домаћинство око 1920. године. У катастарском попису Книна из 1830. године помиње се православна породица Шајатовић. Не може се поуздано рећи, да ли су они били у сродству са данашњим книнским Шеатима.

 

ИЗВОР: Александар Бачко, „Породице далматинских Срба“, Зборник за српску етнографију и историју, књига 2, Београд 2008.


Коментари (1)

  • Sasa Seatovic

    Postovani,

    pre Oluje i Bljeska, je moja sestra istrazivala u pakrackoj Patrijarsjiji i tamo je nasla da je prvi Seatovic iz Slavonije, bio Nikola Seatovic, poreklom iz Visegrada… Oko 1690…

    Da li mozete i to da proverite?

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top